Пројекат Растко : Бугарска : Уметност

Ана Стојкова

Библијска симболика у јужнословенском Физиологу

Физиолог је једна од најпопуларнијих књига европског срсдњег века. Појавила сс на грчком језику у Александрији крајем хеленистичког периода: током следећих векова она се прсводи и шири на свим језицима којима говори цивилизовани хришћански свст. Знатно каснијс, вероватно у Х1-Х11 веку стварају се две нове редакцијс које су истраживачи назвали „византијском" и „Псеудо-Василијевом", које нису тако много заступљене. На основу проучавања^[1] постаје јасно да су све три редакције код јужних Словена билс преведсне у средњем веку. Али до данас нису сачувани сви текстови у јужнословенским рукописима. Алсксандријска рсдакција је најстарија и сачувана је само у нсколико руских прсписа који се бсз сумње односе на старобугарске оригинале.^[2] Трсћа, Псеудо-Василијева редакција у словенском преводу сачувана је у једином по пореклу српском препису, који јс створен и који се чува на Атину.^[3] Византијска рсдакција је сачувана у највећсм броју преписа. Потврђено је да јс она преведсна три пута са различитих грчких всрзија. Оне прсписс који јој припадају називамо Јужнословенским Физиологом. Овдс је узета у обзир чињеница да је словснски превод византијске рсдакције широко заступљен само у културним областима православних јужиих Словена - Бугара и Срба. Потребно јс истаЬи да већи део текстова нсма блиских паралела међу познатим грчким преписима византијских редакција.^[4] Могуће је да они воде порекло од грчких оригинала, који су до сада непознати или су нестали.

Шта представља Физиолог1 Он је састављен од одређених слова, отприлике 50 у најстаријој редакцији који говорећи о животињима, образују народ у хришћанском духу. Зато су обогаћени библијским цитатима, реминисценцијама и номинацијама. Ипак се јужнословенски Физиолог у целини не позива на Библију али је библијска симболика присутна и у његовим словима - иако је она у њима индиректна. 0бјашњење овог привидног парадокса крије се у историји тог непретенциозног дела, које се увек сматрало књигом о животињима а у ствари је једна од најстаријих поучних књига у историји хришћанства.

Физиолог је створен у Александрији крајем П века на граници две културне епохе човечанства. У то време ранохришћански аутори траже средства за разјашњавање хришћанског учења и њихов најважнији задатак тог момента је успостављање везе између Светог писма, које садржи пророчанство о доласку Месије и догађаја из живота Исуса Христа међу људима, смрти на крсту и ускрснућа. Помоћу алегорије писци остварују везу између Старог завета, наслеђеног од праочева и Новог завета, остављеног од Спасиоца. То раде и александријски мислиоци зато што верују да натчулна истина, која се прилагсфава људској немоћи, добија алегоријски облик. За њих је цело Свето писмо једна алегорија и задатак тумача је да открије духовни смисао сакривен у њему. Данас истраживачи Физиолога виде његове корене у библијској егзегези, чију основу користи Филон Александријски у својим делима. Филон је написао књигу о библијским оцима, у којој користи цитат из Библије а после приповеда догађаје из живота и придодаје алегоријско објашњење. Касније Климент Александријски обогаћује ову традицију која је синтеза хеленске паганске културе и хришћанства и ствара основе византијске теорије познања. У току следећих векова велики Кападокијци и нарочито Псеудо-Дионисије Аеропагит преносе ову традицију на цело Свето писмо, на схватање целе васељене, човека и природе као одраза више непознате истине.^[5]

У словима Физиолога преплићу се и филозофска гледишта мислилаца александријске школе као и традиције књижевности са животињском тематиком, насле^еном из антике. Наиме његов циљ је да искористи занимљиве приче о животињама да би у њиховим својствима подвукао божански карактер. Ово дело је намењено ранохришћанској проповеди - када је било неопходно да се новопокрштенима објасне основе нове религије. На почетку сваког слова има цитат из Библије, у коме је именована животиња затим следи опис особина ((ртхгск;) животиње а на крају је објашњење (ерцг|уеих) ових особина као алегорије основних хришћанских догми и норми црквеног живота - о Светом Тројству, о представи Бога, о распећу, о Христовом крсту, о испосништву, о смислу поста и др.

