Projekat Rastko : Poljska

Vera Mitrinovi� (Beograd)

Konfrontativni pristup izu�avanju poljskog jezika na beogradskoj polonistici - tradicije i perspektive

Sto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog nau�nog skupa, Katedra za slavistiku Filolo�kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slavisti�ko dru�tvo Srbije, Beograd, 1996.

Vera Mitrinovi�
ASPEKT KONFRONTATYWNY W NAUCZANIU J�ZYKA POLSKIEGO NA POLONISTYCE BELGRADZKIEJ - TRADYCJE I PERSPEKTYWY
Streszczenie

W cz�ci pierwszej artyku�u wskazuje si� na d�ugie tradycje konfrontatywnego podej�cia do wyk�adania j�zyka polskiego na polonistyce belgradzkiej. Konfrontatywna w swej istocie by�a pierwsza Gramatyka j�zyka polskiego profesora Radovana Ko�uticia z 1898 roku. Autorka podaje przyk�ady konfrontatywnego uj�cia polskiego materia�u gramatycznego we wspomnianym podr�czniku, por�wnuj�c odpowiednie jego partie z tekstem Gramatyki j�zyka polskiego A. A. Kry�skiego z 1897 roku, kt�ra pos�u�y�a Ko�uticiowi jako pierwowz�r.

W�r�d koncepcji teoretycznych i praktycznych, kt�re przy�wieca�y dzia�alno�ci polonistycznej pierwszego wyk�adowcy j�zyka polskiego na Uniwersytecie Belgradzkim, profesora Radovana Ko�uticia oraz jego wybitnego Ucznia - kontynuatora jego dzie�a - profesora �or�a �ivanovicia, wyr�niono: a) przekonanie, i� wyk�ad drugiego j�zyka s�owia�skiego (w danym wypadku polskiego) w �rodowisku j�zykowym s�owia�skim ma swoja specyfik� oraz b) za�o�enie, �e prezentacja materia�u j�zyka obcego winna r�ni� si� od wyk�adu j�zyka ojczystego, co wymaga zastosowania odpowiednich procedur modyfikacyjnych.

W cz�ci drugiej artyku�u, dotycz�cej perspektyw serbsko-polskiej konfrontacji j�zykowej, autorka tytu�em przyk�adu - wskazuje na pewne, uwarunkowane semantycznie i pragmatycznie r�nice w formalizacji okre�lonych tre�ci w obu j�zykach. Z r�nic w dziedzinie gramatykalizacji wybranych kategorii semantycznych zwraca si� uwag� na: a) wi�ksze w j�zyku polskim w stosunku do serbskiego sprz�enie kategorii rodzaju z kategori� czasu;

b) �ci�lejsze w j�zyku polskim powi�zanie kategorii aspektu z kategori� czasu oraz bardziej konsekwentne wykorzystanie mechanizmu perfektywizacji i imperfektywizacji wt�rnej; c) wyra�niejsz� sk�onno�� j�zyka polskiego do rugowania agensa z powierzchni tekstu.

Z polsko-serbskich odmienno�ci j�zykowych uwarunkowanych pragmatycznie zwr�cono uwag� na r�nice w dziedzinie systemu adresatywnego. Polski system adresatywny, w odr�nieniu od serbskiego, charakteryzuje si� znacznie wy�szym stopniem komplikacji (rozr�nienie tzw. "form wokatywnych" i "form walencyjnie zwi�zanych") oraz wyra�niejszym akcentowaniem dystansu mi�dzy uczestnikami aktu komunikacji.

A. Tradicije

Za�eci polonistike u na�oj sredini vezani su za delo velikog slaviste, Radovana Ko�uti�a, koji je 1895. godine postavljen za predava�a ruskog, poljskog i �e�kog jezika na Velikoj �koli - prete�i na�eg Univerziteta. U centru Ko�uti�evog rada na�li su se ruski i poljski jezik i knji�evnost, �to je rezultiralo njegovim poznatim ud�benicima iz obe struke (kao prvi obra�eni su ud�benici iz poljskog jezika).^[1]

Ko�uti� je svoja predavanja iz poljskog jezika i knji�evnosti otpo�eo u klimi razvijenog interesa za Poljake i poljsku kulturu u srpskoj sredini. Od 40-tih godina minulog stole�a pojavljuju se u sve znatnijem broju srpski prevodi iz poljske knji�evnosti: pomenimo da je �uvena Mickjevi�eva Oda mladosti u prevodu Teodora Pavlovi�a objavljena u "Serbskom letopisu" ve� 1837. godine (isp. �ivanovi� 1941:123). Veliko interesovanje za Poljake i poljsku stvar razvilo se kod Srba 60-tih godina, u vreme Omladinskog pokreta. Na znatan odjek u Srbiji - gde je se�anje na sopstvene ustanke bilo jo� �ivo - nai�ao je ustanak Poljaka iz 1863. godine, njihova borba za nezavisnost (Poljska u XIX veku, do 1918, nema dr�avne samostalnosti, podeljena izme�u Rusije, Austrije i Pruske - kasnije Nema�ke). Posle neuspelog ustanka kroz srpske zemlje prolaze mnogi njegovi u�esnici, novi talas poljskih emigranata, od kojih su za srpsko-poljske kulturne veze najzna�ajniji: Izidor Kopernjicki, kasnije prevodilac srpskih narodnih pesama na poljski jezik, kao i Teodor Toma� Je�, pisac romana sa ju�noslovenskom tematikom, izabran 1869. godine za dopisnog �lana Srpskog u�enog dru�tva (zajedno sa istori�arom knji�evnosti Antonijem Maleckim i slikarom Janom Matejkom - isp. Subotin 1966:198).

