Пројекат Растко: Библиотека српске културе

Добродошли на српски део „Пројекта Растко“,
непрофитне мреже електронских библиотека, стручних установа и локалних заједница посвећених уметностима, традицијама и друштвеним наукама.

Плаћени оглас

Нови рад професора Јежија Бартмињског

Метафора Европе као „дома“

Jerzy Bartmiński: Language in the Context of Culture: the metaphor of "Europe as home" in this day and age (PDF),
Biblioteka Przeglądu Rusycystycznego Nr 27 Z prac na XVI Kongres Slawistów

Jerzy Bartmiński:Język w kontekście kultury czyli co dziś znaczy metafora "europejski dom"? (PDF)
Biblioteka Przeglądu Rusycystycznego Nr 27 Z prac na XVI Kongres Slawistów

Konferencja Młodych Polskich Serbistów, 15-16.03. 2018.

Конференција младих пољских србиста

Katedra Filologii Słowiańskiej w dniach 15-16 marca 2018 r. organizuje "Konferencję Młodych Polskich Serbistów" na Wydziale Filologicznym (ul. Pomorska 171/173) Uniwersytetu Łódzkiego

24. новембар 2016.

Фотомонографија „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“

У Свечаној сали Дома Војске Србије у четвртак 24. новембра 2016. године са почетком у 13 часова биће одржана промоција фотомонографије „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia“.

У историјско-документарној књизи презентовани су исцрпни подаци о страдању српских цркава, свештенства и српског народа у Независној Држави Хрватској. Књига доноси биографије и податке о страдању 227 српских свештеника, од који су већина убијени у својим домовима, у црквама или у госпићким и јасеновачким логорима. Описани су и начини уморства појединих свештеника и бројни примери бруталног затирања свештеничких породица.

Фотомонографију у издању издавачког друштва „Свет књиге“ на промоцији ће представити:епископ пакрачко-славонски мр Јован (Ћулибрк), академик Љубодраг Димић, др Предраг Ј. Марковић, Стево Ћосовић, уредник и Јован Мирковић, аутор.

У програму учествује Светлана Спајић, сакупљач, обрађивач и интерпретатор традиционалних песама.

12. новембар 2016: Преминуо проф. Ђорђе Јанковић (1947-2016)

Упокојио се великан словенске археологије и културе

У Београду се 12. новембра 2016. упокојио проф. др Ђорђе Јанковић, археолог, рођен 1947. године, један од најзначајнијих стручњака словенске археологије у свету. Руководио је бројним истраживањима на простору бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, као и пореклу Словена и Срба која су од интереса за разјашњавање етногенетских процеса у Европи.

Сахрана великана словенске археологије и културе биће у четвртак, 17. новембра, на Новом гробљу, у Београду. Опело ће бити служено у руској Иверској капели, с почетком у 14:30 часова, а сахрана у 15:00.

Ин мемориами

Слово професору Ђорђу Јанковићу, Станко Трифуновић, 17. 11. 2016.
Последњи поздрав установа и колега из Русије професору Ђорђу Јанковићу (1947-2016) , 17. 11. 2016.

Електронска издања дела Ђорђа Јанковића

Словени у Српском Подунављу Римског доба: Зборник изабраних објављених текстова о Словенима 1998-2015 (цела монографија), посмртно објављено, Ђурђиц, 16. новембар 2016.
Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије (цела монографија), 2015. 28.06.2016.
"О проучавању и публиковању утврђених места у Србији из VII-X столећа" (чланак), 2014.
"Др Ђорђе Јанковић – археолог који открива преваре састављача историје" (интервју), Печат, Београд, март 2015
Српско поморје од 7. до 10. столећа (цела монографија), 2007,
Српске громиле (део књиге), 1998.

1. март 2013: Нова књига Дејана Ајдачића

Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевностима

Дејан Ајдачић - Еротославија

У књизи Еротославија слависта Дејан Ајдачић тумачи преображења љубави и еротике у словенским књижевностима.

Врстан познавалац словенских књижевности указује на уметничке, историјске и антрополошке чиниоце у делима о љубави различитих епоха – од прича и песама усмене традиције, стихова ренесансних песника, прозе и поезије 19. и 20. века, до текстова код нас мало познатих савремених аутора.

