|
          |
Miroslav Topi� (Beograd) i Petar Bunjak (Beograd)Profesoru �or�u �ivanovi�u u spomenSto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog nau�nog skupa, Katedra za slavistiku Filolo�kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slavisti�ko dru�tvo Srbije, Beograd, 1996.
U stotoj godini srpske polonistike, prvih dana prole�a 1995, preminuo je njen doajen, profesor dr �or�e �ivanovi�, �ovek koji je ovoj grani slavistike posvetio vi�e od �est decenija svoje aktivne biografije. Jubilej koji obele�avamo prilika je ujedno da se podsetimo na �ivot i nau�nu delatnost na�ega U�itelja, �ije je monumentalno i raznovrsno delo od preko 450 bibliografskih jedinica[1] bez sumnje nezaobilazni potporanj u sveukupnom prou�avanju poljske filologije u beogradskoj akademskoj sredini. * Profesor �or�e �ivanovi� ro�en je 1908. godine u Beogradu kao tre�i sin u porodici uglednog dr�avnog �inovnika. Osnovno i gimnazijsko obrazovanje sticao je u Zaje�aru, Beogradu i ponovo Zaje�aru, gde je polo�io ispit zrelosti 1927. �etiri godine kasnije diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. �kolsku 1932/33. godinu proveo je u Var�avi kao stipendista poljske vlade, a juna 1933. postao je asistent za istoriju jugoslovenske knji�evnosti kod profesora Pavla Popovi�a; na toj je du�nosti ostao do izbijanja rata. Posle zarobljeni�tva i povratka u okupiranu zemlju, nastupili su za njega te�ki dani slobode � oskudica i neizvesnost. Prognan sa Univerziteta, radio je u "Prosveti", Narodnom pozori�tu, potom na Pozori�noj akademiji, dok 1954. godine, zalaganjem profesora Radovana Lali�a, nije vra�en na Filozofski fakultet najpre kao vanredni, a potom i redovni profesor za poljski jezik i knji�evnost. Od tada do penzionisanja 1978, pa i petnaestak godina posle toga, profesor �ivanovi� je aktivno izgra�ivao na�u polonistiku i kao disciplinu i kao studijsku grupu na beogradskom Filozofskom a kasnije Filolo�kom fakultetu. Srpsku slavisti�ku nauku profesor �or�e �ivanovi� je trajno zadu�io svojim mnogogranim nau�nim delom. On je odista redak primer �oveka koji se kompetentno ogledao u nekolikim oblastima slavistike: istoriji me�uslovenskih knji�evnih i kulturnih veza, poljskoj i srpskoj knji�evnoj istoriji, problemima poljskog i srpskog jezika. Ovde se se�amo na�ega Profesora kao u�enika i sledbenika Pavla Popovi�a i Radovana Ko�uti�a, verodostojnog istori�ara i pouzdanog tuma�a srpske i poljske knji�evnosti, ali u prvom redu najboljeg poznavaoca i zaslu�nog graditelja mostova �to ih povezuju. Problemima �isto poljske knji�evne istorije Profesor nije pristupao �esto. A prvi put je to u�inio naro�itim, jubilarnim povodom � obele�avaju�i stogodi�njicu besmrtnog Mickjevi�evog speva Pan Tadeu�, 1934. godine. Pored sa�etog proznog prevoda, "izvoda" iz ovoga dela, koji je izlazio 1934. i 1935. u "Vencu"[2], �or�e �ivanovi� je za tu priliku na�inio i obimnu bro�uru Adam Mickjevi� i njegov 'Pan Tadija' (1935). Ta Profesorova mladala�ka knjiga, iako popularno pisana, zapravo je nau�no fundirana, te je po svome sadr�aju, ali i ne ba� zanemarljivom obimu (broji osamdesetak strana ve�e osmine), najzna�ajnije �to je o Mickjevi�u i njegovom delu kod nas do toga vremena napisano. Tu je vrlo detaljno, mada ne suvoparno, predstavljena pesnikova biografija s posebnim naglaskom na vreme nastanka speva, recepcija Pana Tadeu�a me�u Poljacima, kao i samo delo, sa stanovi�ta vremena i mesta radnje, kompozicije, fabule, likova i opisanih obi�aja, umetni�kih vrednosti, pa i �ireg knji�evnog konteksta. Knjigu �ine ukupno 24 kratka poglavlja od kojih je svako zaokru�ena tematska celina, te je knjiga odista mogla biti lako i zanimljivo �tivo za naj�iru publiku. Primera radi, umesto bilo kakvog uvoda ili predgovora, �ivanovi� u prvom poglavlju predstavlja temu Sjenkjevi�eve pripovetke Svetioni�ar, dotad vi�e puta prevo�ene na na� jezik, i na primeru njenog junaka Skavinjskog vrlo jednostavno, bez suvi�nih re�i, pokazuje gotovo kultni zna�aj kakav Pan Tadeu� ima u svesti Poljaka. Ovom prilikom skre�emo pa�nju samo na tre�e poglavlje bro�ure Adam Mickjevi� i njegov 'Pan Tadija'. Ono je posve�eno prvim odjecima velike slave Mickjevi�eve me�u Srbima. Profesor �ivanovi� tu navodi re�i Pavla Josifa �afarika o Mickjevi�u iz njegove knjige Geschichte der slawischen Sprache und Literatur... (1826) i podse�a na �injenicu da je u vreme kada je ta knjiga nastajala �afarik predavao u Novom Sadu. Uz nekoliko re�i o �afarikovoj saradnji u "Serbskoj letopisi", autor bro�ure donosi i sadr�aj anonimne bele�ke iz 1828. godine o Mickjevi�evim Sonetima (1826), pripisuju�i autorstvo �afariku. Tome dodaje i jednu kasniju, objavljenu tako�e u "Letopisu" 1830. godine, po kojoj je Mickjevi� "slavni poljski stihotvorac, najve�i izme�u sviju sad �ive�i"[3]. Ve� ovaj 'izlet' u srpsku knji�evnu pro�lost najavljuje darovitog i pasioniranog knji�evnog istori�ara-komparatistu. O samoj knjizi zaklju�ujemo da je zna�ajno pribli�ila Mickjevi�a na�oj �iroj publici i kvalitetno objasnila njegovo delo, ali i da je, sa druge strane, skladno spojila dve prirode �or�a �ivanovi�a � nau�nika i popularizatora. * Profesor Pavle Popovi� je svoga mladog asistenta sistematski usmeravao ka poljsko-srpskoj komparatistici od samoga po�etka njihove saradnje, ali presudno je uticao na njegov kasniji nau�ni profil time �to mu je za doktorsku tezu sugerisao temu Srbi i poljska knji�evnost (1800-1871). Istra�uju�i bogat materijal u zadatom hronolo�kom okviru, a pre no �to je njegov doktorski rad dobio svoj kona�ni oblik, �or�e �ivanovi� je zapo�eo seriju tekstova o dodirima na�ih knji�evnih poslenika sa Poljacima i njihovim literarnim i op�tim kulturnim nasle�em. Prvi �lanak te vrste objavio je na poljskom jeziku: Dositeje Obradovi� a Polacy[4], gde pru�a podatke o Dositejevim proputovanjima kroz Poljsku i njegovim li�nim poznanstvima sa Poljacima (I�ica i �ivot i priklju�enija). U srpskoj verziji, pod naslovom Dositej Obradovi� prema Poljacima objavljen je u "Letopisu Matice srpske" 1941.[5] Sli�no je bilo i sa prilozima o nevelikoj, ali Profesoru i kasnije posebno bliskoj i dragoj knji�evno-muzi�koj temi - saradnji kompozitora Fran�i�eka Mireckog s Vukom na bele�enju melodija za Narodnu srbsku pjesnaricu: rad Wuk Karad�i� i Franciszek Mirecki[6] najpre je izi�ao na poljskom, potom na srpskom � Vuk i poljski muzi�ar Fran�i�ek Mirecki[7], da bi se posle mnogo godina, produbljen i pro�iren, pojavio opet na poljskom.[8] U radu Mickjevi� i Njego�[9] mladi nau�nik istra�uje okolnosti koje su uticale na Mickjevi�a da se u svojim predavanjima, i pored izvora kojima je raspolagao, o Njego�u izrazi relativno nepovoljno. �lanak Pavle Solari� i Poljaci[10] bavi se Solari�evim prijateljevanjem sa grofom Juzefom Sjerakovskim, koji je po sopstvenom Solari�evom svedo�anstvu bitno uticao na njega u vreme kad je privodio kraju svoju Jeroglifiku. Najposle, veoma va�no pitanje Zmajevog interesovanja za poljske prilike i teme profesor �ivanovi� je otvorio u radu Zmaj prema Poljacima.[11] Monografija Srbi i poljska knji�evnost (1800-1871), �tampana 1941 (a zavr�ena i predata kao doktorska disertacija �etiri godine ranije), i danas je fundamentalno delo slavisti�ke nauke u toj oblasti i svakako klju�na pozicija na�e sveukupne knji�evne polonistike. Doba �iji prvi me�a� ozna�ava po�etak XIX veka, a drugi - zavr�etak Omladinskog pokreta, vreme naj�ivljeg interesovanja Srba za poljsku knji�evnost, kada je ona vladala srcima i umovima, kada je budila, podsticala i usmeravala duhovna pregnu�a, kad su se njome napajali i nju prevodili i jedan Dani�i�, i jedan Novakovi� - to vreme obuhvatio je, svestrano prou�io i ovekove�io knji�evni istori�ar �or�e �ivanovi� u svojoj neprocenjivoj knjizi. Recimo nekoliko re�i o njenoj metodologiji. Sedamdesetogodi�nji period autor monografije deli na tri etape: prva obuhvata vreme od po�etka XIX veka do 1830, druga 1830-1848. i tre�a 1848-1871. Za prekretnice su uzete 1830, godina poljskog Novembarskog ustanka i revolucionarna 1848, obe kao datumi iz politi�ke istorije. To, me�utim, ima svoje opravdanje u pi��evom stavu da je razvoj na�eg interesovanja za poljsku knji�evnost u pro�losti zavisio od dva veoma va�na �inioca � 1) "od politi�kih prilika ... kod Srba i Poljaka uop�te, a posebice njihovih politi�kih uzajamnih odnosa" i 2) "od interesovanja Srba za slovenstvo i slovenska pitanja, te je interesovanje Srba dolazilo kao deo mnogo �ireg interesovanja za sve slovenske knji�evnosti".[12] Zato �e ovde glavni metodolo�ki pristup biti zapravo dedukcija - od pojava �ireg zna�aja i sa obele�jima politi�ke istorije ka onim u�im, kulturnim, da bi se najzad stiglo do usko knji�evnih. Re� je, dakle, o svojevrsnom integralisti�kom konceptu knji�evnosti i njenog prijema, koji nala�e strogu klasifikaciju kako po horizontali, tako i jo� vi�e po vertikali. No sve to, ipak, potpuno proisti�e iz posebnosti vremena i prostora �ija se obele�ja vaspostavljaju u ovoj knjizi. Upravo to doba kada je poljska knji�evnost imala kod nas izuzetno zna�ajnu misiju tema je �itavoga niza drugih, po obimu manjih radova profesora �ivanovi�a: o polonofilstvu kod Srba i Hrvata[13], o slovenskim programima Georgija Magara�evi�a[14] i Teodora Pavlovi�a[15], o Milo�u Popovi�u[16], �uri Dani�i�u[17], Stojanu Novakovi�u[18], Ujedinjenoj omladini srpskoj[19]... Kako u fundamentalnoj monografiji tako i u ovoj dragocenoj nisci profesor �ivanovi� je ubedljivo dokazao i pregr�tima primera potvrdio da su za prijem poljske knji�evnosti kod nas (do 1871. godine) bila presudna dva me�usobno povezana �inioca: sna�no delovanje poljskih emigrantskih krugova u na�oj sredini i njena �iroka, op�ta "slovenska orijentacija jarko obojena polonofilstvom".[20] Nekim magistralnim temama na�etim u monografiji (u pitanju je recepcija onih poljskih pisaca �ija je popularnost kod nas trajala du�e od romanti�arskog Omladinskog pokreta) profesor �ivanovi� se vra�ao i vi�e puta, da bi ih pro�irio (obuhvataju�i i vreme posle 1871. godine, i prostore koji nisu samo srpski), da bi ih dopunio i obogatio novim podacima i saznanjima koja su donosile decenije neumornog, predanog rada. Tako su nastajali i posebni tematski krugovi: o korifeju poljskog romantizma Adamu Mickjevi�u, prevodima i odjecima njegovih dela kod Srba i Hrvata[21], a naro�ito o njegovim pariskim predavanjima posve�enim srpskoj narodnoj poeziji[22]; o neobuzdanom i tragi�nom piscu Krd�alije Mihalu �ajkovskom, njegovim vezama sa na�im ljudima i srpskom narodnom tradicijom, o izuzetnoj popularnosti njegovih pripovedaka i romana kod nas[23]; o najve�em poljskom komediografu Aleksandru Fredru, prevodima njegovih vrcavih komada, njihovom �ivotu na beogradskim, novosadskim i zagreba�kim pozornicama, odjecima u srpskoj i hrvatskoj kritici.[24] * Posebno treba ista�i da je profesor �or�e �ivanovi� poljsko-srpske knji�evne veze posmatrao i prou�avao u �irem, slovenskom kontekstu. Ispituju�i onu specifi�nu, "slavjansku", polonofilstvom pro�etu duhovnu klimu, koja je zahvatila i na�e podneblje, ustanovio je i dokazao da su za ta blagotvorna strujanja i plodna pro�imanja naro�ito zaslu�na tri znamenita Slovaka, tri velika Slovena � Pavle Josif �afarik, Jan Kolar i Ljudevit �tur, koji su i sami ispoljavali izrazitu naklonost prema poljskoj nauci i poljskoj knji�evnosti. Bez slovenskog konteksta se, dakle, ne bi mogli jasno ocrtati putevi kojima je poljska knji�evnost ulazila u na�u sredinu. Na� najbolji poznavalac poljsko-srpskih knji�evnih odnosa predo�io nam je te puteve na uzoran na�in. O dalekose�nim, vi�estruko zna�ajnim nau�nim dometima knji�evnog istori�ara �or�a �ivanovi�a � poloniste �iroke slavisti�ke orijentacije � najre�itije svedo�i slede�i niz odabranih podataka. Na�i prvi pregledi ruske i poljske knji�evnosti pojavili su se u "Serbskoj letopisi" 1824. i 1825. godine zahvaljuju�i saradnji P. J. �afarika i Georgija Magara�evi�a. To su, u stvari, izvodi iz odgovaraju�ih pregleda (istorija knji�evnosti) Nikolaja Gre�a i Feliksa Bentkovskog, koje �e �afarik koristiti i u svome kapitalnom delu Geschichte der slawischen Sprache und Literatur. Sve tekstove o kojima je ovde re� detaljno je ispitao i njihove odnose precizno utvrdio slovenski filolog �or�e �ivanovi�. Na pitanje za�to je u Magara�evi�evom �asopisu poljska knji�evnost predstavljena bolje i bogatije od ruske dao je pouzdan, nedvosmislen odgovor: zato �to je bio bogatiji �afarikov poljski izvor.[25] Na� prvi prevodilac Mickjevi�eve glasovite Ode, koja �e postati himna probu�ene slovenske mlade�i, bio je Teodor Pavlovi�. Onaj isti Teodor Pavlovi� koji je dve godine ranije (1835) u svome "Serbskom narodnom listu" �tampao prvu redakciju jednog rada koji �e �iroko odjeknuti me�u tom istom omladinom i postati njeno jevan�elje. Naslov toga rada, koji je Pavlovi� preveo iz rukopisa, glasio je: O literarnoj (knji�evnoj) zaimnosti me�u narodi i nare�ijama slavenskim. Tako je slavni programski spis Jana Kolara o slovenskoj uzajamnosti prvi put predstavljen svetu u svome srpskom ruhu. Godinu dana pre objavljivanja na �e�kom jeziku, dve godine pre �tampanja pro�irene, nema�ke verzije.[26] Profesor �ivanovi� je, izme�u ostalog, ustanovio da je na� prvi ogled o Pu�kinu (objavljen 1826. godine) urednik "Serbske letopisi" Georgije Magara�evi� preveo sa nema�kog jezika iz lavovskog �asopisa "Mnemosyne"; utvrdio je da je taj ogled, �iji je poljski original �tampan 1824. u listu "Rozmaito�ci" (dodatku novina "Gazeta Lwowska") napisao Stanislav Ja�ovski, jedan od pobornika romantizma u poljskoj knji�evnosti, onaj isti Ja�ovski koji �e kasnije (1837) napisati sonet posve�en Vuku Karad�i�u.[27] C druge strane, profesor �ivanovi� je pokazao kako je Pu�kin prevodio Mickjevi�a[28], obavestio nas da su balade poljskog pesnika Zaseda i Tri Budrisova sina na slovenski Jug stigle preko Istoka, da su u na�u sredinu primljene kao Pu�kinove.[29] Pesni�koj polemici Pu�kina i Mickjevi�a o slovenskim potocima i ruskom moru[30] dodao je i razgovetan glas Petra II Petrovi�a Njego�a, "duhom vatrenog Slovena"[31], kako ga je okarakterisao Ljudevit �tur, koji je od Vladike li�no dobio jednu nadahnutu, krilatu pesmu i �tampao je u svom �asopisu "Orol tatrbnski", "primaju�i ovaj dar kao znak slovenske uzajamnosti".[32] Profesor �ivanovi� je utvrdio da je Steji�ev prevod Poltave (a to je prvi prevod iz Pu�kina kod nas) na�injen prema nema�kom prevodu Karla Herloszona, "nema�kog Valtera Skota", �ije je �e�ko prezime Herlo�.[33] Otkrio nam je kako je komedija "poljskog Molijera" Aleksandra Fredra Niko me ne poznaje dvostepenim posredstvom �e�kog i slova�kog prevoda u Zagrebu postala Gospodar Tomo.[34] Nepobitno je dokazao da roman Hasan-aga nije originalno delo Milorada Popovi�a �ap�anina, ve� skra�eni prevod Bosne poljskog pripoveda�a i romanopisca Mihala �ajkovskog, na�injen prema ruskom prevodu. Pore�enjem tako nastalog Hasan-age sa knjigom istori�ara Milenka Vuki�evi�a Znameniti Srbi muslomani profesor �ivanovi� je obelodanio kako se od fikcije pravi istorija � �to je tema dostojna romana.[35] Ni�ta manje zna�ajni nisu ni radovi profesora �ivanovi�a o pojedinim poljskim stvaraocima s kojima su se Srbi upoznali posle 1871: o velikim piscima poljskog pozitivizma � Henriku Sjenkjevi�u[36], Marji Konopnjickoj[37] i Adamu Asniku[38], kao i o istaknutim predstavnicima knji�evnosti Mlade Poljske � Janu Kasprovi�u[39] i Kazimje�u Tetmajeru.[40] Tragaju�i za odjecima poljskih knji�evnih dela u delima srpskih stvaralaca, profesor �ivanovi� je pokazao ne samo izvanredno poznavanje dveju literatura, ve� i sposobnost dubokog pronicanja u osetljivo tkivo su�eljavanih duhovnih tvorevina. Najupe�atljiviju demonstraciju te sposobnosti nalazimo u radu Jedna Du�i�eva pozajmica[41]. U neprolaznom, ve�nom �umu Du�i�eve Morske vrbe tanani sluh vrsnog znalca umetnosti re�i razabrao je i sugestivni, podsticajni �um Tetmajerove Limbe, koju je Radovan Ko�uti� uvrstio u obe svoje poljske hrestomatije (1896. i 1901). * Konstantin Mihailovi�, Srbin iz Ostrovice, i njegovo delo Jani�arove uspomene ili Turska hronika, nastalo krajem XV veka i sa�uvano u vi�e rukopisa na poljskom i �e�kom jeziku, predmet je nepresu�nog interesovanja profesora �ivanovi�a, i to od prvog rada sa nau�nim atributima, objavljenog u "Prilozima" Pavla Popovi�a[42], pa sve do velike sinteze � monografije o Konstantinu, dovr�ene po�etkom devedesetih godina, �ije objavljivanje, na �alost, nije do�iveo.[43] Ciklusom radova o Konstantinu, koji je tokom godina proistekao iz toga interesovanja, profesor �ivanovi� je trajno zadu�io srpsku nauku, ali, rekli bismo, i kulturu u naj�irem smislu. U dva navrata, u dva posebna prevodila�ka poduhvata, on je vratio na�oj staroj knji�evnosti 'izgubljeni' biser. Specifi�nosti tih poduhvata, koje se �esto gube iz vida, najbolje nam je predo�io sam prevodilac. Profesor �ivanovi� je najpre, na tra�enje na�ih istori�ara, na�inio (i 1959. godine objavio) "doslovni prevod Konstantinova teksta onako kako ga je izdao Losj"[44], da bi ne�to kasnije (1966) �irem krugu �italaca predstavio svoj "poku�aj rekonstrukcije Konstantinova teksta u prevodu".[45] Studioznim predgovorima i komentarima dodao je zatim i niz posebnih radova iz tog tematskog kruga. C osobitom toplinom pisao je o odjecima srpske narodne tradicije u Jani�arovom delu[46], o sve�ini i neprolaznoj lepoti njegovog pripovedanja, koje ponekad podse�a na epsku pesmu.[47] A kada se po�elo sumnjati u Konstantinovo autorstvo Turske hronike[48], umeo je razlo�no da ga brani[49], pa i da sa �arom dokazuje kako je on mogao da na�ini onako mudro i smi�ljeno komponovanu celinu".[50] * Na�oj slavisti�koj nauci profesor �ivanovi� je podario i kvantitativno neveliku, ali veoma zna�ajnu seriju radova iz istorije srpske slavistike, nastalu kao rezultat njegovih obuhvatnih istra�ivanja odnosa na�e sredine prema slovenskim narodima i kulturama. Tu posebno izdvajamo obimnu, fundamentalnu studiju Poku�aj osnivanja katedre za slovenske jezike i knji�evnosti na Velikoj �koli u Beogradu.[51] Odatle doznajemo, pored ostalog, i to da je �ura Dani�i�, u okviru svojih predavanja iz slovenske filologije na Liceju, gde je predavao od 1859. godine, organizovao i neke oblike nastave poljskog jezika, koju su poha�ali, primera radi, Stojan Novakovi�, Mita Raki�, Sima Popovi�, Vladimir Nikoli�-Ili� i dr., kasnije zapa�eni i kao vrsni prevodioci poljske knji�evnosti. Me�utim, tematsko sredi�te ove studije �ine zbivanja po odlasku Platona Kulakovskog, koji je izme�u 1877. i 1882. godine predavao ruski jezik i knji�evnost na beogradskoj Velikoj �koli. Na osnovu prvorazrednih arhivskih materijala i bogate prepiske, profesor �ivanovi� nas obave�tava o zalaganjima tada�njeg ministra prosvete, Stojana Novakovi�a, da se osnuje katedra za slovenske jezike, o nastojanjima da se kao predava� na nju dovede Vatroslav Jagi�, pa i o tome da je, na Novakovi�ev predlog, 11. januara 1883. za profesora Velike �kole izabran Jan Boduen de Kurtene, koji, me�utim, taj izbor nije prihvatio. O prvom predava�u �ire zasnovane slovenske filologije, osniva�u Katedre za isto�ne i zapadne slovenske jezike i svome u�itelju, Radovanu Ko�uti�u, sa �ijim je dolaskom na Veliku �kolu, 1895, po�ela istorija srpske visoko�kolske polonistike, profesor �ivanovi� je pisao vi�e puta.[52] Me�utim, najve�i prilog poznavanju Ko�uti�evog nau�nog i pedago�kog rada profesor �ivanovi� je dao bibliografskim otkri�em saop�tenim u radu Dosad nepoznat univerzitetski poljski priru�nik Radovana Ko�uti�a.[53] Re� je o otkri�u, po svoj prilici, jedinog sa�uvanog primerka Ko�uti�evih Primera knji�evnog jezika poljskog iz 1896. godine. Ova izuzetna knjiga iz osnova je promenila sliku o Ko�uti�evom radu, pa i ranije Profesorove stavove o tome: Ko�uti�, dakle, nije po�eo od Gramatike poljskoga jezika (1898), ve� od hrestomatije �isto knji�evnih tekstova. * Od svojih nau�nih po�etaka, kao �to smo to ve� isticali, profesor �ivanovi� je mnogo pa�nje poklanjao popularisanju poljskog jezika i knji�evnosti. Ve� 1934. godine zapo�eo je kurs poljskog jezika za sokole na beogradskoj radio stanici. Taj ciklus od 23 radio-predavanja, koji je najpre izlazio u listu "Soko", a potom u ilustrovanoj reviji "Radio-Beograd", legao je u temelj Prakti�nog ud�benika poljskog jezika (1934). �irokom krugu korisnika namenjen je i nekoliko decenija kasniji Profesorov ud�benik � Poljski u 100 lekcija (1971). Pou�en dugogodi�njim pedago�kim radom na grupi za poljski jezik i knji�evnost, gde se neprestano suo�avao sa problemima po�etne nastave poljskog jezika, Profesor je pristupio sastavljanju poljske univerzitetske hrestomatije imaju�i pred sobom veliki uzor � Ko�uti�eve poljske i ruske primere. Tako je nastao ud�benik na kome su stasale mnoge generacije na�ih polonista. Bili su to Poljski primeri (1967), snabdeveni obimno komentarisanim knji�evnim tekstovima, bele�kama o piscima i poljsko-srpskohrvatskim re�nikom. Ta hrestomatija najre�itije konkretizuje pristup profesora �ivanovi�a univerzitetskoj nastavi poljske filologije. Polaze�i od neraskidive veze izme�u jezika i knji�evnosti na njemu pisane, ne odstupaju�i u tome od najboljih tradicija Ko�uti�eve �kole, Profesor je isticao potrebu za postepenim, konfrontativno osmi�ljenim usvajanjem jezi�ke materije, i to na antologijskim primerima klasi�nog i modernog poljskog knji�evnog jezika. Cilj tako koncipirane nastave bio je osposobljavanje slu�alaca za �itanje i pravilno razumevanje knji�evnog teksta, �to je opet presudan uslov i za dobro prevo�enje, na koje je Profesor izuzetno polagao. * Na�a naj�ira knji�evna publika upamti�e profesora �ivanovi�a kao prevodioca kod nas najpopularnije poljske knjige svih vremena, koja �e se, bez sumnje jo� dugo, dugo �itati. Re� je o Sjenkjevi�evom omladinskom romanu Kroz pustinju i pra�umu, koji je od prvog izdanja Gece Kona 1939. do njegovoga reprinta iz 1980. do�iveo vi�e od dvadeset izdanja u istom prevodu. Srpsku kulturu �or�e �ivanovi� je zadu�io odabranim pozicijama poljske klasi�ne i novije knji�evnosti, me�u kojima Sjenkjevi�evim Panom Volodijovskim i Rejmontovim Seljacima (obe knjige profesor �ivanovi� je prevodio u saradnji s Vojislavom Popovi�em), potom Besku�nicima �eromskog, Zlatnim prozorima Rudnjickog, Mro�ekovim Tangom... Na ovome mestu, me�utim, posebnog je spomena vredno i ne�to drugo. Prevodila�ki rad profesora �ivanovi�a pokazao je da ova delatnost ne mora biti ni puki zanat, niti samo estetsko u�ivanje, ve� i svojevrsno oru�je, instrument otpora nepravdi i nasilju. Po�etkom 1940. godine, kada Poljska vi�e nije postojala kao politi�ka �injenica na karti Evrope, u nepokolebljivoj, rekli bismo, mickjevi�evskoj veri, Profesor bele�i: "Neko mo�e pomisliti da je <...> propala Poljska, ali kao �to je i ranije robovanje od celog jednog veka samo oja�alo poljski narod i prekalilo ga u te�koj i velikoj borbi, verujemo da je i ova tragedija do�la da prekali poljski duh, da ga oja�a i pripremi za nova velika dela."[54] Tu svoju veru profesor �ivanovi� je u praksi potvr�ivao intenzivnom saradnjom sa beogradskom "Politikom", �iji je feljton tada ure�ivao knji�evnik �ivko Mili�evi�. Od polovine 1938. do prole�a 1941. godine u uglednoj rubrici "Politikine" pri�e pojavilo se �ak 25 naslova poljskih pripoveda�a, u Profesorovom prevodu. Tu su se na�le po jedna pripovetka Digasinjskog, Rejmonta, Struga, Orkana, Dombrovske, Nalkovske, Kosovskog, Kuncevi�ove, a sa po vi�e njih zastupljeni su Pe�injski, Maku�injski, Hojnovski, Jan Viktor i Zigmunt Novakovski. Protest protiv rata doveo je profesora �ivanovi�a i u grupu intelektualaca s Jovanom Kr�i�em na �elu, koja je po�etkom 1940. godine pripremala Antologiju savremenih pripoveda�a Zapadnih Slovena, dakle, u vreme kada su ve� svi zapadnoslovenski narodi robovali germanskom nacizmu.[55] Tako sva pregnu�a profesora �ivanovi�a, bilo kao u�enog filologa, knji�evnog istori�ara, publiciste, pedagoga ili prevodioca, dobijaju slovenski pe�at, razume se, ne onaj �turovski, devetnaestovekovni, ve� savremeni predznak genetske pripadnosti i istorijskog identiteta, koji je na� U�itelj u velikoj meri nasledio od svoga � velikog slaviste Radovana Ko�uti�a. Napomene[1] Podrobniji bibliografski opis: Dr �or�e S. �ivanovi�. Bibliografija objavljenih radova. Zbornik Matice srpske za slavistiku, Novi Sad, 1993 <1996>, 44-45, 251-268. [2] Venac, Beograd, 1934/1935, XX, 2-9/10. [3] �. �ivanovi�, Adam Mickjevi� i njegov 'Pan Tadija'. Beograd, izd. Poljsko-jugoslovenska liga, 1935, 16. [4] Ruch S�owia�ski, Lw�w, s. II, r. I, 1936, 3, 46-50. [5] LMS, CXV/1941, CCCLV/1-2, 120-124. [6] Przegl�d Polsko-jugos�owia�ski, Pozna�, 1937, 6, 86-88. [7] Srpski knji�evni glasnik, NS, Beograd, 1938, LIV/3, 206-212. [8] Vuk Karad�i� i jego polski, wsp�pracownik, Franciszek Mirecki. Prze�. Z. Topoli�ska. <U zb.:> Literatura � Komparatystyka � Folklor. Ksi�ga po�wiecona J. Krzy�anowskiemu. Warszawa, 1968, 815-823. [9] Prilozi za KJIF, 1939, XIX/1-2, 84-90. [10] SKG, NS, Beograd, 1940, LXI/6, 432-438. [11] Godi�njak Matice srpske za 1941, Novi Sad, 1940, 215-221. [12] Srbi i poljska knji�evnost (1800-1871). Beograd, 1941, V. [13] Polonofilstvo kod Srba i Hrvata u prvoj polovini XIX veka kao osnova poja�anom interesovanju za poljsku knji�evnost. Prilozi za KJIF, Beograd, 1963, XXIX/1-2, 73-86. [14] Slovenski program Georgija Magara�evi�a. Filolo�ki pregled, Beograd, 1976, XIV, III, 139-146. [15] Slovenski program Teodora Pavlovi�a u "Serbskom narodnom listu". <U zb.:> Nau�ni sastanak slavista u Vukove dane, MSC, Beograd, 1980, 9, 269-282. [16] Milo� Popovi� o Mikcjevi�u. Prilozi za KJIF, Beograd, 1958, XXIV/1-2, 49-71. � Milo� Popovi� u slova�kom krugu. <U:> Sbornik Filozofickej Fakulty Univerzity Komenského. Philologica, Bratislava, 1964, 195-205. [17] Mladi Dani�i�. Zbornik Matice srpske za knji�evnost i jezik, Novi Sad, 1954, I, 101-122; 1955, II, 108-122; 1957, III, 126-135. � Poku�aj osnivanja katedre za slovenske jezike i knji�evnosti na Velikoj �koli u Beogradu. Anali Filolo�kog fakulteta, Beograd, 1970, X, 115-161. � Pozori�na kritika u "Vili" tokom 1865. godine. Prilozi za KJIF, Beograd, 1975, XLI/1-2, 24-46. � Dani�i� i Ljudevit �tur. <U:> Zbornik o �uri Dani�i�u, SANU-JAZU, Beograd-Zagreb, 1981, 401-414. [18] Poku�aj osnivanja katedre za slovenske jezike i knji�evnosti na Velikoj �koli u Beogradu. Anali..., 1970, X, 115-161. � O jednom prepevu Stojana Novakovi�a. Mostovi, Beograd, 1972, III, 1(9), 3-14; 2(10), 147-152. �Up. tako�e: Pozori�na kritika u "Vili" tokom 1865. godine. [19] Ujedinjena omladina i poljska knji�evnost. <U zb.:> Ujedinjena omladina srpska. Novi Sad, Matica srpska, 1969, 259-286. [20] Isto, 260. [21] Mickiewicz in Serbo-Croatian Literature. <U zb.:> Adam Mickiewicz in World Literature. Berkeley and Los Angeles, University of California Press, 1956, 495-523. � Adam Mickiewicz w literaturze serbochorwackiej. <U zb.:> Adam Mickiewicz 1855-1955. Wroc�aw-Warszawa, 1958, 307-349 i dr. [22] Mickjevi� i Buk. <U zb.:> Nau�ni sastanak slavista..., MSC, Beograd, 1973, 2, 169-185. � Adam Mickjevi� o 'Hasanaginici'. Kov�e�i�, Beograd, 1974, XII, 93-105. � Neke misli Adama Mickjevi�a o na�oj narodnoj poeziji i njihov odjek kod nas. <U zb.:> Nau�ni sastanak slavista..., MSC, Beograd, 1975, 4/1, 49-67. � Adam Mickjevi� o kosovskoj epopeji. Isto, 1991,19/1, 511-521. [23] Milorad P. �ap�anin i Mihal �ajkovski, Anali Filolo�kog fakulteta, Beograd, 1976, XII, 269-318. � Kosovo i na�a narodna tradicija u delu poljskog knji�evnika Mihala �ajkovskog (1804-1886). <U zb.:> Nau�ni sastanak slavista..., MSC, Beograd, 1977, 6/2, 367-381. � Iz poljskih interesovanja Meda Puci�a. Isto, 1983, 12/3, 167-178. � Mihal �ajkovski o knezu Milo�u. Kov�e�i�, Beograd, 1985-1986, XXII-XXIII, 83-95. [24] Fredro u Narodnom pozori�tu u Beogradu. Filolo�ki pregled, 1969, VII/1-4, 3-49. � Oko jedne Fredrove komedije u nas. Anali Filolo�kog fakulteta, Beograd, 1974, XI, 71-112. [25] Srbi i poljska knji�evnost. Beograd, 1941, 44-50. � Magara�evi�ev i �afarikov pregled ruske knji�evnosti. Zbornik za slavistiku Matice srpske, Novi Sad, 1974, 7, 155-172. � Georgije Magara�evi� (1793-1830). Matica Srpska, Novi Sad, 1976, 179-181. [26] Slovenski program Teodora Pavlovi�a u "Srpskom narodnom listu". <U zb.:> Nau�ni sastanak slavista..., MSC, Beograd, 1980, 9, 278-280. [27] �or�e Magara�evi� o Pu�kinu. Prilozi za KJIF, Beograd, 1939, XIX/1-2, 105-111. [28] Pu�kin prevodilac Mickjevi�a. Studia Philologica, Pri�tina, 1981, II/1-2, 51-67. [29] Mickjevi� � Pu�kin � Demetar. Pitanja knji�evnosti i jezika, Sarajevo, 1956, III, 97-104. [30] Mickjevi� i Pu�kin. �ivi jezici, Beograd, 1957, 1-2, 15-29. [31] Jedan prilog Njego�evom shvatanju slovenstva. Anali Filolo�kog fakulteta, Beograd, 1963, III, 44. [32] Isto, 45. [33] Steji�ev prevod Pu�kinove 'Poltave'. Zbornik za slavistiku Matice srpske, 1979, 16, 125-152. [34] Oko jedne Fredrove komedije u nas. Anali Filolo�kog fakulteta, Beograd, 1974, XI, 71-112. [35] Milorad P. �ap�anin i Mihal �ajkovski. Anali Filolo�kog fakulteta, Beograd, 1976, XII, 269-318. [36] Sienkiewicz w literaturach serbskiej i chorwackiej. Pami�tnik S�owia�ski, Warszawa, 1967, XVII, 96-119. Pod istim naslovom, sa manjim izmenama, u zb.: Henryk Sienkiewicz, tw�rczo�� i recepcja �wiatowa. Kraków, 1968, 367-378. [37] N. M. Rajko i kontynuatorzy. <U zb.:> �ladami �ycia i tw�rczo�ci Marii Konopnickiej. Warszawa, 1963, 254-268. Drugo izdanje: 1966, 263-267. [38] "Excelsior!" u prevodu Josipa Eugena Tomi�a. Zbornik za slavistiku Matice srpske, Novi Sad, 1970, 1, 136-158. � Debiut poetycki Adama Ansyka. Przegl�d Humanistyczny, Warszawa, 1972, 5, 81-82. [39] Mile Pavlovi� prevodilac s poljskog. Prilozi za KJIF, Beograd, 1964, XXX/1-2, 71-76. � T�umacz Kasprowicza � "M. P.". Pami�tnik S�owia�ski, Warszawa, 1965, XV, 199-206. [40] Jedna Du�i�eva pozajmica. <U zb.:> Uporedna istra�ivanja, 1. Institut za knji�evnost i umetnost, Beograd, 1976, 603-620. [41] Uporedna istra�ivanja, 1. Institut za knji�evnost i umetnost, Beograd, 1976, 603-620. [42] Na kom je jeziku Konstantin iz Ostrovice pisao svoju hroniku?. Prilozi za KJIF, Beograd, 1934, XIV/1-2, 174-180. [43] Rukopis je predat Odboru za prou�avanje knji�evnosti SANU. [44] Konstantin Mihailovi� iz Ostrovice. Povodom nekih novih radova. Zbornik Matice srpske za knji�evnost i jezik, Novi Sad, 1976, XXIV/1, 35. [45] Isto, 36. [46] Konstantin Jani�ar i srpska narodna tradicija. Prilozi za KJIF, 1976, XLII/1-4, 66-85. � Odjek narodne tradicije u delu Konstantina Mihailovi�a iz Ostrovice. <U zb.> Nau�ni sastanak slavista..., MSC, Beograd, 1986, 15/2, 263-272. [47] Up.: Konstantin Jani�ar i srpska narodna tradicija, 83-84. [48] Up.: Angiolo Danti, Ani Janczar, ani autor Kroniki Tureckiej. Pami�tnik S�owia�ski, Warszawa, 1969, XIX, 101-113. [49] Konstantin Mihailovi� iz Ostrovice. Povodom nekih novih radova, 33-59. [50] Povodom odgovora An�ola Dantija. Zbornik Matice srpske za knji�evnost i jezik, Novi Sad, 1978, XXVI/3, 454. [51] Anali Filolo�kog fakulteta, Beograd, 1970, X, 115-162. [52] Cto godina slavistike u Srbiji. <U zb.:> Nau�ni sastanak slavista..., MSC, Beograd, 1979, 7/2, 7-13. � Prekretne godine Radovana Ko�uti�a. Slavisti�ki zbornik, Beograd, 1986, I, 9-20. � Radovan Ko�uti� (1866-1949), isto, 123-125. [53] Zbornik za slavistiku Matice srpske, Novi Sad, 1982, 23, 171-181. [54] Poljska knji�evnost XIX veka kao izraz poljskog nacionalnog duha. Pre�tampano iz �asopisa "Soko". Beograd, 1940, 3. [55] Knjiga je u izdanju Matice srpske iza�la iz �tampe s prole�a 1941, pred sam rat na na�em tlu, iako je na naslovnoj strani kao godina izdanja - s razlogom - ozna�ena 1938. |