Zanimanje za poljsku knji�evnost u poslednjim desetle�ima minulog veka sve je izra�enije. Javljaju se formirane li�nosti prevodilaca: �or�e Popovi�-Dani�ar, Nikola Manojlovi�-Rajko. Poljska problematika bila je bliska i velikanu na�e kulture Stojanu Novakovi�u, prijatelju Teodora Toma�a Je�a, koji je u svojoj "Vili" plasirao dosta poljskog prevodnog materijala, a i sam je s uspehom prevodio s poljskog (visoko je vrednovan njegov prevod Mickjevi�evog epskog dela Gra�ina). Kao odraz posebnog interesovanja i simpatije za poljska pitanja i poljsku kulturu potpuno su nam razumljive nadahnute re�i Radovana Ko�uti�a, prvog predava�a poljskog jezika kod nas, upu�ene velikoj poljskoj spisateljici Elizi O�e�kovoj: "Lepi jezik Mickjevi�ev razla�e se ... u zidovima [na�e �kole]. Imam dvadeset slu�alaca i veoma sam sre�an..." (isp. �ivanovi� 1982:173).

Me�u Ko�uti�evim prvim slu�aocima bio je najzna�ajniji srpski prevodilac sa poljskog jezika u me�uratnom periodu - Lazar Kne�evi�, koji je obogatio srpsku kulturu prevodima dela najve�ih poljskih prozaista kraja XIX i po�etka XX veka: Prusa, O�e�kove, Rejmonta, nadasve Sjenkjevi�a. Jo� jedan istaknuti Ko�uti�ev �ak, ali ve� s po�etka 30-tih godina na�eg stole�a, nastavlja� njegovog dela, slavista i polonista koji je dao pe�at beogradskoj polonistici na�ih dana, bio je nedavno preminuli profesor �or�e �ivanovi�.

Kad je re� o pristupu izlaganju poljskog jezi�kog materijala u na�oj sredini, osvrnula bih se na neke osnovne nau�ne i didakti�ke stavove Radovana Ko�uti�a koji - prihva�eni i osavremenjeni u delatnosti profesora �or�a �ivanovi�a predstavljaju jo� uvek �ivu tradiciju na�e slavisti�ke i polonisti�ke misli.

Izdvojila bih dva momenta:

1. Izu�avanje slovenskog jezika (pa i poljskog) u slovenskoj jezi�koj sredini ima svoju specifiku, zahteva poseban pristup, s obzirom na veliki stepen srodnosti jezika slovenske grupe. "Kako je poljski jezik slovenski - pisao je �or�e �ivanovi� (1969:3) - mora se pretpostaviti da su sli�nosti s na�im jezikom znatne... U toku... poredbenog puta razvi�e se i razgranavati ... sve sli�nosti i bliskosti, da se preko ovih kasnije pre�e na one karakteristike koje bi bile udaljenosti i razlike ...". Obe karakteristike jezi�kog upore�ivanog materijala, sli�nosti i razlike, od velikog su zna�aja za konfrontativnu proceduru. Kad su sli�nosti u pitanju, valja imati na umu da se i u njima mogu kriti odre�ene "zamke", naime onda kada supstancijalnu korespondentnost odre�enih jezi�kih jedinica ne prati njihova sistemska izofunkcionalnost, tj. kada date jedinice zauzimaju razli�ito mesto u sistemu upore�ivanih jezika. Ipak, centralno mesto u konfrontaciji zauzimaju razlike izme�u razmatranih jezika. Te su razlike, izme�u ostalog, rezultat nejednakog toka njihovog razvitka, �to Pavle Ivi� (Ivi�, P. 1982:1) izdvaja u posebnu problemsku oblast - dijahronijsku tipologiju. Pionirski rad u smislu isticanja postulata da u konfrontativnu analizu slovenskih jezika - osim sinhronog utvr�ivanja razlika u njihovoj gramati�koj strukturi - valja uklju�iti i elemente dijahronijske tipologije, predstavlja Uvod u konfrontativnu gramatiku poljskog i makedonskog jezika Z. Topolinjske i V. Vidoeskog (Topoli�ska-Vidoeski 1984). Jezik-posrednik pri ovako usmerenom konfrontativnom postupku trebalo bi, po mi�ljenju autora, da sa�injavaju elementi hipoteti�kog praslovenskog sistema (o. c., 18).

Sa gledi�ta kako sinhronijske, tako i dijahronijske tipologije, poljski i srpski jezik predstavljaju naro�ito zanimljiv materijal za konfrontaciju. Jer, na�i jezici pripadaju geografski, pa i tipolo�ki, izrazito udaljenim kompleksima slovenskog jezi�kog areala - slovenskom Severu i slovenskom Jugu - pri �emu valja naglasiti da u svom istorijskom hodu nisu imali nijedan period konvergentnog razvoja. C druge strane, obe jezi�ke sredine pripadaju razli�itim civilizacijsko-kulturnim krugovima, �ijem je prou�avanju izrazit doprinos dao N. I. Tolstoj (1988), izdvajaju�i ih kao Slavia Latina (poljska jezi�ka sredina) i Slavia Orthodoxa (srpski civilizacijsko-jezi�ki krug).

2. Strani jezik se ne mo�e izu�avati i predavati kao maternji jezik, niti se pri tom mogu s uspehom koristiti ud�benici namenjeni autohtonim predstavnicima strane jezi�ke sredine. Izlaganje stranog jezi�kog materijala zahteva posebne modifikacione procedure. Taj Ko�uti�ev stav, koji je odlu�no zastupao izme�u ostalih �arl Bali (Bally, 1919:61), predstavljao je i polazi�te prof. �or�a �ivanovi�a u njegovom nau�nom i pedago�kom radu (isp. �ivanovi� 1969).

Pomenutim shvatanjima Ko�uti� je dao izraz pri obradi Gramatike poljskoga jezika iz 1898. godine (u daljem tekstu: Gram. 1898).^[2] Kako sam pi�e u Predgovoru, pri njenom sastavljanju koristio se Gramatikom poljskog jezika Adama Antonija Krinjskog, koja je iza�la u Var�avi 1897. godine, dakle svega godinu dana pre Ko�uti�eve (isp. Kry�ski 1897). Delo Krinjskog, pisano u duhu genetsko-istorijskih konvencija kraja XIX veka, bilo je u Poljskoj cenjeno gramati�ko �tivo tog doba. Do�ivelo je 6 izdanja (poslednje 1917. godine). Autor poljske Gramatike bio je, zajedno s Janom Karlovi�em, suosniva� najstarijeg poljskog filozofsko-lingvisti�kog �asopisa "Prace Filologiczne" i jedan od autora poznatog 8-tomnog Re�nika poljskog jezika, tzv. "Var�avskog".

Za potrebe ove analize uporedila sam tekst Ko�uti�eve Gramatike sa Gramatikom Krinjskog da bih ustanovila u kom smislu je na� Autor, kako je istakao u Predgovoru, "ude�avao pojedine odeljke tako kako bi knjiga i s nau�ne i s prakti�ne strane �to bolje koristila zavodu kom je namenjena" (tj. Velikoj �koli i njenim slu�aocima - V. M.). U pogledu rasporeda, na�ina obrade i egzemplifikacije poljskog gramati�kog materijala Ko�uti�eva Gramatika u principu sledi konstrukciju Krinjskog. Me�utim, ono �to i danas predstavlja za na�u sredinu nepresu�nu vrednost, jesu one partije knjige kojih nema kod Krinjskog, �uvene Ko�uti�eve Napomene, Dodaci i Primeri, u kojima je sadr�an bogat poljsko-srpski konfrontativni materijal. Ova konfrontativna analiza "avant la lettre" prihva�ena je s entuzijazmom u nau�nim krugovima Krakova. Kako bele�i Marijan Jakubjec (Jakubiec 1980:26-27), Ko�uti�evo delo ocenjeno je u Krakovu kao pravo "nau�no otkri�e". U znak priznanja Jagjelonski univerzitet dodeljuje Ko�uti�u 1900. godine po�asni doktorat.

U pomenutim, konfrontativno usmerenim delovima svoje Gramatike Ko�uti�, sa sinhronog stanovi�ta, ukazuje na one gramati�ke pojave poljskog jezika koje se - da se poslu�imo savremenom terminologijom - druga�ije formalizuju u srpskom jeziku.

Evo nekoliko primera:

1. Pri obradi prisvojnih prideva, Ko�uti� (Gram. 1898, 78) skre�e pa�nju na radikalno smanjenje polja njihove upotrebe kao pokazatelja posesivnosti u poljskom knji�evnom jeziku, uz prevalenciju genitivskog iskazivanja ovog sadr�aja, �to predstavlja zna�ajnu razliku u odnosu na srpski jezik, gde su prisvojni pridevi u �irokoj upotrebi. Kao egzemplifikaciju navodi primer^[3]:

polj. �lub siostry

srp. sestrina svadba

Kao dopunu ovoj Ko�uti�evoj opasci dodajmo, naslanjaju�i se na radove Milke Ivi� (Ivi�, M. 1983:182, 1995 b: 213-214), da je u srpskom jeziku, kad je u pitanju imenica pod kojom se podrazumeva osoba bliska u�enicima komunikacije, genitiv u posesivnoj funkciji neprihvatljiv, ukoliko uz datu imenicu ne stoji kakva odredba. Dakle, prihvatljivo re�enje u srpskom jeziku, ako bi se �eleo upotrebiti genitiv, bilo bi: svadba (moje, itd.) sestre, ali nikako *svadba sestre (�to predstavlja pandan poljskog: �lub siostry).

