"Konkurs za savremenu srpsku dramu 2000" završen, počinje novi

Drame su objavljene, gospodaru

Ističu se tekstovi Biljane Stajić, Miroljuba Nedovića / Timošenka Milosavljevića, Miroslava Momčilovića i Jelene Vuksanović * Konkurs postaje tradicionalan * Kako se kasnilo sa konkursom, a šta se njime dobilo.

Ishodi Konkursa za savremenu srpsku dramu koju je "Projekat Rastko" raspisao prošle godine krajnje su zanimljivi, i to po više osnova.

Razlog objavljivanja konkursa, ali i postajanja čitava Biblioteke savremene srpske drame jeste razvijanje dramaturške kulture, odnosno pokušaj razbijanja čamotinje i monopolisanosti unutar srpskih dramskih umetnosti koja se poslednjih godina svodi na šačicu aktivnih dramaturških imena. Takvo stanje ima teške posledice i van pozorišta jer se prenosi i na druge umetnosti koje crpu iste kreativne niše: film, TV, strip, radio... U tom smislu, profil autora koji su se javili na naš konkurs u potpunosti je ispunio ciljeve raspisivanja, jer su učestvovali pretežno autori čije je ime nedovoljno poznato ili potpuno nepoznato srpskoj pozorišnoj publici.

OGRANIČENjA: Međutim, ne smatramo da je time uopšte zadovoljavajuće ocrtan profil "nepoznate srpske drame", niti je taj proces čak ozbiljno započet. Dvadesetak pristiglih drama jeste zadovoljavajući broj, ali ipak manje nego što su potencijali domaće dramaturgije. Jasno je i zašto. Konkurs je došao u krajnje čudnom momentu za sve koji žive u Srbiji (potresi tokom pada komunizma u Srbiji koji su trajali celu polovinu prošle godine), tehnički problemi sa strujom i upropašćenim sadržajem računara, zatim - konkurs je raspisan preko Interneta što znači da je mogao učestvovati tek deo potencijalnih autora, i kao vrhunac, ekipa Projekta Rastko je i dalje veoma angažovana na drugim projektima (naročito humanitarnim) koji crpu ionako skromne resurse. Zbog svega toga, "Konkurs Projekta Rastko za savremenu srpsku dramu 2000" možemo tretirati kao uvodni poduhvat, štih-probu za redovni godišnji konkurs koji ćemo raspisati i za 2001.

ŠTA NAM JE KONKURS DONEO: Dosta toga. Mnogo novih imena, raznih generacija iz raznih država, neka i sa više tekstova. Procenat objavljenih drama je ovog puta neuobičajeno visok, i na tom planu se može pričiniti da su "neprepoznati autori" najbolji demanti one oveštale fraze o "smrti srpskog dramskog teksta". To postoji neka istina, ali treba i jasno reći da je zanatski nivo dramskih tekstova sa ovog konkursa delimično niži nego što je to standard koji bi bio očekivan unutar "Biblioteke savremene srpske drame", i otprilike je pandan početnim godinama studiranja na katedrama dramaturgije, dakle, periodu kada autor tek stiče pravu zanatsku osposobljenost i kondiciju, ali i počinje da oblikuje sopstvenu poetiku. Generalna zamerka većem delu tekstova jeste literarnost, statičnost, liričnost, psihologizovanje, izrazita ne-dramatičnost, dakle, nedovoljna iskorišćenost medijuma pozorišta i prevelika sklonost književnosti, objašnjavanju i opisivanju. Tako gledano, od autora sa ovog konkursa tek možemo očekivati njihova najbolja dela, slobodnija i dramatičnija, više prirođena medijumu za koji je delo stvarano.

NEKA ZAPAŽANjA: Da bi se gornji navodi pravilno shvatili, potrebno je istaći da neki od tekstova ipak pokazuju određene visoke kvalitete koji ih uvršćuju u gornji dom prošlogodišnjeg konkursa. U tu grupu svakako spadaju Biljana Stajić sa izvanrednom radijskom dramom "Čekajući", Miroljub Nedović i Timošenko Milosavljević komedijom "Mlaćenici i plaćenici" koja demonstrira dobro poznavanje zakona pozorišne komedije, zatim velika nada srpske dramaturgije Miroslav Momčilović sa standardno dobrim tekstom "Život iz početka", ili Jelena Vuksanović koja je dramama "Okrug broj 5" i "Tajne" pokazala tanan senzibilitet i dala nam dokaze (slično Dubravki Knežević, Biljani Stajić, Mariji Stojanović) da ipak postoji "žensko pismo", za koje se retko ovako jasno može reći da postoji kao poetička, a ne lobistička etiketa. Da je ovaj prvi konkurs bio nagradni, priznanja bi sigurno podelilo pet navedenih autora.

Spisak zanimljivosti se ovim ne iscrpljuje. Stevan Vraneš u okviru naučne fantastike i žanra svemirske opere pokušava da futurizuje današnje političke podele ("U crnoj rupi"), Aleksandar Gec priča o patologiji mlade generacije ("Prva nagrada"), Vlastimir Gligorijević je na tragu Kovačevićevih komedija o izmeštenim porodicama ("Morska bolest"), Žarko Milenić dramatizuje političku tezu o veštačkom uzroku rata u Bosni i Hercegovini ("Linija razdvajanja"), Ivana Mirković-Ivkov daje zrelu dramatizaciju vrhunske proze ("Noćne posetiteljke" po Mariju Vargas Ljosi), Miroljub Nedović – Riki uspešno ispituje mogućnost oživljavanja žanra melodrame ("Bluz osmeh") ili se igra motivima domaće pozorišne močvare ("Đavolja posla"), Mitar Sladoje daje turobnu lirsku minijaturu ("Sijenke"), Biljana Stajić takođe ispituje melodramatičnost ("Le tour de Danube") ili daje dramatizaciju ponovo aktuelnog Tolkina ("Hobit"), a novo ime srpske prozne fantastike, Danijela Tanasković piše zaumnu etidu sa jakim metaforičnim nabojem ("Kamen"). Zajedničko za većinu drama je jaka potreba promišljanja novije istorije i serije skorašnjih trauma za ljude ovih prostora.

ZAKLjUČAK: Konkurs "Projekta Rastko" za savremenu srpsku dramu pokazao je svoju svrhovitost i zato postaje redovan. Autorima koji su objavljeni čestitamo, uz žaljenje na ovolikom čekanju. Pozivamo vas da pripremite svoje tekstove za konkurs 2001. čiji rok ističe 7. januara 2002.

Do čitanja, ali i gledanja na pozorišnim daskama.

U ime "Projekta Rastko"
Zoran Stefanović

U Beogradu, 4. juna 2001.

// Projekat Rastko / Drama i pozorište / Savremena drama //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]