Животиње се у Физиологу обично представљају као фантастичне - њихово порекло је сакривено у вековима пре Христа. У њиховим описима су повезане источне, египатске и античке представе о свету. Које су то животиње? Изгледа чудно али се у Физиологу ретко цитирају књиге као Посшањв и Излизак, где се говори о животињама; штавише неке од животиња чијим се особинама Физиолог служи за разоткривање хришћанских догми и животних норми, у Изласку и Законима йоновљеним убројане су у „нечисте". Најмногобројније међу „нечистима" су птице - орао, грифон, лешинар, врана, штраус, ибис, пеликан и др. Орао, чагоьа и врана се тумаче као позитивне, а лешинар и ибис - као негативне. То показује да избор животиња у Физиологу није повезан са Библијом и да је појава једних те истих животиња чиста случајност.

Сада ћемо видети који су то библијски цитати у којима се помињу животиње. Ево нсколико примера:

Псалмойевац рече: „Бејах као ноћна врана на иусшој развалини" (Пс. 102:7) (Слово о ноћној врани); Леио каже Давид: „Сличан сам иеликану у иусшчњи" (Пс. 101:7) (Слово о пеликану); Писано је код Јова: Ко даде дивљем магарцу слободу? (Јов 39:5) (Слово о дивљем магарцу); 11ророк Исачја рече: ..Демонч, сирене и јехидне илесаће у Вавилону" (Исаија 13:21-22) (Слово о сиренама и магарећим кентаурима), али: Писано је: „Ко йрокуне сеога оца илимајку, нека се казни смрћу" (Изл. 21:17) (Слово о птици епоп); или: Рече госиод у своме Еванђељу. нико ми га не може одузеши, него га }'а сам од себе дајем" (Ив. 10:17-18) (Слово о фениксу).

У неким случајевима се користе индиректне номинације - изрази, који се односе на описане особине а не на саму животињу. Зато што ове и неке друте животиње - као што су сунчани гуштер, енидра, аспидохелон, лешинар, кит-тритон, као и биљке и камење нису споменуте у Библији и не могу се изразити библијским цитатом. Псалшир и Књиге йророка су најчешће цитиране књиге. Углавном се помињање Новог завеша своди на објашњења, тумачења. И то је сасвим природно јер новозаветни догађаји који су основа хришћанске доктрине, бивају алегоријски разјашњени помоћу Старозаветних књига. Типичан пример је прво слово о лаву из Физиолога:

Физиолог каже следсће: иочећ.емо да говоримо о лаву, цару зверова шо јесш жиеошиња. Зпшо шшо Јаков благогнљајући Јуду рече: ..Јудо лавићу мали! Пошомак знашног рода изађе, сине мој и даље... " (Посшање 49:9). физиолог ирииоведа о лаву са шри особине. Прва особина је да кади иде у иланину у лов њему V сусреш

иде мирис ловца. Помоћу реиа скрива себи шраг да га не би ловци који иду за њим ошкрили и уловили.

Тако и Сйас наш, мудри лав, иобедник из Јудина илемена, Давчдов Изданак (ио Број. 1:26,27; Ошкр. 5:5), йослаш од вечног оца, сакри разумне шрагове шо јесш божанско. Са анђелима беше као анђео, са иресшолима - йресшолан, са власшима-власшан, све до доласка свог. И уђе у ушробу Богородице Марије, да би сйасао заблудели људски род. ..И Реч шелом йосшала и насшанила се међу нама" (Јов. 1:14). И зашо и свевишње счле не йознаше Госйода Хрисша који је сишао. Тако да Давид рече: „Ко је шај краљ славе?" Тада Свеши Дух рече: ..Бог над Војскама - Он је Краљ славе!" (Пс. 23:10).