2. Po�to je ukazao da je u poljskom jeziku imeni�ka promena prideva tokom XV i XVI veka zamenjena slo�enom (Gram. 1898, 78), Ko�uti� isti�e razliku prema srpskom, gde je sa�uvano dvojstvo oblika (dodajmo, najizra�enije u nom. jedn. mu�kog i srednjeg roda). Dok �e se u poljskom jeziku jedinstveni slo�eni oblik prideva (prosti oblici predstavljaju retke izuzetke) upotrebiti i atributivno i predikativno (Gram. 1898, 82), u srpskom jeziku su kod atributivne upotrebe mogu�a dva re�enja, tj. neodre�eni i odre�eni pridevski vid. Isp.:

polj. dobry cz�owiek

srp. dobar �ovek i dobri �ovek

3. Ko�uti� ukazuje i na izvesne razlike u gramati�kim pravilima koja se ti�u iskazivanja izbrojane mno�ine u oba jezika. U Napomeni uz upotrebu prostih prideva skre�e pa�nju (Gram. 1898, 96) da uz nom. i ak. brojeva koji sadr�e re� jedan (ali se ne svode na tu re�) imenica stoji u genitivu mno�ine, dok se u srpskom, da se poslu�imo formulacijom Milke Ivi� (Ivi�, M. 1995a:131), imenici u takvim sintaksi�kim sklopovima "dodeljuje singularsko morfolo�ko re�enje" (uz akuzativski oblik broj�anog izraza). Ko�uti� navodi primer:

polj. M�j brat �y� tylko trzydzie�ci jeden lat (gen. mn.)

srp. M�j brat �iveo je samo trideset i jednu godinu (ak. jedn.)

4. Ko�uti� markira i izvesne strukturalne razlike u iskazivanju recipro�nosti radnje u oba jezika. Skre�e pa�nju na slu�ajeve kada poljskoj zamenici siebie u funkciji obele�avanja recipro�nosti odgovara u srpskom jeziku zameni�ki izraz jedan drugog. Evo odgovaraju�ih primera (Gram. 1898, 67):

polj. Dali sobie s�owo

srp. Dado�e re� jedan drugom

polj. Zapomnieli o sobie

srp. Zaboravili jedni druge

5. Specijalne paragrafe u svojoj Gramatici (na mestu kratkih navoda u tekstu Krinjskog) Ko�uti� posve�uje glagolskim izvedenim oblicima, koji u srpskom jeziku imaju izrazito su�ene mogu�nosti tvorbe i upotrebe: glagolskoj imenici (Gram. 1898, 115-116) - ili pak predstavljaju gramati�ku kategoriju nepoznatu srpskom jeziku, kao �to je bezli�no pro�lo vreme (praeteritumi impersonale, o.c., 117).

Prikaza�emo, ukratko, razlike u upotrebi glagolske imenice u oba jezika, koje je uo�io Ko�uti�. Dok se u poljskom jeziku - veli Ko�uti� - glagolske imenice izvode skoro od svih glagola (podv. B. M.), u srpskom, dodajemo, postoje odre�ena ograni�enja, te ove formacije "treba... �e��e prevoditi glagolom, nego glagolskom imenicom". Sistemska ograni�enja u srpskom jeziku, napomenimo, vezana su pre svega za aspekt glagola (glagolska imenica se, uglavnom, gradi od imperfektivnih osnova), kao i za rod (tvorbenu osnovu �ine, po pravilu, prelazni glagoli). Pomenuti kontrast Ko�uti� potkrepljuje slede�im primerima:

polj. Po przeczytaniu podkanclerzy wr�czy� przywilej rektorowi.

srp. Kad drugi kancelar pro�ita povelju, dade je rektoru.

polj. Epoka trudna do poznania...

srp. Epoha koju je te�ko izu�iti (upoznati - V. M.)...

polj. Stanis�aw August d��y� do podniesienia swej rodziny...

srp. Stanislav Avgust te�io je da uzvisi svoj rod...

U svim pomenutim primerima transponovanje glagolske imenice u srpski tekst bilo bi formalno (a i stilisti�ki) neprihvatljivo.

Ova pregr�t primera poslu�ila nam je da, bar ukratko, prika�emo pionirski, kreativni postupak Ko�uti�a kao autora gramatike stranog slovenskog jezika. Ko�uti�evo polonisti�ko delo zaslu�uje detaljniju, sa savremenog gledi�ta sprovedenu analizu, �to bi dragoceni konfrontativni materijal, koji je u njemu sadr�an, u�inilo pristupa�nim dana�njoj generaciji. Kao �to je, na relaciji ruski-srpski jezik, u�inio Bogdan Terzi� osavremenjavanjem Ko�uti�eve ruske Gramatike.

B. Perspektive

Dvadeseti vek doneo je zna�ajan pomak u komparativnom izu�avanju jezika: konstituisala se posebna problemska grana lingvistike - konfrontativna analiza, u principu sinhrono zasnovana, shodno na�elima klasi�nog strukturalizma. Jezici se upore�uju kao sistemi, strukture, �iji su elementi na odre�en na�in povezani. Kao va�an preduslov uspe�nosti konfrontativne analize istaknut je postulat da se jezici mogu upore�ivati samo na bazi zajedni�ke, metodolo�ki jednoobrazne platforme, takozvanog tertium comparationis. Takvu platformu, u saglasju sa semanti�ki orijentisanim pravcima u filozofiji (isp. npr. semanti�ku teoriju jezika K. Ajdukjevi�a i drugih predstavnika lavovsko-var�avske �kole) lingvisti, bar u prete�noj ve�ini, tra�e na semanti�kom nivou, pri �emu se analiza usmerava od univerzalnih pojmovnih kategorija, ka na�inima njihove gramatikalizacije i konkretnom supstancijalnom uobli�avanju, u konfrontiranim jezicima.

U poslednjim desetle�ima u �i�i pa�nje je jezik kao oru�e me�uljudske komunikacije. Ovaj pristup, ve� prisutan u koncepcijama Pra�ke �kole (V. Mathesius i dr.), zahteva da se kao osnovni predmet razmatranja prihvati iskaz, te da se analiza ne zaustavlja na re�enici, ve� da zahvata �ire diskursne komplekse. Pri konfrontativnom postupku uzimaju se u obzir ne samo sistemske razlike izme�u jezika, ve� i na�ini kori��enja sistemski uslovljenih jezi�kih sredstava u konkretnoj delatnosti govornika. Konfrontativnu analizu uveliko oboga�uje pragmati�ka problematika, koja pro�iruje okvire tertium comparationis-a.

U kratkom prikazu istra�iva�ke problematike, koja bi mogla u�i u okvire srpsko-poljske konfrontacije, ukazala bih na neke razlike u uobli�avanju iskaza u oba jezika, posmatrane sa semanti�kog i pragmati�kog aspekta.

I. Odabrane razlike u gramatikalizaciji odre�enih semanti�kih kategorija

1. Ve�a sprega kategorije roda i kategorije vremena u poljskom jeziku u pore�enju sa srpskim

Izdvojena crta poljskog jezika povezana je sa ve�im u�e��em tzv. -l participa, specifikovanom prema rodu (i broju), u gra�enju glagolskih vremenskih oblika. Valja naglasiti da je u okviru -l formi sprovedena karakteristi�na za poljski jezik pluralska opozicija kategorije mu�ko-personalnog roda (kojom se obli�ki izdvaja klasa ljudskih bi�a mu�kog roda) i ne: mu�ko-personalnog roda (op�teg roda koji obuhvata imenice mu�kog roda bez obele�ja personalnosti, a tako�e imenice �enskog i srednjeg roda) - �to daje odre�eni pe�at glagolskim oblicima fundiranim na pomenutom participu. Particip na -l ulazi u sastav dva od tri osnovna glagolska vremena poljskog jezika: pro�log vremena (�to je karakteristi�no za sve slovenske jezike), ali i budu�eg vremena (mada samo kad je glagol imperfektivnog vida i uz mogu�nost druga�ijeg obli�kog re�enja).

O sprezi kategorije lica i kategorije vremena u poljskom jeziku svedo�i �injenica da upravo u futuru, gde su obli�ki mogu�a (kod glagola nesvr�enog vida) dva tipa:

b�d� + infinitiv

b�d� pisa�

b�dziemy pisa�

b�d� + -l particip

b�d� pisa�/pisa�a

b�dziemy pisali/pisa�y

y savremenom govornom jeziku (prema rezultatima najnovijih istra�ivanja) prevagu sti�e drugi tip.^[4] U �ivom govoru, kada je iskazivanje roda u�esnika u komunikaciji bitan uslov njene uspe�nosti - progresija futura sa -l formom ima i svoju pragmati�ku motivaciju. Tako �e srpskom:

Da li �e� pisati roditeljima? odgovarati poljsko, zavisno od pola adresata:

Czy b�dziesz pisa� do rodziców? (adresat je mu�kog pola)

Czy b�dziesz pisa�a do rodzic�w? (adresat je �ena)

2. Ve�a sprega kategorije aspekta i kategorije vremena i ve�a doslednost u kori��enju mehanizma perfektizacije i sekundarne imperfektizacije u poljskom jeziku u pore�enju sa srpskim.

a) U poljskom jeziku aspekt prodire u samu sr� morfologije glagola, �to se o�ituje u formiranju sinkreti�kih prezentsko-futurskih oblika od glagola svr�enog vida;

b) doslednije kori��enje mehanizma perfektizacije u poljskom jeziku izra�ava se, izme�u ostalog, u dogra�ivanju, dodavanjem prefiksa, perfektivnih parnjaka uz glagole stranog porekla, dok u srpskom jeziku, koji karakteri�e nagla�enija dvovidskost (isp. Grickat 1957/58: 110, 112), mnoge tu�ice ostaju bez prefiksa i funkcioni�u kao dvoaspekatske. Evo odgovaraju�ih primera:

polj. nacjonaliwwa� - imperf.

Z-nacjonalizowa� - perf.

srp. nacionalizovati - dvovid.

polj. inicjowa� - imperf.

ZA-inicjowa� - perf.

srp. inicirati - dvovid.

polj. emigrowa� - imperf.

WY-emigrowa� - perf.

srp. emigrirati - dvovid.

v) doslednije kori��enje mehanizma sekundarne imperfektizacije u poljskom jeziku o�ituje se u manjim nego u srpskom jeziku sistemskim ograni�enjima u dogra�ivanju imperfektivnih parova uz perfektizovane, po pravilu prefiksirane, glagolske oblike. Nasuprot tome, srpski jezik se odlikuje relativno ograni�enom upotrebom sekundarnih imperfektiva, �to se - po mi�ljenju I. Grickat (1967:125) - mo�e povezati sa izvesnom nesklono��u ka gra�enju slo�enog glagola u istoriji srpskohrvatskog jezika uop�te. Tako u poljskom jeziku, npr. uz:

przesiedzie� (presedeti) imamo przesiadywa�

wy�piewa� (ispevati) imamo wy�piewywa�

dok u srpskom jeziku za imperfektizaciju presedati postoje sistemske prepreke, a sekundarni imperfektiv uz ispevati - ispevavati zvu�ao bi dosta neuobi�ajeno.

3. Izrazita nesklonost srpskog jezika, u pore�enju sa poljskim, ka odstranjivanju agensa sa povr�ine teksta

Tendenciju da se kao centar re�enice javi personalni a ne impersonalni glagolski oblik, kao specifi�nu crtu srpskohrvatskog glagola, isticala je I. Grickat (isp. Grickat 1961:307). Nasuprot tome, impersonalni glagolski oblici u poljskom jeziku su bogatije zastupljeni u sistemu i imaju ve�u u�estalost javljanja u tekstu. Da pomenemo, izme�u ostalih, fundirane na trpnom pridevu bezli�ne glagolske oblike na -no, -to, uz primere:

W wyniku bombardowania miasto zupe�nie zburzono.

Usled bombardovanja grad je potpuno sru�en.

Dzieci bito od rana do wieczora.

Decu su tukli od jutra do mraka.

Pomenimo tako�e zameni�ku kritiku si� (se) pripajanu glagolu, kao sredstvo blokade personalnog agensa u poziciji subjekta. Kao specifi�nu crtu poljskog jezika (diferencijalnu, izme�u ostalog, i prema srpskom jeziku - V. M.) Z. Topolinjska (Topoli�ska 1984:114) isti�e:

a) mogu�nost da se si� u pomenutoj funkciji pripoji svim glagolima koji dopu�taju personalnog agensa, i

b) mogu�nost da se, pri upotrebi pomenute konstrukcije, u skup povr�inski neiskazanih agenasa uklju�i i sam autor teksta. Evo primera (prema: Topoli�ska 1984, ibid.):

Wieczorami chodzi si� na spacery, czyta si� ksi��ki...

Uve�e idemo u �etnju, �itamo knjige...

ili

Uve�e se ide u �etnju, �itaju se knjige...

II. O nekim razlikama izme�u srpskog i poljskog jezika u oblasti pragmatike

Iz bogate pragmati�ke problematike izdvojila sam za ovu priliku pitanje razlika u adresativnom sistemu, tj. iskazivanju Ti/Vi odnosa u srpskom i poljskom jeziku. Poljski jezik razvio je izvanredno diferenciran i komplikovan sistem oslovljavanja, �to taj sistem, kako je istakao A. Boguslavski (isp. Bogus�awski 1995), razlikuje ne samo od drugih slovenskih, ve� i zapadnoevropskih sistema. Na problemsku sferu adresativnosti mogu se u punoj meri primeniti Grajsove konverzacione implikature (isp. Grice 1981), jer je re� o konvencionalno prihva�enim formulama koje koriste pripadnici odre�enih jezi�kih sredina. Kako su ove formule odraz �irih kulturno-civilizacijskih prilika, koje su se tokom istorije formirale u pojedinim nacionalnim skupinama, poku�a�u ukratko da iznesem osnovne razlike u pomenutoj oblasti izme�u poljske i srpske sredine:

�ljahti�ki karakter poljske kulture

njena relativno ve�a elitarnost
tesne veze sa zapadnoevropskom kulturom;

Narodni karakter srpske kulture (nestanak plemstva kao kulturotvora�kog sloja posle turske najezde)

njena relativno ve�a demokrati�nost: dugotrajna izolovanost od glavnih tokova zapadnoevropske kulture;

Razvijenija verbalna etikecija

ja�a tendencija ka markiranju distance izme�u u�esnika u komunikaciji.

Srazmerno manje razvijena verbalna etikecija

slabije izra�eno markiranje distance izme�u govornika.

Kao �to je poznato, poljski jezik za izra�avanje Vi-odnosa koristi specijalne leksi�ke jedinice: pa�, pani u sklopu sa glagolom u 3. licu jednine i panowie, panie, pa�stwo - u sklopu sa glagolom u 3. licu mno�ine. Valja naglasiti da su, u odnosu na minule epohe, u dana�njoj poljskoj sociolingvisti�koj situaciji re�i rap/rapi itd. potpuno generalisane. Re� rap, nekad rezervisana za predstavnike vi�ih dru�tvenih slojeva, danas se odnosi na svakog mu�kog odraslog predstavnika poljske jezi�ke sredine. Njena upotreba je potpuno neutralna, stilisti�ki "neobojena". Neutralizacija ove re�i je tako daleko odmakla, da se ona ponekad mo�e upotrebiti i kao zamena za zamenicu za 3. lice.

Kao karakteristi�nu crtu poljskog adresativnog sistema valja ista�i konvencionalno (u smislu Grajsovih implikatura) dodavanje uz re�i pan/pani apozitivnih dodataka - titula, koje obrazuju specijalne, pragmati�ki motivisane hijerarhijske skale. Takve titularne "skale" predstavljaju, na primer, univerzitetska zvanja, �inovi u vojsci, polo�aji u dr�avnoj administraciji.

Dodavanje titula uz re�i pan/pani uvodi u poljski adresativni sistem elemente nerecipro�nosti, naime u okviru Vi-odnosa ustaljuju se dva modaliteta (isp. Bogus�awski 1995):

pan vs. pan

pan vs. pan+titula

Ovaj drugi na�in oslovljavanja je tipi�an za slu�ajeve kada govornici zauzimaju razli�ita mesta u dru�tvenoj hijerarhiji. Tako �e se asistent obratiti profesoru sa pan+titula, tj. sa "panie profesorze", dok �e ovaj uzvratiti samo sa pan.

Na jo� jednu karakteristi�nu crtu poljskog adresativnog sistema �elela bih skrenuti pa�nju. Naime, pan+titula javlja se ne samo pri neposrednom oslovljavanju (tzv. "vokativska forma"), ve� postaje jedna valencijsko-vezana forma ("Valenzgebundene Anredeforme", termin preuzet iz citiranog rada A. Boguslavskog), koja prati sintaksi�ke konstrukcije teksta kao celine. Kao primer nave��u fragmente pismenog obra�anja adresatu, koji zauzima vi�u hijerarhijsku poziciju u odnosu na po�iljaoca poruke (pisma)^[5]:

Szanowny Panie Profesorze

Chcia�abym Panu Profesorowi z�o�y� najlepsze �yczenia...

Po�tovani gospodine profesore,

�elela bih da Vam uputim najlep�e �elje...

Szanowny Panie Profesorze,

B�d� w Warszawie w tych dniach.

Cieszy�abym si�, gdybym mog�a Pana Profesora spotka�.

Po�tovani gospodine profesore,

Bi�u u Var�avi ovih dana.

Bilo bi mi drago ako bih mogla da se sretnem sa Vama.

Najzad, karakteristi�na crta poljskog adresativnog sistema, koja predstavlja bitnu razliku u odnosu na srpski sistem, jeste negativno vrednovanje upotrebe prezimena pri ljubaznom obra�anju. Naime, pri ljubaznom op�tenju prezime uz re�i pan/pani se ne upotrebljava. Uvo�enje prezimena, osim "slu�benih" situacija, kad je identifikacija adresata neophodna (na sudu, po�ti itd.), mo�e imati komi�ne efekte (isp. Pisarkowa 1994:91), mo�e biti izraz sub-standarda, tj. pripadanja govornika ni�im dru�tvenim slojevima, mo�e �ak zvu�ati uvredljivo ili biti uvod u imperativne iskaze, kada govornik �eli da podvu�e svoju nadre�enu (naj�e��e slu�benu) poziciju u odnosu na adresata.

***

Na kraju svog izlaganja, u kojem sam mogla samo da nazna�im odre�ene elemente srpsko-poljske konfrontativne problematike, �elela bih da se obratim na�im uva�enim Gostima - Kolegama slavistima iz Poljske sa apelom za saradnju pri uobli�avanju konfrontativne gramatike na�ih jezika. �ini mi se da bi sagledavanje problematike sa dve strane, iz ugla jednog i drugog jezika, bez naru�avanja tertium comparationis-a iznedrilo mnoga pitanja koja bi - tek pri tako izo�trenom posmatranju - iza�la na videlo. To bi obogatilo na�u platformu pore�enja. Jer, tertium comparationis nije jednom za svagda dat, to je jedna apstrakcija, teoretsko oru�e koje slu�i istra�iva�u za metodolo�ki konsekventnu obradu konfrontiranog materijala. Mislim da bi zajedni�ki napori doprineli pro�irivanju problematike i usagla�avanju konfrontativne analize srpskog i poljskog jezika sa nau�nim dostignu�ima lingvistike na izmaku na�eg veka.

Napomene

[1] Primeri knji�evnog jezika poljskog (knji�evni tekstovi bez napomena i obja�njenja), Beograd 1896; Gramatika poljskoga jezika, Beograd 1898, i Primeri knji�evnoga jezika poljskog (sa napomenama i re�nikom), Beograd 1901.

[2] O zna�aju tog dela za razvitak polonisti�kih studija u na�oj sredini pisala je Gordana Jovanovi� (isp. Jovanovi� 1986).

[3] Sva podvla�enja u ovom i slede�im primerima iz Ko�uti�eve Gramatike - V. M.

[4] U najnovijoj Enciklopediji znanja o poljskom jeziku podvla�i se da su oblici sa -l participom karakteristi�ni za govorni jezik, dok su oblici sa infinitivom pre svega odli�je pisane verzije poljskog jezika (isp. Encyklopedia 1991, str. 41, s.v. czas przysz�y).

[5] Oba primera ljubazno mi je navela prof. Zuzana Topolinjska.

Spisak navedenih dela

Gram. 1898 � Radovan Ko�uti�, Gramatika poljskoga jezika, Beograd, 1898: izd. kralj. srp. Dr�avne �tamparije.

Grickat 1957-1958 � I. Grickat, "O nekim vidskim osobenostima srpskohrvatskog glagola", Ju�noslovenski filolog XXII, 1-4, Beograd, 1957-1958, 65-130.

Grickat 1967 � I. Grickat, "�ta daje za prou�avanje glagolske semantike �ista (gramati�ka) perfektizacija putem prefiksacije", Na� jezik, n.s. XVI, 3, Beograd, 1967, 119-126.

�ivanovi� 1941 � �. �ivanovi�, Srbi i poljska knji�evnost (1800-1871), Beograd, 1941.

�ivanovi� 1969 � �. �ivanovi�, "O po�etnoj nastavi poljskoga jezika", Anali Filolo�kog fakulteta, Beograd, 1969, IX, 1-26.

�ivanovi� 1982 � �. �ivanovi�, "Dosad nepoznat univerzitetski poljski priru�nik Radovana Ko�uti�a", Zbornik za slavistiku Matice srpske, 23, Novi Sad, 1982, 171-181.

Jovanovi� 1986 � G. Jovanovi�, "Polonisti�ke studije u Srbiji i Gramatika poljskoga jezika Radovana Ko�uti�a", Slavisti�ki zbornik, knj. I (Radovan Ko�uti� i razvoj jugoslovenske slavistike), Beograd, 1986, 105-111.

Bally 1919 � Ch. Bally, Traité de stylistique française, Paris: Klincksieck, 2 éd.

Bogus�awski 1995 � A. Bogus�awski, "Deutsch und Polnisch als Beispiele eines "egalit�ren" und eines "antiegalit�ren" Anredesystems" (y �tampi).

Encyklopedia 1991 � Encyklopedia wiedzy o j�zyku polskim, red. St. Urba�czyk, Wroc�aw, 1991: Ossolineum.

Grice 1981 � H. P. Grice, "Presupposition and conversational implicature". [U:] P. Cole, ur. Radical Pragmatics, New York, 1981: Academic Press, 183-198.

Grickat 1961 � I. Grickat, "O niekt�rych specyficznych w�a�ciwo�ciach czasownika serbochorwackiego", Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiello�skiego, nr 37 (Prace J�zykoznawcze, z. 4), Kraków, 1961, 307-308.

Ivi� M. 1983 � Milka Ivi�, "O slovenskim obaveznim determinatorima", Lingvisti�ki ogledi, Beograd, 1983: Prosveta, 179-187.

Ivi� M. 1995a � Milka Ivi�, "Neka zapa�anja o broju i rodu", O zelenom konju: Novi lingvisti�ki ogledi, Beograd, 1995: Slovograf, 128-156.

Ivi� M. 1995b � Milka Ivi�, "O nekim gramati�kim fenomenima uslovljenim empatijom", O zelenom konju: Novi lingvisti�ki ogledi, 206-216.

Ivi� P. 1982 � Pavle Ivi�, "Faktori koji uti�u na razvoj vokala u slovenskim jezicima", Ju�nolovenski filolog XXXVIII, Beograd, 1982, 1-18.

Jakóbiec 1980 � M. Jakóbiec, "Kilka kartek ze wspomnie� slawisty", Slavica Wratislaviensia XX, Wroc�aw, 1980, 13-30.

Kry�ski 1897 � A. A. Kry�ski, Gramatyka j�zyka polskiego, wyd. 1: Warszawa, 1897.

Pisarkowa 1994 � K. Pisarkowa, "Jak si� tytu�ujemy i zwracamy do drugich", Z pragmatycznej stylistyki, semantyki i historii j�zyka - Wyb�r zagadnie� (= Prace Instytutu J�zyka Polskiego PAN, 89), Krak�w, 1994, 81-91.

Subotin 1966 � S. Subotin, Romani Teodora Toma�a Je�a (Zigmunta Milkovskog) o Jugoslovenima, Beograd, 1966: Filolo�ki fakultet Beogradskog univerziteta.

Topoli�ska 1984 � Z. Topoli�ska, "W�a�ciwo�ci diatetyczne czasownik�w w j�zyku polskim, macedo�skim i serbsko-chorwackim (za�o�enia opisu typologicznego)". Studia konfrontatywne polsko-po�udniowos�owia�skie (= Prace Slawistyczne. 26), Wroc�aw, 1984: Ossolineum, 103-134.

Topoli�ska - Vidoeski 1984 � Z. Topoli�ska, B. Vidoeski, Polski-macedo�ski. Gramatyka konfrontatywna (zarys problematyki), zeszyt 1: Wprowadzenie, Wroc�aw 1984: Ossolineum.