Projekat Rastko : Poljska

Simon Dragovi� (Beograd)

Poljaci lekari u Srbiji u XIX veku

Sto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog nau�nog skupa, Katedra za slavistiku Filolo�kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slaviti�ko dru�tvo Srbije, Beograd, 1996.

Stvaranje samostalne srpske dr�ave po�elo je 1804. godine ustankom Srba u Beogradskom pa�aluku, grani�noj provinciji evropske Turske, da bi bilo dovr�eno 1878. priznavanjem kne�evine Srbije kao suverene dr�ave. Tokom ne�to vi�e od sedam decenija u Srbiji su stvorene neophodne institucije moderne dr�ave. Jedna od najglavnijih ustanova bila je zdravstvena slu�ba. Po�etkom XIX veka u Srbiji uop�te nije bilo lekara, a do polovine istog veka nije bilo lekara poreklom iz Srbije. Lekarski kadar je popunjavan Srbima iz Austrije i pripadnicima drugih naroda. Od stranaca �eha je bilo najvi�e, dok su po brojnosti odmah iza njih bili Poljaci.

U prvoj polovini XIX veka �ivela su u Srbiji samo dvojica lekara Poljaka, a najve�i broj ih je do�ao posle 1860. Skoro svi oni su u Srbiji osnovali porodice, i u njoj su ostali do kraja �ivota. U ovom radu pomenu�emo samo najpoznatije, dok manje zna�ajne ne�emo pominjati, kao ni one �ija se najva�nija aktivnost odvijala u XX veku. Veoma je verovatno da nam nisu poznata imena nekolicine lekara Poljaka koji su kra�e vreme boravili u Srbiji u XIX veku.

�or�e Novakovi� - magistar hirurgije

Podaci o �or�u Novakovi�u, iz razli�itih izvora, ne sla�u se. Po jednom izvoru, on se rodio u Lavovu, gde je u�io hirurgiju. Zvao se Eduard Has i bio je rimokatolik. Drugi izvor tvrdi da se zvao Leopold Erlih i da poti�e iz Galicije, a da je studirao u Be�u, Pe�ti i Padovi. Ro�en je najverovatnije 1792. godine. Kao diplomirani hirurg slu�io je u austrijskoj vojsci u Italiji, odakle je oti�ao u Tursku, iz koje je pre�ao u Srbiju najverovatnije 1821, a najkasnije 1822. godine. U Srbiji je ostao do duboke starosti, vr�e�i razli�ite du�nosti, i uzeo je srpsko ime �or�e Novakovi�. Postoje podaci da je 1837. bio na slu�bi u Banji. Pre nego �to je 1839. postavljen za okru�nog fizikusa slu�io je u kne�evoj gardi kao lekar. Spada u prvih deset okru�nih fizikusa koji su tada bili postavljeni u Srbiji. On je tada postao fizikus Gurgusova�kog okruga. U Srbiji je tada bilo samo oko 15 lekara.

Prema konduitnoj listi za 1844. godinu, �or�e Novakovi� je "fizikus okru�ja aleksina�kog", o�enjen je i ima troje dece. Zna srpski �itati i pisati i veroispovesti je "vosto�ne". Prema konduitnoj listi iz 1849. ponovo radi u Gurgusova�kom okrugu kao fizikus. Ima �etvoro dece. U istoj listi za �or�a Novakovi�a pi�e: "Govori i pi�e prili�no srbski, u proizvedeniju re�i na poljski zanosi, no trudi se �itaju�i knjige za bolje upraznenije srbskog jezika". Sude�i po tome �to za 1851. godinu nema konduitne liste �or�e Novakovi�a, on je tada bio ve� u penziji.

Tokom svog slu�bovanja u Srbiji, �or�e Novakovi�, ili kako su ga naj�e��e zvali "doktor �oka", uvek je ocenjivan kao stru�an, vredan i savestan. Nemamo podataka da li je prvi lekar u Srbiji, Konstantin Aleksandridis, pored doktorata medicine imao i diplomu za hirurgiju. Ako jeste, onda je �or�e Novakovi� drugi hirurg u Srbiji sa univerzitetskom kvalifikacijom. Ako to nije slu�aj, onda je on bio prvi. Ali sasvim je sigurno da je �or�e Novakovi� bio prvi diplomirani hirurg u obnovljenoj Srbiji, �iji je rad uticao na razvoj njene zdravstvene slu�be. On je bio jedan od retkih me�u �kolovanim lekarima koji je uspeo da pridobije poverenje naroda. Bile su potrebne posebne sposobnosti da se uspostavi kontakt s narodom, koji je bio neprosve�en i za medicinsku pomo� uglavnom se obra�ao svakojakim nadrilekarima.

