|
Po romanu Džona. R. R. Tolkina
dramatizaciju napisala Biljana Stajić
Hobit
Beograd, 1999.
(Sa konkursa za savremenu srpsku dramu Projekta Rastko,
2000. godine)
ELEKTRONSKO
IZDANJE:
Beograd, 26.
april 2001.
PRODUCENT
I ODGOVORNI UREDNIK
Zoran Stefanović
LIKOVNO OBLIKOVANJE
Marinko Lugonja
VEBMASTERING
I TEHNIČKO UREĐIVANJE
Milan Stojić
DIGITALIZACIJA
TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA
Nenad Petrović
KOREKTURA:
Saša Šekarić
Lica:
Bilbo Bagins-Hobit
Čarobnjak Gandalf
Patuljci:
Torin, Dvalin, Balin, Bombur, Kili, Fili
Divovi: Bert, Bil, Viljem
Vilovnjak Elrond
Bauci - van scene
Golum
Beorn - čovek medved
Vilovnjaci
Zmaj Šmaug
Bard - čovek heroj
Ratnici
Hobiti
1. scena
(Scena se polako osvetljava a na sceni se u njenom prednjem delu nalaze jedna velika, udobna zelena fotelja okrenuta ka publici i dve manje, takođe udobne fotelje žute boje sa svake strane zelene fotelje. Ispred njih je prostrani drveni sto na kojem se nalazi čajnik, tanjir sa kolačićima i vaza puna šarenog poljskog cveća. Unaokolo po podu su razbacani žuti i zeleni jastučići različitih oblika. Pozadina scene je zaklonjena zidom drvenarije - paravanom zelene boje na kojem su čiviluci. Sa desne strane je veliki šporet na drva. U velikoj zelenoj fotelji sedi Bilbo Bagins prekrštenih nogu. Bilbo u ruci drži zelenu šolju, mirno i zadovoljno gleda u daljinu. Uporedo sa postepenim osvetljenjem scene izvan scene (preko mikrofona čuje se dubok, prijatan i zagonetan glas.)
GLAS: Ovo je priča o tome kako je Bilbo Bagins doživeo pustolovinu i našao se u situaciji da čini i govori stvari potpuno neočekivane. Bilbo Bagins je bio miran hobit, nikad se nije upuštao u pustolovine, jer niko u Hobitonu gde je živeo Bilbo nije mario za pustolovine. Bilbo je imao puno prijatelja koji su ga posećivali i sa kojima je zajedno uživao u poslasticama koje je sam pripremao i po kojima je bio nadaleko poznat; ne samo u okolini brda gde je živeo, već po čitavoj zemlji, daleko, preko planina i gora, sedam mora i reka, tamo gde Sunce leže na počinak, još dalje, i dalje..., jer tada granice nisu postojale. Ova priča se ne bi razlikovala od hiljade drugih priča o Hobitima da se nije desila jedna vrlo čudna stvar...Bilbo bi čitav svoj život proveo sedeći u svojoj udobnoj zelenoj fotelji i sačekujući svoje drage goste, da mu jednog dana u posetu nije došla jedna luckasta družina...Družina šest patuljaka...i jednog čarobnjaka...Rekoh luckasta…Videćete zašto….
(Scena je potpuno osvetljena. Bilbo pogleda u kolačiće u tanjiru, zadovoljno se nasmeje, uzima jedan, razgleda ga i zadovoljno proguta bez žvakanja. U trenutku kada želi da otpije malo čaja iz šolje začuje se prodoran zvuk zvonceta sa ulaznih vrata koja su na levoj strani scene. Bilbo se trza i zamalo da ispusti šolju iz ruke, iznenađen zastane a zatim brzo skoči s čajnikom u ruci krene nadesno ka šporetu. Na pola puta zastane, vrati se po tanjir sa kolačima i kod šporeta dosipa čaja u čajnik i napuni tanjir sa još kolača. Odnese sve na sto. Odlazi nalevo ka vratima. Zvonce se oglašava još jednom. Bilbo rukom začešlja kosu i otvara vrata. Kroz vrata ulazi patuljak Dvalin. Bilbo se trza iznenađen ali ništa ne kaže. Dvalin veša svoju tamno zelenu kapu na čiviluk i zastane.)
DVALIN: Dvalin, vama na usluzi. (Duboko se pokloni.)
(Bilbo pomno propraća Dvalinovu kretnju a kada se Dvalin uputi ka žutoj fotelji .)
BILBO: Bilbo Bagins, Vama na usluzi.
(Dvalin se zavali u žutu fotelju, pogleda u kolače na stolu.)
DVALIN: Mmmmmmmmm...
(Bilbo skoči i pruži Dvalinu tanjir. Dvalin uzima tanjir u ruku.)
BILBO: Izvolite.
DVALIN: (Broji poluglasno.) Jedan, dva...pet, šest...devet, deset. (zadovoljno podiže glavu i pruža jedan kolač Bilbu a ostale sam počinje da jede. Bilbo se zagleda u kolač u ruci i tada se oglašava zvonce na vratima. Bilbo se trza, užurbano kreće prema vratima i otvara ih. Ulazi patuljak Balin i veša svoju crvenu kapu na čiviluk.)
BALIN: Mmm, već su počeli da pristižu. Lepo. (Bilbu.) Balin, vama na usluzi. (Položi ruku sebi na grudi.)
(Odmah krene ka drugoj žutoj fotelji. Bilbo stoji na mestu i začuđeno gleda u Balina.)
BALIN: Ojha! (Drmne po glavi Dvalina koji jede i pri udarcu se zagrcne.)
(Balin seda na fotelju i mahne rukom Dvalinu, smeši se.)
DVALIN: (Kroz kašalj.): Ojhha!
BALIN: Kako je moj mali brat, bruder Dvalin. Opet ždereš, a?
(Dvalin i dalje kašlje.)
BALIN: Fala Bogu, dobro si. (Bilbu stoji pored.) Ja ću pivo i makovnjaču, može jel?
(Bilbo klimne glavom i otrči nadesno. Vraća se s punim rukama, kada se ponovo začuje zvonce. Bilbo otvara vrata kroz koja ulaze patuljci Kili i Fili i ostavljaju svoje svetlo plave kape na čiviluk.)
KILI I FILI: (Uglas, gledaju se u oči.): Idemo da se plidluzimo lulji!
BILBO: Rulji?!
KILI I FILI: (Uglas, Dvalinu i Balinu.): Nase postovanje. Mi cemo ovde.
(Kili i Fili sedaju na jastuke na podu. Bilbo im prilazi.)
BALIN: U Boga ti, Dvaline, pogledaj što su mangupi Kili i Fili porasli.
KILI I FILI: (Uglas.): Jesmo, jesmo! Zajedno imamo petsto cetldeset godina.
BALIN: Jeel? Što vreme leti... Dvaline, kol’ko ja to imam godina?
BILBO: Ja ne bih da smetam...
DVALIN: (žvaće): Puno, Baline.
BALIN: Majku mu staru, kol’ko je to?
DVALIN: Baline, puno. Bolje da ne znaš.
BALIN: Je l bolje?
(Dvalin žvaće i uverljivo klima glavom.)
BILBO: Ja jako volim posete... ali... Da li se mi poznajemo?
BALIN: (Ne obraća pažnju na Bilba.): Majku mu, baš su porasli.
KILI I FILI: (Uglas.) Sve mi znamo al slovo l nikako da naucimo.
BALIN: Kako to?
KILI I FILI: Eto tako, lepo.
DVALIN: Nikako?
KILI I FILI: Bas nikako.
BALIN: U majku mu staru, tako veliki patuljci a slovo r ne znaju da kažu.
Kili i Fili utučeno sležu ramenima.
BILBO: Drago mi je da ste tu...kogod ...ali sam hteo...
BALIN: (Iznenada.) Ajd’ ponavljajte: Riba ribi grize rep...
KILI I FILI: Liba libi glize lep...
BALIN: Na vrh brda vrba mrda...
KILI I FILI: (Odmahuju glavama): Plobali smo vec. Ne pomaze. Mi smo plopali slucajevi.
BALIN: Šteta, a tako mladi patuljci.
BILBO: Hteo sam da Vas pitam...
(U tom trenutku se začuje glasno kucanje. Bilbo potrči ka vratima i otvora ih. Kroz vrata padaju na pod patuljak Torin, preko njega čarobnjak Gandalf a preko njega debeli patuljak Bombur.)
GANDALF: (Sa poda.) Jooj, moje kosti. Bombure, diži se smesta sa mene da te ne bih momentalno pretvorio u žabu. Krastaču!
Dvalin, Balin, Kili i Fili (Uglas, razgaljeno.): Došao je naš čarobnjak!
(Bombur se nespretno diže.)
BOMBUR: Evo, evo...
TORIN: Brže malo...
GANDALF Bombure!...
BOMBUR: Evo, nemoj me samo u žabu, molim te.
(Bombur je ustao a za njim i Gandalf i Torin. Gandalf se otresa.)
GANDALF Ooo, pa drago mi je da vas ponovo vidim sve na okupu.
TORIN: Lepo je opet biti zajedno.
GANDALF Da sednemo. Vidim da ste upoznali našeg prijatelja Baginsa... Bilbo sedi.
BILBO: Vi mene poznajete?
DVALIN: Meni je ponestalo kolača i čaja. Najdraži moj Bilbo, hoćeš li?
KILI I FILI: Nama đema i sila.
BOMBUR: Meni bi se za užinu dobro svario jedan burek, ali kilo bureka, ipak je užina, i možda malo pite od jabuka, ako može... Molio bih najlepše.
BALIN: Ja ću jedno ladno pivo.
BILBO: (Smeteno.): ...džem od sira, čajni burek, kilo piva,...pitu od užine... Jjoooj...
GANDALF: (Ozbiljno.) Gospodo patuljci...i dragi Bilbo, ovde smo zbog jedne vrlo ozbiljne stvari...Bilbo sedi.
Patuljci se malo pokunje.
BOMBUR: A meni se baš prijelo...
GANDALF Bilbo, ja sam čarobnjak Gandalf. Tvoj pradeda Tuk i ja smo bili prijatelji. Sigurno ti je pričao o meni kad si bio mali.
BILBO: (Iznenađeno.) Veliki Gandalf?! (Zine.) Pradeda Tuk mi je pre smrti ispričao sve o velikom čarobnjaku Gandalfu i njegovim pustolo...(Zastane.)
GANDALF: (Nasmeje se.) Pustolovinama. Slobodno reci Bilbo.(Pokaže rukom na Torina.) Torine...
TORIN: (Nakašlje se.) Družino moja draga, okupili smo se danas ovde sa raznih strana ovog patuljskog, ali na žalost ne samo patuljskog sveta, u ovoj hobitskoj rupi, divnom domu našeg prijatelja Bilba Baginsa sa željom da zajednički skujemo plan za naše putovanje na sever...
(Balin zevne.)
GANDALF: (Ošine pogledom Balina.) Ovo je dan kada će otpočeti jedno divno i nezaboravno prijateljstvo sa našim milim Bilbom koji će od danas postati nezamenjivi član ove družine (glas mu postaje kritički) koja bi da mene nije, ostala jedna raspuštena banda patuljaka koji nisu zainteresovani da povrate blago svojih predaka koje je u rukama strašnog zmaja koji ga je oteo. Na vašu sreću tu sam ja i tu je naš dragi prijatelj Bilbo...
BILBO: (Usplahireno.) Ja? Gde sam ja?... Gde tu?
GANDALF Torine...
TORIN: (Nakašlje se.) Bilbo je naš budući obijač koji će nam svojom spretnošću, lukavstvom, hrabrošću i nadasve svojom neustrašivošću pomoći da povratimo ono što nam pripada i što su nam naši preci ostavili u amanet, a u čemu već stotinama godina uživa odvratni, ružni, ogromni zmaj Šmaug.
