Miroljub
Nedović – Riki
Bluz
osmeh
1994
(Sa konkursa za savremenu srpsku dramu Projekta Rastko, 2000.
godine)
ELEKTRONSKO IZDANJE:
Beograd, 3.
jun 2001.
PRODUCENT I ODGOVORNI
UREDNIK
Zoran Stefanović
LIKOVNO OBLIKOVANJE
Marinko Lugonja
VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE
Milan Stojić
DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA
Nenad Petrović
KOREKTURA
Saša Šekarić
ŠTA: Melodrama.
KADA: Od subote do subote
GDE: Mali stan u suturenu.
KO :
1. Neša, džez muzičar
2. Ljubica, majka
3. Miljana, devojčica (dete.)
4. Muž, samo pojava
5. Komšija, samo glas
6. Štene, malo psetance
ZAŠTO, KAKO, KOME: (odgovorite sami.)
... za novi početak već je kasno
kraj je blizu i sve je jasno
svoj život smo izabrali sami
bez svetlosti -
mi hodamo u tami
jer sve što ljubimo
stvorili smo sami ...
Nedović Miroljub – Riki
("Momačka" garsonjera u suturenu. Na sredini krevet. U sobi ima još i: telefon i budilnik na natkasni, muzički stub sa puno kaseta i ploča, velika stona lampa. Dve fotelje, tabure i stočić. Sto sa tri stolice, polica sa knjigama , improvizovani šank sa pićem i čašama. Na zidovima posteri i slike džez muzičara i jedna stara akustična gitara. Negde na zidu iznad kreveta je i prozorčić sa ugrađenim šipkama, kroz koji se jedva pobija dnevna svetlost. Svuda po podu razbacane novine, časopisi, odevni predmeti. Da nije u takvom neredu, za "stančić" bi se moglo reći da je ukusno i lepo uređen.)
1. Subota (jutro)
(Nenad leži u krevetu. Zvoni telefon. Ne pridižući se, podiže slušalicu.)
NENAD: Da?... Greška!
(Vrati slušalicu i nastavi da spava. Telefon ponovo zvoni. On pruži ruku podigne i odmah spusti slušalicu. Okrene se na drugu stranu i nastavi da spava. Telefon ponovo zvoni. Besan skoči.)
NENAD: Da!?... Reko sam ti da je greška, kretenu... Gurni bolje prst u tu rupu kad okrećeš broj... Znaš li koliko je sati?!
(Pogleda na sat, devet i trideset. Nemarno spusti slušalicu. Podigne sat. Oslušne ga. Radi. Vrati sat na mesto. Ustaje. Pali cigaretu. Pušta radio. Prilazi do stola na kome je do pola ispijena flaša vinjaka i dve čaše. Na jednoj su tragovi karmina. Na boci naslonjena poruka. Uzima je. Čita na glas.)
NENAD: ... "Bio si divan... Javi mi se još koji put. Telefon: 576-132... Sandra"
(Zgužva papirić i baci. Sipa u čašu malo pića. Ispije naiskap.
Počinje lupanje u zid.)
KOMŠIJA: (Off.) ... Smanji tu muziku mamlaze!
NENAD: Umri, komšija!
KOMŠIJA: (Off.)... Smanji to... Radio sam u treću... Ako ti dođem tamo, sve ću koske da ti polomim... Jesi li me čuo!
(Nenad priđe radiju. Smanji malo, koliko da lupnjava i galama prestanu, a onda, ponovo pojača, još glasnije.
I komšija počinje da lupa i viče još jače. On, kao da ga sve to ne tiče, polako se oblači. Stvari sakuplja svuda po sobi. Traži drugu čarapu. Nalazi neke ženske delove odeće: čarapa, brushalter i sl. Ne sklanja, samo ih baci gde su i bili. Priđe ugasi radio.)
KOMŠIJA: (Off.) ... Ugasi tu dreku... Ludi muzikantu... Zadaviću te kao pile ako ti dođem tamo!...
NENAD: Šta se dereš, kretenu!
(Prestaje dreka i lupnjava.)
(On zapali još jednu cigaretu o pikavac. Uzima "trubu u kutiji" i izađe.
A onda se vrati na prstima kao da se prikrada. Upali radio, i istrči iz stana. Lupnjava i psovke ga isprate.)
Mrak
2. Subota (noć)
(Sa radija se čuje tiha bluz numera. Spiker na radiju najavljuje da se približava ponoć.)
NENAD: (Off.)... Kažem ti... Seks, trava i muzika... Trio veličanstvenih...
(Ulaze Nenad i Ljubica. Ona malo zagrejana, on pripit. On stišava muziku, i pokušava da sredi stan na brzaka. Ona stoji kod vrata.)
NENAD: Sedi... Smesti se gde ti je najzgodnije.
LjUBICA: Tvoj stan?
NENAD: Gazdin.
LjUBICA: Ni ti nemaš svoj dom.
(Ljubica razgleda slike po zidovima. Nenad pokušava da dovede u red još neke "sitnice".)
NENAD: Šta znači "dom"?... "Dom za vešanje"?... "Ka–pe dom"? "Sivi dom"?... Mesto gde se dolazi i odlazi... Gde se prespava. Povremeno... doručkuje... ruča...
LjUBICA: Postoji i: "Topli dom"... "Dome, slatki dome"... Tvoja gitara?... Sviraš i gitaru?
NENAD: Nekad svirao. Ne više... Hoćeš nešto da popiješ?
LjUBICA: Ne bih... Dosta sam popila.
NENAD: Još po jednu?...
(Ne čeka odgovor. Sipa i dodaje joj čašu.)
LjUBICA: Ko ti je ovaj crnac? (Za sliku na zidu.)
NENAD: Amstrong.
LjUBICA: Aaa, znam... To je onaj što svira trubu kao i ti.
NENAD: On svira malo bolje... Raskomoti se slobodno.
LjUBICA: Dobro mi je ovako.
NENAD: Hoćeš da pustim nešto drugo... Imam tu neke ploče... Kasete...
LjUBICA: Ne, ne... Ovo mi se baš dopada.
NENAD: Od kad radiš u onom lokalu?
LjUBICA: Ne radim... Pomagala sam jednoj drugarici... Gazda je obećao... ... Zašto me tako gledaš?
NENAD: Šta ti je gazda obećao?
LjUBICA: Ako mu ko od personala otkaže... Nemoj. Skloni ruku.
NENAD: Hoćeš još jedno piće?
LjUBICA: Ni ovo nisam popila.
LjUBICA: A koliko dugo ti sviraš tamo.
NENAD: Samo subotom.
LjUBICA: Sviraš samo subotom?
NENAD: U "Tropikalu"... Sredom i petkom kod "Fredija", a utorkom i četvrtkom u "Laguni".
LjUBICA: A nedelja i ponedeljak...
NENAD: U "Solunu".
LjUBICA: Svake nedelje ideš u Solun
NENAD: Ne, to je onaj kafić dole kod...
LjUBICA: Znam. Zezam se... Sviraš svake večeri, pa kad se odmaraš?
NENAD: Kad dođem kući.
LjUBICA: I zato nemaš vremena da ovo počistiš... Hoćeš da ti ja sredim...
(Ona pođe. On je preduhitri i uhvati za ruku.)
NENAD: Pusti sad to.
LjUBICA: Nije meni teško...
NENAD: Neka.
(Stoje jedan uz drugo i gledaju se. On pođe da je poljubi, ona lagano okrene glavu, dajući mu do znanja da to ne želi.)
NENAD: Da ugasim svetlo?
LjUBICA: Nemoj.
(Uhvati je oko struka i počnu da igraju. Muzika tiha, lagana. On je ljubi po vratu. Njoj prija, ali ne odgovara na nežnosti. On je pripit i vrlo navalentan. Ona mu sklanja ruke sa intimnih delova. Jednog trenutka, on se saplete i padne. Ona se zasmeje. On je gleda sa poda.)
LjUBICA: Izvini.
NENAD: Vrti mi se u glavi.
(Ona mu daje ruku da ustane. On ustaje stoje i gledaju se. On je poljubi. Ona ne okreće glavu. On je uhvati za ruku dovede do kreveta. Ona stoji i ćuti. On počne da je otkopčava. Ona ga uhvati za ruku.)
LjUBICA: Ugasi svetlo.
(On pojača muziku i ugasi svetlo.)
Mrak
3. Nedelja (jutro)
(Nenad se budi sam u krevetu, mamuran. Pali cigaru i pojača muziku. Čeka komšija da se "javi". Ništa. Pojača. Sad počinje lupa i galama. On klimne glavom zadovoljno.)
LjUBICA: Degeneriku bolesni, smanji to!
NENAD: Puši, komšija!
KOMŠIJA: (Off.) Doći ću sa sekiru sve to da ti polomim, konju nevaspitani!
(Ulazi Ljubica iz kuhinje, žurno prođe pored njega i stiša radio.
On stoji u gaćama sa cigaretom u ustima i gleda je začuđeno.)
LjUBICA: Nemoj toliko glasno... Nedelja je. Ljudi odmaraju.
NENAD: Ti nisi otišla?
LjUBICA: Skuvala sam ti kafu. (Ode u kuhinju po kafu.) (Off.) Gde ti stoji šećer?
NENAD: Tu odmah iznad...
LjUBICA: Kutija je prazna.
NENAD: Pijem bez šećera.
LjUBICA: I ja volim gorču. (Donosi poslužavnik sa dve šoljice kafe.)
NENAD: (Oblači se.) Auu... kako me glava boli.
LjUBICA: Ništa strašno... Popio si malo više i to ti je.
NENAD: Da li se noćas desilo nešto zbog čega bi trebalo da ti se izvinim?
LjUBICA: Ne... Bilo nam je divno.
NENAD: Mogu misliti... Gde su mi cipele?
LjUBICA: Sad ću da pogledam.
NENAD: Nemoj... Sedi... Sam ću. (Traži. Oblači cipele.)
LjUBICA: Hoćeš da spremim nešto za doručak?
NENAD: Ne doručkujem.
LjUBICA: Ideš negde?
NENAD: Imam probu... Koliko je sati?
LjUBICA: Jedanaest i dvadeset.
NENAD: Opet kasnim... Jebaće mi majku.
LjUBICA: Kafa ti se ohladila.
NENAD: Ako... (Priđe ispije kafu naiskap.) ... Što me tako gledaš?
LjUBICA: Onako.
NENAD: Izvini ja moram da idem... Ti kad pođeš... Samo jače zalupi vrata... sama se zaključaju. Ćao, vidimo se... Javiću ti se kad budem slobodan... Važi?
LjUBICA: Aha.
(Nenad uzima trubu i polazi.)
LjUBICA: Nešo!
NENAD: Molim?
LjUBICA: Zaboravio si cigare i upaljač.
(On se vrati. Uzima cigarete. Neodlučan je da li da je poljubi pred rastanak. Ipak ne.)
NENAD: Vidimo se.
LjUBICA: Vidimo se.
NENAD: I molim te pre nego izađeš... Pojačaj muziku...
LjUBICA: Zašto?
NENAD: Molim te.
LjUBICA: Važi.
(On ode.)
Mrak
4. Nedelja (popodne)
(Ulazi Nenad. Veseli ritmovi na radiju. Postavljen sto. Stan počišćen.
Pored kreveta veliki kofer. On staje na sredini sobe. Zagleda. Ugasi radio. Ona nastavi da pevuši melodiju.)
NENAD: Ljubice!
LjUBICA: (Izlazi iz kuhinje, sa keceljom.) Stigo si.
NENAD: Šta ovo znači?
LjUBICA: Spremila sam ručak.
NENAD: Ručak?
LjUBICA: Ručak – obrok koji se jede između doručka i večere.
NENAD: Spremila si ručak?
LjUBICA: Nedeljni ručak... Danas je nedelja... Ti sigurno ne pamtiš... kada si zadnji put jeo nešto kuvano... Ovakvu supu do sada nisi jeo... po receptu moje bake... Jedva sam se snašla u kuhinji... takav je nered bio... da sam morala prvo sve da pospremim pa tek onda...
NENAD: Mislio sam da smo se dogovorili...
LjUBICA: ... Znala sam da nećeš da se ljutiš... i ovde sam malo dovela u red... U ovoj kesi ovde je neki ženski veš... ne znam odakle u tvojoj sobi ženski veš... Ali nije ni važno... Ja nisam ljubomorna... Uostalom, po brojevima ni jedna ne može da mi se prinese... Hahaha... Šalim se...
NENAD: (Stoji, ćuti i gleda je.) Odakle ti ta kecelja?
LjUBICA: Moja kecelja.
NENAD: Donela si od kuće?
LjUBICA: Iz kofera.
NENAD: Kog kofera?
LjUBICA: Ovog ovde... Mog kofera.
NENAD: I kofer si donela?
LjUBICA: Morala sam... Izbacila me gazdarica... Kaže... oće da udaje ćerku, pa će kao, taj stan da srede za mladence... Žao joj je... ali moram da idem i ti štosovi... Kao ja ne znam... Ćerka joj bre ima sto tries godina... I još se nije udala, pa sad će... Nego šta ću... Morala sam...
NENAD: ... Da stanuješ ovde... kod mene?
LjUBICA: Samo privremeno, dok se ne snađem... Pa ne mogu sad na ulicu da idem. zbog... Baba-devojke.
NENAD: Zbog koga?
LjUBICA: Gazdaričina ćerka... Baba-devojka... Kažem ti...
NENAD: Ljubice...
LjUBICA: Molim, Nešo?
NENAD: Sedi, da ja i ti nešto raščistimo.
LjUBICA: I ja sam to mislila... Da se dogovorimo ko odrasli ljudi.
NENAD: Znaš... Ljubice... to što se sinoć dogodilo.
LjUBICA: Noćas...
NENAD: Dobro "noćas"... što se dogodilo između mene i tebe... To je bila... samo strast... razumeš?
LjUBICA: Kako si to lepo reko... "Strast"... Bio si tako strastven, tako... požudan... Prava muškarčina... (Namigne mu.)
NENAD: Pusti sad to, molim te... Hoću da ti kažem... Da "to" od noćas, ne znači ništa "više"... Dešava se to... Ljudi se sretnu... Upoznaju... Popiju piće... ostanu sami... Naiđe im "žuta minuta"... I op... Desi se, to što se desi... I sutra ništa... Svako nastavlja svoj život... Kao da nije bilo ništa... Shvataš?
(Ona ga nemo gleda.)
NENAD: Razumeš šta hoću da ti kažem?
LjUBICA: Šta je to "žuta minuta"?
NENAD: Ti mene zajebavaš?
LjUBICA: Šalim se... Znam ja šta ti hoćeš da kažeš. Nisam ni ja očekivala da ćeš posle jedne noći odma da me ženiš. Nisam ni ja od juče... Nije Ljubica pala s' kruške. Razumem ja tebe... Ali razumi i ti mene. Kako sam provela jednu noć, pa mogu, bre, majku mu, još koju... Samo dok ne nađem neki stančić...
NENAD: Znači ja ti dođem...
LjUBICA: ... Ko nužni smeštaj... Rođak u gradu... Prijatelj u nevolji... Ništa više... Majke mi rođene...
(Nenad ćuti i razmišlja.)
LjUBICA: Ako imaš neku žensku... Dovedi je... Ja ću da izađem... Kaži da sam ti sestra iz provincije...
NENAD: Ali pazi... Samo dva dana.
LjUBICA: Najviše tri... Majke mi rođene.
NENAD: Dva... Ni sat duže.
LjUBICA: Nešo, srce si... Znala sam ja da si ti lafčina... (Zagrli ga i poljubi u obraz.) I da ne kažeš da ti se uvlačim u krevet... Evo, ja ću da spavam ovde na fotelji.
NENAD: Ja sviram noćas... Dolazim tek sutra oko podne.
LjUBICA: Ti samo radi kao što bi inače... Ja, kao da ne postojim...
NENAD: I još nešto da se razumemo: Kao prvo... Radio, mora stalno da bude upaljen... (Priđe i upali radio.) Kao drugo... Nemoj da trčiš za mnom i sređuješ... navikao sam da mi je kuća u organizovanom haosu... I kao treće... Gladan sam.
LjUBICA: Hajde da ručamo... (Otrči u kuhinju po ručak.)
(On još jednom zagleda po sobi. Shvati da još drži trubu u rukama. Baci je na krevet. Razbaca novine po sobi. Pogleda. Zadovoljan je "neredom". Seda za sto.)
Mrak
5. Ponedeljak (podne)
(Miljana sedi na krevetu i igra "tetris". Ulazi Nenad. Videvši devojčicu pomisli da je pogrešio stan.)
NENAD: Ooo... Izvinjavam se... (Izađe i zatvori vrata.)
(Par sekundi kasnije, vrata se otvaraju i on ulazi zbunjen i začuđen.
Devojčica i dalje mirno sedi i igra se.)
NENAD: Čija si ti... I šta radiš ovde?
(Devojčica ga samo pogleda, i nastavi.)
NENAD: Čuješ li ti šta te ja pitam... Šta radiš ovde?... Ovo je moj stan... A ja tebe ne poznajem... Ni tebe ni bilo koje drugo dete, u slučaju da vas ima još... Čuješ li ti šta ti ja govorim!?
(Ljubica izlazi iz kuhinje.)
LjUBICA: Ne može da te čuje?
NENAD: Zašto?... Možda ja nisam dovoljno glasan. Možda bi trebalo da se derem... Šta tražiš ovde!?
LjUBICA: Gluvonema je.
NENAD: Odakle znaš... (Shvati.) ... Ti si je dovela?
LjUBICA: Nisam ja... Moja sestra.
NENAD: Sestra... Pa koliko vas to ima ovde?
LjUBICA: Sestra je otišla.
NENAD: Otišla, a nju zaboravila?
LjUBICA: Ostavila... da je pričuvam dan-dva... dok je ona u bolnici.
NENAD: A gde joj je otac?
LjUBICA: Napustio ih je.
NENAD: Pa šta sam ja ovde... Zar će sve što ostave majke, napuste očevi, isteraju gazdarice... kod mene da se pribire.
LjUBICA: Nešo, nemoj da vičeš.
NENAD: Zašto da ne vičem... Ona je i ovako gluva... Ljubice, nismo se ovako dogovorili.
LjUBICA: Nas dve ćemo možda još večeras da odemo... Našla sam jedan stan preko novina... Upravo sam se spremila da pođem i da ga pogledam.
NENAD: Šta ima da ga gledaš... Stan... kao svaki stan... Sigurno je bolji od ove rupe... Vidiš kako je ovde... Puno memle i buđi.
LjUBICA: Hoćeš nešto da jedeš?
NENAD: Nisam gladan.
LjUBICA: Kad ogladniš... Uzmi krompir, u rerni je... Možeš i da ga podgreješ... Ja ću gledati što pre da se vratim.
NENAD: Ehej... Stani malo... Stani... Ne misliš valjda nju da ostaviš ovde?
LjUBICA: Sat-dva... Najviše.
(Povuče je na stranu.)
NENAD: Slušaj Ljubice... Ja sam čovek... Samotnjak... Ne umem ni sa drugim ljudima, a kamo li sa decom.
LjUBICA: Neće ona ništa da ti smeta... Ona će da sedi ovde i da se igra dok se ja ne vratim.
NENAD: A ja da se ponašam kao da ona ne postoji?
LjUBICA: Dabome.
NENAD: Znam ja tu priču... A šta ako ožedni... Ako hoće u vc...
LjUBICA: Nenade... Ona je velika... Ume sama. (Pođe.)
NENAD: Stani... Ja ne znam one znakove rukama...
LjUBICA: Ne treba da znaš.
NENAD: Čita sa usana... Aha... E, pa čitaj i ti meni sa usana... Da – si – se – vratila – za – jedan – sat – razumeš – jedan – sat!
LjUBICA: Nema problema. (Izađe.)
(On ostaje sa devojčicom u sobi. Neprijatno mu je. Ne zna šta će sa sobom. Zapali cigaretu. Premešta se sa fotelje na stolicu. Pokušava da proveri dali ona stvarno ne čuje.)
NENAD: Dete... Da li me čuješ... Jedan, dva... Jedan, dva...
(Govori okrenut leđima. Ona mirno sedi i igra tetris. On ustaje, pojača muziku. Čeka da se "javi" komšija. Ništa se ne događa. Pogleda na sat. Obrati se devojčici kao da se pravda.)
NENAD: Nema ga... Sigurno radi u drugu smenu.
Mrak
6. Ponedeljak (veče)
(Miljana sedi na istom mestu, skrstila ruke i gleda u prazno. On zaspao na fotelji. Spiker na radiju najavljuje :"... udarac o gong označio tačno dvadeset časova. Vreme je za vesti... " Udarac o gong i spikerov glas, probude Nenada. Trgne se, skoči iz fotelje i ugasi radio.)
NENAD: Ne podnosim vesti.
(Ona ničim ne pokazuje da ga je čula ili razumela.
Nenad zapali cigaretu i sedne da se rasani. Tek posle izvesnog vremena shvati koliko je sati. Skoči. Pogleda na sat. Otrči u kuhinju. Vraća se.)
NENAD: Gde je Ljubica?
(Besan i u žurbi počne da se sprema.)
NENAD: "Brzo se vraćam!... Neću dugo!... Idemo mi još večeras!..." A ti Nešo... izigravaj bebi – siterku...
(Traži drugu cipelu po sobi.)
... Šta ja ovde da radim sa gluvonemim detetom... Otišla gospođica da gleda stanove... Ako ja ne stignem na svirku večeras...
(Miljana ustaje i donosi mu cipelu koju je našla pod stočićem.)
Hvala!... Izbaciće me oni diletanti iz benda... kasnim na probe... ne dolazim na svirke... jebaće mi majku...