Dr A�im Medovi�

A�im Medovi� poti�e iz mesta Podvizgova, u Gadiciji. Vladimir Gruji� ga pogre�no progla�ava Rusinom, u svom radu Licej i Velika �kola. Kr�teno ime mu je Joahim Midovi�. Gimnaziju je zavr�io u Podolini, filosofiju u Lavovu a medicinu u Be�u. U lekarskoj diplomi A�ima Medovi�a upisan je datum 26. 10. 1841, a u diplomi doktorata medicine 10. 4. 1842. Iz molbe koju je podneo �Visokoslavnom Pope�iteljstvu vnutrenih dela" 16. 11. 1842. godine vidimo da je u Be�u stekao diplomu i za porodiljstvo ("roditeljstvene nauke magister").

U molbi za prijem u srpsku slu�bu "Joakim Medovi�" pi�e da je "Slav i znade dva slavska jezika, imenno: slova�ki i poljski dobro, za to �e mu lasno biti ove zemlje jezik u nekoliko nedelje postignuti, kanoti srodni onima". Ukazom kneza Aleksandra Kara�or�evi�a od 6. 12. 1842 (na drugom mestu se navodi 6. 1. 1843) dr Medovi� je postavljen za fizikusa okruga po�areva�kog. Iz konduitne liste dr�avnih lekara u Srbiji za 1844. godinu vidimo da je 23. 4. 1844. dr Medovi� imao 15 meseci slu�be, "srbski" govorio "prili�no, a �itati i pisati u srednjem stepenu" (izve�taje) "so�injava i srbski no po vi�oj �asti na nemeckom jeziku" (pored navedenih jezika, Medovi� je poznavao latinski i francuski jezik). �injenica da dr Medovi� i posle 15 meseci boravka u Srbiji nije s lako�om pisao na srpskom jeziku, iako je o�ekivao da �e ovaj slovenski jezik savladati za nekoliko nedelja, svedo�i da nije poznavao jezi�ki situaciju zemlje u koju dolazi. U to vreme srpski knji�evni jezik i pravopis jo� nisu bili reformisani, ve� se pisalo razli�itim, danas neobi�nim varijantama jezika, koje su sintaksi�ki i leksi�ki bile pod manjim ili ve�im uticajem crkvenoslovenskog i ruskog jezika.

Rade�i kao okru�ni fizikus, dr Medovi� se pokazao kao vrlo stru�an i savestan lekar. Molbu za dobijanje srpskog dr�avljanstva podneo je 20. 4. 1845, a zakletvu pri njegovom dobijanju polo�io je 22. 5. 1845. U spisak �itelja srpske varo�i Po�arevac, dr A�im Medovi� uveden je 8. 6. 1845. tokom svog rada u Po�areva�kom okrugu pored zdravstvene razvio je i intenzivnu nau�nu delatnost. Godine 1845. objavio je �lanak Kako na� narod �uva ovce od "stroke", a 1848. O bolesti janikari (Carbunculus malignus). Oba �lanka su iza�la u "�i�a-Sre�kovom listu". Iste ove 1848. godine, u istom listu, objavio je i �lanke O odbijanju dece i O izboru dojkinje. Izu�avaju�i zdravstvene prilike u po�areva�kom okrugu, zainteresovao se za goluba�ku mu�icu i epizootiju koju ova izaziva nanose�i velike gubitke sto�nom fondu u Srbiji i Austriji. Posredovanjem austrijske vlade kod srpskih vlasti, u novembru 1846. izdata je naredba okru�nom na�elstvu u Po�arevcu, da se na terenu ispita goluba�ka mu�ica. Idu�e, 1847. godine, dr A�im Medovi� proveo je na terenu pet meseci ispituju�i rasprostranjenost i biologiju goluba�ke mu�ice. Izve�taj o istra�ivanjima on je poslao Ministarstvu unutra�njih poslova, koje ga je prosledilo Dr�avnom savetu oktobra 1847. Ovaj izve�taj predstavlja prvi stru�ni rad o goluba�koj mu�ici. On je bio dostavljen austrijskoj vladi i poslu�io je V. Kolaru (V. Kollar) kao osnova za referat u be�koj Akademiji nauka. To je bilo veliko priznanje kako za dr A�ima Medovi�a tako i za srpski sanitet.