(Čuje se glasno negodovanje prisutnih. Bilbo zapanjeno gleda u Torina.)
BILBO: Šta ja?
TORIN: Hulja zmajska!
(Dvalin pljune.)
BALIN: Nek crkne!
KILI I FILI: Kladljivac!
BOMBUR: Ne imao da jede!
GANDALF: (Klima glavom.) Tome će doći kraj.
DVALIN: Kako?
GANDALF Zato smo se okupili ovde...Torine...
TORIN: Kao potomak slavnog Trora, kralja Planine, imam čast da vam saopštim da je moj deda Tror bežeći pred strašnim zmajem koji je zaposeo Planinu, poneo mapu koja otkriva tajni ulaz u Planinu.
DVALIN: Ta mapa je izgubljena...
KILI I FILI: Otisla u nepovlat. Nas deda nam je sve lekao.
BALIN: Ma, neko bacio buvu. Mapa nije ni postojala.
BOMBUR: Ma postojala je, ali je izgubljena.
BALIN: Ti debeli da ćutiš.
DVALIN: Mapa je izgubljena i kraj.
BALIN: Mape nije ni bilo i kraj.
DVALIN: Izgubljena je.
BALIN: (Ljutito.) Mali...
TORIN: (Glasno, staloženo.)...Mapa nije izgubljena.
(Patuljci se iznenade i zinu.)
BOMBUR: Šta kažeš?
TORIN: Kažem da nam je mapa dostupna zahvaljujući našem dobrotvoru čarobnjaku.
KILI I FILI: Aaaa...Calobnjaci znaju svasta calobno da ulade.
(Gandalf iz džepa vadi mapu.)
GANDALF U tamnicama vilovnjaka Volšebnika pronašao sam Trora koji se junački borio protiv njih. On mi je na samrti dao ovu mapu koja će vam pokazati put do Planine i tajni ulaz u nju.
PATULjCI: (Uglas.): Mapa!
(Gandalf širi mapu po podu a patuljci se sakupljaju oko nje.)
TORIN: Osim glavnog ulaza u Planinu koji čuva zmaj, postoji i jedan mali, tajni ulaz sa druge strane Planine.
(Pauza. Svi pažljivo slušaju.)
TORIN: (Pokazuje.): Evo...
(Pauza.)
TORIN: To su tajna vrata, piše: Metar i po visoka vrata, a troje staju naporedo. Ovo pored je pisano mesečevim runama koje za sada ne možemo da dešifrujemo.
BALIN: Vrata sigurno više nisu tajna.
DVALIN: Kako ćemo saznati kakvu tajnu rune skrivaju?
GANDALF Strpljenja, molim. Sve će se saznati.
TORIN: Naša jedina šansa su ta vrata jer su toliko mala da ih zmaj sigurno nije ni primetio, a kamoli koristio, jer znate da je zmaj...
PATULjCI: (Uglas.) Ogromaaan...
GANDALF Moramo se zato okrenuti provalništvu, Bilbo.
BILBO: Ko to mi? I šta je to provalništvo?
GANDALF Dobro pitanje. Torine...
TORIN: Svi vrlo dobro znamo šta provalništvo podrazumeva.
(Svi klimaju glavom osim Bilba.)
TORIN: Provalništvo je jedini izlaz u ovoj situaciji, a pošto patuljci nisu provalnici za uslugu se moramo obratiti potomku najslavnijeg hobita-obijača u patuljskoj istoriji. Zato smo se i okupili u kući našeg Bilba, našeg druga u zaveri, najizvrsnijeg i najneustrašivijeg hobita da bismo razmotrili plan za naše putovanje koje počinje u cik zore a sa kojeg se možda neki od nas, a moguće i niko od nas , pa ni ti Bilbo neće vratiti.
(Pauza.)
BILBO: Šššštaa? (Zacvili.) Ššta, šta ste rekli gospodine patuljak? Možda se žžživ neću...
TORIN: Obijaču, u slučaju da se vratiš živ s ovog putovanja dobićeš deo patuljskog blaga kao nagradu.
BILBO: (Cijukne.) Kakvo putovanje? Šta žživ...?
BALIN: Živ, dabome. Ako te ucmekaju bauci, progutaju divovi, požderu vukovi, zmaj otkine jedan batak, krilce, trticu...ipak najviše voli pohovani mozak...
KILI I FILI: Uuuuu, ffuj!
BALIN: Da, da...e onda se nećeš vratiti živ. Ako ipak sve to izbegneš vratićeš se u ovu svoju rupu i živeti srećno i zadovoljno sve dok ne umreš.
(Bilbo se zgleda. Kili i Fili ga gledaju.)
KILI I FILI: Al’ ti nemas krilca?
BILBO: Nemam.
BALIN: Pa šta? Zmaj će mu onda otkinuti glavu.
KILI I FILI: Bljak!
BALIN: I iščupati jezik.
KILI I FILI: (Gadljivo.) Uuuu...
BALIN: A onda će mu odrezati...
GANDALF: Baline, začepi.
TORIN: Dosta je Bilo Baline! Da čujemo šta kaže obijač o našem predlogu.
BILBO: (Rastrzano.) Ja...mislim, taj predlog...Ja ne znam o čemu govorite. Pauza. Ja sam jedan miran momak, miran i uvažen hobit... Mene ostali hobiti cene i poštuju.(Uverljivo, ne više rastrzano.) Volim goste, patuljke, životinje, prirodu, Velike ljude...čak i njih. Mirno živim, gajim cveće... Vidite kako puno cveća imam. Volim da spremam zimnicu, pravim pekmez, slatko, turšiju. Volim da pravim kolače i da ih jedem, u velikim količinama. Ja odlično spremam pečena jela i salate. Znam odlično da umesim mekike, ispečem makovnjaču, napravim salčiće, skuvam sarmu. U podrumu imam najbolje vino i pivo koji se mogu pronaći u ovom kraju. Uz sve to sam i dobar drugar.
(Nastane tišina, svi gledaju u Bilba. Bilbo se promeškolji.)
BILBO: Imam svoju baštu pored i tu sadim voćke. Ima i povrća. Redovno šišam travu i ... šetam se, volim da planinarim uz brdo... i ...znam da pričam priče...
(Mukla tišina, svi gledaju u Bilba. Bilbo se meškolji, neprijatno mu je. Pauza.)
BILBO: (Kao iz topa.) Kod mene svratite na čaj kad god vam se prohte!
(Gandalf se smeje i prilazi Bilbu, pomazi ga po glavi.)
TORIN:. Objasni nam, obijaču, šta si hteo time da kažeš?
GANDALF: (Smeje se i mazi Bilba po glavi.) Bilbo je hteo da nam kaže da je on sa ovim divnim vrlinama i veštinama koje zna najbolji mogući izbor za vašeg obijača. Je li tako Bilbo?
BILBO: Pa da...Ja?...Ne! Nipošto!...Nisam to hteo da kažem...
GANDALF: Bilbo je isuviše skroman. On ne želi nikom da se nameće i zato često mnogi na početku nisu svesni njegove vrednosti. (Pogleda u Bilba, naglašeno.) Je li tako Bilbo?
BILBO: Ali ja...
GANDALF Jer kažem vam, jedan potomak slavnog Tuka; najhrabrijeg i najpustolovnijeg hobita ne može da bude bilo ko. Iver ne pada daleko od klade.
TORIN: Ja cenim hobite koji stavljaju život na kocku za patuljke.
(Bilbo u neverici gleda svakog patuljka koji progovara.)
GANDALF Rekao sam ti ja ko je Bilbo Bagins.
DVALIN: Nismo drugo ni očekivali.
KILI I FILI: Logicno.
BOMBUR: Odličan izbor. Koliko jela samo zna da spremi...
GANDALF Nema greške.
(Pauza.)
BILBO: Ne, ne, ne. Vi ste pogrešili.
(Pauza.)
BILBO: Ne, ne, ne, nisam ja nikakav obijač, niti to mogu biti... U Hobit - gradu se niko ne zaključava i sva su vrata otvorena. Ja obijač? Ja sam nesposoban. Nisam ja nikakav obijač. Ja sam odličan domaćin. Rekao sam vam, dođite kod mene kad god poželite. Sigurno bi mi se svideli i sad da ne pričate te gluposti o...o...o nekakvom provalništvu i ne znam ni ja...Ali, hajde da večeramo i zaboravimo na sve. Meni je potreban miran život, bez trzavica i uz puno hrane. Ja kad se uznemirim moram da jedem. A ako ne jedem postajem nesnosan, nesnosan za okolinu...
TORIN: Gandalfe, da mi nismo slučajno pogrešili kuću?
DVALIN: Kako pogrešili? Pa jasno se video znak na vratima.
BILBO: Kakav znak?
BOMBUR: Na tvojim vratima je ucrtan znak koji znači: Obijač traži dobar posao, sa mnogo uzbuđenja i uz pristojnu nagradu.
(Bilbo zine.)
BALIN: Ovaj baš voli da se pravi lud.
DVALIN: Idem ja da proverim.
GANDALF: (Naglašeno.) Nismo pogrešili kuću.
TORIN: Obijaču, mi smo ozbiljna družina. Neću više trpeti neslane šale.
BILBO: Ali ja stvarno ne znam ni za kakav znak.
BALIN: Još i laže!
BILBO: Ko la...
GANDALF Bilbo zaista ne zna za znak. Ja sam ga sam ucrtao.
(Pauza.)
BALIN: Znao sam od početka da ova kukavica ne može da bude obijač.
KILI I FILI: Ku-ka-vi-ca, ku-ka-vi-ca! Bil-bo je ku-ka-vi-ca!
GANDALF Tišina!
BALIN: Ja bih reko i šonja.
GANDALF Nezahvalnici jedni! Meni ne verujete? Ja sam veliki čarobnjak Gandalf. Kralj magije i čarobnjaštva. Gospodar misli i želja. Car staklenih kugli i čarobnih štapića. Mag šuma i polja. Čarobnjak nad čarobnjacima. Ja, Gandalf!
(Torin se nakašlje.)
GANDALF...Ako nećete obijača, nek vas bije maler. Ili se bolje vratite da kopate ugalj.
BALIN: Ja kopati ugalj neću a ovaj ovde je šonja stopostotni.
KILI I FILI: So-nja, So-nja, So-nja, So-nja!
TORIN: Gandalfe ja te poštujem i verujem ti ali čini mi se da je Bilbo...
GANDALF Kukavica?! To si hteo da kažeš?
(Bilbo skoči.)
BILBO: Nisam kukavica!!! Nisam! Samo da znate, nisam ja nikakav obijač ali nisam ni kukavica i to ću vam i dokazati. Dokazaću vam da nisam kukavica tako mi časti mog slavnog pradede Tuka. Ničeg se ja ne bojim. Mojim žilama teče Tukova neustrašiva krv.
(Pauza.)
BILBO: Ja ću biti vaš obijač, vaša snaga i moć. Ja sam Bilbo Bagins i niko neće da me ponizi!
(Svi ćute i pažljivo slušaju, zgledaju se. Gandalf s ponosom gleda u Bilba.)
GANDALF Znao sam da ne treba sumnjati u tebe.
(Pauza.)
BALIN: (Nepoverljivo.) Nisam baš sig...
TORIN: (Glasno.) Bilbo, ti si naš obijač.
KILI I FILI: (Pogledaju se.) O-bi-jac! O-bi-jac!
(Svi se skupljaju oko Bilba i grle ga.)
TORIN: Uzdamo se u tebe. Nadam se da nas nećeš izneveriti.
DVALIN: Ti si naš spas.
BOMBUR: Naš Bilbo!
BALIN: (Grli Bilba.) Ako baš insistiraju...
KILI I FILI: (Sa strahopoštovanjem.) Obijac...
GANDALF Družino, a sad je vreme ...
BOMBUR: Da se nešto pojede...Ako može?
