Српски фолклор код Украјинаца и украјински фолклор у Срба

Европска слава Вука Караџића и његових збирки српских народних песама привукла је пажњу и украјинских романтичара. Прве преводе српских, најпре лирских народних песама, направили су 1834. Галичани Маркијан Шашкевич и Јаков Головацки, а они су објављени у алманаху Русалка днестровая у Будиму (1837). У низу превода ХIХ века посебно се издвајају преводи драматурга Михаила Старицког Сербські народні думи і пісні (1876) и књижевника Ивана Франка. Мотиви српског фолклора имали су утицаја и на песму Подражаніє сербському Тараса Шевченка и поему Віла-посестра Лесје Украјинке. У ХХ веку познати су преводи српских народних песама Максима Риљског и Леонида Первомајског. Украјински и српски фолклористи бавили су се утицајем Вука Караџића, историјом и поетиком превода, посебним жанровима, упоредним анализама српског и украјинског фолклора и њиховим утицајем на књижевно стварање.

Библиографија

Вук Караџић и Украјинци

• Михаилo Васильевич Гуць: Вук Караджич і українська фольклористика, Вуков зборник, Београд, 1964, стр. 261-287.
• Є. П. Кирилюк: Вук Караджич і українська культура, Народна творчість та етнографія, Київ, 1978, 2, стр. 29-40.
• Михаил Васильевич Гуць: [Вук Караджич] Велетень слов'янської фольклористики, Народна творчість та етнографія, Київ, 1987, 6, стр. 31-39.
• Эвген Пащенко: Фольклорні збірки Вука Караджича і порівняльне вивчення українських дум та сербохорватських юнацьких пісень, Народна творчість та етнографія, Київ, 1987, 4, стр. 49-55.

Преводи и пријем српске народне песме у Украјини

• Михаилo В. Гуц: И. Ј. Франко и српска народна песма, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, 30, 1964, 3-4, стр. 211-226.
• Михаил Васильевич Гуць: Сербо-хорватська народна пісня на Україні, Київ, 1966. (књига - 299 Kb)
• В. А. Лірниченко: Дослідження сербо-хорватської народної лірики, Народна творчість та етнографія, Київ, 1976, 3, стр. 30-35.
• Дејан Ајдачић: О руским и украјинским преводима турцизама у српским народним песмама (2001)

О тужбалицама

• Оксана Микитенко: Сербські голосіння Поетичний та історико-географичний аналіз, Київ, 1992 (књига)
• Оксана Микитенко: Украинский обряд “сумне весилля” и его сербские параллели, Кодови словенских култура, Београд, 3, 1998, стр. 121-135.
• Оксана Микитенко: Етно-поетске константе српских тужбалица у контексту универзалија европске традиције тужења (2001)
• Оксана Микитенко: Традиция и импровизация в тужбалицах (2001)
• Oksana Mykytenko: Hronotope of “Transition” in the South-Slavonic Graveside Lament Tradition (2001)

Упоредна истраживања

• Степан Мишанич: Спільні риси сербського епосу про Старину Новака та опришківського фольклору про Олексу Довбуша, Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 4, 1973, стр. 29-45.
• Оксана Микитенко: Фольклорні згадки про переселення Сербів в Україну у XVIII столітті, Під одним небом. Фольклор етносів України, Київ, 1996, стор. 140-156.
• Људмила Поповић: О семантици назива за боје у руском, украјинском и српском фолклору, Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 41, 1991, стр. 149-154.
• Људмила Поповић: О семантици назива за црвену боју у руском, украјинском и српском фолклору, Расковник, Београд, 1992, 69-70, стр. 91-102.
• и горепоменути текстови Микитенко >> и Пашченка >>.

Књижевност и фолклор

• Оксана Микитенко: Неке српско-украјинске књижевно-фолклорне паралеле у почетку модерне лирике (Војислав Илић – Лесја Украјинка), Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 24/2, 1995, стр. 53-62.
  
• Владан Недић: Један српски мотив у Шевченка, О усменом песништву, Београд, Српска књижевна задруга, 1976, стр. 162-165.
• Євген Пащенко: Сербський фольклор у творчості українського письменника XVIII ст. М. Козачинського, Народна творчість та етнографія, Київ, 1989, 5, стр. 50-55.
  

Украјински фолклор код Срба

Током романтизма представе о украјинском фолклору Србима су стизале преко раних приповедака Николаја Гогоља из збирки Вечери у сеоцету крај Дикањке и Миргород, те у причама потоњих фолклорних реалиста. Код Срба нема много превода украјинских народних песама, а Богдан Терзић је превео украјинске народне бајке. У шире славистичким заснованим студијама српских фолклориста среће се грађа и из украјинског фолклора. Студија Анђелке Елијане Грујић Ложница - обичаји из украјинског свадбеног церемонијала објављена је у зборнику Еротско у фолклору Словена.