Projekat Rastko : Poljska

Vjeslav Bori�

Serbokroatistika u Krakovu

Sto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog nau�nog skupa, Katedra za slavistiku Filolo�kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slaviti�ko dru�tvo Srbije, Beograd, 1996.

Proslava lepog jubileja beogradske polonistike prilika je da se skrene pa�nja na zaboravljeni jubilej poljske i krakovske serbokroatistike. Naime, 1995. godine navr�ilo se sto godina od odr�avanja prvog kursa o knji�evnosti ju�nih Slovena na Jagjelonskom univerzitetu u Krakovu. Dozvolite mi da iznesem pregled istorije prou�avanja i nastave jezika i knji�evnosti Srba i Hrvata na krakovskom univerzitetu.

Slavistika je na Jagjelonskom univerzitetu osnovana 1818. g. kada je prof. Je�i Samuel Bantke (Jerzy Samuel Bandtkie) po�eo da predaje "Bibliografiju i nastavu slovenskih jezika", tada�nju verziju uporedne gramatike slovenskih jezika. Nema sumnje da su on i njegovi sledbenici � Henrik Suhecki (Henryk Suchecki), profesor slovenske filologije od 1865. do 1872, Lucjan Malinovski (Lucjan Malinowski), profesor iste filologije od 1876. do 1898, prvi pravi, lingisti�ki obrazovan stru�njak, kao i kasniji profesori op�te slavistike � govorili o jeziku Srba i Hrvata.

Pitanja srpskohrvatske filologije uveo je u univerzitetsku nastavu Marjan Z�ehovski (Marian Zdziechowski), istaknuti istori�ar knji�evnosti i knji�evni kriti�ar, kad je u drugom semestru �kolske 1894/95. godine po�eo da dr�i predavanja na Krakovskom univerzitetu kursom O pesnicima hrvatskog preporoda. Z�ehovski, koji se knji�evnostima ju�nih Slovena upoznao za vreme studija u Gracu i Zagrebu, posle habilitacije 1894. g. zapo�inje intenzivnu predava�ku i nau�nu delatnost na Jagjelonskom univerzitetu, bave�i se, pored poljske knji�evnosti, i knji�evnostima drugih slovenskih naroda: �e�kom, ruskom, hrvatskom i srpskom. On je jo� ranije, 1887. u Petrogradu na ruskom jeziku objavio knjigu O�erki iz psihologii slavjanskogo plemeni (ista je knjiga �tampana naredne godine na poljskom pod naslovom Mesjani�ci i s�owianofile. Szkice z psychologii narod�w s�owia�skich). Tu se bavio, izme�u ostalog, i nekim pitanjima stvarala�tva hrvatskog pesnika Petra Preradovi�a. Pomenuto predavanje o pesni�tvu hrvatskog preporoda bilo je prvo predavanje iz knji�evnosti ju�nih Slovena i uop�te iz ju�noslovenske filologije na Krakovskom univerzitetu. Mo�emo, dakle, godinu 1895. smatrati po�etkom srpskohrvatske filologije u Krakovu.

Tokom nekoliko narednih godina Z�ehovski je na ovom univerzitetu predavao Nacrt istorije hrvatske knji�evnosti (�kolske 1899/1900. godine), zatim je tuma�io srpskohrvatske narodne pesme o Kraljevi�u Marku (�kolske 1900/1901), srpske narodne pesme o kosovskoj bici (�kolske 1900/1901. i 1901/1902). Objavio je i vi�e nau�nih radova iz ove oblasti, od kojih je najva�nija studija Odrodzenie Chorwacji w wieku XIX. Iliryzm. Stanko Vraz � Ivan Ma�urani� � Piotr Preradovi� (1902), prva uporedna monografija tri hrvatska pesnika.

U prvim godinama XX veka na Jagjelonskom univerzitetu pojavila su se i prva sistematska izlaganja srpskohrvatske gramatike. Prvi kurs pod naslovom Gramatyka j�zyka serbskiego i chorwackiego dr�ao je �kolske 1904/1905. godine tada�nji profesor slovenske filologije Jan Los (Jan Lo�). Po�ela je i lingvisti�ka analiza srpskohrvatskih tekstova, jer je Kazimje� Nji� (Kazimierz Nitsch), tada vanredni profesor slovenske filologije, godine 1909/1910. vodio lektiru ju�noslovenskih tekstova. U okviru Nji�evih predavanja o akcentu i kvantitetu u slovenskim jezicima (�kolske 1906/1907. i 1912/1913. g.) verovatno su bila razmatrana i pitanja srpskohrvatske akcentuacije. Los i Nji� kasnije �e kao profesori poljskog jezika postati velikani lingvisti�ke polonistike.