TORIN: Momentalno na spavanje. Očekuje nas naporan put sutra.
BOMBUR: Mene niko nikad ne razume.
(Patuljci se nameštaju za spavanje, neki u foteljama a neki na jastučićima na podu.)
PATULjCI: (Uglas.) Laka vam patuljska noć.
(Bilbo leže u ćošak.)
BILBO: (Tiho.) Laka vam...patuljska noć.
(Patuljci počinju da hrču.)
BILBO: (Tiho.)... Nekad sam i pomislio kako je lepo putovati i videti neke nove planine, cveće, životinje. Pauza. Ali ovo je opasno. E, Bilbo, Bilbo, povratka više nema.(Pridigne se u sedeći stav.) A da pobegnem ja noćas dok svi spavaju...? ... i nastavim sa svojim mirnim životom? (Pauza.) To bi značilo iskrasti se kukavički i ostaviti patuljke na cedilu. Onda bi se oni uverili da sam ja kukavica. (Pauza.) Oni mi sad veruju. Ne želim da ih ostavim na cedilu, ne želim da budem kukavica. (Ponovo leže.) Neću nikome reći ali, bojim se. (Pokrije se pokrivačem preko glave.)
2. Scena
(Na levoj strani scene sede tri diva; Bert, Viljem i Bil. Viljem postavlja gomilu samolepljivih sličica na hrpu. Bert i Bil traže nešto među sličicama. Pored njih su tri velika ranca i mnogo flaša od piva. Sa desne strane scene je drvo sa velikom krošnjom koja zaklanja od pogleda divova desnu stranu scene.)
BERT: Bile, daj mi tu sliju.
BIL: Ne dam!
BERT: Jesi neki...
VILjEM: Vamo te šličice! Moram da potpalim.
BIL: Viljeme, imam sve slike divovske fudbalske reprezentacije. Fali mi samo Div golman.
Viljem: Pa šta? Davaj to.
BERT: Viljeme, viš kakav je...On ima sve a neće da mi da jednu sliju Divandre.
BIL: Imaš dve slije Hose-Diva. Štaš još?
VILjEM: Sve ću da žapalim!
BIL I BERT: (Uglas.) Ne još! Pliiiz...
BERT: Sačekaj da se izmenjamo. Samo da sakupim sve pa onda pali.
BIL: Evo, daću Bertu Divandru al nemoj još paliti.
(Viljem ostavlja sličice, uzima flašu piva.)
VILjEM: Menjajte se, a onda palim. Treba vatre za ovčetinu a možda i nešto drugo naiđe za jelo.
(Bil i Bert čučnu jedan do drugog i prevrću po sličicama.
Na desnu stranu scene ulaze patuljci, Gandalf i Bilbo. Svi na leđima nose rančeve osim Gandalfa koji u ruci drži veliki štap kojim se podupire kada hoda. Zastaju ispred velikog drveta.)
KILI I FILI: Mi smo se umolili.
BOMBUR: Ja sam jako gladan i pojeo bih jednog mladog vepra.
BILBO: I ja bih mogao jednog veprića.
GANDALF Ovo je opasan kraj i tu ćemo se zaustaviti jer možemo nabasati na divove koji žive u ovim krajevima i kojima bi mi dobro došli za večeru. Predahnućemo i poslati izvidnicu.
KILI I FILI: Divovi?! Oni vole da jedu patuljke.
TORIN: Oni vole da jedu sve; i patuljke i čarobnjake i hobite.
(Bilbo poskoči od straha.)
DVALIN: Ti divovi su prava napast.
BOMBUR: Ja sam baš jako gladan i mogao bih i diva da pojedem.
BALIN: Divovi naročito vole debele patuljke. Mesnatiji su.
BOMBUR: Pa, ja u stvari i nisam tako gladan.
TORIN: Sačekaćemo ovde dok nas izvidnica ne obavesti da li možemo da nastavimo...
(Svi stoje, par trenutaka je tišina. Svi gledaju u Bilba. Bilbo primećuje da svi zure u njega. Gandalf se smeška i klima glavom Bilbu.)
BILBO: Aa? Šta? (Osvrće se.)
GANDALF: (I dalje mu klima glavom.) Hajde Bilbo.
BILBO: Šta?
TORIN: Obijaču kreni. Tvoj zadatak počinje.
BILBO: Šta ja treba da radim?
BALIN: ‘Ajde, dripac, nemoj da se praviš lud. Kreći!
BILBO: Kuda?
DVALIN: U izvidnicu.
BILBO: U izvidnicu? Ja?
BALIN: Nego ko!? Nemoj da se praviš Toša.
KILI I FILI: To-sa, to-sa!
TORIN: Tišina. Možda su divovi u blizini. Obijaču kreni napred i pronjuškaj da li je sve sigurno. Ako jeste, daj nam znak i mi ćemo za tobom.
(Bilbo pogleda u Gandalfa.)
GANDALF Tvoj zadatak je da ideš u izvidnicu. Ti si obijač.
BILBO: Zar obijač to radi?
BALIN: Neego!
BILBO: (Okrene se Torinu.) Kažeš ako je sigurno i vi ćete za mnom. (Torin klima glavom.) A ako nije?
(Patuljci bespomoćno šire ruke.)
BILBO: Jadan ja.
(Bilbo nemoćno gleda u patuljke.)
GANDALF Vreme je da kreneš.
BILBO: Ja..
GANDALF: Bil-boo...
(Bilbo proguta pljuvačku i pogleda u patuljke.)
BILBO: Onda, idem ja. (Krene, pa zastane.) Mislio sam...Idem onda. (Krene, brzo se okreće.) Ja...onda idem. (Kreće, mahne im rukom ne okrećući se.) Idem.
BALIN: Kreni već...!
GANDALF: I ja sad idem.
TORIN: Kuda ideš?
GANDALF: (Stavi prst na usta.) Čarobna tajna. Vratiću se uskoro.
(Bilbo izlazi iza krošnje i ugleda divove, skloni se pored drugog drveta tako da ga oni ne vide. Patuljci su posedali na mestu gde su zastali. Viljem, Bil i Bert sede oko sličica.)
BERT: Ovčetina juče, ovčetina danas, i neka mi oko iscuri ako sutra ponovo ne bude ovčetina.
BIL: Nigđe ni jedno jadnovito komađe ljudskog mesa otkad nismo imali. Ko je Viljema u glavu udaro da nas dovlači u ovaj kraj, ne znam - a i pića nam ponestaje što je najgore. (ćušne Viljema koji se zagrcne dok pije.)
VILjEM: Žaveži gubicu! Pojeli šte šelo i po odkad šmo sišli sa planine. Kolko još oćete?
(Divovi nastavljaju da piju. Bilbo iz prikrajka posmatra divove.)
BILBO: (Tiho.) Moram da upozorim patuljke...Ali neću da se vratim bez plena. Ja sam obijač.
(Bilbo se polako prikrada divovima koji ga ne primećuju. Bilbo dolazi do Viljema koji mu je leđima okrenut i iz džepa mu izvlači novčanik.)
VILjEM: Bile, Berte je l’ vama ovde nešto smrđi?
(Bilbo se ukoči.)
(Bil i Bert njuškaju.)
BIL: Smrđi, smrđi.
BERT: I meni smrđi.(Zabije nos u flašu od piva.) Piva nije. Meni smrđi na nešto što može da se jede.
(Divovi i dalje njuškaju oko sebe. Bilbo je ukočen i dalje je iza Viljema.)
BIL: Meni smrđi na neku papicu.
(Viljem se okrene, spazi Bilba i zgrabi ga.)
Viljem: Aaaa... (Povlači Bilba.) Evo malog smrada. (Okreće ga i ispitivački gleda.) Nu, šta je ovo?
BERT: Pljuni me ako znam.
BILBO: Gospodine, ljubazni ja sam Bilbo Bagins, (Zamuckuje.) obi, obi, obi, obi...
BIL: Šta reče? Viljeme je l se ovaj tude sprda s nami?
BILBO: Hteo sam da kažem hobit.
BERT: Ma nema veze šta je, nego ti reci nami moguš li se kuvati?
Viljem: Ovaj jado ni za zalogaj nije. A je l vaš ima još, reko makar gulaš da špremim.
BERT: Slušaj ti, ima li još takih da se smucaju vuda po šumu, ti gadni mali zecu.
BILBO: Da, mnogo! Ups, ne nikako, baš ni jednog.
BIL: Šta reče?
BILBO: I molim vas, nemojte me kuvati, ljubazna gospodo! Ja odlično kuvam, mnogo bolje nego što se kuvam. Mnogo bolje.
Viljem: Siroti kukavac. Pustiću ga.
BERT: Ne! Rekao je da ih ima mnogo i nijedan. Nek nam to malo objasni. Mučićemo ga dok ne prižna.
VILjEM: Neće moći, ja sam ga uvatio.
BERT: Tikvane jedan!
VILjEM: A ti si zvekan glupi.
BERT: Šram te bilo! (Udari pesnicom Viljema u oko.)
(Bert, Viljem i Bil počinju da se tuku međusobno. Bilbo uspe da dopuzi do drveta i tu se sakrije. )
BERT: (Viljemu.) Ti si jedan odvratno ružan div!
VILjEM: Ma nemoj, a ti si jedan odvratno, odvratno ružan div.
(Bert i Viljem počinju da se rvu, a Bil ispija pivo. Za to vreme patuljci ustaju i osluškuju šta se dešava.)
DVALIN: Neka buka...Divovi, čini mi se...Naš obijač je sigurno u opasnosti.
TORIN: Ako se našem obijaču nešto desi to znači...
DVALIN: ...kraj našeg putovanja.
BALIN: Ako ga divovi požderu adios naše blago. Kakva šteta. I ti divovi mogli su u povratku naići a ne sad.
TORIN: Idemo!
DVALIN: Moramo ga spasiti!
BALIN: E, ludih patuljaka! Ja neću! Još sam mlad i život mi je mio.
(Torin besno istupi pred Balina.)
TORIN: Da li si ti jedini patuljak kukavica kojeg poznajem?
(Bert i Viljem prekidaju rvanje na časak.)
BERT: Je li? A ti si jedan odvratno, odvratno, odvratno ružan div i uvek ćeš biti odvratniji od mene za jedan put.
VILjEM: Ti si odvratno, odvratno, odvratno, odvratno ružan div i uvek za deset puta odvratniji od mene.
(Na scenu utrčavaju patuljci jedan iza drugoga. )
BERT: A ti sve to pa još za jedan više.
TORIN: (Viče.) Hrabri patuljci u napad!
(Bila, Berta i Viljema tuče štapom po glavi. Patuljci se rastrče po sceni.)
BIL: Vi ste najgluplji divovi koje sam ja sreo u svojih hiljadu godina. Dok se vi bijete tuđe, propuštate večeru.
BERT I VILjEM: (Uglas.) Večeru? Kakvu večeru?
BIL: Na hiljade malih zlotvora patuljaka oda ovuda.
VILjEM: Vidi, vidi...
(Patuljci se razbeže oko Divova.)
TORIN: Bežite i ne dozvolite da vas uhvate!
BERT: Nećete vi nigđe ogavni mali zecovi.
(Viljem, Bert i Bil počinju da hvataju patuljke koji pokušavaju da pobegnu. )
BIL: Oš da pobegneš? E, ne mere! (Uhvati Dvalina.)
DVALIN: Pusti me, pusti me!
(Bert, Viljem i Bil hvataju patuljke.)
BALIN: Ne!
VILjEM: Viđi, viđi ovog debelog.
BOMBUR: Nisam ja debeo, samo vam se čini.
VILjEM: Biće dobar gulaš.
BERT: Vid male što su brzi.
KILI I FILI: Neces nas uhvatiti.
(Kili i Fili trče oko Berta.)
KILI I FILI: Ti si debeli, nespletni, smotani...
(Bert uhvati Kilija i Filija.)
BERT: (Smeje se grubo.) Zvekani mali, dolijali ste.
KILI I FILI: (Zacvile.) Mama mia!
TORIN: (Iz ćoška.) Sve su ih uhvatili.
BIL : (Gadljivo.) Nekuvani patuljci su grozni. Brzo da ih skuvamo!
VILjEM: (Njuška.) Mislim da ih ima još. Još mi nešto smrđi.
BERT: Viđe ga, viđe ga! Još jedan mali, grozni. Ufati ga.
(Torin beži. Viljem ha hvata.)
VILjEM: Ti ši pomišlio da ćeš pobeći strašnom Viljemu.
TORIN: Propali smo.
(Divovi patuljcima vezuju ruke kanapom.)
BALIN: A ni obijača nema nigde...
DVALIN: Eto vam sad kad hoćete njega da spasavate. On je prvi pobegao.
KILI I FILI: Ko ce nas jadne spasiti?
(Bilbo oprezno izviruje iz krošnje. )
BILBO: Ako će patuljci da nastradaju onda ću i ja da se predam divovima.
Gandalf se pojavljuje na sceni sa desne strane i izviruje da proveri šta se dešava sa patuljcima. Sa njim je vilovnjak Elrond.
GANDALF: Ni minut ih ne možeš ostaviti same... Odmah se usose. Moraću da upotrebim svoje čarobnjačke moći. Posvađaću divove da dobijem na vremenu i da oni dočekaju zoru van pećine jer će se skameniti.
(Gandalf pročisti grlo.)
GANDALF: (Dubokim glasom.) Berte nećemo ih sada kuvati.
BERT: Viljeme, ne započinji diskusiju jer će trajati čitavu noć.
VILjEM: Ja nisam ništa rekao. Ti hoćeš samo da se svađaš.
GANDALF: Berte i Viljeme, vi ste pravi tupani.
BERT: Bile, prebiću te ako mi još jednom kažeš da sam tupan, tupane jedan.
BERT: Ja ću da ti prebijem noge ako samo još jednom pisneš Bile.
BIL: Ja nisam ništa rekao samo da znate ali sad ću: Obojica ste mamlazi.
VILjEM: Upozorio sam te klipane jedan.
(Krene da udari Bila.)
BIL: Hoćeš rat? Dobićeš ga.
(Viljem i Bil počinju da se rvu. )
BERT: Nek se oni svađaju ja ću sam da pojedem patuljke.
VILjEM: Šta si rekao? (Počinje da tuče Berta.)
BIL: E pa Berte neće moći. (Počinje i on da tuče Berta.)
BERT: Urotili ste se protiv mene, je li? Sad ćete vi dobiti vašeg boga. (Počinje da se brani i tuče Viljema i Bila.)
(Patuljci pokušavaju da se oslobode konopa. Divovi padaju na pod i počinju da se valjaju jedan preko drugog. Začuje se cvrkut ptica. Divovi se i dalje valjaju po podu. Cvrkut se ponovi ali glasnije. Divovi zastanu u borbi i unezvereno podižu glavu na gore.)
VILjEM: Ne! To su odvratne male ptićice.
BERT: Ne! Ptićice pevaju pred zoru!
BIL: Moramo da požurimo u našu pećinu pre nego...
(U tom trenutku divovi se ukoče, okamene i ostaju u istom položaju na podu. Gandalf izlazi iza krošnje. Patuljci zabezeknuto gledaju u divove. Gandalf im prilazi, smeši se. Kad ga patuljci primete počinju da skakuću i viču.)
PATULjCI: (Uglas.) Hura, hura! Spašeni smo!
(Gandalf im prilazi i odvezuje ruke. Patuljci skaču i bacaju svoje kape u vis. Elrond stoji po strani.)
TORIN: Gde je naš obijač?
(Bilbo izlazi iza drveta i prilazi patuljcima.)
BALIN: Je l se sad dolazi?
TORIN: Mogli smo biti pojedeni pored živog obijača...
BILBO: (Pokunji se.) Ja sam...
KILI I FILI: Jedva smo zivi ostali, da znas!
GANDALF Nemojte ga grditi.
BILBO: Ja sam...
GANDALF: To je bio njegov prvi zadatak.
BALIN: Zamalo i poslednji.
GANDALF: Iznenadiće vas Bilbo. Bićete ponosni.
TORIN: Nek bude istina.
GANDALF: Imam iznenađenje za vas. (Okrene se Elrondu.) Elronde!
(Scena se zamrači na momenat.)
1. fragment
(Polako se osvetljava samo krug u sredini scene u kojem sede patuljci. U sredini je mapa. Na mapi je ključ. Uporedo sa osvetljavanjem čuje se dubok i zagonetan glas preko mikrofona, izvan scene.)
GLAS: Dok je Bilbo bio u izvidnici čarobnjak Gandalf je otišao da pronađe svog prijatelja vilovnjaka Elronda. Elrond će patuljcima odgonetnuti tajnu koju skrivaju mesečeve rune na mapi Planine.
ELROND: Kraj tajnih vrata morate da budete na Durindan - prvi dan patuljske Nove Godine, pred zimu. Drozd će zakucati u kamen kraj vrata a poslednji sunčev zrak će osvetliti ključaonicu i jedino tada ćete moći da otključate vrata. Ako to propustite, sve je propalo. Zapamtite to. Rune ne lažu. Ja sad moram da idem.
(Elrond odlazi u tamu. Torin ključ stavlja oko vrata.)
3. scena
(Izvan scene se čuje vrištanje, cičanje i trčanje veće grupe (patuljci i bauci) kao i duboki neartikulisani zvukovi i krici. )
GLASOVI IZVAN SCENE: Klepni! Zgrabi! Štipaj! Nabi!
(Na scenu koja je u polumraku, sa leve strane utrčava Bilbo a zvukovi izvan scene se postepeno utišavaju i nestaju. Tokom čitave scene scena je u polumraku, jedva se nazire prostor u obliku tunela. Tokom scene se čuje žuborenje vode u pozadini. Bilbo utrčava i spotiče se o kamen koji se postepeno osvetli. Bilbo ostaje nepomično da leži na podu. Zvukovi izvan scene potpuno se utišavaju. Bilbo se posle par trenutaka pomeri, mrda se i polako ustaje. Osvrće se oko sebe. Na sceni nema nikoga. Bilbo počinje da puzi po podu, napipava nešto, gleda u pod koji je u polumraku. Ponovo opipava na istom mestu i nešto stavlja u džep. Gleda ka desnoj strani scene koja je zamračena a zatim se puzeći vraća ka kamenu i seda na njega.)
BILBO: Tako je vlažno i hladno. I svuda je mrak. Sigurno patuljci ne znaju da sam se izgubio. Inače bi me tražili. A šta ako su Bauci uspeli da zarobe patuljke? (Strese se.) Sad sam sam. (Osvrće se, pauza.) Ali ja se ne bojim. Bilbo ti se ne bojiš. Bilbo ti se ničega i nikoga ne bojiš. (Počinje da zvižduće melodiju pesmice "Kad si sretan" i da tiho pljeska, pucketa prstima, udara u kolena, lupa nogama o pod i na kraju glasno uzvikne.) Huura! (Pošto je to glasno izgovorio uplaši se, pokrije rukama glavu i skupi se u klupče.) Šta-a? Ko? Gde? Ne! Ja sam prijatelj, ja sam dobar, ja sam Bilbo Bagins.
(Mukla je tišina. Bilbo polako sklanja ruke sa očiju i uplašeno gleda unaokolo. Tišina je, Bilbo potpuno otkriva glavu.)
BILBO: Pa to sam bio ja... Bilbo, ti se ne bojiš. Ovde nema nikoga i ti si sam.
( Bilbo ponovo počinje da zvižduće melodiju pesmice "Kad si sretan" i da ponavlja pokrete koji idu uz pesmicu. Dok on to radi sa leve strane scene mu se približava Golum. Bilbo ga ne primećuje. Kad dođe trenutak da Bilbo kaže: "Huura!" Golum ga preduhitri.)
GOLUM: (Promuklim glasom, Bilbu kraj uva.) Huura!
(Bilbo cikne i poskoči od straha. Ostaje bez glasa, samo otvara usta i pokušava nešto da kaže. Golum kruži oko njega, smeška se i sikće.)
GOLUM: Sssss, prekrassni moj, a ko ssi pa ti?
(Bilbo se prene i izvadi svoj mali mač i uperi ga ka Golumu.)
BILBO: Nisam ja nikakav tvoj prekrasni. Ja sam Bilbo Bagins i tražim izlaz iz ove pećine.
GOLUM: Ssss, dobro, dobro prekrasssni moj.
BILBO: Rekao sam ti da sam ja Bilbo Bagins - obijač.
GOLUM: Ssss, polako, polako. Ja sam sebi tepam prekrasssni jer sam zaista takav - prekrasssan. A možeš li ti sesti ovde i razgovarati malkićici sa prekrasssnim mojim, mislim sa mnom?
BILBO: A zašto bih? Ti mi ne deluješ prijateljski. Hobit bi najpre pomislio da želiš da ga pojedeš. Oči su ti nešto alave.
GOLUM: Prekrasssni moj, dobro je što si oprezan. Ovde ima mnogo probisssveta. (Pruža mu ruku.) Ali ja sam samo Golum...Gogi i živim u ovoj pećini.
(Pauza. )
(Golum počinje da kruži oko Bilba. Bilbo ga prati i na oprezu je.)
GOLUM: Jako sam dobroćudan, inače. Ja sam samo mislio da se malo poigramo. Ovde u dubinu niko ne svraća. Gosta nisam imao već trideset godina.
BILBO: Trideset godina?
GOLUM: Prekrsssni moj, ravno.
BILBO: Mora da se grozno osećaš. Trideset godina ne imati posetu!? Ja bih svisnuo. Ja sam u svom domu...Pauza... slatkom domu imao trideset gostiju dnevno...A ti...
GOLUM: (šmrca.) Ja sam samo hteo da se malo družimo jer sam jako usamljen... A ti kažeš da nećeš da se igraš sa mnom. (Pravi se da plače.) Ja sam se poslednji put igrao pre trideset godina...(Rida.) I odonda se uopšte nisam igrao...Zamisli kako je to kad se niko ne igra sa tobom....Ja sam jedan nesrećan Golum - Gogi. (Provali plač iz njega.)
(Pauza. Bilbo prilazi Golumu polako.)
BILBO: (Pomirljivo.) Ej, Gogi, prekrasni!...Nemoj plakati...Nemoj... Gogi ja sam se samo šalio. Gogi? Čuješ? Ja sam se samo šalio. Hoću da se igram sa tobom, hoću. Evo igraćemo se čega god ti hoćeš, samo reci.
(Golum "prestaje" da plače.)
GOLUM: (Tiho, za sebe.) Ssss, mali je naseo (Smeje se, a zatim glasnije, pomalo plačno, briše nos.) ...Neću ja tebe da teram ako ti nećeš... (Pauza.) Ne moraš...
BILBO: Neee...Ja hoću. Samo reci šta.
GOLUM: (Pomalo plačno.) Neću ja nikoga da teram...
(Pauza.)
GOLUM: (Zaverenički.) Dobro. Postavljaćemo zagonetke jedan drugom. Voliš zagonetke?
(Bilbo klima glavom potvrdno.)
GOLUM: Pa da, svi na ovom svetu vole zagonetke. Pravilo je: Ako te ja nešto pitam a ti mi ne odgovoriš onda ću ja tebe lepo pojesssti, a ako ja ne znam odgovor na tvoju zagonetku, onda ću ti pokazati izlaz iz pećine. Dogovoreno.
BILBO: Heej, pa ti ne tražiš prijatelja? Ti hoćeš da se mi nadmećemo zato što želiš da me pojedeš.
GOLUM: Sssss...
BILBO: Znaš, ti uopšte nisi dobar. A ja sam mislio da te razveselim i sažalio sam se na tvoje lažne suze.
GOLUM: Sssss..., prekrasssni moj, možeš da biraš: Ili ćeš odavde izaći živ i zdrav i pridružiti se svojim patuljcima ili ću te pojesssti.
BILBO: Ti si nepošten, Golume. To nije fer!
GOLUM:Ssss...
(Pauza.)
BILBO: (Nemoćno.) Moram da igram po tvojim pravilima ako mislim da izađem odavde...ili...(Strese se.)
GOLUM: (Plješće.) Da počnemo?
BILBO: (Udahne duboko.) Počni.
GOLUM: Šta raste iz zemlje kad ne vidi niko, od drveća više, uvis, uvis ide, a ne raste nikad?
BILBO: Lako! To je planina. Jedan nula za mene. Sad ja... Trideset dva bela konja na brdu crvene boje, prvo zagrizu, zatim topoću, zatim mirno stoje.
GOLUM: Koješta, koješta. Zubi, zubi su to! Čuj mene: Bez glasa cvili, bez krila leprša, bez ruku šiba, bez usta gunđa?
BILBO: Ništa lakše! Vetar. A ovo: kutija bez šarki, ključa ili vrata, a unutra skriven sadržaj od zlata?
(Pauza.)
GOLUM: Ssss...Ssss...
(Pauza.)
BILBO: Golume zašto sikćeš? Ako misliš da je to voda koja vri onda si pogrešio.
GOLUM: Ssss...Čekaj malo...Moram da se setim.
(Duža pauza.)
BILBO: Dakle...? Znaš ili ne znaš?
(Pauza.)
BILBO: Izgleda da ja skoro odoh iz ove vlažne pećine.
GOLUM: Nnn... Ne! Ček! Jaja! Jaja, eto šta! E sad ću da ti zapaprim. Ova stvar sve proždreće: ptice, zveri, stabla, cveće. Gvožđe glođe, čelik grize; tvrdi kamen u prah melje; sruši grad, uništi kralja, a planine u dol valja?
(Bilbo počinje da se češka po glavi a zatim ustaje lomi prste i šeta gore dole.)
BILBO: To je...To je...
(Golum počinje da kruži oko Bilba.)
GOLUM: Ssss...Prekrasssni moj, biće dobra večera.
BILBO: Aaaa...To je...
GOLUM: To je, to je, to je...Bagins za večeru!
(Golum počinje da se smeje i sikće, uzima slanik iz džepa i počinje da soli Bilba.)
GOLUM: Da malo posssolimo, prekrasssni.
BILBO: Ne! To je... To je...(Za sebe.) Treba mi vremena! (Malo glasnije.) Vremena, vremena...
GOLUM: Ssss. Vreme. Bagins je pogodio. Šteta. Ti si na redu.
(Bilbo mumla pokušavajući da se seti.)
GOLUM: Moraš se setiti još jedne zagonetke. Moraš! Inače je pobeda moja.
BILBO: (Za sebe.) Šta da radim? Ne mogu da se setim više nijedne zagonetke. (Počinje da se štipa i steže svoj mali mač, gurne ruku u džep i lice mu se ozari, kao iz topa.) Šta imam u džepu?
GOLUM: Nije fer! Nije fer! Nije fer pitati me šta imaš u svojim groznim malim džepsima.
BILBO: Pitanje je: Šta imam u džepu?
GOLUM: Ssss...Koliko puta mogu da pogađam?
BILBO: Tri.
GOLUM: U džepu imaš...imaš ruke!
BILBO: (Koji je izvadio ruke iz džepova maše njima.) Poogreešnooo! Pogađaj ponovo!
GOLUM: Ssss...U džepu imaš...imaš...imaš...
BILBO: Imam...?
GOLUM: Imaššššššššš...
BILBO: Ššššššššššta...?!
GOLUM: Nož!
BILBO: (Odmahuje rukama.): Poo-gree-šnooo! Imaš još samo jedan pokušaj...
GOLUM: Ssss...(Počinje da se grebe po licu a zatim leže na pod i nogama i rukama počinje da udara po podu.)
BILBO: Vreme je isteklo.
GOLUM: (Vrisne.) Kanap ili ništa!
BILBO: Žao mi je ali odgovor je netačan.
GOLUM: (Udara šakama u pod.) Neću, neću i neću!!!
(Bilbo ga s nevericom posmatra. Golum odjednom skoči i primiče se Bilbu.)
GOLUM: Neću! To tako ne može!
BILBO: Sve je pošteno. Dogovorili smo se.
GOLUM: Ništa se mi nismo dogovorili. Sad ću da te pojedem.
BILBO:Ali ne možeš da me pojedeš. Dao si reč.
GOLUM: (Krevelji se.) Kakvu reč? Kakvu groznu reč sam ja tebi dao?(ozbiljno) Ja nikom ništa ne dajem. Nikom. I ništa.
BILBO: Obećao si da ćeš mi pokazati izlaz iz pećine ako te pobedim u zagonetkama. Izgubio si i moraš da održiš obećanje. Kad nekom nešto obećaš onda to moraš i da ispuniš.
GOLUM: Kakve su to gluposti? (Ironično imitira Bilba.) Kad nekom nešto obećaš moraš i da ispuniš. (Normalnim tonom.) Ja ništa ne moram. Obećanja se ne ispunjavaju.
BILBO: (Uperi u Goluma svoj mali mač.) Moraš da mi pokažeš izlaz iz pećine!
(Golum ustukne. Pauza. Golum počinje da se izveštačeno smeje.)
GOLUM: (Pomirljivo.) Ja sam se samo šalio, moj mali Bilbo. Naravno da ću ti pokazati izlaz iz pećine. Ja svaki dan ispunjavam obećanja svojim gostima.
BILBO: (I dalje drži uperen mač u Goluma.): Lažeš! Rekao si da trideset godina nisi imao posetu.
(Golum se izveštačeno smeje.)
GOLUM: Nemoj da se srdiš, mali moj prijatelju. Sad ću ti pokazati put, samo časak.
(Golum se odmiče malo nadesno i počinje da pretražuje džepove.)
GOLUM: (Za sebe.) Uzeću svoj prsssten koji me kad ga stavim na prst čini nevidljivim. Ne-vidljivim! Mali smrdljivac neće moći da me vidi i lako ću ga zgrabiti.
(Golum i dalje pretura po džepovima.)
GOLUM: (Vrisne.) Gde je?! (Unezvereno gleda okolo po podu.) Nema ga! Nema mog prekrassnog?! (Stisne šake, skoči i okrene se ka Bilbu.) Ti! Ti si mi ga uzeo!
(Bilbo se uplašeno povlači unazad.)
GOLUM: Priznaj! Ti si uzeo mog prekrassnog! Moj prsten!
(Golum prilazi Bilbu koji se povlači unazad. Ispada mu mač.)
GOLUM: Lopove! Ukrao si mi moju moć. Moje tajno oružje. Vraćaj!
(Bilbo je stigao do zida na levoj strani scene i nema kuda. Golum je par koraka od njega.)
GOLUM: Vraćaj mi moj prsten nevidljivosti! Moj je!
(Bilbo se strese, gurne ruke u džepove. Iz jednog džepa vadi prsten i zagleda se u njega. Stavlja ga brzo na prst.)
GOLUM: (Krene da skoči na Bilba.) Ti mali odvratni...
(Bilbo se provuče pored Goluma. Golum udari glavom u zid.)
GOLUM: O, ne! Ne!
(Unezvereno se okreće oko sebe i gleda po sceni. Bilbo je nedaleko od njega. Golum ga ne vidi.)
GOLUM: (Umiljato.) Bil-boo! Bil-boo, gde sii?
(Počinje da maše rukama u vazduhu tražeći Bilba.)
GOLUM: Neću ti ništa. Gde sii?
(Bilbo protrči pored Goluma. Golum šakama grabi vazduh pored sebe.)
GOLUM: Moj si! Gotov si! Uhvatiću ja tebe bangavi Baginse!
(Golum ide ka desnom delu scene i zaviruje po podu.)
GOLUM: (Naginje se i ščepa rukama vazduh.) Tu si!
(Bilbo ga posmatra.)
GOLUM: Uhvatiću ja tebe, lopove! Tu si! (Ponovo ščepa vazduh.)
(Bilbo je u ćošku u desnom delu scene.)
BILBO: Traži, traži pa ćeš naći. Zbogom nevaljali Golume.
(Bilbo istrči van scene. Golum dolazi do ćoška u desnom delu scene.)
GOLUM: (Prodere se.) Uhvatiću te ja jednog dana ma gde bio!.. I onda ćeš platiti za ssssssve!
(Seda na pod i počinje da čupa kosu. Van scene se čuje trk i cičanje kao sa početka scene. Scena se zamračuje potpuno.)
GLAS VAN SCENE: (Dubok, hrapav.) Ko trči?
GLASOVI: (Piskutavo.) Ne vidimo nikoga. Hej, ulaz u pećinu se sam otvara! Hej!
(Scena koja je potpuno u mraku potpuno se osvetljava i na nju sa leve strane utrčava Bilbo. Na desnoj strani scene u pozadini je brvnara ispred koje su patuljci, Gandalf i Beorn-ljudina obučena u medveđu kožu.)
2. fragment
(Scena je u mraku. Uporedo sa osvetljenjem dela scene čuje se dubok, zagonetan glas izvan scene, preko mikrofona.)
GLAS: Dok se Bilbo nadmudrivao sa lažljivim Golumom, patuljci su uspeli da pobegnu od ratobornih bauka koji su ih jurili. Bilbo nije znao gde su patuljci. Ali ako ste mislili da se tu Bilbova avantura završila , pogrešili ste. Bilbo je slučajno nabasao na patuljke koji su stajali ispred brvnare čoveka - medveda Beorna. O, da, to je vrlo čudan stvor; čas čovek, čas medved. Ima moć da se pretvara, ali i moć da daje pametne savete našim patuljcima. Bilbova pustolovina se nastavlja...
(Osvetljen je samo krug oko brvnare gde su patuljci, Gandalf, Beorn i Bilbo. Beorn je znatno viši od svih.)
BEORN: (Pokazuje na džakove pored.) Tu je hrana; potrajaće nedeljama ako budete štedljivi. Duž puta do šume ima nekoliko potoka.
(Pauza.)
BEORN: (Glasno.) Vaš put kroz Mrku šumu je mračan, opasan i težak.
Pauza.
BEORN: (Istim tonom.) U mrkoj šumi je začarani potok. Crn je i brz. Iz njega ne smete piti, niti se u njemu kupati. Ta voda izaziva pospanost i zaborav.
BEORN: (Gromoglasno.) Sa staze ne smete skrenuti...Ni iz kakvog razloga! Zapamtite to!
(Beorn odlazi u tamu.)
BEORN: Sa staze ne smete skrenuti! (Eho.)
4. scena
(Bilbo i patuljci iscrpljeni hodaju stazom u šumi. U pozadini je drveće. Torin, Balin, Dvalin i Bilbo nose Bombura koji spava. Kili i Fili idu za njima.)
TORIN: Zar nema kraja ovoj prokletoj šumi?
BALIN: Ovaj debeli Bombur spava i baš ga briga. A mi moramo da ga nosimo. Nismo mi bilderi.
DVALIN: Ne može da se probudi.
BALIN: Kladim se da je namerno upao u začaranu reku. Samo da ne bi morao da pešači.
BILBO: Spotakao se.
BALIN: Ma nemoj? Kako se ja nisam spotakao. Nije Bombur lud.
DVALIN: Nije kriv što je smotan..
TORIN: Stop.
(Svi zastaju i ispuštaju Bombura iz ruku.)
TORIN: Neko se mora popeti na drvo i videti gde smo. Da li ima kraja...
(Svi polako okrenu glavu ka Bilbu.)
BILBO: Znam...Sve znam.
(Balin tapše Bilba po ramenu.)
BALIN: Mislim da si ti najbolji.
BILBO: Dobrovoljno se prijavljujem za sve što treba i ubuduće. Je li može tako?
SVI: Može. Može.
(Balin i Dvalin postavljaju Bilbu "lupeške" i Bilbo se penje na drvo.)
BILBO: Verao sam se ja po ormanu kad sam bio mali i dobio sam batina za to. Po drveću nikad. Uvek postoji prvi put. Je li tako drugaarii? (Mahne im sa vrha drveta).
(Patuljci gledaju na gore u Bilba.)
TORIN: Šta vidiš?
(Bilbo zaneseno gleda preko drveća.)
DVALIN: Hej, šta ima gore?
(Bilbo i dalje zaneseno gleda.)
BALIN: Ej ti gore, šta zveraš?!
BILBO: (Zaneseno.) Kako je divno ovo zeleno prostranstvo preda mnom. Ovo more drveća.
TORIN: (Patuljcima.) Šta kaže?
BILBO: Ovaj povetarac baš mi prija.
DVALIN: (Napreže se da čuje.) Šta?
BILBO: Na stotine leptirića sa svojim lepršavim krilcima leti.
BALIN: Nekakve leptire spominje. (Okrene se patuljcima.) On nas zafrkava.
BILBO: Sunce me greje. Lepota!
DVALIN: Možda je skrenuo...
TORIN: (Drekne.) Obijaču, silazi dole!
(Bilbo se strese i prene. Pogleda u patuljke.)
BILBO: (Diže ruku da im mahne.) Eeeej...
TORIN: Silazi!
(Bilbo se pokunjeno spušta sa drveta. Staje na zemlju. Svi pilje u njega.)
BILBO: Ova šuma se samo beskrajno širi, i širi i širi u svim pravcima.
BALIN: (Lupi se po čelu.) O, ne.
TORIN: Sad su nam potrebne Gandalfove čarobnjačke moći.
BALIN: On samo nestane i kaže vratiću se. Kad je gusto nikad ga nema.
DVALIN: Ali vrati se i pomogne. Seti se samo divova.
TORIN: Kroz šumu moramo sami. Tako je rekao.
(Pauza. Svi su skrušeni.)
BILBO: (Najednom, ushićeno.): Da ste videli samo koliko se leptira igra gore u krošnjama tamno - zelenog mora mirisne šume.
BALIN: Baš nas briga za mirisne leptire zeleno - tamne krošnje.
(Bilbo se pokunji.)
BILBO: Ja sam hteo samo da vas oraspoložim...jer je ovde dole tako sumorno...
TORIN: Nema izlaza. Zar je moguće da nema izlaza iz Mrke šume?!
KILI I FILI: Nema vise ni hlane...
DVALIN: Sva sreća da Bombur spava.
BALIN: Kakva crna sreća? Oteglili smo se noseći ga.
TORIN: Mora postojati rešenje. Ne možemo odustati sad kad smo tako blizu. Moramo spasiti našu Planinu po svaku cenu. Po cenu života.
(Pauza.)
BALIN: Da se pozdravimo sa životima. (Prilazi Dvalinu, grli ga.) Braco moj, da se mi na vreme pozdravimo. Vidimo se u večnim lovištima naših predaka patuljaka. Nemoj da plačeš, nemoj.
BALIN: Ti plačeš.
BALIN: Ma nije. To ti sunce ide u oči. (Prilazi Kiliju i Filiju.) Mali moji mufljuzi...(Grli ih.) Žao mi vas je.
KILI I FILI: Zasto?
BALIN: Bili ste dobri patuljčići.
(Kili i Fili počinju da cmizdre.)
TORIN: Dosta! Baline na balavi!
(Balin prilazi Bilbu, plače i "obesi" mu se oko vrata. Bilbo posrće.)
BALIN: Bibi, Bubi, Bibi moj. Nisam te baš voleo... ali sad da te volim.
Snažno ga zagrli, Bilbo pada od njegove težine na pod.
TORIN: Baline, ne glupiraj se. Ti si patuljak. Nemoj to nikad da zaboraviš. Ni u ovim teškim trenucima.
(Balin dolazi do Bombura koji spava na podu na leđima. Počinje da ga mazi po stomaku.)
BALIN: I ti...Nećeš ni znati da si umro. Od gladi. Jadničak.
(Spušta glavu na Bomburov stomak.)
BALIN: Creva ti krče kao nikad do sad.
(U tom trenutku Bombur otvara oči, pridiže se i počinje da se češe po glavi.)
BOMBUR: (Iznenađeno.) Gde sam ja to?
BALIN: Probudio se!
BOMBUR: Gde smo mi?
KILI I FILI: Cudo! Bombul se plobudio!
(Kili i Fili počinju veselo da se smeju.)
BOMBUR: Pa ovo nije moja kuhinja!
TORIN: U Mrkoj šumi smo, Bombure. Ti si upao u začaranu reku i zaspao.
BOMBUR: Mrka šuma? Začarana reka? A zašto smo mi ovde?
BALIN: (Torinu.) Njemu nije dobro.
TORIN: Idemo da osvojimo Veliku Planinu i ubijemo zmaja.
BOMBUR: A je li? A kad smo to odlučili?
BALIN: (Torinu.) Možda je poludeo od tolikog spavanja?... Ili se pravi lud. (Vikne Bomburu na uvo.) Je l se možda praviš lud da bi se sažalili i dalje te nosili, a?
BOMBUR: Ja se ničega ne sećam.
TORIN: Ne sećaš se divova koji su hteli da nas pojedu?
BOMBUR: (Strese se.) Grozno! Ne.
BALIN: A bauka koji su nas jurili hodnicima pećine?
BOMBUR: Strahota!
DVALIN: A vukova koji su nas pratili?
BOMBUR: (Zacvili.)To bih sigurno zapamtio. Njih se jako bojim.
KILI I FILI: A Beolna, coveka medveda?
BOMBUR: (Zadrhti.) Medv....
KILI I FILI: On je dobal. On nam je pomogao.
(Bilbo stane ispred Bombura.)
BILBO: Da li se sećaš mene?
BOMBUR: (Ozareno.) Bilbi! Kod tebe sam za doručak pojeo celog ćurana u sosu od pomorandže. Jedanaest sarmica od zelja i pet tanjira pasulja. Za desertić sam pojeo celu gibanicu sa sirom i sedam palačinaka sa orasima. Posle sam uzeo tri štrudle s makom a zatim sam odbio peti puding od vanile...iz pristojnosti. Kako bih te zaboravio, Bilbi!
(Bilbo se srećno osmehuje.)
BALIN: To je zapamtio...
BOMBUR: Najlepše stvari se uvek pamte.
(Pauza.)
BOMBUR: Ja sam izgleda, dugo spavao...Šta ima da se jede?
TORIN: Ništa.
(Bombur se okreće i ispitivački gleda u ostale.)
BALIN: Ništa.
(Bombur počinje da plače.)
BOMBUR: Zašto sam se uopšte probudio? Sanjao sam tako divne snove. Sanjao sam da sam na gozbi i da jedem pečene prepelice sa sosom od...
TORIN: Ako ne možeš da govoriš o nečem drugom, najbolje je da zavežeš. Ionako smo dovoljno ljuti na tebe. Misliš da je bilo lako nositi te?
TORIN: Pokret. Idemo gde nas put odnese. Idemo da osvojimo Planinu.
(Bilbo i Balin pridižu Bombura.)
BOMBUR: (Plačno.) Noge neće da me nose. Spava mi se.
BALIN: Začepi.
TORIN: Pokret!
(Patuljci u redu po dvoje kreću. Na čelu je Torin. Bombur se baca na zemlju.)
BOMBUR: Idite ako morate. Ja ću leći i sanjati o hrani. Nadam se da se nikada neću probuditi.
(U pozadini scene se začuje razdragan, zvonak smeh. Svi zastaju i osluškuju. U pozadini scene u polumraku (magli) vide se tri vilovnjaka koji igraju u krug.)
VILOVNjACI: (Pevaju.)
Igra, pesma to je život čisti,
hrana odmah može da se slisti,
ne mogu da nas koče
ako ima da se loče.
(Smeh se i dalje čuje. Patuljci i Bilbo gledaju u vilovnjake. Svi njuškaju.)
TORIN: Pečenje.
BOMBUR: Zečetina.
BALIN: Idemo tamo. Odmah!
BILBO: Hrana...
KILI I FILI: Kokice...
DVALIN: Supica...
(Patuljci i Bilbo kao hipnotisani kreću ka vilovnjacima. U jednom trenutku Bilbo se trgne.)
BILBO: Stop! Setite se Beorna... Ni po koju cenu ne skretati sa staze. Nikako!
(Patuljci se zaustave.)
TORIN: Ne smeju nas zavesti pesmom. Vraćaj se na stazu.
(Patuljci se vraćaju na stazu i kreću.)
VILOVNjACI: (Pevaju.)
Kad si gladan, teško je to stanje,
kad si sit pravo je uživanje.
(Patuljci zastaju.)
DVALIN: Moramo istrajati.
VILOVNjACI: (Pevaju.)
Strašno je kad ti krče creva
lepše je kad se uz hranu peva.
(Patuljci kao hipnotisani kreću ka vilovnjacima. Nakon par koraka...)
BILBO: Mame nas. To je klopka.
(Patuljci za trenutak neodlučno zastaju.)
BILBO: Moramo nastaviti...
(Bilbov glas nadglašava pesma vilovnjaka.)
VILOVNjACI: (Pevaju.)
Malo hrane, malo smeha
stomak pun, nema greha.
Zatim za spavanjac dođe red
čim se probudiškiš tu je med.
(Patuljci idu ka vilovnjacima. Bilbo zadržava rukom Torina. On se otrgne.)
BILBO: Vratite se! Oni...
(Vilovnjaci počinju da ciče i da hvataju patuljke koji hodaju kao hipnotisani. Patuljci se ne brane. Vilovnjaci im vezuju ruke i odvode ih. Bilbo stoji sam na sredini scene i gleda u pravcu Vilovnjaka.)
BILBO: Nisu smeli skretati sa staze...
(Scena se zamrači.)
3. fragment.
(S postepenim osvetljenjem scene čuje se dubok i zagonetan glas izvan scene, preko mikrofona.)
GLAS: Patuljci nisu poslušali savet da nipošto ne skreću sa staze. Zato su završili u ćelijama Vilovnjaka koji su nameravali da ih zarobljene zadrže čitav život!? Bilbo koji je pomoću svog prstena ostao nevidljiv pratio je vilovnjake do njihovog skrovišta. Bilbo nije hteo da patuljci ceo svoj život provedu u ćeliji...A i Planina je bila tako blizu...
(Scena je osvetljena. Za stolom na sredini scene sede dva pijana vilovnjaka. Glave su im na stolu, spavaju. Pored stola je bure. Prema publici je okrenuta ćelija u kojoj su svi patuljci, koji iznureni sede po podu. Izvan scene se čuje žamor, smeh i pesma. Bilbo ulazi na scenu i primiče vilovnjacima. Uzima svežanj ključeva sa stola, prilazi ćeliji i otključava je.)
BALIN: Vidite, vrata se sama otključavaju!?
TORIN: A?
(Pauza. )
TORIN: To je naš obijač! U pravi čas!
(Patuljci se pridižu. Govore uglas.)
KILI I FILI: (Ciče.) Nevidljivi Biljbo!
BALIN: Ehej, Bilbo je si li to ti!
BOMBUR: Dragi Bilbi!
DVALIN: Kako si nas pronašao?
TORIN: Mislili smo da smo zauvek izgubljeni.
BILBO: Pst! Moramo biti tihi. Za mnom.
TORIN: A gde si ti?
BILBO: Vidite one buriće tamo iza vilovnjaka? Tamo krenite.
(Patuljci kreću. U pozadini scene je burad.)
BILBO: (Tiho.) Ulazite.
Svi: Gde?
BILBO: U burad.
(Svi se iznenaćeno pogledaju.)
BALIN: Je li, dripac, ti misliš...
BILBO: (Podvikne.) Ili u burad ili u ćeliju.
(Patuljci užurbano ulaze u burad. )
TORIN: Obijaču, nadam se da znaš šta radiš.
(Vilovnjak za stolom se budi. Budi i drugog vilovnjaka. Vilovnjaci rastežu dok govore, pijani su.)
1. VILOVNjAK: Lenštino, budi se. Naši još slave rođendan velikog kralja Vilovnjaka. Moramo da pustimo buriće niz reku da nam oni iz Jezengrada pošalju još vina. Biće gadno ako kralj zatraži još, a vinca nema jer smo mi sve polokali.
2. VILOVNjAK: Ma ne vidim ni belog patuljka pred nosom.
1. VILOVNjAK: Ni ja. Diži se ako misliš ponovo da piješ.
(Vilovnjaci se ljuljaju dok hodaju i dolaze do buradi. Otvaraju vrata tunela i podižu buriće.)
1. VILOVNjAK: Što je danas ova burad teška.
2. VILOVNjAK: To je zato što si nacugan, pijanduro.
1. VILOVNjAK: Ja pijandura?
2. VILOVNjAK: (Ljulja se.) A ne, ja sam...
(1. Vilovnjak kreće da udari 2. vilovnjaka.)
1. VILOVNjAK: Sad ću ti pokazati...
(Oba vilovnjaka se pijano sruše na pod. Bilbo sa naporom počinje da gura buriće.)
5. scena
(Leva strana scene je osvetljena za razliku od desne. Patuljci sede na strmoj platformi. Bilbo je jedini na vrhu platforme gde su vrata koja su okrenuta ka publici. Patuljci sede niže od Bilba.)
TORIN: Džabe nam je sve.
DVALIN: Ceo put uzalud.
BALIN: Da sam znao ne bi ni kretao.
TORIN: Durindan je. Već se smrkava.
BOMBUR: Vrata Planine će ostati zatvorena još najmanje godinu.
KILI I FILI: Baksuzi smo.
BILBO: (Za sebe.) Nikakve vajde od mene...
(Začuje se lako kucanje.)
TORIN: Stidim se samog sebe. Moj deda Tror je verovao u mene. I mapu mi je ostavio.
KILI I FILI: Đabe...
DVALIN: Bolje da smo se podavili u onim burićima.
BALIN: Govori u svoje ime.
(Kucanje se ponavlja, sada glasnije.)
BILBO: A moj pradeda Tuk je bio najbolji obijač u celom kraju.
BALIN: Moš mislit...
TORIN: (Malodušno.) Divove smo sredili. Ti više nikom neće zagorčavati život.
BOMBUR: Neće...
TORIN: Baucima smo vešto izmakli...
BALIN: A usput i isprebijali čopor vukova...
DVALIN: Nismo mi. Beorn je.
BALIN: A ko ga je poslao da ih isprebija, aa?
(Kucanje postaje vrlo glasno. )
BALIN: I Dvaline nemoj da me više nerviraš jer već sam izludeo od ove ptičurine zloslutnice što nam džedži nad glavama već deset minuta.
TORIN: Uspeli smo i vilovnjacima da pobegnemo...
BILBO: Kada mi moj deda Tuk znao da od mene nikad neće postati obijač...kakav je samo on bio...
TORIN: I uspeli smo da dođemo do Planine...A ono mapa ne vredi! Ni drozda, ni kucanja, ni ključaon...
(Kucanje je vrlo, vrlo glasno.)
BALIN: E, sad ću da je gađam!!! Dvaline daj taj kamen. Ona će da mi kuca i da mi kida živce?! E, neće više!
BILBO: (Trgne se.) Šta to bi? Kucanje...
KILI I FILI: Balin kaze tica - zloslutnica.
(Bilbo pogleda u vrata.)
BILBO: (Brzo.) Torine! Patuljci! Brzo!
TORIN: Šta je bilo?
BILBO: Brzo! Drozd kuca o kamen.
BALIN: Ma ne brini, naciljao sam je. Sad ima da skikne.
BILBO: Ključaonica je osvetljena! Brzo! Joj koja sam ja budala!
TORIN: (Skoči.) Što ne vičeš?!
(Izbija Balinu kamen iz ruke.)
TORIN: Je si lud?
(Torin i patuljci dolaze na vrh. )
BILBO: Daj mi!
TORIN: Šta?
BILBO: Ključ!
TORIN: To je moj ključ!
BILBO: Ja sam obijač!
TORIN: Hoću ja prvi da uđem! Ja sam kralj Planine.
BILBO: Ja sam obijač!
DVALIN: Dok se budete prepirali poslednji zrak će zaći.
BILBO: Ja sam obijač!
(Torin skida ključ koji mu je bio oko vrata i daje ga Bilbu. )
TORIN: Brže!
(Bilbo otključava vrata.)
TORIN: Brže, obijaču!
BILBO: (Ushićeno.) Otvorena su!
KILI I FILI: Otvolena!
BOMBUR: Šta bi bez tebe Bilbi...
BILBO: (Ushićeno.) Otvorio sam ih! Bilbo - obijač!
DVALIN: Ovo je tek početak...
TORIN: (U transu.) Nadomak smo blaga naših predaka. Nakon stotina godina, konačno.
(Svi stoje okamenjeno, shvatajući Torinove reči.)
SVI: (Uglas, svečano, polako.) Konačno...
(Pauza. Torin se prene i okreće Bilbu.)
TORIN: (Autoritativno.) Obijaču, sad moraš da izvidiš kako stoje stvari sa zmajem.
BILBO: Da izvidim kako stoje stvari sa zmajem?... Da dođem kod zmaja i kažem mu: Dobar dan, zmaju! Ja došao da vidim kako ste. Ali nemojte me pojesti, molim vas.
(Pauza.)
BILBO: Mene ste poveli na ovo putovanje da bih provalio u Planinu i evo...Ulaz je otvoren, ja sam svoj zadatak obavio.
TORIN: Ti imaš svoj prsten.
DVALIN: Možeš postati nevidljiv kad god zaželiš i uvući se kod zmaja.
BOMBUR: Zmaj te neće videti...
TORIN: (Zaneseno.) Videćeš blago...
KILI I FILI: (Zaneseno.) Blago...
(Bilbo ih sve osmotri. Pauza.)
BILBO: U redu. I to ću da uradim. Ali da se dogovorimo: Imam pravo da sam biram deo blaga koji mi pripada.
(Pruža ruku ispred sebe. Svi polako stavljaju svoje ruke na Bilbovu. Torinova ruka je poslednja.)
SVI: Dogovoreno.
(Bilbo otvara vrata, ulazi i zatvara ih. U tom trenutku se zamrači levi deo scene gde su patuljci a osvetli desni gde u podnožju spava zmaj među dukatima, zlatnim peharima i ostalim blagom. Bilbo se polako približava zmaju. Zmaj se trza i poskoči.)
ZMAJ: (Osvrće se, ne primećuje Bilba, gromoglasno.) Ko se to usudio da naruši mir moje rezidencije?
(Pauza. Zmaj njuška.)
ZMAJ: Gde si uljezu?
BILBO: Tu sam.
ZMAJ: Aaaa, ipak je neko. Gde si?
BILBO: Rekao sam ti da sam tu.
ZMAJ: Ne vidim te.
BILBO: Ja sam nevidljiv.
ZMAJ: Aaaaa...To je odgovor. (Razgoropađeno.) Jer da si vidljiv više te ne bi bilo!
(Pauza.)
ZMAJ: Ti si sigurno obijač koji pomaže patuljcima.
BILBO: Ja?
ZMAJ: Ne moraš da se praviš kao da nisi.
BILBO: Kako znaš?
ZMAJ: Sve ja znam. Znam i to da nisi patuljak.
BILBO: Kako?
ZMAJ: Imaš čudan miris...Patuljci su te poslali u izvidnicu, je li? Da malo pronjuškaš?...Da me uhodiš? Možda da mi ukradeš nešto od mog blaga?
BILBO: To nije tvoje blago!
(Pauza. Zmaj počinje gromoglasno da se smeje.)
ZMAJ: Nije moje blago? (Uozbilji se.) Samo da znaš, patuljci su lopovi.
BILBO: Otkud ti to?
ZMAJ: Siguran sam da su ti obećali da će ti dati deo blaga kao nagradu ako uspeju da ga se domognu... (Počinje izveštačeno da se smeje.)
ZMAJ: Toliko imaju mašte da će mi biti žao da ih potamanim. Možda zadržim jednog najmaštovitijeg kao ludu da me malo proveseljava.
Pauza.
ZMAJ: Znaj samo, prevarili bi te.
BILBO: Ne bi!
ZMAJ: Bi!
BILBO: Oni su moji prijatelji!
ZMAJ: Video bi...Video bi kakvi su ti oni prijatelji. Oni su kradljivci koji su došli da me uznemiravaju i pokušaju da mi otmu blago. Blago koje je moje! (prodorno) I ničije više!
BILBO: Mi ćemo to blago...
ZMAJ: Tišina! Ovde ja odlučujem ko će da priča.
(Pauza.)
ZMAJ: Ali, nisi ti kriv za ovu gnusnu zaveru. Zaveli su te prevaranti. I da ti kažem došao si u srećan čas za tebe jer sad nemam vremena da se obračunavam sa tobom jer idem da uništim grad Dol i vaše saveznike Ljude koji su vam pritekli u pomoć. Prvo ću njih da pobijem...A onda vas.
(Pauza.)
ZMAJ: Daću ti jedan savet. Poslušaj me i vrati se svojoj kući. Sačuvaćeš život. Ja mrzim patuljke i Ljude, i njima ću se osvetiti za ovu pobunu. Vrati se kući! Ako te zateknem ovde kada se ja vratim neću imati milosti ni za tebe. Razmisli. Patuljci su prevaranti i nikad ti ne bi dali svoj deo blaga. Ja sad idem a ti ako imaš i malo pameti, poslušaćeš me. Toliko.
(Zmaj tromo odlazi.)
ZMAJ: Budi hitar, nevidljivi. Ja ću se brzo vratiti.
(Zmaj izlazi sa scene. Bilbo ostaje sam par trenutaka.)
BILBO: (Viče.) Torine! Dvaline! Kili, Fili! Zmaj je otišao!
(Vrata se otvaraju i proviruje Torin.)
BILBO: Zmaj je otišao u grad da se osveti ljudima. Rekao je da će se vratiti po nas.
TORIN: Moramo brzo da smislimo zasedu za zmaja.
(Patuljci ulaze u zmajevu rezidenciju i zastaju zadivljeni. Velika pauza.)
TORIN: (Ganuto.) Ovo prevazilazi sve priče o blagu za koje sam čuo.
(Pauza.)
TORIN: Družino, odaćemo počast svim patuljcima koji su se borili za Planinu, svim patuljcima koji su verovali da Planina nije zauvek izgubljena.
(Patuljci skidaju kape i spuštaju glave. Pauza.)
TORIN: Patuljska im slava.
(Pauza.)
(Patuljci gledaju jedni u druge, a zatim u blago, počinju da se smeju sve jače i jače, trče i prevrću se po blagu. Kili i Fili ciče.)
BOMBUR: Sve to pripada nama?
BALIN: (Skoči među dukate.) Mali moji dukatići!
KILI I FILI: Dukatići-ći-ći-ći.
(Patuljci i Bilbo prebiraju po blagu. Bilbo pronalazi veliki blještavi Sveti kamen.)
BILBO: (Za sebe.) Uzeću ovo. Ovo je nešto najlepše što sam ikada video. Ne treba mi ništa više.
(Torin nešto nervozno traži.)
TORIN: Nije moguće da ga nema!
DVALIN: Šta ti je, Torine?
TORIN: Ne mogu da pronađem Sveti - kamen.
BALIN: Kako izgleda?
TORIN: Čist, providan, blješti. Nešto najlepše što postoji na ovom svetu. Kamen Velikog Trora.
BALIN: Bilbo je imao nešto u ruci...
(Torin se trgne. Prilazi Bilbu.)
TORIN: Šta si pronašao obijaču?
BILBO: Molim?
TORIN: Šta to držiš iza leđa?
BILBO: Ništa... Izabrao sam sebi nagradu.
TORIN: Šta si uzeo?
BILBO: Šta te briga? To je sad moje.
TORIN: Pokaži mi...
BILBO: Rekli ste da mogu da biram...
TORIN: Pokaži.
BILBO: E, baš neću!
TORIN: To je moj Sveti kamen. On pripada meni.
BILBO: Ma nemoj? Sada pripada meni. Zaslužio sam ga.
TORIN: Vidi koliko blaga ovde ima...
BILBO: Pogledaj ti koliko blaga ovde ima...
TORIN: Obijaču, ovo neće na dobro izaći. Kamen pripada meni.
BILBO: Torine, ne ponašaš se kako dolikuje jednom patuljku. Možda je zmaj imao pravo kad je rekao da su patuljci...
(U tom trenutku izvan scene se začuje strašna buka, kao grmljavina, tresak, cika.)
GLASOVI IZVAN SCENE
1.: Bežite, Šmaug pali grad!
2.:Pobiće nas sve!
3.:Bljuje vatru!
4.: Neeeee!
(Izvan scene se čuje olujni vetar. Patuljci i Bilbo stoje skamenjeni. Izvan scene se čuju zvuci grmljavine. Zvukovi van scene se utišavaju postepeno. Tišina je. Na glavna vrata Planine ulazi Bard - čovek, sa dvojicom ratnika u pratnji.)
BARD: Zmaj je mrtav! Ja sam ga ubio!
PATULjCI: (Uglas.) Zmaj je mrtav?!
BARD: Prostrelio sam ga kroz mesto gde mu je otpao komadić oklopa.
TORIN: (U neverici.) Zmaj je mrtav...
(Patuljci počinju da skaču i da se prevrću po blagu.)
DVALIN: Gadni crv je mrtav!
TORIN: Sve je ovo sad naše!
(Torin prilazi Bardu i pruža mu ruku.)
TORIN: Junačino, u ime svih patuljaka na svetu zahvaljuje ti se Torin - kralj Planine.
BALIN: Šmaugu danas nije bio baš sjajan dan. (prodere se) Juuhhuu!!!
KILI I FILI: Slobodni smo!
TORIN: Sve ovo je naše!
BARD: (Nakašlje se.) Mi smo došli da tražimo naš deo.
TORIN: Kakav deo?
BARD: Došli smo da tražimo deo blaga koje pripada gradu.
TORIN: Deo čega?
BARD: Deo blaga koje pripada gradu.
TORIN: Ništa ne pripada gradu. Sve pripada patuljcima.
BARD: Morate da nam date naš deo.
TORIN: Kakav deo? Stotinama godina već, naše blago je u tuđim rukama. Sad je napokon potpuno naše.
BARD: Nije pošteno. Deo pripada gradu.
TORIN: Sve ovo je naše.
BARD: Mi smo vam pomogli da dođete do blaga. Da nije BILO mene i mojih ratnika vi nikad ne biste zaposeli Planinu.
TORIN: Ko to kaže?
BARD: Naš grad Dol je uništen, kuće su nam uništene.
TORIN: Žao nam je.
BARD: A sve to jer se Šmaug svetio nama zbog vas jer smo vas pustili u grad.
TORIN: Ne damo naše blago!
BARD: Ko mislite da vas brani kad dođu Bauci, vukovi i vilovnjaci.
TORIN: Zašto bi dolazili?
BARD: Čuli su da je zmaj mrtav i da su blago i Planina u vašim rukama. A imaju i nekih neraščišćenih računa sa vama.
TORIN: Ja sam Torin - kralj Planine! Nikom ne dam svoje blago!
BARD: (Ratnicima.) Idemo! (Torinu.) Kada budete tražili pomoć, od nas je nećete dobiti!
(Bard i ratnici odlaze sa scene.)
4. fragment
(Scena je u mraku. Munje blješću. Na sceni je petnaestak likova kojima se razaznaju samo obrisi. Bore se. Valjaju se po podu. Sve to prati zvuk koračnice. Dubok glas, preko mikrofona se čuje od početka fragmenta. )
GLAS: Bila je to strašna borba... Četiri armije!!!...Baucci, vukovi i vilovnjaci na jednoj a mali patuljci na drugoj strani. Strašna i neravnopravna borba. Patuljci su bili na izmaku snaga u borbi za svoju Planinu...kada je Torin odlučio da u pomoć pozove junaka Barda i ljude. Bard je Torinu prethodno rekao da mu neće pomoći jer Torin nije cenio to što je Bard ubio mrskog zmaja. Ipak...Bard je prešao preko svog povređenog ponosa i sa svojim ratnicima došao je da pomogne patuljcima i ovaj put. Patuljci mu to nikada neće zaboraviti.
6. scena
(Na sceni su ostaci borbe; bačeni mačevi, komadi odeće. U pozadini su patuljci okupljeni oko Torina koji leži. I Bard je prisutan. Spreda na sceni sa poda se diže Bilbo. Osvrće se. Dvalin hoda poprištem. )
BILBO: Dvaline!
(Dvalin se osvrće. Ne vidi Bilba.)
DVALIN: Bilbo, gde si?
BILBO: (Staje pred Dvalina.) Evo me.
DVALIN: Gde ?
BILBO: Tu, ispred tebe.
(Dvalin gleda kroz Bilba. Bilbo je zbunjen.)
BILBO: Aaaa...(Skida prsten sa ruke.) Evo me.
DVALIN: Zato te nismo našli. Bio si nevidljiv.
BILBO: Ničeg se ne sećam. Samo jakog udarca.
DVALIN: Svuda smo te tražili. Dođi. Brzo. Torin želi da te vidi.
(Dvalin povede Bilba prema patuljcima. Torin leži ranjen.)
TORIN: (Bilbu.) Došao si...
(Bilbo klekne do Torina.)
BILBO: Šta ti je, Veliki Torine.
TORIN: Ranjen sam, obij...Bilbo. (Pauza.)
TORIN: Izvini za sve, mali veliki hobite.
BILBO: Ne treba da mi se izvinjavaš, veliki Torine
TORIN: Izvini za moju pohlepu. (Torin se zakašlje.)
BILBO: Nema...
TORIN: (Prekida ga.) Ti zaslužuješ mnogo više. Više nego što možeš da dobiješ.
(Pauza.)
TORIN: Kada sam shvatio da smo uspeli da povratimo blago naših očeva nisam hteo da to delim ni sa kim. Dugo je BILO izgubljeno za nas...Ali nije u tome vrednost...
(Pauza.)
TORIN: Zadrži Sveti - kamen. Doneće ti sreću.
BILBO: Ja ne želim...
TORIN: (Prekida ga.) Ja ću umreti, Bilbo. (Pauza.)
TORIN: Nije mi žao. Znam da smo uradili pravu stvar. Bez tebe nikad ne bi uspeli. (Uhvati ga za ruku, zakašlje se.)
(Bilbo počinje da šmrca.)
TORIN: Nemojte plakati, prijatelji moji. Ja sam srećan jer sam ispunio svoju želju - vratio sam se Planini, vratio sam se tamo gde sam uvek želeo da budem.
(Pauza.)
TORIN: Barde, čuvaj mi patuljke. Oni ostaju sada s vama.
TORIN: (Patuljcima.) Imam na kraju samo jednu želju...Poslednju...
PATULjCI: (Uglas.) Reci kralju naš!
TORIN: Delite sve sa Ljudima...(Podigne ruke.) Ovo je i vaše i njihovo...(Spušta ruke, pauza.) Čuvajte Planinu...Ona je...(Promuklo.) nešto...najvrednije.
(Torinova ruka klone. Patuljci tiho šmrcaju. Bilbo ustaje. Svi gledaju u Torina.)
7. scena
(Scenografija je ista kao u 1. sceni. Bilbo ispraća dvoje sugrađana Hobita.)
GLAS: (Dubok, zagonetan, sa mikrofona.) Bilbo Bagins se vratio kući iz opasne pustolovine i nastavio da živi u svojoj hobitskoj rupi. U Hobitonu su ga svi smatrali čudakom jer je bio iznenada nestao i isto se tako iznenada pojavio. Šalili su se na njegov račun jer nemojte zaboraviti, Hobiti su miran narod, ne vole pustolovine, čak i ne veruju u njih. Zato im nemojte zameriti što su zadirkivali BILBA i mislili da je malo luckast. Bilbo je zato odlučio da svoju tajnu sačuva za sebe.
1. HOBIT: Bilbo, mogao bi skoro ponovo da nestaneš.
2. HOBIT: Već godinu dana ništa.
1. HOBIT: Pa da povedeš i nas.
2. HOBIT: I mi volimo avanture. (Podrugljivo se nasmeje.) Molim te, Bilbo, sledeći put povedi i nas.
(Hobiti izlaze sa scene i razgaljeno i podrugljivo se smeju. Bilbo se smeši i vraća u svoju zelenu fotelju. Gleda u daljinu. Na stolu je tanjirić sa kolačićima i zelena šolja. Bilbo uzima šolju u ruku. Začuje se kucanje na vratima. Bilbo ostavlja šolju i kreće da otvori vrata. Kucanje se ponavlja. Otvara vrata i iznenađeno zastane, bez reči.)
GANDALF: Bilbo Baginse, dokle misliš da ćemo stajati tu pred vratima. Ja sam rođenim ušima čuo i to od tebe lično da se ti raduješ svakoj poseti, a ti... dopuštaš da gosti čekaju. I to kakvi gosti!
Bilbo se ushićeno skloni i u hobitsku rupu ulaze Gandalf i Dvalin.
DVALIN: (Klanja se.) Dvalin, vama na usluzi.
BILBO: (Dostojanstveno.) Bilbo Bagins, Vama na usluzi.
(Pauza.)
DVALIN: Bilbo!
BILBO: Dvaline!
(Bilbo i Dvalin se grle. Gandalf ide prema foteljama.)
GANDALF: Za mene može malo hladne piletine, ukiseljenog povrća, jedno parče štrudle sa sirom...sladoled od kupina...
(Dvalin i Bilbo smešeći se kreću ka foteljama. Scena polako počinje da se zamračuje.)
GLAS: Ovo je bila samo jedna priča o Bilbu Baginsu. Zašto su čarobnjak Gandalf i patuljak Dvalin došli Bilbu u posetu? Da li je to obična poseta?...Pauza. Mmm, mislim da nije...Meni miriše da je nova pustolovina na pomolu.
(Scena je u mraku. Reflektorom su osvetljeni samo Bilbo, Gandalf i Dvalin koji sede u foteljama.)
Kraj
Biljana Stajić
Rođena 1977. godine u Splitu. Student četvrte godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, odsek dramaturgija. Učestvovala u projektima i radionicama Fonda za otvoreno društvo, u projektu FILM 1998., scenarističkoj radionici Centra za stvaralaštvo mladih u čijem je izdanju izašao i zbornik tri scenarija NA PUTU KA FILMU (napisala jedan scenario). Pohađala internacionalnu pozorišnu akademiju u Bohumu 1999. godine. Svoju prvu premijeru imala 30. 03. 2000. godine u pozorištu Dadov, gde je na scenu postavljena njena dramatizacija Tolkinovog romana HOBIT, a režirao student FDU Aleksandar Božina. Uvrštena u izbor Leksikon umetnika Vojvodine, 2001.
// Projekat Rastko / Drama i pozorište / Savremena drama //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]
| 