(Miljana se vraća na svoje mesto i zauzima pređašnji položaj.
On presvlači košulju i priča.)
Ma kome ja pričam... I tebe je zajebala kao i mene... Ostavila te ovde... sa jednim matorim čangrizalom... Pa ti je i bolje da ne čuješ... More, samo da molim boga da mi još nekoga ne dovede ovde... Kako je počela, celu familiju ima da mi stavi za vrat... Ili još bolje... neće uopšte ni da se vrati...
(Ta misao ga prenerazi.)
Pa dabome... to je ona smislila... Otperjala... ko zna gde... a meni ostavila ovo derište...
(Uspaniči se. Dotrči do telefona.)
Halo... Milicija... SUP... Ja sam... Šta da sačekam?... Ne mogu da čekam... Vidite... Čekajte da ja vama objasnim... Gospodine... Druže... U redu sačekaću...
(Drži slušalicu i čeka. Predomisli se. Spusti slušalicu. Bojažljivo priđe Miljani, potapše je po ramenu.)
Devojčice... Seko... Ne znam kako se zoveš... Gde je otišla tvoja... strina... tetka... Ljubica, gde je otišla? Je l' znaš?
(Miljana ga samo gleda.)
Da li me razumeš?... Tvoja Ljubica... Gde – je – otišla? (Gestikulira dok govori.)
(Ona slegne ramenima.)
Ne znaš gde je otišla?... Ili ne znaš šta te pitam?
(Ona ponovo slegne ramenima.)
Sad nije ni važno... Ja moram da idem... Ja – idem!... Ja sviram!
Tu-tu-ru-tu... Kad se vratim... videćemo šta ćemo dalje.
(Uzima trubu i odlazi. Miljana ostane na svom mestu u istom položaju...
Koji trenutak kasnije on se vraća.)
Ubiću je, kad se bude vratila... Pa makar na robiji završio... Ubiću je...
(Šeta nervozno po sobi.)
Pa na šta ja njoj ličim... na Majku Terezu... Da li ja tebi možda ličim na Majku Terezu... Ajde reci?... Reci?... Ne možeš da kažeš. I da možeš... sve jedno... Ne ličim... ja sam bre... džez muzičar... Ja sviram...
(Seti se.)
Jaooo... Osam i dvadeset... Jebaće mi majku...
(Istrči. Miljana i dalje nepomična i nema. On se ponovo vraća.)
A, ko pa i njih jebe... Neću večeras da sviram... pa neka me najure...
Znaš šta su oni za mene... najobičniji diletanti i svadbarski muzikanti... eto šta su...
(Uzima telefon i okreće broj.)
Ćao... Ja sam Nenad... Kako koji Nenad?... Neša "Truba"... Slušaj... možeš li večeras da me zameniš kod "Soluna"... Ma nije mi nešto dobro...
(Kašlje u slušalicu.) ... Neki grip izgleda... šta li... Ma nije... kad ti
kažem... nije... Dobro... dobro... prokužio si stvar... "riba" je u pitanju...
(Pogleda u Miljanu.) Ko avion... Ne znaš je... Aha... Ej ali nemoj onim mamlazima da cinkariš... prodaj foru... nazeb i ti fazoni... Ćao, i hvala ti mnogo...
(Spušta slušalicu.) ... Mamicu mu netalentovanu... Ja njega da molim da me menja... On bre mene ne bi mogo ni u klozetu da zameni...
(Miljani.) ... Nemoj tako da me gledaš... Ne idem nigde.
(Ostavlja trubu i skida jaknu. Pali cigaretu, pušta radio. Sedi i ćuti.)
I šta sad?... Televizor nemam... Ne podnosim ta govna...
Ja ne znam da igram "školice" i "lasteže"...
Ljubica je nema, ... jebaću joj majku kad se vrati...
Jesi gladna?... Hoćeš da jedeš?
(Pokazuje joj i rukama. Ona odrečno klimne glavom. Pauza.)
Baš i nisi neko društvo za ćaskanje.
(Iznenada se seti.)
Ej... ajde da zajebavamo komšiju...
(Upali radio i pojača do kraja.)
KOMŠIJA: (Off.) Mamlaze... Jesi gluv... Stišaj to... Slušam vesti...
Što ne sviraš večeras... Šta je, najurili te!
I njima samo praviš buku... Konju!
(Shvati da nju to ne veseli. Ugasi muziku. Komšija prestaje sa vikom.)
NENAD: A zašto se ti nikada ne smeješ?... Svaki čovek mora redovno da se smeje i svađa... To mu dođe kao neka terapija... Ajde nasmeši se ovako... To je kao kad kažeš... Bluz... Napraviš kez i kažeš bluz... Pa dabome... Zašto bi se smejala kad ti ništa nije smešno... Ko lud na brašno... Vidi... kako mrdam ušima... A?... Šta kažeš?... A vidi nos?... Pogledaj sad?...
(Nenad pravi glupe grimase.
Miljana ga bezizražajno gleda.)
A vidi sad sve zajedno... I uši... I nos... I usta...
(Ništa. Razočarano splasne i kao da je sam sebe nasmejao. Kiselo razvuče osmeh i izgovori: B-L-U-Z!
Miljana se nasmeši. Ulovio je njen osmeh i nastavi da se krevelji i ponavlja: BLUZ... BLU-Z... BL-UZ... B-L-U-Z!
Toliko se zaneo i zaigrao, da nije ni primetio, kad je zaspala...
Prestane sa kerefekama, priđe i polako da je ne probudi, pokrije je.)
Mrak
7. Utorak (popodne)
(Miljana sedi za stolom i makazama iseca sličice iz novina. Lepi ih u svesku. Ljubica, zašiva dugme na Nenadovoj košulji.)
NENAD: (iz Off-a.) Čibe... kuš... Čibe, džukelo...
(Utrčava i zalupi vrata za sobom.)
NENAD: Mamicu mu seljačku ... Šta se setio... doveo... džukelu sa sela... Do sada je samo dovlačio... jaganjce i svinje... A sad...
(Pali i pojača radio do maksimuma. Miljana ne obraća pažnju. Ljubica prekinula posao i gleda šta radi.)
KOMŠIJA: (Off.) Struju ću da ti isečem... konju nepotkovani... Vezaću te za banderu sa glavom nadole...
NENAD: Prvo veži ovu tvoju džukelu... Seljačino...
KOMŠIJA: (Off.) Džukela nije moja... Nego je tvoja... Prijavio sam ja to već šinterima... Oboje će te u kafileriju... Volino!
NENAD: U kafileriji ti već živiš... Džukcu seljački...
KOMŠIJA: (Off.) Džukela je tvoja... možda ste i neki rod!
NENAD: Ma šta sere ovaj... Odakle meni kuče... da je moje... ne bi kidisalo na mene.
KOMŠIJA: (Off.) Ako te ono ne zakolje, ja ću!
MILjANA: Pas je moj!
NENAD: Eto vidiš da nije moj... Kulove jedan... (Shvati.) Kako tvoj? (Gasi radio.)
MILjANA: Zove se Reks.
NENAD: Reks?!... Aha... Kako se zove?
MILjANA: Reks.
NENAD: Aha... uhvatio sam te... Ti znaš da govoriš.
MILjANA: Znam.
NENAD: A nisi ni gluva?
MILjANA: Ponekad se samo pravim.
NENAD: A ja ću sada da počnem da njačem... Kao magarac. Iaa. Iaa!
KOMŠIJA: (Off.) Imaš i magarca... Šta praviš ti tamo... Zoološki vrt?
NENAD: Umukni... proći ću kroz zid i golim rukama ima da te zadavim.
LjUBICA: Nenade!
NENAD: Neću da te slušam... Ja sam za tebe gluv, slep i nem... Pa dobro majku mu... zašto pravite ovcu od mene...
LjUBICA: Nenade, da ti objasnim...
NENAD: Šta, da mi objasniš... Prvo je bilo... samo ti, na dva dana... Onda i sestričina... Gluvonemo dete... ostavila je majka... Sad ste i džukelu dovele da me prikolje... A vi ovde da se baškarite.
LjUBICA: Nenade...
NENAD: Ćuti... Kako to da ovo dete nije gluvonemo? Ti mu sigurno i nisi tetka... Ko zna šta si mu ti?
MILjANA: Ona mi je mama.
NENAD: I ti da ćutiš... Majka?... Ma nemoj... (Shvati.) ... Stvarno si joj ti majka?
LjUBICA: Jesam.
NENAD: A šta sam ja?
LjUBICA: Dozvoli da ti...
NENAD: Dosta!... Znam ja šta sam... magarac... Ili si možda mislila da ja budem otac?
MILjANA: Ne sviđaš mi se za tatu.
NENAD: Ovo je znači moj probni rad?
LjUBICA: Možda tako izgleda, ali nije... Ako se smiriš i sedneš sve ću da ti objasnim.
NENAD: Ljubice, poštedi me tvog objašnjavanja... Sad ću ja da objasnim tebi... (Vadi iz džepa cedulju.) Ovde ti je adresa... Našo sam vam stan... Nije veliki... ali nije ni skup...
LjUBICA: Nenade...
NENAD: ... Nisam završio... Javi se za deset dana kod Glavonje... Primiće te da radiš u šanku... To je sve što sam mogo da uradim za vas dve... Više ne mogu i neću.
LjUBICA: Kada možemo da se uselimo u taj stan?
NENAD: Još večeras.
LjUBICA: Znači...
NENAD: Znači!
MILjANA: Idemo, mama... Vidiš kakav je namćor.
NENAD: Ja namćor... A vi što ste...
MILjANA: Ne čujem te! (Stavi prste u uši.)
(Ljubica skida kecelju. Pakuje stvari. Miljana skuplja svoje papiriće.
Nenad zapalio cigaretu, sedi u fotelju i puši.)
LjUBICA: Ne sviraš večeras?
NENAD: Uzeo sam slobodno veče... Zameniće me.
(Ljubica uzima kofer i devojčicu za ruku. Htela bi da se pozdravi.)
LjUBICA: Nenade...
NENAD: Do viđenja...
MILjANA: Zbogom, namćore!
NENAD: I povedite onu džukelu... Ako ostane ovde otrovaću je!
(Ljubica i Miljana odlaze. Nenad ustaje i pušta radio.)
KOMŠIJA: (Off.) Stišaj, debilu!
NENAD: Umri, komšijaaa!
Mrak
8. Utorak (veče)
(Nenad sedi. Noge i piće na stočiću, telefon u rukama. Muzika sa radija.)
NENAD: Ćao, bejbi... Neša ovde... Tvoja omiljena seks mašina... Kako bi bilo da repriziramo neke radnje ... Ne valja... ovo je suviše napadno... Halo... Marina ti si?... Neša ovde... Evo sedim... Slušam muziku i setih se tebe... Ne... ne bolje je... Evo sedim slušam muziku i razmišljam o tebi...
(Kucanje na vratima.)
LjUBICA: Nenadee!
(Čuo je i prepoznao glas. Neće da otvori.)
LjUBICA: Nešo... Otvori!
(Polako ustane da ne pravi buku. Utiša radio i navuče zavesice na prozorče.)
LjUBICA: Nešo... Znam da si tu... otvori!
(Nenad zalegne iza fotelje i prinese i pikslu.)
LjUBICA: Nenade... Gazda stana koji si nam našao reko je da se javimo tek sledeće nedelje... Nešo... molim te otvori!
(Ljubica i dalje kuca.)
KOMŠIJA: (Off.) Ej... jarcu neštrojeni... Jesi li ogluveo od onolike muzike... neko ti lupa... otvori!
LjUBICA: Nešo, samo još noćas... Sutra idemo... Časna reč... Idemo... kod moje tetke u Svilajnac... Pobego nam voz... Otišle bi još večeras... Nenade, je l me čuješ?
(Nenad se pravi da ga se to uopšte ne tiče. Iz kuhinje ulazi Miljana. On je ne primećuje. Ona stoji iznad njega i gleda ga. On je vidi i da bi se opravdao počinje nešto da traži po podu.)
MILjANA: Zašto nam ne otvoriš kad te mama lepo moli?
NENAD: Kako si ušla?
MILjANA: Kroz prozor u kuhinji.
(Nenad, ustaje i otključava vrata.)
NENAD: Malo sam zadremao...
LjUBICA: Izvini ali nismo imale kuda u ovo doba... Gazda nam je rekao...
NENAD: Čuo sam...
LjUBICA: Sutra idemo.
NENAD: I to sam već čuo... Gde vam je pas?
LjUBICA: Nema ga... To nije bio naš pas... Išao je za nama kad smo dolazile... Kad smo odlazile... pratio nas je do parka a onda se izgubio.
MILjANA: Obećala si da ćeš da mi kupiš drugog psa.
NENAD: Pse, mačke i komšije ne podnosim.
MILjANA: Nikoga ti ne podnosiš.
LjUBICA: Miljana ćuti.
MILjANA: Mama, meni se spava.
LjUBICA: Evo ćero, sada ću da ti namestim ovde u fotelji.
NENAD: Namesti krevet pa lezite obe... ja ću u fotelju... Već sam naviko... Ne volim da menjam navike.
(Nenad, seda u fotelju. Uzima novine i piće. Ljubica sprema Miljanu za spavanje.)
MILjANA: Laku noć.
NENAD: Laku noć!
LjUBICA: Hoćeš molim te da ugasiš cigaretu... Nije zdravo... zbog male... znaš.
(Nenad ne odgovora ništa, ali ugasi cigaretu. Ljubica tek sada skida kaput. Pomera kofer u stranu. Seda za sto. Trenutak tišine.)
LjUBICA: Mogu li da dobijem jedno piće?
(Nenad, ustaje sipa joj piće i dodaje čašu.)
LjUBICA: Hvala... Živeli!
NENAD: Živeli.
(Posle kraće pauze.)
LjUBICA: Nenade... treba da ti se izvinim i sve da ti objasnim.
NENAD: Pretpostavljam da ona ima i oca?
LjUBICA: Nema više.
NENAD: Umro?
LjUBICA: Poginuo.
NENAD: Žao mi je.
LjUBICA: Meni nije.
NENAD: Ništa ti nije ostavio...
LjUBICA: Samo nju...
NENAD: Ko ti je čuvao malu?
LjUBICA: Bila je kod moje sestre...
NENAD: Šta ćeš sad?
LjUBICA: Ne znam... Imam tetku u Svilajncu... Zamoliću je da pričuva malu... Bar, dok se ja ne snađem.
NENAD: Izvini... za ono veče... mislim... ako sam te iskoristio.
LjUBICA: Ništa nije bilo ... Bio si pijan i odmah si zaspao.
NENAD: Ne laži.
LjUBICA: Ne lažem.
NENAD: A "strast"... "požuda"... "muškarčina"?
LjUBICA: Sve sam izmislila.
NENAD: Znači ništa?
LjUBICA: Ništa.
NENAD: Jebi ga... Izvini.
LjUBICA: Zašto?
NENAD: Što sam zaspao.
(Ona se nasmeši. Ustaje, pojača radio. Nasipa još po jedno piće sebi i njemu. Vrati se na mesto. Sede pijuckaju i ćute. Lagana muzika u pozadini.)
Mrak
9. Sreda (jutro)
(Spavaju svo troje. Miljana u krevetu. Ljubica na stolu sa rukama pod glavom. Nenad u fotelji. Zvoni telefon. Nenad skoči.)
NENAD: (Šapatom.) Ja sam... Kaži... Koliko... (Pogleda na sat.) Jebi ga, uspavao sam se... Evo me odmah dolazim...
(Već po navici pali cigaretu ali se seti "da nije zgodno zbog male" pa je ugasi. Pokrije Miljanu. Prebaci kaput preko Ljubice. Uzima trubu i pođe. Zastane. Izvadi svežanj novčanica iz džepa. Ostavi ih na stolu pored Ljubice. Uzima jednu novčanicu za sebe a ostalo ubaci u Ljubičinu torbicu. Izađe.)
Mrak
10. Sreda (noć)
(Miljana sedi na krevetu u polu snu, ima jastuk pod leđima, maramu na glavi i toplomer u ustima. Ljubica, donosi iz kuhinje topao čaj. Uzima joj toplomer iz usta. Gleda temperaturu. Daje joj "andol" i čaj.
Devojčica nevoljno uzima lek. Nenadov glas se čuje još pred vratima.)
NENAD: (Off.) ... Seks, trava i muzika... Trio veličanstvenih...
(Ulazi. Vidi ih a onda naglo istrči i zatvori vrata za sobom.)
NENAD: (Off.) ... Izvini, lutko... strašan mi je nered... Sačekaj minut samo malo da sredim neke stvari... Važi?
(Isto tako naglo ulazi i zatvara vrata za sobom.)
NENAD: (Šapatom.) Rekla si da danas odlazite?
LjUBICA: Rekla sam, ali...
NENAD: Psssst!... (Daje joj znak da ne govori glasno.) Šta - ali?
LjUBICA: Miljana je bolesna... Ima temperaturu.
NENAD: Ne zanima me. (Dovikuje devojci pred vratima.) Lutko... strpi se još samo malo... evo... Sad ću!
LjUBICA: Potrebno joj je da leži i da se utopljava.
NENAD: A meni je potreban seks... Telesni kontakt... Razumeš li... Seks... To je ono što smo ti i ja trebali da radimo ali nismo.
LjUBICA: Uspavao si se.
NENAD: To je bio poslednji put da sam spavao ko čovek... Inače se grčim na ovoj fotelji ko "prase u plehu".
LjUBICA: Ne viči.
NENAD: Neću da vičem... Ima da zavijam ko kurjak... Ovo je moj stan i u njemu mogu da radim šta ja hoću.
LjUBICA: U pravu si... Možeš da radiš šta hoćeš.
NENAD: A sada hoću... da dovedem... ribu koja me čeka pred vratima... Kako to misliš da izvedem... (Devojci pred vratima.)... Lutko... mila... evo, gotovo... spremi se ti... dolazim ja! (Ponovo Ljubici.) ... Kolika joj je temperatura?
LjUBICA: Trideset devet sa dva...
NENAD: (Devojci.)... Evo me... gotovo!
(Ljubici.) Jesi li joj dala nešto da popije?
LjUBICA: "Andol"... Izmasirala sam je alkoholom i stavila joj rakiju oko vrata.
NENAD: (Devojci.) Sad će... sad će! (Ljubici.) Jesi proverila temperaturu posle toga.
LjUBICA: Jesam... Ne spada.
NENAD: (Sam sebi.) Ovo nije istina... Ovo se ne dešava meni... Ovo se dešava nekom drugom... Ja imam košmar.
(Sam sebi lupa šamare.)
LjUBICA: Nenade...
NENAD: Ćuti... ćuti... ništa mi ne govori... (Otrči do telefona.) ... Siki!... Da, ja sam, Nenad... Slušaj... Dobro sam... Nisam stigo u nedelju da ti se javim... Nego slušaj... Ti reče one večeri... da ti je tetka otišla u banju, a tebi ostavila ključ od gajbe ?... Šta?... Vratila se... U majku mu... Što ne ostade još neki dan... Ništa onako... Hteo sam da joj polijem cveće... Dobro... Izvini ... čućemo se... Žurim... (Spusti slušalicu.) Šta me gledaš... Što nisi zvala hitnu pomoć, kad vidiš da joj se ne smanjuje temperatura?
LjUBICA: Zvala sam... Sva kola su im na terenu.
NENAD: Lažu bre... znam ja... Drpaju doktori sestre u onim kolima sa krevetima pozadi... A ja? Šta da radim?... Da idem u park?... Znaš li ti da je ovu ribu, pola lokala napadalo... i ništa... Ja sam je startovao... i sad kad treba... Tuuj, majku mu božiju.
LjUBICA: Ja ću da izađem... Ali mala?
NENAD: Dabome... ti ćeš da izađeš... A ja da se tresem uz ovo bolesno dete. (Seti se. Priđe bojažljivo do zida i pokuca komšiji.) ... Komšija... Alo, komšija?
KOMŠIJA: Šta je, gnjavatoru?
NENAD: Hteo bih nešto da te zamolim... Mislim, ti živiš sam...
KOMŠIJA: Šta oćeš bre!
NENAD: (Odustane.) Umri bre, govedo! (Dobija novu ideju.) Kušlja!... Kako se njega ne setih ranije.
LjUBICA: Molim?
NENAD: Kušlja ima praznu gajbu. (Istrči.)
(Ljubica ostane da gleda za njim. Nekoliko trenutaka kasnije, Nenad se vraća. Zalupi vrata. Žustro seda u fotelju. Uzima novine. Ljubica se pravi da se ništa nije dogodilo. Posle duže pauze Ljubica progovori.)
LjUBICA: Otišla je?
NENAD: Otišla!... Uspijuša ... Teško joj bilo dva minuta da sačeka... Pročitao sam ja nju odma... U najboljem slučaju uvalila bi mi "trišu"... Znam ja takve.
LjUBICA: Zašto si je onda doveo?
(Nenad, lagano spusti novine, kao da će nešto strašno značajno da kaže.)
NENAD: Ljubice... Dete ti ima 39 temperaturu... A ti brineš tuđu brigu...
LjUBICA: Nisam htela da te vređam?
NENAD: Nisi htela... Ali si me uvredila... Zar si ti stvarno mislila da bi ja bolesno dete izbacio na ulicu... Zbog jedne najobičnije vaćkalice... Ako ti je na trenutak to tako izgledalo, onda je to posledica mog psiho-fizičkog premora... A pod takvim okolnostima... ja ne mogu da kontrolišem... (I sam shvati da priča gluposti) Serem, serem... je l' da?
LjUBICA: Neško.
NENAD: Nemoj tako da me zoveš.
LjUBICA: Nenade.
NENAD: Molim?
LjUBICA: Treba mi "Brufen" sirup iz dežurne apoteke.
NENAD: Samo trenutak da dešifrujem ovo... (Kao za sebe.) Njoj je potreban sirup... Dežurna apoteka je daleko... Ona ne može da ide... kome će da ostavi dete... ("Setio se") Pa evo, ja ću da idem za taj sirup... Kako reče da se zove?
LjUBICA: "Brufen".
NENAD: "Brufen"... "Brufen"... Evo polazim.
LjUBICA: Ako nećeš...
NENAD: Hoću... Usput ću da kupim i malo "broma" za ličnu upotrebu... (Pođe. Zastane pred vratima.) Vas dve nemojte nigde da odete dok se ja ne vratim.
(Izađe.)
Mrak
11. Četvrtak (podne)
(Ljubica spava na fotelji. Miljana je u krevetu, budna. Iz kuhinje, opasan keceljom, dolazi Nenad, noseći na poslužavniku, šolju čaja.)
NENAD: Stiže čajčić.
MILjANA: Ne volim čaj.
NENAD: I ja ne volim da mi se neko uvali u kuću... Pa trpim.
MILjANA: Mi danas idemo.
NENAD: Znam... znam... Čaj moraš da popiješ dok je još topao.
MILjANA: Neću.
NENAD: Reći ću ti nešto... ali nemoj nikome da kažeš.
MILjANA: Šta?
NENAD: Ovu lipu... Ja sam sam nabrao... Videla si ono drveće ovde u ulici ... To je lipa...
MILjANA: Jaka stvar.
NENAD: Kupio sam ti nešto... Daću ti poklon, ako popiješ ovo.
MILjANA: Daj mi.
NENAD: Popij pa ćeš dobiti.
MILjANA: Ne. Prvo ti meni daj poklon.
NENAD: U redu... ali moraš da mi obećaš da ćeš popiti čaj... Obećavaš?
MILjANA: Obećavam.
(Nenad, otrči i donesi kutiju.)
MILjANA: Šta je to?
NENAD: Otvori.
(Miljan otvori kutiju i vadi lutku. Nenad sa ushićenjem očekuje njenu reakciju.)
MILjANA: Pih... Lutka... Ja sam velika... više se ne igram sa lutkama.
NENAD: Pa šta je sada ?
MILjANA: Sam popij ovaj čaj... Dogovor ne važi.
NENAD: Šta bi ti htela?
MILjANA: Kupi mi psa... Popiću tri čaja odjednom.
NENAD: Kuče?
MILjANA: Ne igračku... Pravog psa.
NENAD: Ja sam alergičan na pse i mačke... Ne podnosim ih.
MILjANA: Ti si onda namćor.
NENAD: Zašto sam namćor?... Zato što neću da ti kupim neku džukelu da mi... piša i pogani ovde po kući.
MILjANA: Namćor!... Namćor!
NENAD: I jesam namćor... Daj mi to ovamo... (Uzima čaj popije ga naiskap.) ... Eto ti...
(Komšija nekoliko puta udara u zid.)
KOMŠIJA: (Off.) ... Lezileboviću!... Šta je... Ne puštaš više muziku... Da nisi bolestan... A možda si i ogluveo od tolike buke pa ti je svejedno... Debilčino... znam da si tu!
NENAD: Kako te bre nije sramota, mamlaze jedan... Mator si konj a urlaš ko uštrojen vepar!
KOMŠIJA: (Off.) Uplašio si se... što ću zvučnike da ti polomim.
NENAD: Marš bre tamo, buzdovane seljački... Nemoj više da se dereš. Prijaviću te zbog ometanja!
(Vika probudila Ljubicu. Još sanjiva ustaje prilazi do Miljane i pipa joj čelo.)
LjUBICA: Jesi popila čaj?
MILjANA: Nisam.
LjUBICA: Zašto?
MILjANA: On mi je sve popio. (Pokazuje na Nenada.)
LjUBICA: Zašto lažeš...
MILjANA: Ne lažem mama. Pitaj ga, ako meni ne veruješ.
(Ljubica pogleda u Nenada. On zbunjen ne zna šta da kaže.)
LjUBICA: Skuvaću ti čaj... i moraš da ga popiješ.
(Ode u kuhinju. Nenad gestovima pokazuje devojčici da će je prebiti zbog ovoga.)
LjUBICA: (Off.) Jesi li videla lutku koju ti je čika Neša kupio?
MILjANA: Jesam. Divna je! (Neša je "prezrivo" pogleda.) A obećao mi je, da će i psa da mi kupi.
NENAD: Lažljivice.
LjUBICA: (Off.) Šta ti je još obećao?
MILjANA: Čekao je ti da se probudiš... pa da nam svira u trubu.
NENAD: Ne laži.
(Izlazi iz kuhinje.)
LjUBICA: Stvarno bi mogao nešto da nam odsviraš.
NENAD: Ne bi.
LjUBICA: Zašto?
NENAD: Ne sviram... sahrane, svadbe... narodna veselja i u svojoj kući.
LjUBICA: Zašto?
NENAD: Iz principa... (Skine kecelju, uzima cigarete.) Idem da se prošetam... (Izađe.)
MILjANA: Mama, šta mu je?
LjUBICA: Ma pusti ga... namćor.
Mrak
12. Petak (pre podne)
(Nenad i Miljana sede za stolom i igraju karte.)
MILjANA: Ajnc!
NENAD: Lažeš... da vidim.
(Miljana spušta karte. Nenad računa. Ljutito sakupi karte i deli ponovo.
U novom "krugu".)
NENAD: Dvadeset.
MILjANA: Ja devetnaest.
NENAD: Moja pobeda... (Raduje se kao dete.)
MILjANA: Odakle ti ova karta?
NENAD: Koja?
MILjANA: Ova ovde... Dama... Tvoja je...
NENAD: Nije moja ... Ne znam, odakle tu.
MILjANA: Varaš... Tvoja je... Dvadeset i dama... Tropa si... Moja pobeda... Devetnaest – četiri, za mene.
(Novo deljenje)
NENAD: Ko te je učio da igraš karte?
MILjANA: Tata.
NENAD: Žao mi je što ti je tata umro.
MILjANA: Nije umro... živ je.
NENAD: Kako?... Zar nije mrtav?
MILjANA: Mrtav je pijan... svaki dan.
NENAD: Ali tvoja mama mi je rekla.
MILjANA: Znam. I tati je to rekla... "Od danas si za mene mrtav".
NENAD: Pa gde je on sada?
MILjANA: Kod naše kuće... Ja i mama smo otišle... (Ulazi Ljubica sa kesom namernica.) ... Pssssttt... (Pokaže mu glavom na Ljubicu i prekine priču.) Stani nemoj da deliš... Nisi lepo promešao... (Uzima mu karte iz ruku i ona počinje da ih meša.)
LjUBICA: Miljana, kako si smela da ustaneš iz kreveta.
MILjANA: Dobro mi je... nemam više temperaturu.
LjUBICA: To ne znači da si ozdravila... Vraćaj se u krevet.
MILjANA: Mamaaaa!
LjUBICA: Čula si šta sam rekla... Nenade, zar ti nisi na probi?
(Miljana nevoljno ostavlja karte i odlazi u krevet.)
NENAD: Otkazano.
LjUBICA: Ne bi trebalo da napuštaš posao zbog nas.
NENAD: O čemu pričaš?
LjUBICA: Srela sam Vesnu... Rekla mi je da si se posvađao sa drugarima iz benda i da ne sviraš više.
NENAD: Koju Vesnu?
LjUBICA: Kako hoćeš... To je tvoja stvar... Mislila sam samo...
NENAD: Šta si mislila...
LjUBICA: Neću da se svađam... (Ode u kuhinju da ostavi stvari.) Mi danas idemo... Kupila sam karte. Autobus polazi u 17 i 40.
NENAD: Miljana još nije sasvim ozdravila.
(Izlazi iz kuhinje i počinje da viče.)
LjUBICA: Šta je tebe briga za nas... Idemo... Odlazimo... Ponovo imati svoj mir... svoj krevet... Ovo nije krevet, ovo je "jebodrom"... Ako nije briga onog ko bi trebalo da brine, zašto bi se ti uzrujavao... I da znaš... Miljana je u pravu, ti si jedan najobičniji "namćor"!
(Uhvati je u pauzi dok smišlja šta bi još mogla da mu kaže.)
NENAD: Prekini... samo na trenutak, molim te!
(Ljubica ne nastavi, zbunjena ovakvom njegovom reakcijom.
On ustaje i pojača radio.)
NENAD: Ne mora buzdovan baš sve da čuje... (Za komšiju.) (Vrati se na mesto.) Nastavi slobodno...
(Ona zbunjena, ljuta i van sebe, samo se spusti na stolicu i zaplače.)
Mrak
13. Petak (noć)
(Miljana spava u krevetu. Nenad i Ljubica sede za stolom. On pije votku a ona kafu. Na radiju tiha muzika. On vadi cigaretu, stavlja je usta i baš da je zapali, ona mu ugasi upaljač i uzme cigaretu. Pokaže mu prstom na dete. Pauza. Ćute i slušaju muziku. On je gestom pita hoće li malo votke... Ona odrečno klimne glavom. Ali nije uverljiva pa joj on sipa piće i stavi pred nju. Ona ga gleda. Uzima čašu. Kucaju se i ispiju po malo, sede piju i ćute. Na radiju njen omiljeni hit iz šezdesetih. Ona ustaje i pojača radio. Miljana se promeškolji po krevetu. Nenadu se čini da će muzika da je probudi. Ustaje da bi utišao radio, ali ga ona zaustavi i povuče da igraju. Plešu, lagano u prigušenom svetlu uz muziku.
Ona ga poljubi. Pogledaju se i poljube ponovo. I ponovo. Kroz poljupce i igru padnu na fotelju ali ne prestaju da se ljube. Miljana se probudila.)
MILjANA: Mama!
(Uhvaćeni kao u krađi, naglo ustaju. On uzima novine. Ona popravi odeću, i priđe do njenog kreveta.)
LjUBICA: Tu je mama... Spavaj, sine... Spavaj.
Mrak
14. Subota (kasno popodne)
(Miljana sedi na krevetu. Prekrstila ruke i ćuti. Ljubičin muž sedi za stolom. Ona nervozno šeta. Muzika sa radija ide preglasno tako da se ne razume šta Ljubica govori, ali vidi se da je usplahirena – ljuta – očajna.
Ulazi Nenad. Nosi buket cveća i poveću kutiju. Kako ga ugleda Ljubica prestaje sa šetnjom i pričom. Nenad zbunjen od glasne muzike, i stranaca u stanu. Zastao, zbunjen i tek da nešto uradi, priđe i ugasi radio.)
LjUBICA: Ovo je moj muž.
(Obojica zatečeni novonastalom situacijom, samo klimnu glavama u znak pozdrava.)
LjUBICA: ... Ovo je Nenad... on je...
NENAD: ... Prijatelj u nevolji.
LjUBICA: ... Ne pije već četri dana... Našo mi je poso... U nekom butiku... Od ponedeljka počinjem da radim... On će na lečenje... Javio se lekaru... zakazali mu...
(Nenad ne ispuštajući buket i kutiju. Seda u fotelju. Ćuti.)
LjUBICA: ... Ja sam sve ovde... počistila... Spakovale smo se... Ako sam nešto u žurbi i zaboravila... kad nađeš ostavi kod Vesne u lokal...
(Zauzeta poslom, izađe u kuhinju.)
(Muž, ustaje. Gleda u Miljanu. Pruža ruke da mu ona dođe u zagrljaj.
Miljana stoji i ne prilazi. On vadi čokoladu iz džepa i pruža joj.
Ali Miljana i dalje ne reaguje. On klekne i okrene joj leđa.
Miljanu ovaj "poziv" ipak prelomi i ona potrči i skoči ocu na leđa.
On je iznosi na "krke", odnoseći kofer.
Ljubica izlazi iz kuhinje.)
LjUBICA: Umalo da zaboravim... Zvao te je neki Kušlja... Mislim da je tako rekao da se zove... Rekao je da mu se javiš... Kaže, svira neki ispraćaj... Pa ako hoćeš da uskočiš u "tezgu"...
(Nenad samo nemarno klimne glavom. Ona izlazi. On ostaje da sedi, kao zaleđen. Miljana se vraća. Zaboravila je lutku, koju joj je Nenad kupio, uzima je i polazeći zastane ispred Nenada.)
MILjANA: Nismo se pozdravili. (Pruža mu ruku.)
(On je samo pogleda. Ne pruža ruku.)
MILjANA: Namćore ... Ajde nasmeši se... Vidi... (Mrda ušima, nosom, očima, pravi grimase, a onda se nakezi.) BLUZZZ!
(Nenad se nasmeši. Ona otrči za roditeljima.
On ustaje. Baca buket. Upali radio. Stavlja kutiju na sto. Otvara je i iz nje vadi malo štene. Spušta ga na pod. Iz kuhinje donosi mleko, uzima tacnu od kafe sa stola, nalije mleko i da kučencetu da jede. Pali cigaretu. Počinje lupanje.)
KOMŠIJA: (Off.) Ovco!... Kupio sam i ja to pojačalo... sad ćeš da čuješ! (Pušta neki novokomponovani kič.) Aaaa!?... Šta sad kažeš... Sludeću te, orangutane!... Jaooo! Umri komšija! Umriiiiii!
(Nenad prilazi do table sa osiguračima i strujomerom i odvrće osigurače.
Muzika prestaje na sceni polumrak. On uzima trubu i počinje da svira.)
Mrak
Kraj
Miroljub Nedović – Riki (rođen Niš, 1961), glumac niškog Narodnog pozorišta. Igrao u preko pedeset komada. Napisao desetak drama i komedija. Režirao uglavnom ono što je sam pisao. Dela igrana na scenama u: Nišu, Beogradu, Banja Luci, Vršcu, Prijedoru, Paraćinu, Leskovcu, Zaječaru, Vranju itd.
E-mail adresa: kiri@bankerinter.net
Napisao :
- "Seme" (drama)
- "Tamni vilajet" (drama)
- "Kraljević Marko i Musa Kesedžija" (za decu)
- "Veliki princ" (za decu)
- "Sama u kući" (za decu)
- "Soko zove orla" (komedija)
- "Juriš u budućnost" (komedija)
- "Gangsterbajteri" (komedija)
- "Mlaćenici i plaćenici" (komedija)
- "Đavolja posla" – (komedija)
- "Bluz osmeh" – (Melodrama.)
- "Ajd kaži al po duši " – (Monodrama)
// Projekat Rastko / Drama i pozorište / Savremena drama //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]
| 
