
![]() |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
![]() |
![]() |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
![]() |
Добродошли на српски део „Пројекта Растко“,
непрофитне мреже електронских библиотека, стручних установа и локалних заједница посвећених уметностима, традицијама и друштвеним наукама.
О проф. Ристићу Предраг Ристић - Пеђа Исус, биографија (Библиотека Предраг Ристић на ПројектуРастко)
Његови текстови
У недељу, 4. августа 2019. у Београду, након кратке болести изненадно је преминуо творац бесмртног Аканта — Радивој Раде Богичевић, велики српски стрипар, аниматор, илустратор, сликар и писац. Сећања Срећка Јовановића на Радивоја Богичевића (2007)
У Свечаној сали Дома Војске Србије у четвртак 24. новембра
2016. године са почетком у 13 часова биће одржана промоција фотомонографије
„Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of
the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia“.
У историјско-документарној књизи презентовани су исцрпни подаци о страдању српских
цркава, свештенства и српског народа у Независној Држави Хрватској. Књига доноси
биографије и податке о страдању 227 српских свештеника, од који су већина убијени
у својим домовима, у црквама или у госпићким и јасеновачким логорима. Описани
су и начини уморства појединих свештеника и бројни примери бруталног затирања
свештеничких породица.
Фотомонографију у издању издавачког друштва „Свет књиге“ на промоцији ће
представити:епископ пакрачко-славонски мр Јован (Ћулибрк), академик Љубодраг
Димић, др Предраг Ј. Марковић, Стево Ћосовић, уредник и Јован Мирковић, аутор.
У програму учествује Светлана Спајић, сакупљач, обрађивач и интерпретатор
традиционалних песама.
У Београду се 12. новембра 2016. упокојио проф. др Ђорђе Јанковић, археолог,
рођен 1947. године, један од најзначајнијих стручњака словенске археологије у свету. Руководио је бројним истраживањима на простору бивше
Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и
средњовековној археологији Западног Балкана, као и пореклу Словена и
Срба која су од интереса за разјашњавање етногенетских процеса у Европи.
Сахрана великана словенске археологије и културе биће у четвртак, 17. новембра, на Новом гробљу, у Београду. Опело ће бити служено у руској Иверској капели, с почетком у 14:30 часова, а сахрана у 15:00.
Ин мемориами
Електронска издања дела Ђорђа Јанковића
У књизи Еротославија слависта Дејан Ајдачић тумачи преображења љубави и еротике у словенским књижевностима.
Врстан познавалац словенских књижевности указује на уметничке, историјске и антрополошке чиниоце у делима о љубави различитих епоха – од прича и песама усмене традиције, стихова ренесансних песника, прозе и поезије 19. и 20. века, до текстова код нас мало познатих савремених аутора.
Приступом који прекорачује границе жанрова и поетика, Ајдачић се усредсређује на свет осећања, мотиве завођења, стида, прељубе и блуда, уздржавања у љубави, инфантилизма и јувенилизације, осветљава фантазматске описе љубави и тела будућности у радовима о научној фантастици, те представе о Другоме у љубави.
Аутор читаоце увлачи у своја промишљања, наводи их на поновно читање разматраних дела, а истраживаче књижевности и култура на њихова нова истраживања.
„Нови Албатрос“, Београд, 2013, ISBN 978-86-6081-110-5
Пројекат Растко вас позива на представљање нових књига издавачке куће СловоСлавиа:
Учествују: Предраг Палавестра, Јован Делић, Дејан Ајдачић, Персида Лазаревић Ди Ђакомо
и
Пер Јакобсен
[Музички програм: „Дивертименто н. 1“ В. А. Моцарта, изводи гудачки трио]
Уторак, 4. мај 2010. године, 12:00 часова
Културни центар Београда, Галерија Артгет
Трг Републике 5/I, Београд
20. новембра, у 8 часова и 8 минута, Википедија на српском језику добила
је свој стохиљадити чланак. Јубиларни чланак је о Пакленим острвима
(Паклинским острвима), архипелагу код Хвара са шеснаест острва, а његов
аутор уредник који доприноси Википедији под псеудонимом XZ.
Овим поводом, Викимедија Србије организује конференцију за штампу у Дому омладине Београда у четвртак, 26. новембра, са почетком у 13 часова, на којој ће медијима представити овај догађај.
Википедија на српском језику је тренутно 29. Википедија по броју чланака и највећа на било ком јужнословенском језику, као и највећа енциклопедија на српском језику уопште. Википедија на српском језику има преко 240.000 посета дневно, што је чини седмим најпосећенијим сајтом у Србији. До сто хиљада чланака, што по количини текста одговара корпусу од четрдесет одштампаних енциклопедијских томова, стигла је захваљујући шестогодишњем раду више хиљада својих уредника.
Електронска библиотека „Историја медицине“ је непрофитни подухват, слободног приступа за све читаоце а намењена је образовању најшире публике.
Жеља нам је да јавности пружимо монографије, чланке, приказе, изворе о великим личностима, пожртвовању и херојству, друштвеном и културном напретку, заблудама, начинима на који је медицина бранила и подизала народе, државе и човечанство.
Да осветлимо друштвену и културну историју и кроз призму лекара и лекарства....
Последње објављено:
• Одблесци словенске фантастике, Дејан АјдачићПокрајинска седишта
Препоручени пројекти
Лепе спољне везе: