Projekat Rastko
Projekat Rastko
Promena pisma Novosti O projektu Pretraga Mapa projekta Kontakt Pomoc
Nauke
Antropologija i etnologija
Arheologija
Bogoslovlje
Istorija
Lingvistika
Filosofija
Umetnosti
Drama i pozoriste
Knjizevnost
Likovna umetnost
Muzika
Strip
Film i televizija
Fotografija
 
Sponzor projekta
Плаћени огласи



Projekat Gutenberg Evropa

Distribuirani korektori Evropa, digitalizacija knjiga preko Interneta!

Projekat Rastko - Danmark

Projekat Rastko - Italija

Projekat Rastko - Makedonija

Projekat Rastko - Rusija

Projekat Rastko - Drina

Projekt Rastko - Kaszebe

Projekat Rastko - Slovenija

Projekat Rastko - Gora

Projekt Rastko - Polska

Project Rastko - Lusatia

Projekat Rastko - Bugarska

Projecti Rastko - Shkoder

Projekat Rastko - Banja Luka

Projekat Rastko - Kijev-Lavov

Projekat Rastko Budimpesta - Sentandreja

Projekat Rastko - Boka

Projekat Rastko Cetinje

Biblioteka kulture Kosova i Metohije

Projekat Rastko - Temisvar [kultura i tradicija Srba u Rumuniji]

Crucified Kosovo

Rastko Petrović

Vladeta Jerotic

 

Jelisaveta: Crkvenoslovenska Biblija na Internetu

Istorija srpske kulture

Sveti Sava: Sabrani spisi

Ratni foto album

Milinko Stefanovic fotograf



Lepe spoljne veze:

Mitropolija Crnoforsko-primorska

Slovenska kapija / Slavic Gate

Misija Sv. Luke, Kanada

Istorija Balkana

Cirilica.org

Radoman Kanjevac HP

Mali Nemo


Po sedmi osmi put!


Dobrodošli na srpski deo „Projekta Rastko“,
neprofitne mreže elektronskih biblioteka, stručnih ustanova i lokalnih zajednica posvećenih umetnostima, tradicijama i društvenim naukama.


Sponzorisan oglas

42. nagrada "Branislav Nušić"

"Valcer za Olgu" Zorana Stefanovića najbolja drama 2021.

 

Na 42. konkursu za originalni dramski tekst za 2021. godinu, žiri u sastavu Boško Suvajdžić, predsednik, Stojan Srdić i Zoran Đikić, doneo je odluku da se za najbolju dramu proglasi tekst „Valcer za Olgu“ Zorana Stefanovića. Ova odluka je doneta jednoglasno.

U drami su poslednji dani ruske carske porodice Romanovih, viđeni kroz sudbinu najstarije carske kćeri knjeginje Olge, kojoj je data mogućnost da utiče na istoriju Slovena i Čovečanstva nakon boljševičke revolucije.

Drama je objavljena u ediciji Savremena srpska drama broj 59, kao papirna knjiga ali i kao elektronska na zvaničnom sajtu Udruženja dramskih pisaca Srbije (www.drama.org.rs).

Verzija drame je objavljena i na Projektu Rastko: Valcer za Olgu: Krvava bajka i narodna zabava.

-


 


28. februar 2022: Peca Petrović Marš na tragu prijatelja Duška Radovića

E-biblioteka „Beograde, laku noć“

Sada je tačno 19.03 (Zašto i ova 3 minuta — neka odgonetnu oni koji su nekada slušali Stari dobri Studio B)

Beograde, Beograde, na ušću dveju reka ispod Avale...

Beograde, laku noć!

Vinaverovski nastavak nekadašnjih jutarnjih žaoka neprevaziđenog Duška Radovića – večernjim injekcijama „Pecilina“ — leka protiv lošeg raspoloženja njegovog StudioBeovskog saborca Pece Petrovića (PPM-a) u pisanoj formi

  1. Kako se snalaze mlađi naraštaji u teškoćama koje ih okružuju . Stalno konkurišu kod očeva i majki za pristup njihovim penzionim fondovima. ... ...

 Čitajte dalje na: Beograde, laku noć — sadržaj

26. februar 2022: Najveća elektronska autorska biblioteka o mačevanju

Mačevanje, zaboravljena zaostavština predaka

 

Istorija čovečanstva je istorija borbe a istorija borbe je najvećim delom istorija mača.“ — Ričard Barton

Mač nije samo puko oružje namenjeno krvavoj borbi. On je u svim razvijenijim kulturama oduvek bio i znak dostojanstva, odličje časti, sakralni predmet koji ima mističnu moć života i smrti, raskršće između dobra i zla, ovostranog i onostranog, carstva profanog i svetog. On je simbolizovao i boginju pravde koja razdvaja krivicu od nevinosti, moć i snagu, svetlost i mudrost... — Aleksandar Stanković, autor biblioteke

Desetine knjiga i predavanja imate na elektronskoj biblioteci Mačevanje, zaboravljena zaostavštine predaka


6. 2. 2022: Deset godina elektronske biblioteke

Filosofija rata i mira

 

Iz predgovora prof. dr Ilije Kajteza: "Zašto dovoditi u međusobnu vezu filosofiju (filosofe) i rat i mir. Plodotvornost i opravdanost ovakvog pristupa može biti nesumnjiva, jer nije moguće otkriti makar jedan veo tajne rata i mira i razapetog i raspetog čoveka između i u njima, ako to ne činimo pomoću onog oblika ljudskog saznanja i vekovne mudrosti koje su misaono najmoćnije i saznajno najdublje u istoriji čovečanstva. Velovi svake tajne se najbolje otkrivaju dosegnutom tajnom. Posle filosofskog sintetičkog, umnog i promišljenog pristupa mogu mnogo lakše i plodonosnije da nastupe samostalno, ili u potrebnoj saradnji sa filosofijom, ostale posebne i pojedinačne nauke. Filosofi uvek i iznova postavljaju ista i nerešiva pitanja ljudskog bitisanja i svakog smisla, jer oni istrajno pokreću i propituju „mučnu prastaru zagonetku postojanja“ i u ponavljanju ontoloških problema i mogućih vrsnih rešenja pokazuje se potreba, neizbežnost, moć, nužnost i opravdanje vrednosti filosofije. Čovek je upućen na svoju prošlost da bi bolje i pravilnije sagledao budućnost sveta i izbegao sve zamke i opasnosti burne sadašnjosti. Čovek okrenut prošlom nije zarobljenik Starog, nego mudar čovek koji nastoji da ne ponavlja učinjene pogreške i ponore prošlih dana. [...]" PROČITAJ CEO ESEJ

E-biblioteka Filosofija rata i mira


28. jun 2020: Komisija za folkloristiku Međunarodnog komiteta slavista u 2020.

Novi internet portal kao novi uvid u svetsku slavistiku

 

Komisija za folkloristiku Međunarodnog komiteta slavista dobila je u junu 2020. novi Internet sajt–portal na adresi www.slavika.org/folklor/ koji je sadržinom i profilom već sada referentno mesto slavistike i slovenskih studija na Internetu, sa obiljem ekskluzivnog materijala

Bogatstvom i kvalitetom priloga, svežom i integralnom slikom folkloristike, portal Komisije za folkloristiku Međunarodnog komiteta slavista daje preko potreban podstrek svetskoj slavistici. Pojavivši se u pravo vreme i u pravom obliku novi portal se pokazao kao ozbiljan međunarodni resurs već u početku, prilično jasno najavljujući i novu fazu rada Komisije.


24. maj 2020: Nova slavistička biblioteka na Projektu Rastko

Projekat Rastko — Belorusija

 


19. decembar 2019: Nova autorska biblioteka

Elektronska biblioteka Miodraga Sibinovića – praznik slovenskih kultura

 

U okviru biblioteke posvećene uglednom rusisti, slavisti i prevodiocu, čitaocima i istraživačima će biti besplatno dostupni prevodi najznačajnijih ruskih i istočnoevropskih pisaca, Sibinovićeve autorske knjige, studije, priređene zbirke, bibliografija, osvrti na delo i audiovizuelni zapisi.

Biblioteka Miodrag Sibinović




Predrag Ristić - Peđa Isus (1931-2019)

Odlazak graditelja

Pedja Ristic.jpgO prof. Ristiću Predrag Ristić - Peđa Isus, biografija (Biblioteka Predrag Ristić na ProjektuRastko)

Njegovi tekstovi


Radivoj Bogičević (1940-2014)

Sloven u trku za jelenom

U nedelju, 4. avgusta 2019. u Beogradu, nakon kratke bolesti iznenadno je preminuo tvorac besmrtnog Akanta — Radivoj Rade Bogičević, veliki srpski stripar, animator, ilustrator, slikar i pisac. Sećanja Srećka Jovanovića na Radivoja Bogičevića (2007)

 


28. jun 2019: Nova autorska elektronska biblioteka

Dejan Ajdačić - Istraživanja slovenskih kultura

Dejan Ajdačić - Istraživanja slovenskih kultura

Dejan Ajdačić srpski je filolog, folklorista, etnolingvista, teoretičar književnosti, prevodilac i urednik. Biblioteka „Dejan Ajdačić: Istraživanje slovenskih kultura“ je počela sa objavljivanjem priloga 28. januara 2007, a kao zaseban sajt formirana je 28. juna 2019.

Dejan Ajdačić - Istraživanja slovenskih kultura

 


19. april 2019: Aforizmi dobijaju svoju bibloteku

Mudrost u Malom: Biblioteka aforizama

 

Aforizmi u Srbiji imaju dugi život u časopisima i knjigama, ali i pamćenju ljudi koji ih izgovaraju ponekad i ne znajući ime njegovog tvorca, i kratki život u susretima aforističara. „Projekat Rastko“ u dvadeset drugoj godini svog postojanja otvara biblioteku aforizama „Mudrost u Malom“ koja sadrži aforizme u autorskim knjigama, antologijama, manjim kolekcijama, biografije aforističara, razgovore sa njima, najave i arhivu događaja, listu linkova na srodne sajtove.

Mudrost u Malom: Biblioteka aforizama

 


 


Novi rad profesora Ježija Bartminjskog

Metafora Evrope kao „doma“

 

Jerzy Bartmiński: Language in the Context of Culture: the metaphor of "Europe as home" in this day and age (PDF),
Biblioteka Przeglądu Rusycystycznego Nr 27 Z prac na XVI Kongres Slawistów

 

Jerzy Bartmiński:Język w kontekście kultury czyli co dziś znaczy metafora "europejski dom"? (PDF)
Biblioteka Przeglądu Rusycystycznego Nr 27 Z prac na XVI Kongres Slawistów

 


Konferencja Młodych Polskich Serbistów, 15-16.03. 2018.

Konferencija mladih poljskih srbista

 

Katedra Filologii Słowiańskiej w dniach 15-16 marca 2018 r. organizuje "Konferencję Młodych Polskich Serbistów" na Wydziale Filologicznym (ul. Pomorska 171/173) Uniwersytetu Łódzkiego


24. novembar 2016.

Fotomonografija „Stradanje Srpske pravoslavne crkve u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“

U Svečanoj sali Doma Vojske Srbije u četvrtak 24. novembra 2016. godine sa početkom u 13 časova biće održana promocija fotomonografije „Stradanje Srpske pravoslavne crkve u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia“.

U istorijsko-dokumentarnoj knjizi prezentovani su iscrpni podaci o stradanju srpskih crkava, sveštenstva i srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Knjiga donosi biografije i podatke o stradanju 227 srpskih sveštenika, od koji su većina ubijeni u svojim domovima, u crkvama ili u gospićkim i jasenovačkim logorima. Opisani su i načini umorstva pojedinih sveštenika i brojni primeri brutalnog zatiranja svešteničkih porodica. 

Fotomonografiju u izdanju izdavačkog društva „Svet knjige“ na promociji će predstaviti:episkop pakračko-slavonski mr Jovan (Ćulibrk), akademik Ljubodrag Dimić, dr Predrag J. Marković, Stevo Ćosović, urednik i Jovan Mirković, autor.
 
U programu učestvuje Svetlana Spajić, sakupljač, obrađivač i interpretator tradicionalnih pesama.

 


12. novembar 2016: Preminuo prof. Đorđe Janković (1947-2016)

Upokojio se velikan slovenske arheologije i kulture

 


U Beogradu se 12. novembra 2016. upokojio prof. dr Đorđe Janković, arheolog, rođen 1947. godine, jedan od najznačajnijih stručnjaka slovenske arheologije u svetu. Rukovodio je brojnim istraživanjima na prostoru bivše Jugoslavije. Autor je članaka, rasprava i monografija o kasnoantičkoj i srednjovekovnoj arheologiji Zapadnog Balkana, kao i poreklu Slovena i Srba koja su od interesa za razjašnjavanje etnogenetskih procesa u Evropi.

Sahrana velikana slovenske arheologije i kulture biće u četvrtak, 17. novembra, na Novom groblju, u Beogradu. Opelo će biti služeno u ruskoj Iverskoj kapeli, s početkom u 14:30 časova, a sahrana u 15:00.

In memoriami

Elektronska izdanja dela Đorđa Jankovića

 


1. mart 2013: Nova knjiga Dejana Ajdačića

Erotoslavija : preobraženja Erosa u slovenskim književnostima

Dejan Ajdačić - Erotoslavija

U knjizi Erotoslavija slavista Dejan Ajdačić tumači preobraženja ljubavi i erotike u slovenskim književnostima.

Vrstan poznavalac slovenskih književnosti ukazuje na umetničke, istorijske i antropološke činioce u delima o ljubavi različitih epoha – od priča i pesama usmene tradicije, stihova renesansnih pesnika, proze i poezije 19. i 20. veka, do tekstova kod nas malo poznatih savremenih autora.

Pristupom koji prekoračuje granice žanrova i poetika, Ajdačić se usredsređuje na svet osećanja, motive zavođenja, stida, preljube i bluda, uzdržavanja u ljubavi, infantilizma i juvenilizacije, osvetljava fantazmatske opise ljubavi i tela budućnosti u radovima o naučnoj fantastici, te predstave o Drugome u ljubavi.

Autor čitaoce uvlači u svoja promišljanja, navodi ih na ponovno čitanje razmatranih dela, a istraživače književnosti i kultura na njihova nova istraživanja.

„Novi Albatros“, Beograd, 2013, ISBN 978-86-6081-110-5

Više o knjizi


Ponedeljak 18. oktobar 2010: Nove knjige Dejana Ajdačića

„Futuroslavija“ i „Slavistička istraživanja“ na ukrajinskom!

Deяn Aйdačič: Futuroslavія

Deяn Aйdačič

Futuroslavія. Lіteraturoznavčі oglяdi pro futurofantastiku

Slavіstičnі doslіdžennя: folьklorističnі, lіteraturoznavčі, movoznavčі


Beogradska promocija kuće Slovoslavija

Dve knjige u čast akademika Pera Jakobsena

Projekat Rastko vas poziva na predstavljanje novih knjiga izdavačke kuće SlovoSlavia:

Per Jakobsen, „Južnoslovenske teme“  i  „U čast Pera Jakobsena“. Zbornik radova



Per Jakobsen

Učestvuju: Predrag Palavestra, Jovan Delić, Dejan Ajdačić, Persida Lazarević Di Đakomo
i
Per Jakobsen

[Muzički program: „Divertimento n. 1“ V. A. Mocarta, izvodi gudački trio]

Utorak, 4. maj 2010. godine, 12:00 časova
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget
Trg Republike 5/I, Beograd


Uspeh srpske enciklopedistike

Vikipedija na srpskom objavila stohiljaditi članak

Vikipedija 20. novembra, u 8 časova i 8 minuta, Vikipedija na srpskom jeziku dobila je svoj stohiljaditi članak. Jubilarni članak je o Paklenim ostrvima (Paklinskim ostrvima), arhipelagu kod Hvara sa šesnaest ostrva, a njegov autor urednik koji doprinosi Vikipediji pod pseudonimom XZ.

Ovim povodom, Vikimedija Srbije organizuje konferenciju za štampu u Domu omladine Beograda u četvrtak, 26. novembra, sa početkom u 13 časova, na kojoj će medijima predstaviti ovaj događaj.

Vikipedija na srpskom jeziku je trenutno 29. Vikipedija po broju članaka i najveća na bilo kom južnoslovenskom jeziku, kao i najveća enciklopedija na srpskom jeziku uopšte. Vikipedija na srpskom jeziku ima preko 240.000 poseta dnevno, što je čini sedmim najposećenijim sajtom u Srbiji. Do sto hiljada članaka, što po količini teksta odgovara korpusu od četrdeset odštampanih enciklopedijskih tomova, stigla je zahvaljujući šestogodišnjem radu više hiljada svojih urednika.


6. maj 2008: Nova elektronska biblioteka

Istorija medicine • History of Medicine

Istorija medicine

Istorija medicine • History of Medicine

Elektronska biblioteka „Istorija medicine“ je neprofitni poduhvat, slobodnog pristupa za sve čitaoce a namenjena je obrazovanju najšire publike.

Želja nam je da javnosti pružimo monografije, članke, prikaze, izvore o velikim ličnostima, požrtvovanju i herojstvu, društvenom i kulturnom napretku, zabludama, načinima na koji je medicina branila i podizala narode, države i čovečanstvo.

Da osvetlimo društvenu i kulturnu istoriju i kroz prizmu lekara i lekarstva....


Nova monografija i sajt

Srednjovekovni mačevi u Jugoistočnoj Evropi

Srednjovekovni mačevi u Jugoistočnoj Evropi

Mediaeval Swords from Southeastern Europe
Srednjovekovni mačevi u Jugoistočnoj Evropi

  • "Pred nama je, dakle, prva studija iz ove oblasti kod nas, koja će nesumnjivo na najbolji način predstaviti našu nauku stručnoj javnosti u svetu..." — Branka Milosavljević, Vesnik vojnog muzeja
  • "Delo koje predstavlja prekretnicu u proučavanju mačeva sa naših prostora i izvodi ih na svetsku scenu u velikom stilu..." — Vuk Obradović, Nacionalna asocijacija za oružje Srbije

O autoru, Marku Aleksiću


30. 9. 2007: E-biblioteka neoavangarde

Signalizam @ Projekat Rastko

Signalizam (lat. signum - znak) je međunarodni neoavangardni književno-umetnički pokret, nastao u srpskoj kulturi sredinom šezdesetih, a pristalice na širem jugoslovenskom prostoru stekao je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina. Počeci signalizma vezuju se za 1959, kada osnivač i teoretičar ovoga pokreta Miroljub Todorović počeo s eksperimentima u jeziku, uveren da nema revolucije u poeziji ukoliko se ona ne izvrši u njenom osnovnom medijumu — u jeziku.

Biblioteka "Signalizam @ Projekat Rastko • Signalism @ Project Rastko"


Prethodne novosti...

 
PROJEKAT RASTKO
Matično središte

Hosted by EUnet Mreža elektronskih biblioteka, stručnih ustanova i lokalnih zajednica
posvećenih umetnostima, tradicijima i društvenim naukama
Poduhvat je počeo sa javnim radom septembra 1997.

Promena pisma | Novosti | O projektu | Pretraga | Mapa projekta
Kontakt | Pomoć | English

©1997-2012. Projekat Rastko i nosioci pojedinačnih autorskih prava.