Godine 1907. otvoren je na Jagjelonskom univerzitetu lektorat srpskohrvatskog jezika. Prvi lektor bio je u�enik Z�ehovskog, Tadeu� Stanislav Grabovski (Tadeusz Stanis�aw Grabowski), koji je u tom svojstvu radio do kraja I svetskog rata, a od 1945, sve do odlaska u penziju 1960. (y osamdesetoj godini �ivota) bio je profesor novijih slovenskih knji�evnosti na istom univerzitetu (u me�uratnom periodu nije se bavio naukom, ve� je radio u poljskoj diplomatiji). U periodu 1907-1919. Grabovski je, pored lektorskih obaveza i u vezi s njima, dr�ao i predavanja iz srpske, hrvatske te �e�ke knji�evnosti, npr. �itao je i tuma�io tekstove srpskih pripoveda�a Laze Lazarevi�a, Janka Veselinovi�a, Sime Matavulja, srpskih pesnika Jovana Jovanovi�a Zmaja i Vojislava Ili�a, govorio je tako�e o hrvatskoj poeziji ilirizma i savremenoj hrvatskoj poeziji, te o hrvatskoj trubadurskoj poeziji XVI i XVII veka. Tokom godine 1911/1912. izlagao je temu Dositej Obradovi�, njegov �ivot i rad. Budu�i da je u zvani�nom popisu univerzitetskih predavanja ova tema navedena ba� tako, to je verovatno bio prvi kurs na srpskohrvatskom jeziku na Krakovskom univerzitetu. U ovo je vreme Grabovski �tampao mnoge nau�ne i popularne radove o knji�evnostima ju�nih Slovena. Njegov tada�nji glavni rad je obimna monografija Wsp�czesna Chorwacja (1905-1908): prvi tom je posve�en analizi stvarala�tva Ksavera �andora �alskog, a drugi tom razmatra poeziju Silvija Strahimira Kranj�evi�a. Autor nije uspeo da zavr�i tre�i tom, koji je bio zami�ljen kao analiza dramaturgije Iva Vojnovi�a.

U me�uratnom razdoblju, za slavistiku na Jagjelonskom univerzitetu zna�ajno je stvaranje (1925 g.), u okviru Filozofskog fakulteta, posebnog Slavisti�kog instituta (Studium S�owia�skie) koji je okupio sve univerzitetske katedre koje su se bavile razli�itim nau�nim pitanjima poljskog i ostalih slovenskih naroda: jezikom, knji�evno��u, istorijom, istorijom umetnosti, etnografijom. Postanak ove univerzitetske ustanove bio je od zna�aja i za serbokroatistiku, posebno za lingvisti�ko prou�avanje srpskohrvatskog jezika.

Posle I svetskog rata, u preporo�enoj Poljskoj, obnovljena je na Jagjelonskom univerzitetu i nastava srpskohrvatskog jezika. U me�uratnom periodu lektorat je vodio Hrvat Vilim Fran�i�, tada nastavnik i direktor u srednjim �kolama u �leskoj.

U to doba se na Jagjelonskom univerzitetu pojavio prvi pravi stru�njak za ju�noslovenske jezike i srpskohrvatski jezik, pitomac ove vi�e �kole, Nji�ev i Beli�ev u�enik, istaknuti poljski i ju�noslovenski dijalektolog Mje�islav Malecki (Mieczys�aw Ma�ecki), koji je 1930. g. postao docent a 1937. g. vanredni profesor slovenske filologije (prerano je preminuo odmah posle II svetskog rata, 1946. g.). On je u program slavisti�kih studija uveo istorijsku gramatiku srpskohrvatskog jezika, ju�noslovensku dijalektologiju, uporednu gramatiku ju�noslovenskih jezika, pitanja balkanistike (govorio je o mestu ju�noslovenskih jezika me�u drugim balkanskim jezicima). Od njegovih nau�nih radova posve�enih dijalektologiji srpskohrvatskog jezika mnogi su aktuelni do danas, posebno knjige Cakawizm z uwzgl�dnieniem zjawisk podobnych (1929) i Przegl�d s�owia�skich gwar Istrii (1930).

U vreme kada je napredovala lingvisti�ka serbokroatisika, u krizi je bila nauka o srpskoj i hrvatskoj knji�evnosti. Jagjelonski univerzitet izgubio je stru�njake za ovu granu slavistike, jer je Z�ehovski pre�ao u Vilno (gde se uglavnom bavio ma�arskom knji�evno��u), a Grabovski je radio u diplomatiji. U toj situaciji predavanja iz istorije knji�evnosti dr�ali su lingvisti i slavisti drugih specijalnosti, npr. Mje�islav Malecki govorio je o narodnoj knji�evnosti ju�nih Slovena, o romantizmu u knji�evnosti ju�nih Slovena, o romantizmu u knji�evnosti ju�nih Slovena, o dubrova�koj knji�evnosti, a Vladislav Bobek (W�adys�aw Bobek), stru�njak za slova�ku knji�evnost, dr�ao je predavanja o Gunduli�evom Osmanu.

Nastava jugoslavisti�kih predmeta odvijala se i za vreme nema�ke okupacije na ilegalnom univerzitetu (kojim je upravljao Mje�islav Malecki) kada su predavali M. Malecki, Vilim Fran�i� i tada mladi asistent Fran�i�ek Slavski (Franciszek S�awski).

Posle II svetskog rata bilo je vi�e reorganizacija univerzitetske slavistike. Godine 1950. pokrenute su posebne petogodi�nje slavisti�ke studije: bohemisti�ke, bugaristi�ke i serbokroatisti�ke (sada postoji jo� i slovakistika). Bitno je za nas da je u okviru Katedre slovenske filologije (kasnije: Instituta za slovensku filologiju) postojao Zavod za ju�noslovensku filologiju, koji je obuhvatao i serbokroatistiku. Njim je najpre upravljao Malecki, posle njegove smrti Fran�i�ek Slavski, serbokroatisti�ke lingvisti�ke predmete predavao je uglavnom Vilim Fran�i�. Posle Fran�i�evog odlaska u penziju (1965. g.) najve�i deo njegovih obaveza preuzeo je Alfred Zaremba (Alfred Zar�ba), koji je ranije upravljao Zavodom za slovensku dijalektologiju i predavao, na primer, srpskohrvatsku istorijsku gramatiku. Posle Zarembine smrti (1988. g.) na njegovo mesto dolazi Vjeslav Bori� (Wies�aw Bory�). Osim njih, nastavu srpskohrvatskog jezika vodili su Z�islav Vagner (Zdzis�aw Wagner, preminuo 1993. g.), Stanislav Stahovski (Stanis�aw Stachowski, sada profesor turkologije) i Barbara O�kova (Barbara Oczkowa).

Odmah posle rata na Katedru novijih slovenskih knji�evnosti do�ao je Tadeu� Stanislav Grabovski (radio je do 1960. g.). Istoriju srpske i hrvatske knji�evnosti predavao je uglavnom Vlo�imje� Kot (W�odzimierz Kot), a kasnije mladi stru�njaci za ove knji�evnosti: Juljan Kornhauzer (Julian Kornhauser), Aleksandar Naumov (Aleksander Naumow) te Marja Dombrovska-Partika (Maria Dabrowska-Partyka), Aleksandra Borovjec (Aleksandra Borowiec), Barbara Slavinjska (Barbara S�awi�ska), Dorota Gil (Dorota Gil). Kurseve istorije knji�evnosti dr�ali su i neki srpski i hrvatski profesori.

Obnovljen je lektorat srpskohrvatskog jezika. Posle rata dugogodi�nji lektor bio je bosanski Poljak Juzef Cencek (Juzef C�cek), bibliotekar u univerzitetskoj biblioteci, a zatim, kad su se promenile politi�ke prilike, dolaze i rade sa studentima lektori iz skoro svih univerzitetskih sredi�ta Jugoslavije. Me�u njima su bili i istaknuti lingvisti�ki stru�njaci, kao na primer prof. Gordana Jovanovi�.

Sada, od 1994. g., u Institutu za slovensku filologiju postoji Katedra hrvatske, srpske i slovena�ke filologije u kojoj rade dva profesora, pet doktora i dva lektora.

U posleratnom periodu u krakovskoj slavisti�koj sredini izra�ena su osnovna pomagala za u�enje i dublje upoznavanje srpskohrvatskog jezika i niz univerzitetskih ud�benika. Vilim Fran�i� je, npr., izdao gramatiku savremenog jezika (prvo izdanje 1956) i dvotomni srpskohrvatsko-poljski re�nik (prvo izdanje 1959), a Fran�i�ek Slavski je podrobno obradio srpskohrvatske dijalekte u knjizi Zarys dialektologii po�udniowos�owia�skiej z wyborem tekst�w gwarowych (1962). Vredan je pa�nje ud�benik istorije jezika koji je napisala B. O�kova. Objavljeni su i ud�benici za istoriju knji�evnosti, npr. Literatury zachodnio- i poludniowos�owianskie w uj�ciu por�wnawczym Juljana Kornuhauzera (1994).

U poslednjih 50 godina krakovski slavisti su objavili vi�e stotina nau�nih radova iz podru�ja srpskohrvatske filologije. Ovde se mogu navesti samo knjige, odnosno serije �lanaka posve�enih jednoj zajedni�koj temi. Iz oblasti srpskohrvatske lingvistike vredni su pomena radovi iz savremene i istorijske tvorbe re�i: obrada tvorbe zbirnih imenica (Vilim Fran�i�), naziva oru�a (Barbara O�kova), sufiksa stranog porekla (Stanislav Stahovski), tvorbe imenica u �akav�tini XV i XVI veka (Vjeslav Bori�). Dosta je pa�nje posve�eno prou�avanju leksike: S. Stahovski je u nizu knjiga i �lanaka ispitivao turcizme u srpskohrvatskom jeziku i u njegovim pojedinim dijalektima (poslednja knjiga je o turcizmima u pirotskom govoru), hronologiju turcizama i fonetiku turskih pozajmljenica; etimologijom i istorijom doma�e srpskohrvatske leksike bavio se V. Bori�; Z. Vagner je obradio jezik Petra Hektorovi�a; S. Stahovski je izdao hrvatsku leksi�ku gra�u u Megiserovom leksikonu. Jedno bitno pitanje savremene akcentuacije obradio je Z. Vagner ispitav�i akcenatske dublete u dana�njem jeziku. Istoriji �akavskog akcenatskog sistema posve�ena je Bori�eva knjiga o akcentuaciji imenica u Kri�ani�evoj �akav�tini.

Mnogobrojne su knjige krakovskih stru�njaka za srpsku i hrvatsku knji�evnost, posve�ene razli�itim temama, npr.: V. Kot � Chorwacki dramat naturalistyczny (1969) i Dramat polski na scenach chorwackich i serbskich (1962); J. Kornhauzer � Od mitu do konkretu. Szkice o modernizmie i awangardzie w poezji chorwackiej (1978), Wsp�czesna poezja jugos�owia�ska 1941-1970 (1980), Sygnalizm. Propozycja serbskiej poezji eksperymentalnej (1981), Strategie liryczne serbskiej awangardy: Szkice o poezji (1991), W�tki polskie we wsp�czesnej literaturze serbskiej i chorwackiej: rekonesans (1993); M. Dombrovska-Partika � Poetyka i polityka. Proza serbskiej lewicy mi�dzywojennej (1988); A. Borovjec Po�udniowos�owia�ski kszta�t klasycyzmu: pr�ba rekonesansu (1994); J. Stadnjikjevi�-Kerep (J. Stadnikiewicz-Kerep) � Liryka Vladimira Nazora (1969); A. Stankovi� (A. Stankowicz) � Proza artystyczna Isaka Samokovliji (1976). Pisci navedenih knjiga bave se, uglavnom, novom (ili najnovijom) knji�evno��u. Me�utim, krakovski slavisti prou�avaju i srednjovekovnu srpsku knji�evnost. Zna�ajni su mnogobrojni radovi Aleksandra Naumova koji je izdao i antologiju starosrpskih knji�evnih tekstova u poljskom prevodu (Dar s�owa: ze starej literatury serbskiej, 1983). Najnovije dostignu�e na tom polju je knjiga Dorote Gil Serbska hymnografia narodowa (1995). Prof. Naumov sa saradnicima sada intenzivno prou�ava staroslovenske rukopise u Poljskoj sa osobitim interesovanjem za balkansku odnosno starosrpsku gra�u u njima.

