Српска књижевност у Мађарској

Аутори

Кипријан Рачанин (прва половина 17. века – почетак 18. века)

Јеротеј Рачанин (друга половина 17. века – после 1721)

Гаврил Стефановић Венцловић (живот познат између 1711–1746)

Јоаким Вујић (Баја, 1772 – Београд, 1847)

Јован Мушкатировић (Сента, 1743? – Пешта, 1809)

Сава Текелија (Арад, 1761 – Арад, 1842)

Милован Видаковић (Неменикуће, 1770 – Пешта, 1841)

Јован Пачић (Баја, 1771 – Будим, 1849)

Михаило Витковић (Јегра /Егер/, 1778 – Пешта, 1829)

Лазар Нешковић

Јаков Игњатовић (Сентандреја, 1882 – Нови Сад, 1889)

Богобој Атанацковић (Баја, 1826 – Баја, 1858)

Мита Поповић (Баја, 1841 – Будимпешта, 1888)

Стојан Вујичић (Помаз, 1933)

Предраг Степановић (Мохач, 1924)

Петар Милошевић (Будакалас, 1952)

Војислав Галић (Сантово, 1956)

Никола Радосав (Батоња, 1959)

Драгомир Дујмов (Сентеш, 1963)

Драган Јаковљевић (Крагујевац, 1965)

Милан Степанов (Ђер, 1967)

Кипријан Рачанин
(прва половина 17. века – почетак 18. века)

Калуђер у манастиру Рачи крај Дрине, за време Велике сеобе (1690) прешао у Угарску с великим бројем рукописних и штампаних књига. У Сентандреји – уз данас већ непостојећи храм св. Луке на обали Дунава где стоји тзв. Лазарев крст) – отворио преписивачку школу и радионицу, из које је поред осталих поникао и најзначајнији писац из непосредних времена после сеобе Гаврил Стефановић Венцловић.

Главно дело

Буквар словенских писмен (1717)

Гласник Српског ученог друштва, 67, 1872

Литература

Јован Скерлић: Јеротеј Рачанин. У: Историја нове срске књижевности.

| врх стране |

Јеротеј Рачанин
(друга половина 17. века – после 1721)

Калуђер у манастиру Рачи крај Дрине, за време Велике сеобе (1690) прешао у Угарску и живео тамо по разним местима као монах и преписивач црквених књига.

Главно дело

Путешествије к граду Јерусалиму

У: Сербска пчела, 1841

Литература

Јован Скерлић: Јеротеј Рачанин. У: Историја нове срске књижевности.

| врх стране |

Гаврил Стефановић Венцловић
(живот познат између 1711–1746)

Писац, проповедник, преводилац, преписивач и илустратор. Ученик Кипријана Рачанина. Живео и радио у српским насеобинама од Сентандреје до Коморана и Ђура. Под старе дане намеравао да сагради себи испосничку ћелију код Помаза, али не зна се да ли је то остварио и где је најзад умро и када.

Дела

Црни биво у срцу – легенде, беседе, песме (приредио Милорад Павић, Просвета, Београд, 1966)

Литература

Милорад Павић: Гаврил Стефановић Венцловић (преговор издању Црни биво у срцу, Просвета, Београд, 1966, 7–80)

| врх стране |

Јоаким Вујић
(Баја, 1772 – Београд, 1847)

“Отац српског позоришта”, учио у Калочи, Сегедину и Пожуну, најдуже живео и радио у Сентандреји (1810–1831), од 1833. до 1839. директор и оснивач позоришта у Крагујевцу. Превео и прерадио за позориште више од 25 игара од немачких и мађарских аутора.

Приредио прву јавну позоришну представу на српском 1813. године у тзв. Рондели у Пешти.

Најпознатије дело

Крешталица (1814, по Коцебуу)

Литература

Јован Скерлић: Јоаким Вујић. У: Историја нове срске књижевности.

| врх стране |

Јован Мушкатировић
(Сента, 1743? – Пешта, 1809)

Писац просветитељ и сакупљач народних пословица. У Новом Саду ради као адвокат, у Пешти је сенатор и директор српске школе (1794––1804). Писао је на славеносрпском, латинском и мађарском језику.

Као претеча Вука Караџића, издао збирку пословица, у којој највећи део чине српске народне.

Главно дело

Причте или по простому пословице (Беч, 1787, Будим, 1807)

Литература

Иштван Пот: Прва српска збирка пословица. У: Стазама пријатељства – чланци и студије. Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1987, 9–14.

| врх стране |

Сава Текелија
(Арад, 1761 – Арад, 1842)

Народни добротвор и писац. Истакнут политички радник, делегат у пожунском Сабору. Касније се повлачи из политике и посвећује се подизању свог народа и науци. Од 1838. до 1842. председник Матице српске (у Пешти), а 1838. оснује задужбину за школовање сиромашних српских младића на пештанском универзитету; после његове смрти задужбина добија име Текелијанум (Будимпешта, улица Вереш Палне), која је непрекидно радило до национализације почетком комунистичке ере, а почетким 1990-их година опет је враћена српској цркви и заједници у Мађарској. Текелија сву своју имовину завештао Текелијануму, који је ставио под управу Матице српске (која се, мећутим, 1864. преселила у Нови Сад).

Дела

Описаније живота (аутобиографија, савремено издање: Просвета, Београд, 1966)

Литература

Александар Форишковић: Предговор за Описаније живота (Просвета, Београд, 1966, 7–42)

Драгомир Дујмов: Дневник Саве Текелије. Алманах Српских народних новина, 1992.

Божидар Ковачек: Текелијанумске историје 19. века. Матица српска, Нови Сад, 1997.

| врх стране |

Милован Видаковић
(Неменикуће, 1770 – Пешта, 1841)

Својевремено веома популаран романсијер, писац псеудоисторијских авантуристичких и сентиментално-љубавних романа који су наилазили на добар пријем код српског грађанства у Угарској. Одиграо значајну у логу у стварању српске читалачке публике. У јеку борбе стилова и схватања језика нашао се на нишану жестоке критике Вука Караџића. Читајући, међутим, савремено издање његовог романа у НОЛИТ-овој библиотеци Педесет српских романа, испоставља се да је Видаковићев текст – прештампан савременим правописом али неизмењен нпр. лексички – сасвим “питак”, што би на целу Вукову реформу могло да баци мало ново светло.

Дела

Велимир и Босиљка (роман, 1811. Савремено издање, НОЛИТ, Београд, 1982.)

Литертура

Павле Поповић: Милован Видаковић, Београд, 1934.

Иштван Пот: Писци српског сентиментализма – ствараоци читалачке публике. У: Стазама пријатељства – чланци и студије. Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1987, 33–38.

Предраг Степановић: Од Неменикућа до пештанског “Вацког” гробља – Пештанске године Милована Видаковића. Алманах Српских народних новина, 1997.

| врх стране |

Јован Пачић
(Баја, 1771 – Будим, 1849)

Официр у аустријској војсци, учествовао у противнаполеонским ратовима. Рано пензионисан, живи у Новом Саду, Дунафелдвару, Ђуру и Будиму.

Писао је салонску, љубавну, винску и војничку лирику са удварачким и петраркистичким расположењима, делом оригиналну, делом преведену, а као полиглот писао је, осим српког, на мађарском, немачком и француском језику. Нека дела су му пронађена тек у 20. веку, у рукописним песмарицама. Бавио се акварелом.

Дела

Сочињенија пјеснословска Јована Пачића (Будим, 1827)

Ношње из Бачке. Акварели Јована Пачића. (Матица српска – Форум, Нови Сад, 1990.

Литература

Иштван Пот: Песмарица Јована Пачића.  Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 11. 1963.

Иштван Пот: Мађарске песме једног српског песника. У: Стазама пријатељства – чланци и студије. Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1987, 39–44.

Стојан Вујичић : Акварели Јована Пачића. Предговор издању Ношње из Бачке. Акварели Јована Пачића. (Матица српска – Форум, Нови Сад, 1990.

| врх стране |

Михаило Витковић
(Јегра /Егер/, 1778 – Пешта, 1829)

Двојезички песник, значајан у историји српске и мађарске књижевности. Посредник између њих: као преводилац и пријатељ водећих личности мађарског и српског књижевног живота свога доба. (Његов салон у Пешти био је састајалиште литерарне елите која је уз чашу певала и слушала српске и мађарске песме мешовито.) Преводио је српске народне песме на мађарски, а са мађарског превео је један сентименталан роман у писмима (од Јожефа Кармана) и тиме дао на српском језику једино савремено дело тог значајног жанра који означавају дела Ричардсона (Памела), Русоа (Нова Елоиза) и Гетеа (Вертер). Као песник стоји између класицизма и романтизма, у овом другом већ под утицајем српских народних песама, њиховог језика, стила и ритма.

Дела

Спомен Милице. (роман у писмима, Будим, 1816, друго издање савременим правописом Панчево 1881, а овај текст је прештампан у наставцима у Српским народним новинама 1994–1995)

Скупљени списи Михаила Витковића. (Панчево, 1882.)

Песников роман. У писмима написао Михаило Витковић. Превод с мађарскога. (Панчево, 1884.)

Литература

Иштван Фрид

Иштван Лекеш: Михаило Витковић. (У: Изабрана дела М. В. на мађарском језику, Сепиродалми Киадо, Будимпешта, 1980. 5–30)

Иштван Пот: Мађарске песме једног српског песника. У: Стазама пријатељства – чланци и студије. Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1987,

Иванка Удовички: Романсијерски покушаји Михаила Витковића и његове измене Кармановог дела. Институт за књижевност и уметност, Упоредна истраживања 1, посебан отисак, Београд, 1976.

Илона Пустаи – Никола Ластић: Спомен Милице. Алманах Српских народних новина, 1995.

| врх стране |

Лазар Нешковић

| врх стране |

Јаков Игњатовић
(Сентандреја, 1882 – Нови Сад, 1889)

Дела (везана за Сентандреју и Пешту):

Милан Наранџић (роман)

Васа Решпект (роман)

Вечити младожења (роман)

Мемоари

Св. Андреја (чланак)

Сентандреја (чланак)

Литература:

Јован Скерлић: Јаков Игњатовић

Живојин Бошков: Јаков Игњатовић

Љубиша Јеремић: Трагички видови старијег српског романа

Милан Кашанин: Трагичност периферије

Петар Милошевић: Особености композиције Вечитог младожење Јакова Игњатовића.

| врх стране |

Богобој Атанацковић
(Баја, 1826 – Баја, 1858)

Дела

Два идола (роман)

Буњевка (приповетка)

Литература:

Јеремија Живановић: Богобој Тима Атанацковић – живот и рад. (У: Целокупна дела, Народна просвета, Београд, 1928.

Петар Милошевић: Богобој Атанацковић. (Народни календар

Стојан Вујичић: Бајрон из Баје. (Аламнах СНН, 1996)

| врх стране |

Мита Поповић
(Баја, 1841 – Будимпешта, 1888)

| врх стране |

Стојан Вујичић
(Помаз, 1933)

Дипломирао славистику у Будимпешти. Дугодишњи сарадник Института за књижевност Мађарске академије наука. Дугогодишњим радом припремао и приредио сталну изложбену поставку музеја Црквеноуметничке и научне збирке у Сентандреји (музеј се налази у комплексу Будимске епархије). Почасни доктор Универзитета у Новом Саду и носилац ордена Српски витез Члан Српске академије наука и уметности.

Дела

Расточење (песме, НОЛИТ, Београд, 1973, друго проширено издање: Балаши Киадо, Будимпешта, 1993)

Јожеф Секач – Вук Стефановић Катаџић: Српске народне јуначке песме (студија, двојезично издање, Форум, Нови Сад, 1986)

Срби у Будиму и Пешти (студија, Шик Киадо, Будимпешта, 1997)

Литература

Богдан А. Поповић: Поетски педаљ трајности. Књижевне новине, 1. децембар 1972.

Лаза Чурчић: Са два извора. Дневник, 11. фебруар 1973.

Предраг Протић: Стојан Вујичић: Расточење. Књижевност, 1973/6.

Васа Павковић: Гласови са друге обале. Књижевне новине, 1985/јул (двоброј)

Петар Милошевић: “На другој обали”: Стојан Вујичић: Растошење,односно Акустика, вучност и језичко устројство песме Стојана Вујићића “На другој обали”, односно Рокови. У: Огледи и критике – о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској (Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1991) LINK na  str. 7, 15, 19

Васа Павковић: Са друге обале (О савременој поезији Срба у Мађарској). Свеске, Панчево, јун 1992.

Предраг Степановић: Тема сеоба у поезији савремених српских песника у Мађарској (Стојан Вујичић, Петар Милошевић, Војислав Галић). У: Записи једног читаоца (Издан, Будимпешта, 1994) ЛИНК на стр. 60

Предраг Степановић: Сачувано национално благо: савремени српски песници у Мађарској. Тролист српских поета: Стојан Вујичић, Петар Милошевић и Војислав Галић. Политика, 13. октобар 1990.

Предраг Степановић: Нове књиге Стојана Вујичића на мађарском језику: Elillant évek szülőhegyén, Magyаrok és szerbek. Српске народне новине, 29. јануар 1998.

Дејан Медаковић: Чуварни лик Стојана Вујичића. Српске народне новине, 12. фебруар 1998.

| врх стране |

Предраг Степановић
(Мохач, 1942)

Студирао славистику у Печују и Будимпешти. Доцент на Катедри за славистику на универзитету Лоранд Етвеш у Будимпешти. Уредник за културу Народних новина (1986–1989) и Српских народних новина (1991–1993).

Дела

Преполовљени (роман, Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1982.)

Малоградске и друге приче (приповетке, Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1984)

Записи једног читаоца (критике и есеји, Издан, Будимпешта, 1994)

Приче о малом зецу

Говори Срба и Хрвата у Мађарској (Дечје новине – Матица српска – Вукова задужбина, Београд, без године)

Говори Срба у Мађарској (Самоуправа Срба у Мађарској, Будимпешта, 2000)

Литература

Петар Милошевић: Писмо аутору начег првог савременог романа, односно: Chershez la femme у малограду и другде (свугде). У: Огледи и критике – о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској (Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1991) ЛИНК на стр. 92 (Преполовљени) и 97 (Малоградске…)

Ђуро Видмаровић:  Роман из живота народности у Мађарској. Матица, новембар 1982, Загреб.

Милован Витезовић: Преиспитивање генерације. Јеж, 27. август 1982.

Мома Димић: Малоградске и друге приче. Борба, 23. јануар 1985.

Васа Павковић: Гласови са друге обале. Књижевне новине, 1985/јул (двоброј)

Пал Шандор: Од фикције до стварносне прозе. Народне новине, 14. фебруар 1985.

Стјепан Лукач: Стварносна проза и фикција. Народне новине, 2. март 1985.

Предраг Чудић: Предраг Степановић: Записи једног читаоца. Алманах Српских народних новина, 1994.

Милутин Лујо Данојлић: Прича о животу – Роман за децу Предрага Степановића. Алманах Српских народних новина, 1996.

Предраг Чудић: Роман о малом зецу. Алманах Српских народних новина, 1996.

| врх стране |

Петар Милошевић
(Будакалас, 1952)

Завршио славистику у Будимпешти. Доцент на Катедри за славистику на универзитету Лоранд Етвеш у Будимпешти. Био уредник рубрике за културу Народних новина (1979–1991), затим главни уредник Српских народних новина (1991–1999).

Дела

Сентандрејски типик (песме, Књижевна заједница Новог Сада, 1990)

Огледи и критике – о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској (Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1991)

Наћи ћу другог (приповетке, Издан, Будимпешта, 1994)

Лондон, Помаз (роман, Матица српска – Ромаи Киадо, Нови сад – Будимпешта, 1994)

Ми же Сентандрејци (породични рикверцроман, Матица српска – Издан, Нови сад – Будимпешта, 1997)

Авала експрес (препеви и песме, Аламанах српских народних новина, 1996)

Битка за Сулејмановац (роман, Матица српска – Издан, Нови сад – Будимпешта, 2001)

Вебсајт-стори (интернетроман, www.­rastko.­org.­yu/­knjizevnost/­umetnicka/­proza/­ichwich/­index.htm)

Историја српске књижевности. , Budapеst, 1998)

Саставио

На другој обали. Хрестоматија послератне књижевности на српскохрватском језику у Мађарској. Милић-Ракић – Културно-просветна заједница Србије, Ваљево–Београд, 1984.

Где нестаје глас? Антологија младих песника. Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1984.

Литература

Миодраг Павловић: Песништво Петра Милошевића. Поводом његове књиге Сентандрејски типик. Народне новине, 15. новембар 1990.

Предраг Степановић: Сачувано национално благо: савремени српски песници у Мађарској. Тролист српских поета: Стојан Вујичић, Петар Милошевић и Војислав Галић. Политика, 13. октобар 1990.

Недељко Терзић: Сланкаменка – Слани камен. Петар Милошевић: Сентандрејски типик. Сремске новине, 23. јануар 1991.

Предраг Степановић: Тема сеоба у поезији савремених српских песника у Мађарској (Стојан Вујичић, Петар Милошевић, Војислав Галић). У: Записи једног читаоца (Издан, Будимпешта, 1994) ЛИНК на стр. 60

Предраг Степановић: Моноксилом кроз векове – Петар Милошевић: Сентандрејски типик. У: Записи једног читаоца (Издан, Будимпешта, 1994) ЛИНК на стр. 60

Живан Живковић: Разговор са искони: Петар Милошевић: Сентандрејски типик. Летопис Матице српске, новембар 1991.

Васа Павковић: Са друге обале (О савременој поезији Срба у Мађарској). Свеске, Панчево, јун 1992.

Предраг Чудић: Дух из флаше. Петар Милошевић: Наћи ћу другог. Алманах Српских народних новина, 1994.

Предраг Чудић: Роман о Ичвичу. Петар Милошевић: Лондон, Помаз. Алманах Српских народних новина, 1994.

Иштван Њомаркаи: Проејкција мисаоног и доживљајног света. Петар Милошевић: Лондон, Помаз. Алманах Српских народних новина, 1994.

Стјепан Лукач: Ја сам он? Он је ја? А ко је госпођа Бовари? Петар Милошевић: Лондон, Помаз. Алманах Српских народних новина, 1994.

Милорад Грујић: Кратка белешка о роману Петра Милошевића Лондон, Помаз. Алманах Српских народних новина, 1994.

Ненад Шапоња: Пост-љубавни роман. Петар Милошевић: Лондон, Помаз. Дневник, 14. јун 1995.

Предраг Степановић. Сентандреја лети у рај. Петар Милошевић: Ми же Сентандрејци. Српске народне новине, 19. март 1998.

Ненад Шапоња: Сентандрејска разгледница. Петар Милоешвић: Ми же Сентандрејци. Политика, 12. септембар 1998.

Даница Ненин: Поетска визија краја века: Петар Милошевић: Последњи мај. Српске народне новине, 10. јун 1999.

Даница Ненин: Сентандрејски типик – водич кроз Сентандреју. Литерарна репортажа. (“Предложак тексту била је књига Петра Милошевића Ми же Сентандрејци.) Српске народне новине, 19. август 1999.

Васа Павковић: Гласови са друге обале. Књижевне новине, 1985/јул (двоброј)

Предраг Степановић: На више обала. Петар Милошевић: Огледи и критике. Српске народне новине, 26. септембар 1991.

Драгомир Дујмов: Читанка о историји и културној прошлости Срба у Мађарској: “Сеоба Срба 1690”. Приредили Радојка Горјанац и Петар Милошевић. Скупштина града Београда и Српски демократски савез у Мађарској, Београд, БИГЗ, 1990. Српске народне новине, 17. октобар 1991.

Предраг Степановић: Наши песници у сарајевском издању: Наша поезија у дијаспори. Приредили: Петар Милошевић, Анди Новосел и Славомир Гвозденивић. Свјетлост, Сарајево, 1991. Српске народне новине, 16. јануар 1992.

Сава Бабић: Историја српске књижевности Петра Милошевића: A szerb irodalom története. Српске народне новине, 24. децембар 1998.

| врх стране |

Војислав Галић
(Сантово, 1956)

Свештеник у Сентандреји. Завршио богословију у Београду. Секретар Будимске епархије.

Дела

Вертоград на Дунаву (песме, Издан, Будимпешта, 1993)

Литеартура

Петар Милошевић: Огледи и критике – о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској (Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1991)                          

Предраг Степановић: Тема сеоба у поезији савремених српских песника у Мађарској (Стојан Вујичић, Петар Милошевић, Војислав Галић). У: Записи једног читаоца (Издан, Будимпешта, 1994) ЛИНК на стр. 60 Предраг Степановић: Сачувано национално благо: савремени српски песници у Мађарској. Тролист српских поета: Стојан Вујичић, Петар Милошевић и Војислав Галић. Политика, 13. октобар 1990.

Васа Павковић: Са друге обале (О савременој поезији Срба у Мађарској). Свеске, Панчево, јун 1992.

Васа Павковић: Гласови са друге обале. Књижевне новине, 1985/јул (двоброј)

| врх стране |

Никола Радосав              
(Батоња, 1959)

Завршио српскохравстку гимназију у Будимпешти, затим дипломирао права. Ради као директор Старатељства за незбринуту децу у Будимпешти.

Двојезични песник.

Међутим, српске у мађарске песму су различите, нису аутопреводи; рађају се из разних инспирацијских извора. Зато ни српски односно мађарски наслови његових необичних “двокрилних” збирки нису исти (изузев Последњег кнеза).

Дела

Расцепане жице на шљунак падају – Mosolyogj: (életfényképezés) (песме, Просветни центар Жупаније Барања, Печуј, 1989)

Расположења без икаквог оквира – (песме, Младост, Демократски савез Јужних Словена у Мађарској, Удружење хратских, словеначких и српских писаца у Мађарској, Печуј, 1990)

Детињство Томислава – Versek (песме, Ут-Прес, Будимпешта, 1993)

Последњи кнез – (Задужбина Ад Студиум, Будимпешта, 1994)

Источне разгледнице – (песме, Словеника, Будимпешта, 1966)

Критике

Петар Милошевић: Огледи и критике – о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској (Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1991)

Петар Милошевић: Продужетак традиције двојезичног песништва. Никола Радосав: Расцепане жице на шљунак падају. Народне новине, 30. август 1990.

Петар Милошевић: Нова збирка Николе Радосава: Расположења без икаквог оквира. Народне новине, 4. април 1991.

| врх стране |

Драгомир Дујмов
(Сентеш, 1963)

Завршио српскохрватску гимназију у Будимпешти, дипломирао књижевност у Новом Саду. Предаје у српској гимназију у Будимпешти, директор је њеног ђачког дома.

Дела

Сунце се небом бори (песме, Издан, Будимпешта, 1992)

Немир боја (песме, Издан, Будимпешта,)

Меридијани (песме, Самоуправа Срба у Мађарској – Издан, Будимпешта, 2000)

Бели путеви (роман, Српска самоуправа у Будимпешти, Будимпешта, 2000)

Згужвано доба (приповетке, Српска самоуправа у Мађарској, Будимпешта, 2001)

Шапат богумила (песме, Српска самоуправа у Будимпешти, Будимпешта, 1999)

Литература

Петар Милошевић: Огледи и критике – о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској (Предузеће за издавање уџбеника, Будимпешта, 1991)

Петар Милошевић: Прва збирка Драгомира Дујмова. Српске народне новине, 23. јануар 1992.

Васа Павковић: Са друге обале (О савременој поезији Срба у Мађарској). Свеске, Панчево, јун 1992.

Милан Степанов: Најновија збирка Драгомира Дујмова: Немир боја. Српске народнe новине, 22. јануар 1998.

Драгиња Рамадански: Висока сврха певања: Драгомир Дујмов: Немир боја. Српске народне новине, 5. новембар 1998.

| врх стране |

Драган Јаковљевић
(Крагујевац, 1965)

Студирао права у родном граду, али се већ тада опредељује, и то трајно, за новинарски повиз. Од почетка 1990-их живи у Будимпешти где ради као новинар у редакцији Српских народних новина. Овде обајављује своје прозне записе и песме.

Дела

Пештарења (прозни записи), Српска самоуправа у Будимпешти – Самоуправа Срба у Мађарској, Будимпешта, 1999)

| врх стране |

Милан Степанов
(Ђер, 1967)

Завршио српскохрватску гимназију у Будимпешти, завршио струку југо-светска књижевност у Београду. Уредник рубрике за културу, а од 1999. главни уредник Српских народних новина у Будимпешти.

Дела

Заграде (песме, Београд, 1994)

Живот оца Радована (биографија ауторовог деде, мохачког свештеника). Етнографски институт САНУ, Београд, 1994.

Маузолеј (роман, Београд, 1997)

Литература

Марко Недић: Милан Степанов: Маузолеј. Српске народне новине, 9. април 1998.

Милош Јефтић: Иста обала: Милан Степанов: Маузолеј. Српске народне новине, 9. април 1998.

Петар Милошевић: “Корени” – Милан Степанов: Маузолеј. Српске народне новине, 9. април 1998.

| врх стране