Projekat Rastko : Poljska

Radmilo Marojevi� (Beograd)

Slovenska istorijska antroponimija
(iz poljskog ugla)^*

Sto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog nau�nog skupa, Katedra za slavistiku Filolo�kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slaviti�ko dru�tvo Srbije, Beograd, 1996.

Radmilo Marojevi�
S�OWIA�SKA ANTROPONIMIA HISTORYCZNA (Z POLSKIEGO PUNKTU WIDZENIA)
Streszczenie

W artykule rozpatruje si� - z punktu widzenia polskiej wsp�lnoty j�zykowej i etnicznej - wybrane zagadnienia s�owia�skich kategorii antroponimicznych (imion w�asnych osobowych, patronimik�w: imion m�czyzn oraz imion kobiet, nazw osobowych utworzonych od imienia m�a, nazwisk).

W ramach kategorii antroponimicznej imion w�asnych osobowych szczeg�lnie interesuj�ca jest kwestia pochodzenia spirantu (�, �) w nazwach osobowych typu Tomasz, Owidiusz, w appel. papie�, oraz toponimie Pary�. Pierwsze trzy nazwy autor interpretuje jako formacje hipokorystyczne, utworzone sufiksem - -j' w funkcji hipokorystycznej (przez analogi� do s�owia�skich spieszcze� typu Doma�' od Doma slav''), za� czwarta jako formacj� posesywn� powsta�� przez dodanie sufiksu -j' w funkcji posesywnej do nies�owia�skiej nazwy miasta, przez co nazwa ta w s�owia�skim �rodowisku j�zykowym zacz�a by� odczuwana jako substantywizowane possessivum od nazwy osobowej, cho� �r�d�owo jej etymologia jest inna.

W ramach antroponimicznej kategorii patronimik�w m�skich ciekawe s� z jednej strony, zachodnioslowia�skie formacje na -ic na germa�skim obszarze j�zykowym, wschodnios�owia�skie formacje na -icz w obr�bie nazewnictwa polskiego oraz polskie w�a�ciwo�ci prozodyczne we wschodnios�owia�skich nazwiskach na -�vi�, -�vi� pochodzenia patronimicznego, z drugiej za� - toponimy na -owice, stanowi�ce w uj�ciu autora substantywizowane possessiva rodzaju nijakiego singularis (typu strus. Tvorimiri�' 'kt�ry nale�y do Tvorimiri�a'), kt�re z czasem zacz�y by� odczuwane jako formy pluralne.

Pras�owia�ska kategoria antroponimiczna nazw osobowych utworzonych od imienia m�a zachowa�a si� w �ywym j�zyku polskim w postaci antroponim�w typu Wojciechowa oraz appel. kr�lowa. R�wnie� appel. pani - w interpretacji autora zapo�yczenie ze staroczeskiego, gdzie nazwa ta uleg�a odpowiednim zmianom fonetycznym - z pochodzenia stanowi, zdaniem autora, nazw� utworzon� od imienia m�a *g''pa�aja '�ona pana'.

Je�li nawet nie mo�na twierdzi� z pewno�ci�, i� w j�zyku pras�owia�skim istnia�a odr�bna, formalnie nacechowana kategoria patronimik�w �e�skich, to jednak derywaty typu pan'na 'córka pana', sestri�'na 'c�rka siostrzycki' �wiadcz� o tym, i� substantywizacja form rodzaju �e�skiego possesiv�w na -'n'' s�u�y�a w pras�owia�szczy�nie do wyra�ania znacze� patronimicznych.

Kategoria antroponimiczna nazwiska nie jest zjawiskiem pras�owia�skim, lecz nale�y do okresu p�niejszego - wyodr�bnienia si� poszczeg�lnych j�zyk�w i kultur s�owia�skich. Znaczenie polskiej strefy kulturowo-kontaktowej nale�y upatrywa� w szerzenu si� nazwisk na �ski, poprzez ukrai�ski i bia�oruski obszar j�zykowy, a� do strefy nazewniczej rosyjskiej.

* Recenziraju�i �lanak P. Marojevi�a, B. Bori� podse�a na tradicionalna tuma�enja imena tipa Tomasz, Owidiusz, toponima Pary� i apelativa papie� u poljskoj istorijskoj lingvistici, kao i na ustaljenu etimolo�ku rekonstrukciju apelativa pani < g''pan'ji. Autor �lanka, me�utim, ostaje pri prvobitnim re�enjima, navode�i za to svoju argumentaciju. - Napomena Redakcije.*

U radu se razmatraju pitanja iz istorije slovenskih antroponimskih kategorija iz aspekta poljskoga jezika i poljskoga etnosa: li�na imena, i posebno adaptacija stranih vlastitih imena pomo�u hipokoristi�kog sufiksa -j'; mu�ki patronimi, i posebno njihov primarni posesivni oblik; imena po mu�u, i posebno pitanje etimologije kulturnog termina pani, �enski patronimi, i posebno pitanje njihovog mogu�eg praslovenskog statusa; prezimena, i posebno pitanje me�ukulturnih uticaja.

1. Pristup

1.1. Ako bi se danas upore�ivala onomasti�ka istra�ivanja u pojedinim slovenskim zemljama u oblasti op�teslovenske istorijske antroponimije, uklju�uju�i i njen odraz u toponimiji, onda bi poljska onomastika nesumnjivo imala u slavistici po�asno mesto. �itava plejada najistaknutijih poljskih onomasti�ara bavila se, veoma studiozno, ne samo poljskom (i zapadnoslovenskom) situacijom nego i isto�noslovenskom istorijskom antroponimijom, s jedne strane, i tragovima slovenske antroponimije u ju�noslovenskoj onomasti�koj gra�i, s druge strane.

1.2. U toj uporedbi, srpska odnosno jugoslovenska onomastika zauzela bi zna�ajno mesto u oblasti tvorbene semantike sufiksnih izvedenica i u oblasti tvorbene adaptacije neslovenskih onomasti�kih likova � po preciznosti tvorbenosemanti�ke analize, po razgrani�enju homonimi�nih sufiksa, po gramati�kom diferenciranju imeni�ko-pridevskih obrazovanja (Bo�kovi� i Bo�kovi�eva �kola).

1.3. Mada bi izvesna mogu�nost dvosmislenog �itanja podnaslova ovoga rada upu�ivala na to, ovde se ne�e razmatrati slovenska istorijska antroponimija iz ugla poljske nauke, tj. lingvistike, drugim re�ima: doprinos poljske onomastike slavisti�kim istra�ivanjima u oblasti istorijske antroponimije (li�nih imena, mu�kih patronima, imena po mu�u, �enskih patronima i prezimena). Mada, da odmah ka�emo, takvo istra�ivanje bilo bi od velike koristi za dalji rad u pomenutoj oblasti, i ne samo u srpskoj sredini.

U ovom radu se, dakle, uz pomo� metodologije izgra�ene u Bo�kovi�evoj �koli istorijske tvorbe re�i slovenska istorijska antroponimija razmatra iz doslovno poljskoga ugla, tj. iz ugla poljskoga jezika i poljskoga etnosa. A razmatra se ona, slovenska istorijska antroponimija, u okviru karakteristi�nih antroponimskih kategorija slovenskih: li�na imena, imena po ocu � posebno mu�ka a posebno �enska, imena po mu�u, prezimena.

2. LI�NA IMENA

2.1. Ima jedna pojava u poljskom onomastikonu, koja nije samo poljska nego i �ire slovenska, mada je u poljskom najvi�e ra�irena � a to je tvorbena adaptacija neslovenskih li�nih imena tipa Tomas na taj na�in �to se s zamenjuje sa �: Tomasz. Ova pojava je veoma ra�irena i u poljskom i u �e�kom kad je re� o adaptaciji biblijskih imena, koja su u slovenske knji�evne jezike ulazila preko gr�kog i latinskog, a iz ovih u pojedinim slu�ajevima i u �ivi onomastikon. U poljskom na taj na�in se adaptiraju i imena iz rimske istorije (tip Owidiusz).

Ova pojava se obja�njavala fonetski: kao primena s > �, z > � u susednim romanskim i germanskim jezicima (Soboljevski), u lokalnim srpskim govorima Bosne i Dalmacije sa kasnijim pro�irenjem knji�ke tradicije (Istrin), u perifernim praslovenskim govorima � moravskim, gde je na�la izraz u knji�koj tradiciji ali se u govoru izgubila, i pskovskim, gde nije stekla knji�evnu tradiciju ali je i danas dijalekatski prisutna (Karpenko).^[1] Mi smo ovu pojavu objasnili kao rezultat tvorbene adaptacije sa hipokoristi�kim sufiksom -j', po analogiji sa slovenskim hipokoristicima tipa Doma�' (izvedenica na j' od skra�ene osnove Domas � li�nog imena Domaslav''). Imena Doma�' i Domaslav'' potvr�ena su u staroruskom jeziku.^[2]

2.2. Sli�nu pojavu imamo u poljskom liku toponima Pariz (Pary�). Ni ova pojava nije ograni�ena samo na poljski: karakteri�e i zapadne i isto�ne slovenske jezike, i stare srpske spomenike i novi bugarski knji�evni jezik. Paralelizam u pogledu suglasni�ke alternacije predstavlja staroslovensko pape�' sa odgovaraju�im zapadnoslovenskim likovima (poljsko papie�). Razlika je u tome �to je apelativ tvorbeno adaptiran pomo�u hipokoristi�kog -j' (ozna�imo ga: -j'¹), dok je toponim Pary� tvorbeno adaptiran pomo�u posesivnog sufiksa -j' (ozna�imo ga: sufiks -j'²). Poljski lik toponima Pariz uklju�ujemo u raspravu o slovenskoj istorijskoj antroponimiji iz poljskog ugla ne zato �to bi u osnovi tog neslovenskog imena bilo li�no ime (obi�no se uzima da mu je u osnovi apelativ u zna�enju 'brodari'), nego zato �to je ono, kao ojkonim u zna�enju grada, na slovenskom terenu osmi�ljeno kao posesivna izvedenica od li�nog imena.^[3]

3. MU�KI PATRONIMI

3.1. Patronimi kao antroponimska kategorija ti�u se, naravno, ne samo jezika nego i kulture, pa su zato predmet i istorijskolingvisti�kih i istorijskokulturolo�kih istra�ivanja. Poljski jezi�ko-kulturni prostor zanimljiv je po etni�kim pomeranjima se zapada na istok i po kulturnim kontaktima. Oblici na -ic patronimskog porekla, u kojima je odra�en zapadnoslovenski refleks jotovanja t, �esto se sre�u u germanskom arealu, dok se u poljskoj onomastici sre�u prezimena patronimskog porekla sa isto�noslovenskim sufiksalnim likom na -icz tipa Sienkiewicz. Poljski jezi�ki uticaj, vezan za migracije sa zapada na istok, ogleda se u prozodijskom liku isto�noslovenskih prezimena na -i� (akcenat u nominativu na pretposlednjem slogu), dok isto�noslovenski patronimi na -i� �uvaju akcenat posesivnog prideva odnosno genitiva-dativa imenice kao svoje primarne tvorbene baze.

3.2. Najstariji oblik posesiva od patronima na *itio bio je homonimi�an u mu�kom rodu samom patronimu (posesivi tipa starorusko Tvorimiri�'' koji pripada Tvorimiri�u').^[4] Na�e tuma�enje najstarijeg posesivnog oblika patronima danas se uglavnom prihvata (Zaliznjak),^[5] mada ima jo� poku�aja da se posvedo�eni primeri tuma�e kao pade�ki oblici genitiva jednine i genitiva mno�ine (Krisko).^[6] Ono se ina�e naslanja na staroslavenske prideve tipa tomitel', koje je opisala Marija Brodovska-Honovska a sufiksalno protuma�io Radosav Bo�kovi�.^[7] Poljski, i �ire zapadnoslovenski areal interesantan je po ostacima ovog tipa posesivnih prideva (ili posesiva) u toponimiji, naro�ito u toponimima na -owiec (prvobitno oblici srednjeg roda jednine, kongruentni imenici sielo, od koje danas u poljskom imamo samo pridev sielski). Kasnije su ti oblici preosmi�ljeni kao imenice u mno�ini kad je nestao iz �ive upotrebe odgovaraju�i tip posesivnih prideva. Uostalom, takva pluralizacija odvija se i u savremenom srpskom jeziku: Bao�i�e (sr. r., jedn.) Bao�i�i (m. r., mn.).