Pomenuo sam samo knjige pojedinih autora. Ako bismo uzeli u obzir i njihove nau�ne �lanke, objavljene u poljskim i stranim �asopisima i u razli�itim zbornicima, raznolikost lingvisti�kih i literarnih tema i �irina nau�nih interesovanja bile bi znatno ve�e. Morao bih pomenuti i jo� neka dosad nenavedena prezimena.

Valja re�i da ve�ina krakovskih serbokroatista prevodi srpska i hrvatska knji�evna dela, a neki su imali i antologije vlastitih prevoda, npr. J. Kornhauzer objavio je knjigu Tragarze zda�. Antologia m�odej poezji serbskiej (1983). Prevoda je bilo i ranije: npr. istori�ar Henrik Batovski (Henryk Batowski) preveo je Njego�ev Gorski vijenac.

Na Jagjelonskom univerzitetu serbokroatisti�ko obrazovanje stekao je veliki broj mladih ljudi koji sada rade u razli�itim poljskim i stranim ustanovama. Na�i biv�i studenti rade i na ve�ini poljskih univerziteta i u drugim poljskim nau�nim sredi�tima.

Na kraju moram pomenuti i to da u Krakovu izlazi jedan od najstarijih slavisti�kih �asopisa, Rocznik Slawistyczny, u kojem su objavljeni i mnogi serbokroatisti�ki lingvisti�ki radovi i prikazi poljskih i stranih slavista (u njemu su �tampani i radovi srpskih i hrvatskih lingvista, npr. Aleksandra Beli�a). Taj je �asopis donosio i potpunu slavisti�ku bibliografiju iz celog sveta, dakle i popis serbokroatisti�kih lingvisti�kih radova.

Literatura

Bobek, W., Zdziechowski jako badacz literatury czeskiej i chorwackiej, Z zagadnie� kulturalno-literackich Wschodu i Zachodu. IV, Krak�w 1933-1934, s. XXXIX.

Bobrownicka, M., Krakowska slawistyka literaturoznawcza, Ruch Literacki XXIV, z. 3-4, 1983, s. 187-200.

Bory�, W., Mieczys�aw Ma�ecki jako badacz dialekt�w chorwackich, Zeszyty Naukowe UJ. Prace J�zykoznawcze z. 85, Krak�w 1987, s. 45-53.

Bromowicz, D., Literaturoznawstwo slawistyczne w Krakowie, Ruch Literacki XXIV, z. 3-4, 1983, s. 265-274.

Kot, W., Literatury po�udniowos�owia�skie na warsztacie krakowskich slawist�w, Ruch Literacki XXIV, z. 3-4, 1983, s. 251-263.

Kot, W., Rad Tadeu�a Stanislava Grabovskog na prou�avanju srpske i hrvatske knji�evnosti, Nau�ni sastanak slavista u Vukove dane, Referati i saop�tenja, sv. 9, 1980.

Lehr-Sp�awi�ski, T., Pocz�tki s�owianoznawstwa w Uniwersytecie Jagiello�skim, Pami�tnik S�owia�ski XII, 1962, s. 21-29.

Lehr-Sp�awi�ski, T., Urba�czyk, S., Przegl�d dziej�w s�owianoznawstwa w Uniwersytecie Jagiello�skim, Wydzia� Filologiczny Uniwersytetu Jagiollo�skiego. Historia katedr, pod redakcj� W. Taszyckiego i A. Zar�by, Krak�w 1964, s. 163-214.

Rusek, J., Slawistyka w Uniwersytecie Jagiello�skim naprze�omie XIX i XX w., Slawistyka na prze�omie XIX i XX wieku, Wroc�aw 1990, s. 117-126.

Urba�czyk, S., Filologia s�owia�ska w Polsce w latach 1890-1918, Istorie na slavistikata ot krae na XIX i na�aloto na XX vek, Sofie 1981, s. 79-90.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | O Poljskoj | Prevodi | Bibliografija
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt