Folklor

Pored znatnih razlika, genetski srodni narodi, kakvi su poljski i srpski, imaju i mnoštvo dodirnih tačaka u načinu života, običajima, verovanjima, narodnom stvaralaštvu.

Kao sredina sa izgrađenim kulturnim institucijama i njihovim znatnim kontinuitetom, Poljaci su se prvi zainteresovali za srpski folklor, i to ne tek na talasu evropske slave koju je on stekao zahvaljujući Geteu, Vuku, Grimu…: Poljaci su za srpske pesme i njihovo pevanje uz gusle znali još u XVI veku (v. Krešimir Georgijević: Srpskohrvatska narodna pesma u poljskoj književnosti — Uvod).

Tokom XIX veka prevedene su na poljski hiljade i hiljade stihova srpskih narodnih pesama, ali se u ovome veku među Poljacima naročito istakao jedan, zaslužan za evropsku promociju srpskog usmenog pesništva gotovo jednako kao i Gete: Adam Mickjevič (Adam Mickiewicz, 1798-1855).

Projekat Rastko - Poljska redovno će popunjavati ovu rubriku kapitalnim radovima iz prošlosti, ali i novijim folklorističkim istraživanjima, jednako kao i prevodima. 

• Srpske narodne pesme u poljskim prevodima (izbor):
• Car Łazar i Caryca Milica, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
• Kosowska dziewczyna, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
• Śmierć matki Jugowiczów, tłum. Izydor Kopernicki [1889]
• Budowa Skadru, tłum. Antoni Bogusławski [1938]
• Stary Wujadyn, tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski [1938]
• Początek powstania przeciw odszczepieńcom, tłum. Czesław Jastrzębiec-Kozłowski [1938]

 

• Adam Mickjevič, O srpskoj narodnoj poeziji, s poljskog preveo Stojan Subotin [1955]
• Stojan Novaković: Leđan-grad i Poljaci u srpskoj narodnoj poeziji [1879]
• Krešimir Georgijević, Srpskohrvatska narodna pesma u poljskoj književnosti [1936]
• Srebrica Knežević: Poljske vićinanke [1963]
• Miroslav Topić, Petar Bunjak: Srpske narodne deseteračke pesme u poljskim prevodima. Prilog proučavanju uporedne slovenske metrike [2002]
• Miroslav Topić, Petar Bunjak: O metričkim adaptacijama nesimetričnog deseterca u poljskim prevodima srpske narodne poezije [2002]

Adam Mickjevič, dagerotipija s početka 40-ih godina XIX v., otprilike u vreme kada je držao kurs slovenskih književnosti na Collège de France.

Mickjevič je u svojim predavanjima o slovenskim književnostima na Francuskom Koležu (Collège de France), koja je držao između 1840. i 1844. godine, srpskom narodnom pesništvu odvojio po svemu izuzetno mesto.

Collège de France. Sala u kojoj je Mickjevič držao svoja predavanja.

 

Naslovna strana francuskog izdanja Mickjevičevih predavanja iz 1849.