4. IMENA PO MU�U

4.1. Praslovenska antroponimska kategorija imena po mu�u �uva se u �ivom poljskom jeziku u antroponimima tipa Antoniowa, Wojciechowa te u apelativima królowa, bratowa, synowa. Zanimljivo je pri tom da cu se u nominativu oblici sa�eli posle ispadanja j: *-ovaja > -owå, ali se u promeni �uvaju nastavci pridevske deklinacije. U staroruskom jeziku, u njegovoj velikoruskoj grani, tako�e je do�lo do ispadanja j i kontrakcije dvaju a, ali su antroponimski likovi nestali, a apelativi su dobili u potpunosti imeni�ku promenu (tip koroleva). Stari, nesa�eti oblici dugo su se odr�avali u zapadnoj grani isto�noslovenskih jezika, u ukrajinskom i beloruskom, bez obzira na uticaje sa zapada i sa istoka kojima su se prenosili kontrahovani likovi imena po mu�u.

4.2. Kulturni termin poljsko rani (�e�ko rann) obi�no se tuma�i kao izvedenica na -'ji (*g''pan'ji). Mi smo izneli tuma�enje po kojem je taj lik fonetski nastao na �e�kom tlu, gde je pretrpeo odgovaraju�e fonetske promene, odakle je, sa �e�kim kulturnim uticajem, bio pro�iren na �itav zapadnoslovenski prostor, dopiru�i i u zapadne staroruske spomenike, pri �emu je to bilo tako�e ime po mu�u, koje se rekonstrui�e kao *g''pa�aja 'panova �ena'. Na�u tvorbenosemanti�ku rekonstrukciju potvr�uje upotreba posesivnog genitiva u staropoljskim spomenicima: do paney do Micolayewey domu.^[8]

5. �ENSKI PATRONIMI

5. Poljska izvedenica panna < pan'na (prvobitno u zna�enju 'panova k�i') i odgovaraju�i likovi u drugim zapadnoslovenskim jezicima, kao i �ire rasprostranjeni oblici tipa srpsko sestri�na < sestri�'na u starim i novim slovenskim jezicima, svedo�e da je u praslovenskom poimeni�enje oblika �enskog roda posesivnog prideva na -'n'' slu�ilo za izra�avanje patronimskog zna�enja. Me�utim, da li je u praslovenskom ve� bila formirana antroponimska kategorija �enskih patronima, koja bi uklju�ivala i vlastita imena � pitanje ostaje otvoreno. Poljski onomasti�ki materijal mo�da potvr�uje da su �enski patronimi bili makar dijalekatska praslovenska kategorija, i da se ne radi samo o isto�noslovenskom uticaju. Ako se pretpostavlja da je u praslovenskom jeziku bilo u za�etku formiranje ove antroponimske kategorije, onda se ve� sa sigurno��u mo�e re�i da je u staroruskom jeziku ova kategorija formirana, sa tri genetski i hronolo�ki razli�ita tipa: Jaroslav'na, Petrov'na, Lukini�'na.

6. PREZIMENA

6. Me�usobne kulturne uticaje u okviru ove antroponimske kategorije, koja nije bila praslovenska, pa �ak ni staroruska, nego pozna pojava u istoriji zasebnih slovenskih jezika i kultura, ve� smo pokazali na primeru isto�noslovenskog sufiksa -icz, u poljskim prezimenima i akcenta na �óvi�/-jvi� u isto�noslovenskim prezimenima. Zna�aj poljskog jezika i njegove kulturno-kontaktne zone ogleda se i u �irenju prezimena na -ski iz poljskog preko ukrajinskog i beloruskog jezi�kog prostora sve do ruskog onomastikona, u kojem prezimena na -skij ipak nisu autohtono nastajala, nego su plod zapadnog kulturnog impulsa (zapadnije u ovom slu�aju, naravno, ne samo poljski nego i ukrajinsko-beloruski prostor).

7. ODSTUP

7. Neka mi bude dopu�teno, zavr�avaju�i ovaj pregledni �lanak, na jubilarnom skupu srpske (beogradske) polonistike, da se setim i jednog tu�nog datuma: godina koja je prethodila ovoj bila je i godina smrti jednog od najtalentovanijih i najplodnijih Ko�uti�evih u�enika, koji je izuzetno zadu�io i na�u polonistiku i na�u slavistiku uop�te � profesora �or�a �ivanovi�a. "Slavisti�ki zbornik", �asopis koji ure�ujem, za profesorova �ivota predvi�ao je zbornik radova �or�u �ivanovi�u u �ast. Prilike su uslovile da taj zbornik sa�eka da bude memorijalni: ovo shvatite, po�tovane kolege, i kao poziv da svoje priloge po�aljete za tematsku knjigu �asopisa: Slavisti�ka istra�ivanja �or�a �ivanovi�a.

Napomene

[1] Ju. A. Karpenko. C - �, Z - VI. - Akademik Vasilij Mihajlovi� Istrin. Tezisi dokladov oblastnih nau�nih �tenij, posvja��ennih 125-letiju so dnja ro�denija u�enogo-filologa. 11-12 aprelja 1990 g. Odessa, 1990, 30-32.

[2] P. Maroevi�. Zametki po istori�eskomu slovoobrazovaniju. 5. Slavjanskie antroponimi tipa Toma�'. - Etimologija: 1994-1996. Moskva, 1996 (u �tampi). Vidi tako�e: Onomatolo�ki prilozi XII, 17-19.

[3] P. Maroevi�. Zametki po istori�eskomu slovoobrazovaniju. 5. Staroslavjanskie pape�'. 7. Slavjanskaja forma toponima Pari�'. - Etimologija: 1994-1996. Moskva, 1996 (u �tampi). Vidi tako�e: Onomatolo�ki prilozi XII, 20-22.

[4] P. Marojevi�. Praslovenska adiectiva possessiva tipa Tvorimiri�'' (od patronima tipa Tvorimiri�'), njihova sudbina i tragovi u slovenskim jezicima. - Ju�noslovenski filolog XXXVIII, Beograd, 1982, 89-109.

[5] Pozivaju�i se na na�u raspravu (vidi nap. 4), A. Zaliznjak u poslednjoj publikaciji zapisa na brezovoj kori operi�e sa posesivima navedenog tipa [A. A. Zaliznjak. K izu�eniju jazika berestjanih tramot. - V. L. Janin, A. A. Zaliznjak. Novgorodskie gramoti na bereste (iz raskopok 1984-1989 gg.). Moskva, 1993, 274]. U monografiji o staronovgorodskom dijalektu ruski nau�nik ve� nema potrebe da se na na�u raspravu poziva, ali prihvata postojanje posesivnih prideva navedenog tipa: "Tvorimiri�' 'prinadle�a��ij Tvorimiri�u' ot Tvorimiri�' 'Tvorimiri�'" [A. A. Zaliznjak. Drevenenovgorodskij dialekt. Moskva, 1995, 184].

[6] B. B. Kpisko. Kategorija odu�evlennosti e drevnenovgorodskom dialekte. -Slavjanovedenie, Moskva, 1993, N^o 3, 72; B. B. Kpisko. Razvitie kategorii odu�evlennosti v istorii russkogo jazika. Moskva, 1994, 82.

[7] M. Brodowska-Honowska. S�owotw�rstwo przymiotnika w j�zyku staro-cerkiewno-s�owia�skim. � Kraków-Wroclaw-Warszawa, 1960, 32-33, 48; P. Bo�kovi�. Odabrani �lanci i rasprave. Titograd, 1978, 383.

[8] R. Maroevi�. K rekonstrukcii praslavjanskoj sistemi posessivnih kategorij i posessivnih proizvodnih. - Etimologija: 1986-1987. Moskva, 1989, 134. Vidi tako�e: Ju�noslovenski filolog XLIII, Beograd, 1987.