Posle deset godina lekarskog rada u Po�areva�kom okrugu, dr Medovi� je preme�ten u Beograd, gde je u maju 1852. postavljen za privremenog sekretara sanitetskog odeljenja Ministarstva unutra�njih dela. Posle godinu dana postao je stalni �lan ovog odeljenja. Na novoj du�nosti pokazao se kao vrlo zauzimljiv slu�benik. Naro�ito je intenzivno radio na izradi sanitetskih propisa, od 1859. godine, kada je na mesto na�elnika Gra�anskog saniteta do�ao dr Steva Milosavljevi�. Kao vladin delegat dr Medovi� je bio slan na me�unarodne kongrese. Godine 1867. prisustvovao je veterinarskom kongresu u Cirihu, 1870-71. bio je �lan komisije za ispitivanje ratnog sanitetskog iskustva nema�ke vojske, 1872. bio je na kongresu ma�arskih lekara u banji Mahadiji. U�estvovao je i na me�unarodnom kongresu lekara, 1873. u Be�u.

Po dolasku u Beograd dr Medovi� je pored slu�bene aktivnosti nastavio nau�ni i zdravstveno-prosvetni rad. 1852. godine �tampao je u "Glasniku Dru�tva srbske slovesnosti", �iji je saop�tavaju�i �lan bio, rad Okru�ije po�areva�ko sa strane dr�avopisne i povestne. Uz tekst je bila pridodata i karta Po�areva�kog okruga, koju je izradio dr Medovi�. U "Velikom beogradskom kalendaru" za 1852. godinu dr Medovi� je objavio raspravu Mane i nedostaci na�eg naroda, i na�in kako bi se njima pomo�u moglo. U listu "Rodoljubka" objavio je 1855. �lanak O negovanju dece u prvim godinama �ivota - prvi takve vrste u Srbiji.

Jo� na jednom planu dr Medovi� je odigrao pionirsku ulogu. Bilo je to zapo�injanje nastave sudske medicine. 1865. godine dr Medovi� je izabran za honorarnog nastavnika novoosnovane Katedre za sudsku medicinu, na Pravnom fakultetu Velike �kole. Redovni profesor postao je 1879. godine, a 1881. je penzionisan. Ve� prve godine nastavni�kog rada izdao je svoja litografisana predavanja pod naslovom Sudska medicina za pravnike. Slede�e (1866) godine �tampana je njegova knjiga Sudska medicina za sudske, policajne i sanitetske zvani�nike, za advokate i ostale pravnike. Medovi�ev ud�benik za javnu i socijalnu higijenu Sanitetska policija �tampan je 1871. godine. Osim redovne nastave sudske medicine, koju je dr�ao za studente Pravnog fakulteta, dr Medovi� je 1866. odr�ao kurs iz hirurgije i prve pomo�i za lica koja su se bez potrebnih kvalifikacija bavila hirurgijom i va�enjem zuba, uglavnom berbere. Posle kursa je odr�an ispit za sticanje prava za bavljenje hirur�kim uslugama. Od predavanja s tog kursa proiza�la je Medovi�eva knjiga Male hirurgijske usluge i prva pomo� pri povredama tela, koja je �tampana 1869. Dr Medovi� je 1872. izdao i knjigu namenjenu poljoprivrednicima Jagodi�asto vo�e, �iji je tekst prethodno izlazio u listu "Te�ak".

Svojim radom dr A�im Medovi� je sedamdesetih godina XIX veka stekao najve�u reputaciju me�u srpskim lekarima. Ideju dr Vladana �or�evi�a da se osnuje Srpsko lekarsko dru�tvo on je svesrdno podr�ao. Na prvom prethodnom sastanku SLD (22. 4. 1872) dr A�im Medovi� je od devet prisutnih lekara jednoglasno izabran za privremenog predsednika dru�tva u osnivanju. Na prvom redovnom godi�njem skupu SLD (22. 7. 1872) izabran je za redovnog predsednika, na kome mestu je ostao do 28. 10. 1873. U to vreme je za osnivanje knji�nice SLD poklonio 300 knjiga. U glasniku SLD "Srpski arhiv za celokupno lekarstvo" �tampao je �lanke: Gove�a kuga i �igmundijev izve�taj o mineralnim vodama u Srbiji.