У овом слову се јасно оцртава првобитна структура Физиолога. Оно почиње уводним библијским цитатом из Сшарог завеша који има за циљ да определи лава као цара животиња. Затим следи прича о томе на који начин цар животиња сакрива своје трагове и на крају тумачење у коме је лав представљен као алегорија Христа Спаситеља, који је сакрио своју божанску суштину претворивши се кроз Богородицу у човека. Ово тумачење које осветљава догму о претварању Христа већ је подржано позивањима на Нови завеш - из Јеванђеља йо Јовану. Последња асоцијација на Свешо иисмо на крају текста има за циљ да у Сшаром завешу покаже пралик новозаветних дога^аја.

Номинација животињског лика у светом тексту Библије претвара га у нешто више од животиње - хероја из приче или објекта природно-научног описа; позивање на Библију од њега прави алегоријски лик који губи свој реални облик и обогаћен је новим значењем. Овај лик, растумачен у објашњењу, постаје носилац духовног смисла хришћанске догме. На тај начин животиње постају мост изме^у сакралног старозаветног текста и хришћанске доктрине. У читалачкој свести животиња се полако идентификује с налазећим се у њој смислом. Са алегорије, приче, прелази се на симбол, упрошћени лик. Лав који крије своје трагове као што чини и Спаситељ кријући своју божанску суштину претварајући се у Лава - симбол Спаситеља, владара људског рода. У његову представу се сливају предметни лик и духовни смисао две категорије, незамисливе једна без друге, које стварају симбол и представљају два пола његове структуре. И управо зато неопходност поре^ења са библијским текстом временом опада и у каснијим редакцијама Физиолога у словима је сасвим ограничена. Ако су у почетку животиње служиле за разјашњавање основних хришћанских догми и на себе преузимале смисао симболичких текстова Свешог йисма, касније оне изостављају функцију библијског текста у Физиологу јер саме постају симболи.

Интересантна је и даља судбина Физиолога. Као што је већ речено, он је превођен и присутан у целом хришћанском свету. У западну Европу стиже захваљујући латинским преводима александријске редакције, од којих су даље превођени на народне језике. Тамо је вишекратно обра^иван у прозу, чак и у стиховима, а у неким случајевима се меша са другим делима и постаје оснивач богате књижевне традиције бестијаријума. Зачуђујуће је и његово присуство у западноевропској уметности. У великом смислу утицај представљања животиња се преноси у сликарство и нарочито у архитектуру. Они су носиоци симболичног значења, присуствују ван контекста приче али настављају да носе његову поруку.

Другачију судбину имају приче из Физиолога на православном Истоку. Током целог средњег века преписују се и шире на грчком језику александријска редакција као и друге две настале знатно касније^[6]. Словенски превод александријске редакције се губи у јужнословенској литерарној традицији и данас је познат само у руским преписима а каснија византијска редакција је превсфена три пута код јужних Словена. Њена прилично велика рукописна традиција сведочи о њиховом трајном интересу за ово дело. Ове чињенице се објашњавају како идејно-естетским карактеристикама различитих редакција Физиолога тако и њиховом актуелизацијом на основу промена насталих у јавном мнењу и књижевним укусима током касног балканског средњег века.^[7]

Већи део слова у текстовима византијске редакције, међу којима и они који приповедају о биљкама и камењу, нестају; уводе се нови ликови, приче (слова) о новим животињама, изграђени у истој схеми; религиозно-догматска објашњења су замењена моралним поукама, углавном повезаним са људским узајамним односима и хришћанским нормама о животу. Овај развитак Физиолога показује каква је нова средина у којој се шири. То више није дело намењено ширењу и утврђивању хришћанства у једном друштву новопокрштених већ се може рећи да је то дело које подсећа читаоца и слушаоца на вековима исповедану хришћанску веру, животне врлине и путеве за спасење душе. У византијској редакцији се говори о пролазности људског живота и богатства, о скромности и давању милостиње, подсећа на дуг сваког благочестивог хришћанина да одлази у цркву и поштује родитеље. Типичне разлике настају у слову о горе цитираном лаву. У јужнословенском Физиологу пише на овај начин:

Када бежи од ловца, сакрива свој шраг реиом да га ловац не би ирашио.

Тако и ши неразумни човече зашшо се хвалиш? Погуби/геш йравду а душа ши се неће насладиши. Нека ши не зна левица шша ши чини десница (Маш. 6:3), да ше ђаво не би саблазнио. Зашо шшо ловац је ђаво а лављи реи су швоја добра дела. Пуш лава је људска милосшиња. Да ше не би неиријашел, саблазнио, човече иди у цркву. Зашо шшо је иророк Давид рекао: „НеНу умреши него жив Ну биши" (Јован 11:25). Ако и иш учиниш добро души, неНеш никада умреши јер ираведник никада не умире. Амин.

Могуће је проследити да се код промене правца објашњења у византијској редакцији (од разјашњења догми до жиотне морализације) постепено прелази на библијске цитате већином из Новог завеша. Временом нестаје потреба да се догме представљајукао унапред речене у књигама Сшарог завеша и постаје важније научити хришћанина како да живи у складу са написаним у Новом завешу. Уместо неких фаншасшичних животиња (као јехидна, мраволав или харадриј) у Физиологу се појављују друге сличније људској природи као што су паун, вук, ждрал, рода, детлић, пупавац и др. Ова тенденција такође има везе са целокупном оријентацијом дела ка земаљскијим, животним проблемима.

Ликови из Физиолога, који су вековима присутни у књижевности, остају трајно у свести људи као носиоци симболичног значења. Довољно је подсетити се шта и дан данас представљају птица феникс, пеликан, једнорог или саламандер. Занимљивост кратких прича изражавала је непрекидан интерес током целог средњег века и код јужних Словена Бугара и Срба. Првенствено се види да је у већој мери првобитна александријска редакција повезана са библијским текстом него византијска. Јужнословенски Физиолог са три обраде у словенском преводу показује како се продужава тенденција удаљавања од Сввшог йисма. Свака редакција каснија у хронолошком реду све мање се ослања на Библију. У њима нема уводних библијских цитата а у објашњењима су ретке асоцијације на Свешо йисмо. У словима најкаснијих прерада већ нема никакве везе са библијским текстом.

Интересантно је да видљива промена у коришћењу библијских цитата настаје и у оним словима који су претрпели релативно мало промена у византијској редакцији. Уместо да се на почетку назове животиња и опис њених особина прихвати као објашњење реченог у библијским цитатима, текст Свешог йисма се јавља на крају описа - као закључак реченог у Физиологу. Леп пример представља почетак слова о јелену:

Александријска редакција:

Давид викну казујуНи „као шшо јелен жуди за чзвор-водом, шако душа моја чезне Боже за шобом!" (Пс. 42:2) Физиолог йрийоведа о јелену као великом неиријашељу змије. Када змија умакне јелену у земљине йукошине, јелел одлази и йуни усша речном водом а зашим иљује у земљину йукошину где С|

Јужнословенски Физиолог:

Јелен је лей са својим задчвљујуНим чзгледом а рогови су му једногодишњи. Живи 50 година. Он јако брзо шрчи кроз шуме, и долове, њушећи месша где леже све живошиње. Ако негде наиђе на змију која се је шрч йуша йресвукла разуме о њој йрейознавши је. Три йуша гласно виче, сшавља нос у руйу и йрчма мирис. Ноздрвама хваша и гуша је..

налази змија. Када исшера змију, лови је ... А ако змија буде међу камењем и он и убија. је не може уловиши, шражи воду... Ако не нађе воду да Ноиије, умире. Ако нађе и иоиије живеће још 50 година. Зашо иророк Давчд каже: „Као шшо јелен жуди за извор-водом.. " (Пс. 42:2).

Животиње и њихове особине постали су носиоци симболичког значења и служе као основа следеће поуке. Ова схема се користи и код увођења нових ликова, који нису „освећени" од Библије. Али тамо недостаје библијска симболика а особине животиња се користе као надградња. Ево и једног примера:

Ждрал је йшица снажног гласа. Увече се скуиљају да би сйавали и Гюсшављају сшражу да их чува. И чувар на једној нози држи йодигнуш камен, сшојећи на другој нози. Камен йада са ноге када задрема и он гласно виче. Његови другари се буде и чувају један другог.

Човече када и ши чујеш глас цркве, буди храбар и чувај се ђавола. Зашо шшо је црква швоја сшража.

У словима трећег јужнословенског превода, који најјасније показују најкасније стање текста, цела је прича доста упрошћена. Изостављена су сва позивања на Библију а поука је сасвим скраћена а понекад сведена на: „Буди као он". Ево и примера на који се начин развија текст говора о грлици у јужнословенском Физиологу:

Александр. редакција

У Песмсша Соломон сведочи и каже: „Глас грлице чух у нашој земљч" (Песма 2:14). Физиолог рече о грлици да је као исиосник и живи у иусшчњи. Она не воли да буде у гомили. Тако је и наш сиасишељ живео на Елеонској иланини. Исус узевши Пешра, Јакова и Јована иоие се на йланину и јави им се Мојсије и Илија и глас са неба рече:

„ Ово је Син мој, Љубљени мој, кога сам одабрао" (Маш. 17:1-5). Грлица воли самоћу. Исшиниши носиоци Хрисша воле самоћу. „Јер ћу викнуши као грлица и као голуб шуговаши" (Езек. 38:14). И дивље ишице су разумеле када шреба да долеше. Добро је Физиолог исйричао о грлици...

П јужнослов. прев.

Грлица је Нуна љубави ирема своме мужу. Њих двоје су заједно и ираве гнездо. Када један од њих умре, овај други иошшује свог иријашеља и жали га до своје смрши не ирије чисшу воду. Тако ши неразумни човече када ши се иовећају греси иди и иокај се. И немој ре/ги:

„Много сам греишн и неће ми оиросшиши" Већ се иокај целим срцем и на/ги /геш оирошшај... Човече не шежи женској леиоши. Сеши се да ниједна жена није увела свога мужа у рај а веН га је иогубша. Тако и ши неразумни човече имиширај голубицу.

III ј. сл. пр.

Грлица је дружељубива ишчца. Када изгуби свог саиушника, иуно га жали не гуче и не иије чисшу воду, ниши слеће на зелено дрво. Тако и иш неразумни човече, ако изгубиш вољеног ши имиширај грлицу...

Напомене

¹ А. Стойкова. Физиологът в южнославянскчтс литгритури. София, 1994. На жалост није ми био доступан садржај докторске диссртацијс одбрањене 19й(^<. у Београду Др. Драгојловића Физиолог у Срба. која иије цггампана.

² А. Карпсев, Матсриалм и замсткч по лтчгртпурноч чсиюрии Физиолога. Саикт Пстсрбург. 1(490: Г. Сваие. Славяиский Физиолог (алсксаидрииская рсдакция). 1]о руксписи Королевской библиотеки в Коиенгагене Му Коп§с11^ 5а]11|ш§ 147 Ь. 51ауЈ5|< 1п&111и(. Аагћих |Јп1\ег?,11с1. 19Я5.

³ А. Алсксандров. физипло?. Казаиь. 1^93: А. Стойкова. Нав. дело. 91-97: ( т. Гсчев- К~1гм в7>п})осп зс1 словянския Физиоло?. (лю^ия, 1938- 33-53.

⁴ А. Стойкова, Нав. дело, 57-78.

⁵ На овом се месту свесно ограничавам само на маркирање развитка византијске теорије о лику, која је доста компликована и проучава се у специјалним истраживањима. Детаљније видети нпр. код: V/. Уо11(ег, Коп1етр1а1юп ипс1 Е1аШ5е Ье^ Р5еиЉ>-Оитуаи)5 Агеора§11и, \У1е5Ьа(1еп, 1958: В. В. бь!чков, Византийская зстетика, Москва, 1977. и др.

⁶ Р. 5Ьог(1опе, РНуаШо^иа, Ме<1ю1аш е1с., 1936.

⁷ А. Стойкова, Ръкописната традицш на южнославянския Фчзиолог през XV век. - У: Българският петнадасети век, София, 1993, 205-207.

Научни састанак слависта у Вукове дане