Приступом који прекорачује границе жанрова и поетика, Ајдачић се усредсређује на свет осећања, мотиве завођења, стида, прељубе и блуда, уздржавања у љубави, инфантилизма и јувенилизације, осветљава фантазматске описе љубави и тела будућности у радовима о научној фантастици, те представе о Другоме у љубави.

Аутор читаоце увлачи у своја промишљања, наводи их на поновно читање разматраних дела, а истраживаче књижевности и култура на њихова нова истраживања.

„Нови Албатрос“, Београд, 2013, ISBN 978-86-6081-110-5

Више о књизи

Понедељак 18. октобар 2010: Нове књиге Дејана Ајдачића

„Футурославија“ и „Славистичка истраживања“ на украјинском!

Деян Айдачич

Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику

Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі

Београдска промоција куће Словославија

Две књиге у част академика Пера Јакобсена

Пројекат Растко вас позива на представљање нових књига издавачке куће СловоСлавиа:

Пер Јакобсен, „Јужнословенске теме“ и „У част Пера Јакобсена“. Зборник радова

Пер Јакобсен

Учествују: Предраг Палавестра, Јован Делић, Дејан Ајдачић, Персида Лазаревић Ди Ђакомо
и
Пер Јакобсен

[Музички програм: „Дивертименто н. 1“ В. А. Моцарта, изводи гудачки трио]

Уторак, 4. мај 2010. године, 12:00 часова
Културни центар Београда, Галерија Артгет
Трг Републике 5/I, Београд

Успех српске енциклопедистике

Википедија на српском објавила стохиљадити чланак

20. новембра, у 8 часова и 8 минута, Википедија на српском језику добила је свој стохиљадити чланак. Јубиларни чланак је о Пакленим острвима (Паклинским острвима), архипелагу код Хвара са шеснаест острва, а његов аутор уредник који доприноси Википедији под псеудонимом XZ.

Овим поводом, Викимедија Србије организује конференцију за штампу у Дому омладине Београда у четвртак, 26. новембра, са почетком у 13 часова, на којој ће медијима представити овај догађај.

Википедија на српском језику је тренутно 29. Википедија по броју чланака и највећа на било ком јужнословенском језику, као и највећа енциклопедија на српском језику уопште. Википедија на српском језику има преко 240.000 посета дневно, што је чини седмим најпосећенијим сајтом у Србији. До сто хиљада чланака, што по количини текста одговара корпусу од четрдесет одштампаних енциклопедијских томова, стигла је захваљујући шестогодишњем раду више хиљада својих уредника.

Нова електронска библиотека

Историја медицине • History of Medicine

Електронска библиотека „Историја медицине“ је непрофитни подухват, слободног приступа за све читаоце а намењена је образовању најшире публике.

Жеља нам је да јавности пружимо монографије, чланке, приказе, изворе о великим личностима, пожртвовању и херојству, друштвеном и културном напретку, заблудама, начинима на који је медицина бранила и подизала народе, државе и човечанство.

Да осветлимо друштвену и културну историју и кроз призму лекара и лекарства....

Нова монографија и сајт

Средњовековни мачеви у Југоисточној Европи

Mediaeval Swords from Southeastern Europe
Средњовековни мачеви у Југоисточној Европи

"Пред нама је, дакле, прва студија из ове области код нас, која ће несумњиво на најбољи начин представити нашу науку стручној јавности у свету..." — Бранка Милосављевић, Весник војног музеја
"Дело које представља прекретницу у проучавању мачева са наших простора и изводи их на светску сцену у великом стилу..." — Вук Обрадовић, Национална асоцијација за оружје Србије

О аутору, Марку Алексићу

Претходне новости...

Последње објављено:

• Држави није добро, Милен Миливојевић
• Дивље гуске прелећу звезде : хаику, Александар Павић
• Пакао из боце, Милорад Микан Миловановић
• Стваралачка критика Димитрија Митриновића, Драгана Михаиловић, Гордана Лазаревић
• Тематска енциклопедија афоризама, Ђорђе Оташевић (уредник)

Остале новости »