Dr A�im Medovi� je bio vi�e godina aktivan i u Srpskom dru�tvu Crvenog krsta, �iji je potpredsednik bio 1884. godine, dok je predsednik njegovog sanitetskog odseka bio od 1877-1883. U�estvovao je u radu srpskog vojnog saniteta u oba srpsko-turska rata. Preveo je Moanjijeovu bro�uru �ta je Crveni krst. �lan Srpskog u�enog dru�tva dr Medovi� je postao 29. 7. 1864, a po�asni �lan Srpske kraljevske akademije 10. 2. 1892. Za svoje mnogobrojne zasluge dr A�im Medovi� je bio nagra�en ve�im brojem srpskih odlikovanja i priznanja. Umro je u Beogradu 11. 5. 1893.

Dr A�im Medovi� pripada ranoj grupi stranih lekara u Srbiji. Svojim radom zadu�io je sanitetsku slu�bu, prosvetu i kulturu svoje nove domovine Srbije, u kojoj je stekao dom, porodicu i veliki ugled. Od svih Poljaka lekara koji su do�li u Srbiju on je najistaknutija figura i pripada naju�em krugu istaknutih srpskih lekara u XIX veku uop�te. Radio je mnogo i u raznim oblastima, i svugde je imao uspeha. Njegov rad je bio veoma koristan za srpski narod i napredak njegove obnovljene dr�ave.

Dr Leonard Lontkijevi�

Ro�en je oko 1836. godine u Bjelostoku, u porodici lekara. Gimnaziju je u�io u �itomiru, a medicinu u Kijevu, gde je 1861. stekao diplomu doktora medicine. U�estvovao je u ustanku 1863. Po ugu�enju ustanka pobegao je u Galiciju, ali su ga na zahtev ruske vlade austrijske vlasti zatvorile u tvr�avu u Olomoucu, u Moravskoj. Posle pu�tanja na slobodu dr Lontkijevi� odlazi u Pariz. Krajem 1864. stupa u slu�bu Kne�evine Srbije. U decembru te godine postavljen je za op�tinskog lekara u Kragujevcu, na kom mestu ostaje do marta 1867. Tada postaje kontraktualni vojni lekar. Srpsko dr�avljanstvo dr Lontkijevi� dobija 1869. U januaru 1870. postaje "dejstvitelni lekar II klase", da bi I klasu dobio 1. maja 1878. U�estvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876. i 1877-78. 10. avgusta 1876. dobio je �in sanitetskog majora. U maju 1878. ponovo se vra�a u civilnu slu�bu, kao fizikus II klase okruga kragujeva�kog. U maju 1881. unapre�en je za fizikusa I klase. Za vreme srpsko-bugarskog rata 1885. ponovo je privremeno bio u vojnoj slu�bi.

Prema konduitnoj listi iz 1884. vidimo da je "dejstvitelni fizikus okruga kragujeva�kog", dr Lontkijevi� o�enjen i da ima devetoro dece. Njegov rad se opisuje najpohvalnijim re�ima: "Bolesnicima ide tako prilje�no i bri�ljivo da zbog toga �e��e pada u bolest. Prema njima je vrlo pa�ljiv i prilje�an. Uredan je i vrlo u�tiv, vrlo je blage naravi i predusretljiv prema svakome". Rad dr Leonarda Lontkijevi�a ocenjen je kao primeran. Ovaj zaslu�ni lekar umro je 1892.

Dr Kazimir Gonsjorovski

Ro�en je 1840. godine. U Srbiju je do�ao 1865. Preko dvadeset godina dr Gonsjorovski bio je upravnik Dr�avne bolnice i �ef njenog Unutra�njeg odeljenja. Bavio se i hirurgijom, i bio cenjen kao istaknuti prakti�ni lekar. Dr Gonsjorovski se istakao dugogodi�njim istrajnim radom u Srpskom dru�tvu Crvenog krsta. Potpredsednik ovog dru�tva bio je 1887. i 1901-1909. Du�nost predsednika sanitetskog odseka istog dru�tva obavljao je 1884-86. i 1891-1900. U znak priznanja za zaslu�an rad bio je izabran za po�asnog �lana Srpskog dru�tva Crvenog krsta. To dru�tvo predstavljao je na me�unarodnom kongresu u Anversu.

Dr Kazimir Gonsjorovski istakao se i radom u Srpskom lekarskom dru�tvu, na �ijim je sastancima prikazao vi�e zanimljivih slu�ajeva bolesti. U "Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo", od prve godine njegovog izla�enja 1874, pa sve do 1895. publikovao je niz priloga koji pokazuju veliku �irinu stru�nog lekarskog rada i njegovih nau�nih interesovanja.

Dr Kazimir Stani�evski

Najverovatnije je ro�en 1833. godine u �udnovi, u Voliniji. Zbog u�e��a u ustanku 1863. prekinuo je medicinske studije u Petrogradu. Kada je ustanak ugu�en, pobegao je u Galiciju, ali je na zahtev ruske vlade bio zato�en u Olomoucu. Posle pu�tanja na slobodu, nastavio je studije u Cirihu i Bernu. U Be�u je slu�ajno upoznao Svetomira Nikolajevi�a, po �ijem je nagovoru 1868. pre�ao u Srbiju. Tada je dobio mesto sreskog u Ra�i kragujeva�koj, a zatim u Svilajncu. Potom je postavljen za okru�nog fizikusa u Jagodini, gde se o�enio Srpkinjom i ostao 30 godina. Kasnije je ponovo menjao mesto slu�be, da bi 1911. godine umro u Beogradu.

Dr Vladislav Jasnjevski

U Srbiju je do�ao 1870, gde je dobio slu�bu op�tinskog lekara, prvo u Svilajncu, a potom u Po�arevcu. U ratu 1876. u�estvovao je kao na�elnik saniteta Timo�ke vojske. U ratu 1877-1878. dr Jasnjevski bio je komandir Timo�kog korpusnog sanitetskog odeljenja. Na�elnik srpskog vojnog saniteta u oba ova srpsko-turska rata, dr Vladan �or�evi�, visoko je ocenio rad dr Jasnjevskog. U vezi s tim, on je napisao slede�e: "Jasnjevski je po dolasku u Srbiju tra�io vojnu slu�bu, ali nije primljen. Ako je tako bilo, onaj ko ga je odbio, ogre�io se o vojni sanitet". Posle ovih ratova dr Vladislav Jasnjevski stupio je u vojnu slu�bu, dobiv�i u ono vreme veoma visok �in potpukovnika (tada u srpskom sanitetu nije bilo generala) i mesto referenta saniteta Moravske divizijske oblasti. Dr Jasnjevski je umro 1896. godine.

Dr Verminski

Do�ao je u Srbiju oko 1870. godine, gde je primljen u slu�bu kao op�tinski lekar u �upriji. Posle toga stupio je u srpski vojni sanitet, gde je dobio �in majora i zvanje upravnika privremene vojne bolnice u �upriji. Umro je 1879.

Dr Janko Senkijevi�

Jan Sjenkjevi� rodio se u �ernjavi, u Galiciji, najverovatnije 1848. godine. Poti�e iz porodice unijatskog sve�tenika. Veliki poljski knji�evnik Henrik Sjenkjevi� bio mu je stric. Medicinski fakultet zavr�io je 1875. u Be�u. Odmah potom dr Senkijevi� dolazi u Srbiju da bi, kao dobrovoljac, u�estvovao u srpsko-turskom ratu 1876, u sastavu Jagodinske okru�ne vojske. U srpsko-turskom ratu 1877-78. opet je sa dobrovoljcima u Kladovu. Ukazom kneza Milana Obrenovi�a od 7. 2. 1879. dr Janko Senkijevi� postavljen je za okru�nog fizikusa u Pirotu, gde ostaje sve do svoje smrti 1904. godine.

Odmah po postavljenju, sa skromnim sredstvima i ne�to malo lekova, on obilazi najpre okru�nu varo�, a potom i novoformirana �etiri sreza okruga pirotskog. Imaju�i veliki dar zapa�anja, dr Senkijevi� je brzo pronikao u psihu naroda i uo�io glavne zdravstvene i socijalne probleme u svom okrugu. Sa dr M. Jankovi�em, inspektorom sanitetskih zavoda, dr Janko Senkijevi� osniva prvu okru�nu bolnicu u Pirotu, 28. 7. 1881. U oktobru iste godine dr Senkijevi� podnosi molbu za razre�enje od du�nosti okru�nog fizikusa da bi postao op�tinski lekar, zadr�avaju�i mesto upravnika bolnice. U novembru 1882. je za okru�nog fizikusa u Pirotu bio postavljen dr Jovan Valenta. Ovaj je sa 57 godina starosti i 27 godina lekarske slu�be tada napustio katedru higijene na beogradskoj Velikoj �koli. Dr Senkijevi� i dr Valenta slo�no rade na unapre�enju narodnog zdravlja u Pirotskom okrugu. Njihov rad prekida srpsko-bugarski rat 1885. godine. Za vreme kratkotrajne bugarske okupacije Pirota dr Senkijevi� i dr Valenta napu�taju okrug. Po povratku nalaze oplja�kanu bolnicu i opusto�ene domove. 1886. dr Valenta tra�i penziju i odlazi u Beograd. Posle toga dr Senkijevi� ponovo postaje okru�ni fizikus Pirotskog okruga, na kojoj se du�nosti nalazi sve do po�etka XX veka. U martu 1887. dr Senkijevi� tra�i srpsko dr�avljanstvo, �to mu je posle dve godine i odobreno. Tada prelazi u srpsku pravoslavnu veru i �eni se Zorkom, u�iteljicom iz Pirota. 1904. godine umro je dr Janko Senkijevi�, od sr�ane slabosti.

Sve do na�ih dana u narodu pirotskog kraja ostala je uspomena na dr Janka Senkijevi�a, omiljenog lekara, narodnog poslanika i osniva�a moderne zdravstvene slu�be pirotskog kraja. Njegovoj sahrani na Tijabarskom groblju u Pirotu, iza�ao je skoro �itav grad i mnogi seljaci iz okoline.

Dr Mihajlo Le��inski

Ro�en je u Herzonu 1852. U Srbiju je do�ao 1876, da bi kao dobrovoljac u�estvovao u Prvom srpsko-turskom ratu. Po�to jo� nije bio zavr�io medicinske studije radio je kao lekarski pomo�nik. Krajem 1878. postavljen je za kontraktualnog lekarskog pomo�nika. Nastavio je medicinske studije u Minhenu, gde je stekao diplomu doktora medicine po�etkom 1879. godine. Tada se vra�a u Srbiju, gde je postavljen za lekara sreza ra�evskog. Srpsko dr�avljanstvo dr Le��inski dobio je 1882. godine. Potom je neko vreme slu�io kao vojni lekar, a zatim kao civilni. Kao sreski i op�tinski lekar slu�bovao je u desetak mesta u Srbiji. Bio je omiljen kod pacijenata i me�u poznanicima. Dr Mihajlo Le��inski bio je pun ljubavi za srpsku zemlju i narod. Umro je u zarobljeni�tvu, u Sofiji, 1918. godine. U pismu napisanom poslednjih dana njegova �ivota mo�da su najbolje iskazana ose�anja i opisan rad Poljaka lekara koji su u pro�lom veku do�li u obnovljenu Srbiju: "Nekada, to je dosta davno bilo, ovo par�e zemlje, kao i danas vodilo je ogor�enu borbu sa svojim neprijateljem za svoju politi�ku i ekonomsku nezavisnost. U tim te�kim danima borbe srpskog naroda, ose�ala se jaka potreba za lekarima i svima onima, koji su mogli biti od koristi ranjenicima i bolesnicima. Tih dana pohitao sam u Srbiju, da joj pomognem i stavim na raspolaganje srpskim ranjenicima i bolesnicima svoje lekarsko znanje i sve svoje sposobnosti. Kao stranac, dodu�e Sloven, radio sam onoliko, koliko mi je dopu�tala moja snaga i sa puno volje, i rad mi je bio blagodare�i Bogu, krunisan uspehom. Zavoleo sam ovo par�e zemlje, na kome sam prvi put zapo�eo delati stru�no, zavoleo sam brojno mali srpski narod, koji se onda juna�ki borio. Ostao sam u njemu, postao Srbin, i punih �etrdeset godina radio, i samo radio."

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | O Poljskoj | Prevodi | Bibliografija
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt