Projekat Rastko : Poljska

Miroslav Topi� (Beograd)

Prva Ko�uti�eva hrestomatija

Sto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog nau�nog skupa, Katedra za slavistiku Filolo�kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slavisti�ko dru�tvo Srbije, Beograd, 1996.

I

Godine 1896, pod okriljem Velike �kole, sa kraljevskim grbom Dr�avne �tamparije, pojavila se u zemlji Srbiji na�a prva univerzitetska hrestomatija jedne slovenske knji�evnosti. Bili su to Primeri knji�evnog jezika poljskog, koje je za svoje slu�aoce i druge ljubitelje i poklonike umetnosti re�i odabrao i priredio Radovan Ko�uti�, u�itelj na�ih u�itelja.

Taj prvi Ko�uti�ev ud�benik, nastao dve godine pre glasovite Gramatike poljskoga jezika i punih pet godina pre onih dobro poznatih Primera knji�evnoga jezika poljskog (sa pokretnim a u naslovu), ta prva �itanka i prva antologija poljske knji�evnosti kod Srba, knjiga iz koje je u�io i �ije je tekstove prevodio i jedan Lazar Kne�evi�, odigrav�i svoju neponovljivu, pionirsku ulogu, nije do�ivela zaslu�eno priznanje. Potisnuta od svoje naslednice, vrlo brzo je prekrivena velom zaborava. Decenijama je tavorila u mraku, izvan vidokruga slavisti�ke nauke, bez odziva, bez traga u na�im bibliografijama.

A svima nam je bila na dohvatu ruke, me�u onim knjigama nasu�nim koje su koristile generacije i generacije studenata slavistike, me�u ud�benicima Ko�uti�evim iz kojih smo i mi u�ili. Neki od nas su je mo�da (a neki, po prirodi posla, sasvim sigurno) i u rukama imali, ali nisu ni pomi�ljali da to nije ona poznata Ko�uti�eva hrestomatija iz 1901. godine ve� njena prethodnica, pet godina starija.

Tako je bilo sve do onog �asa kada je profesor �or�e �ivanovi� u biblioteci Odseka za slavistiku Filolo�kog fakulteta u Beogradu prona�ao jedan primerak te zaboravljene knjige, bez korica i naslovne strane, i kona�no utvrdio pravi identitet ove jedinstvene polonisti�ke relikvije. Godine 1982, kada se u dvadeset tre�oj svesci Zbornika za slavistiku pojavio Profesorov rad Dosad nepoznat univerzitetski poljski priru�nik Radovana Ko�uti�a, prva srpska hrestomatija jedne slovenske knji�evnosti najzad je predstavljena nau�noj javnosti. O zna�aju te hrestomatije i okolnostima u kojima je nastala profesor �ivanovi� je pisao jo� jednom, u okviru rada Prekretne godine Radovana Ko�uti�a, objavljenog 1986. godine u prvoj knjizi Slavisti�kog zbornika.

Tim prekretnim radovima profesora �or�a �ivanovi�a i dragocenim Pismima Radovana Ko�uti�a Elizi O�e�kovoj, koja je 1968. godine, u osmoj knjizi Anala Filolo�kog fakulteta, objavio profesor Stojan Subotin, u najve�oj meri duguje postanje ovaj skromni prilog, posve�en jednoj veoma zna�ajnoj, od zlata vrednijoj knjizi, koja upravo ulazi u svoju stotu godinu.

II

O tome kako je nastajala, gde je i kada �tampana prva Ko�uti�eva hrestomatija, kako su odabirani i odakle su stizali pojedini tekstovi koji �e se u njoj pojaviti, veoma mnogo mo�emo saznati iz Ko�uti�evih pisama znamenitoj poljskoj knji�evnici Elizi O�e�kovoj. Koriste�i taj bogati izvor, u prvi plan �emo staviti neka pitanja koja nisu dovoljno rasvetljena i do kraja razja�njena. Ne�emo se, naravno, li�iti ni neophodnih podataka, ni nespornih �injenica koje su utvrdili na�i prethodnici.

Po�imo od onog �uvenog pisma u kome Radovan Ko�uti� obave�tava Elizu O�e�kovu da �e Dr�avna �tamparija u Beogradu za potrebe univerzitetske nastave izdati poljsku hrestomatiju (Wypisy polskie), �ijeg se sastavljanja prihvatio^[1]. To pismo, koje za na�u polonistiku ima vrednost istorijskog dokumenta, pisano je 3. februara 1896. godine. Zamisliv�i se nad ovim datumom, profesor �ivanovi� nam je (me�u zagradama) ostavio jednu podsticajnu dilemu: �ne znamo samo je li to po starom ili novom kalendaru, jer je pismo pisano poljski, pa bi mogao biti i novi"^[2]. Poku�a�emo da tu dilemu razre�imo. Priroda postavljenog problema od nas zahteva da pod lupu stavimo svih osam Ko�uti�evih pisama O�e�kovoj (pisanih istim, poljskim jezikom).

Iznosimo najva�nije podatke i zaklju�ak do kojeg smo do�li. Samo jedno pismo (�etvrto po redu) datirano je na oba na�ina: i po starom, i po novom kalendaru (izme�u kojih je razlika u to vreme iznosila dvanaest dana). Pisano je u Petrogradu 13/25. oktobra 1889. godine. Ostala pisma, i petrogradska (iz 1889), i beogradska (iz 1896. godine), datirana su, sva je prilika, po julijanskom kalendaru, koji je tada bio na snazi kako u Rusiji tako i u Srbiji. Krunski dokaz nam pru�a peto pismo. U njemu je, pored ostalog, Ko�uti� potanko ispri�ao velikoj usamljenici iz Grodna kako je �pro�log utorka� proslavljeno �poljsko Badnje ve�e u Petrogradu�^[3]. Ovo dragoceno pismo nosi datum koji razre�ava dilemu: pisano je 19. decembra 1889. godine. To mo�e biti samo po starom kalendaru. Ni poljski jezik, ni �polska wigilia�, u �ijem je obele�avanju u�estvovao, nisu naveli na�eg Ko�uti�a da u pismu upu�enom znamenitoj poljskoj knji�evnici, prema kojoj gaji najdublje po�tovanje, odstupi od zvani�nog (i svog) ra�unanja vremena. Iz kojih bi onda razloga to �inio u drugim pismima? Kad god je stavljao samo jedan datum, svakako nije imao u vidu gregorijanski ve� tada va�e�i, julijanski kalendar. Pismo od 3. februara 1896, koje je bilo povod ovih ispitivanja, datirano je, zaklju�ujemo, po starom kalendaru. Taj zaklju�ak, razume se, va�i i za pisma od 24. februara i 20. marta iste godine, koja nam tako�e pru�aju verodostojna i re�ita svedo�anstva o sastavljanju i �tampanju prve Ko�uti�eve hrestomatije.

Iz pisma od 24. februara, koje predstavlja pravu riznicu zanimljivih i va�nih podataka, saznajemo, izme�u ostalog, da se knjiga ve� �tampa. �Preko 8 tabaka imam od�tampanih� � precizno nas informi�e Ko�uti� ^[4]. Iz njegovih �tedrih saop�tenja i obra�anja O�e�kovoj saznajemo i to da i dalje tra�i i bira tekstove, da razmi�lja o skladu Primera.

C tim u vezi treba razjasniti jedno mesto u ovom pismu koje je ostalo bez adekvatnog komentara. Obave�tavaju�i O�e�kovu da je iz Krakova umesto naru�ene Gospo�ice Antonjine dobio Melanholike, Ko�uti� dodaje:

�'Ogniwa' pomie�ci�bym ch�tnie, boj� si� tylko �e w Wypisach b�dzie za du�o �yd�w, bo ju� da�em 'Srula z Lubartowa', Jaktona, El mole Gawalewicza i Koncert Jankiela z 'Pana Tadeusza'".^[5]

Smisao nije sporan: sastavlja� Primera bi u njih rado uvrstio pripovetku O�e�kove Karike, ali vodi ra�una o tome da u hrestomatiji ne bude previ�e tekstova s jevrejskom tematikom, po�to ve� ima �etiri takva �tiva. Kad je o navedenim �tivima re�, neophodna su neka razja�njenja i konfrontacije.

Odgovaraju�i komentar zahteva pre svega ono �El mole Gawalewicza�. Izdava� Ko�uti�evih pisama O�e�kovoj na ovom mestu daje napomenu �Marian Gavalevi� (1852-1910), pripoveda�, dramski pisac, pesnik, novinar, knji�evni i pozori�ni kriti�ar. U svoje vreme prili�no popularan�.^[6] O delu iza kojeg stoji ovo ime u toj bele�ci podataka nema. �to se Marjana Gavalevi�a ti�e, Ko�uti� je u istom pismu, ali u drugom kontekstu, o njemu izrekao ovakav sud:

�Je�eli opuszcz� Gawalewicza zdaje mi si�, �e szkody nie b�dzie. To jaki� zefirny pisarz, taki s�odziutki, lekki i pusty."^[7]

Pa�ljivi �italac ovog pisma mora se ovde zapitati: zar je od tog �zefirnog, sladunjavog, lakog i praznog" pisca, od �ijeg izostavljanja ��tete ne bi bilo", sastavlja� Primera knji�evnog jezika poljskog uzeo ono delo koje nije ustupilo mesto ni samoj O�e�kovoj? Da li je Ko�uti� bio tako nedosledan, ili ne�to drugo tu nije u redu?

Ako je pismo dobro pro�itano (u �ta verujemo, a nismo bili u mogu�nosti da to i proverimo), posredi je klasi�na oma�ka pera. Delo iza kojeg stoji Gavalevi�evo ime uop�te nije njegovo. Autor je � Viktor Gomulicki (1848-1919). U pitanju je poznata pesma El mole rachmim, koju �e i Juljan Tuvim uvrstiti u svoju antologiju poljske poezije XIX veka.^[8]

Tu je pesmu Ko�uti� uneo u prvu antologiju poljske knji�evnosti sastavljenu u zemlji Srbiji. Ta knjiga je pred na�im o�ima. Na sto sedamdeset osmoj strani nalazimo i napomenu:

�Od sl�w 'El mole rachmim' (Bo�e, pe�en mi�osierdzia!) zaczyna si� �ydowska pie�� za umar�ych. Podczas obrz�du �lubnego, je�eli jedno z narzeczonych jest sierot�, pie�� t� od�piewuje Chazen, czyli kantor".^[9]

Na strani sto osamdesetoj - pesnikovo ime: Wiktor Gomulicki.

Imaju�i pred sobom Primere iz 1896. godine, mo�emo odmah odgovoriti i na slede�e pitanje: ima li u toj knjizi i onih drugih tekstova s jevrejskom tematikom o kojima govori Ko�uti� u pismu od 24. februara?

Pripovetka Adama �imanjskog Srul z Lubartowa (koju je, dodajmo, Ko�uti� pomenuo i u prethodnom pismu O�e�kovoj, me�u delima koja namerava da uvrsti u hrestomatiju) dobila je istaknuto mesto u prvoj �itanci na�ih polonista, gde �e pasti u o�i i svom budu�em prevodiocu � Lazaru Kne�evi�u. Nije izostao ni �uveni Jankjelov koncert iz Mickjevi�eve besmrtne epopeje. A od Jaktona Marije Konopnjicke � ni traga ni glasa. Umesto najavljenog pojavljuje se drugi Jevrejin: �aciarz Klemensa Juno�e-�anjavskog. Kako je do�lo do te zamene, pitanje je koje �e ostati bez odgovora (ako je pismo dobro pro�itano). Da neka vi�a pravda bude zadovoljena, obe pripovetke (i najavljena, i odabrana) bi�e prevedene na srpski jezik ^[10].

III

Poslednje, osmo pismo Radovana Ko�uti�a Elizi O�e�kovoj, pisano u Beogradu 20. marta 1896 (po starom kalendaru, dodajemo), po�inje ovako:

Szanowna Pani,

otrzyma�em �Babuni�", ,,Pann� Antonin�" i wypis z powie�ci Kaczkowskiego. Chcia�bym tylko raz jeszcze by� w Grodnie, aby poca�owa� Wasz� dobr� r�k�. Dzi�ki serdeczne! �Babunia" jest przepyszna; to ostatnie s�owo poezji polskiej; pomieszcz� j� ca��"^[11].

�ta nam sve kazuje, otkriva i potvr�uje, kakve nam vidike otvara i na kakve zaklju�ke navodi ovaj mali pasus, u kome je Ko�uti� izlio toliko iskrene zahvalnosti i ushi�enja?

Gospo�icu Antonjinu, do koje nije uspeo da do�e preko jedne krakovske knji�are, dobio je od same O�e�kove. Velika poljska knji�evnica poslala mu je jo� jednu svoju pripovetku, za kojom je tako�e tragao. Za Ko�uti�a je Baka (ili: Stara majka, kako �e naslov te pripovetke glasiti u prevodu Milorada St. Jankovi�a) bila pravo otkrovenje (�poslednja re� poljske poezije�). Nju �e, bez skra�ivanja, uneti u obe svoje hrestomatije. �injenica da je sastavlja� na�e prve antologije poljske knji�evnosti jedan takav prilog dobio od samog pisca zaslu�uje da bude posebno nagla�ena.

Du�i osvrt zahteva onaj �odlomak iz romana Ka�kovskog�. U pitanju je roman Wnucz�ta, a naslov odlomka glasi: Zawieja �nie�na na Podolu. Taj tekst je u�ao u prvu Ko�uti�evu hrestomatiju, a s njom i u istoriju na�e polonistike, zahvaljuju�i Elizi O�e�kovoj. Ona ga je, zapravo, i odabrala.

Dokaze za ovu tvrdnju pru�a nam prethodno pismo (ono od 24. februara). O Ko�uti�evim mukama sa Zigmuntom Ka�kovskim, o bezuspe�nim traganjima i �elji da po svaku cenu do�e do bilo kog njegovog teksta koji bi bio pogodan za Primere, svedo�i ovaj iskaz:

Kaczkowskiego trzeba b�dzie ca�ego kupi�, bo w galicyjskich Wypisach nic nie ma z tego pisarza, zapewne dlatego �e nie jest Sta�czykiem ^[12].

�Kupiti celog Ka�kovskog� nije mala stvar: var�avsko izdanje njegovih sabranih dela (iz 1874-1875) imalo je jedanaest tomova. Ali, �ta da se radi kad �u galicijskim Primerima� (a to �e biti Wypisy polskie Stanislava Tarnovskog i Fran�i�eka Pruhnjickog) �nema ni�eg od tog pisca�; nijednog njegovog teksta nema u toj hrestomatiji jama�no zbog toga �to ne pripada krakovskim konzervativcima (kao �to je Stanislav Tarnovski, koautor Stanj�ikovog portfelja) � tako tuma�imo Ko�uti�eve re�i (i ono �to se krije izme�u redova).

�Odlomak iz romana Ka�kovskog� nije, dakle, odabrao niko drugi do Eliza O�e�kova. Da li ga je njena prijateljska ruka i prepisala, ili je to u�inio neko od onih �poznanika sa Njemena�, �gospo�a i gospode� kojima je Ko�uti� upu�ivao pozdrave u pismima iz Petrograda, nije toliko va�no (mada bismo voleli da i to znamo) koliko pouzdano utvr�ena �injenica da je Me�avy na Podolju za Ko�uti�evu antologiju odabrala ona sigurna, znala�ka ruka kojom je sazdan roman Na Njemenu.

Uveriv�i se u to, smemo li pretpostaviti da je prijateljska pomo� Elize O�e�kove Radovanu Ko�uti�u i u nekim drugim slu�ajevima bila ve�a nego �to se misli?

Na umu nam je, pre svega, Prusov Mihalko.

U pismu od 3. februara Ko�uti� moli O�e�kovu da mu pomogne, jer �samo od nje i gospodina Prusa" nema prikladnog �tiva za hrestomatiju koju sastavlja. A stalo mu je do toga �da Primeri budu �to je mogu�e bolji�. Prusa ne poznaje li�no, pa ne mo�e da mu pi�e. Zato se obra�a O�e�kovoj. Nema li mo�da ona ne�to pri ruci?^[13]

Na po�etku slede�eg pisma (od 24. februara), zahvaljuju�i od sveg srca na odgovoru iz Grodna, Ko�uti� ka�e: �Prema Va�em pismu naru�io sam u Krakovu neke knjige, ali nisam sve dobio.�^[14] Kao �to znamo, nije dobio Gospo�icu Antonjinu. A �ta mu je iz Krakova stiglo (pored Melanholika, koje nije ni naru�io)?

Sva je prilika da je iz Krakova stigao Mihalko. Po preporuci iz Grodna. Iz samog pisma saznajemo da je ta Prusova pripovetka u�la u hrestomatiju (s izvesnim skra�enjima). O tome govore dve kratke re�enice: �'Micha�ka' pomie�ci�em w skr�ceniu. Rzecz to bardzo �adna.�^[15] Druga re�enica nam zvu�i ovako: stvar koju ste Vi preporu�ili zaista je vrlo lepa. Mada ovog puta Eliza O�e�kova u Beograd nije poslala (�w poleconej opasce�) nikakvu knjigu (na �emu bi joj Ko�uti� posebno zahvalio), i Mihalko je, po svemu sude�i, u antologijske Primere knji�evnog jezika poljskog u�ao zahvaljuju�i njenoj ruci-pomo�nici.

U dva Ko�uti�eva pisma Elizi O�e�kovoj, pisana 1896. godine, pojavljuje se ime Teodora Toma�a Je�a. Jedan tekst ovog pisca Ko�uti� je uneo u svoju prvu hrestomatiju. Da li me�u tim �injenicama postoji neka dublja veza?

U pismu od 24. februara, obavestiv�i O�e�kovu o nevoljama s Ka�kovskim, Ko�uti� odmah zatim pred nju iznosi novi problem s kojim se suo�io:

�ta da uzmem od Je�a? On je na� veliki prijatelj i ne bih �eleo da ga zaobi�em. Mo�da ne�to iz Uskoka, neki odlomak? Molim Vas za savet ^[16].

O�e�kova je na ovu molbu morala odgovoriti. Ako se onako svesrdno postarala da u Ko�uti�evoj hrestomatiji bude predstavljen Zigmunt Ka�kovski, morala je dati tra�eni savet kad je u pitanju Zigmunt Milkovski, u knji�evnosti poznat kao Teodor Toma� Je�.

Elizu O�e�kovu je sa Zigmuntom Milkovskim vezivalo dugogodi�nje iskreno prijateljstvo. O njegovim romanima napisala je studiju ^[17]. Za sam roman o uskocima, u jednom od mnogobrojnih pisama Je�u (onom od 17. decembra 1881), rekla je i ovo: �Sve �to �ita poljski, ve� je �italo Uskoke, a najmla�e pokolenje koje ih jo� nije �italo, sigurno �e ih �itati�^[18].

Pisma Elize O�e�kove Radovanu Ko�uti�u nisu, na �alost, sa�uvana. I bez tog izgubljenog dokumenta jedna stvar je ovde van svake sumnje: na pitanje da li da u svoju hrestomatiju unese �ne�to iz Uskoka", Radovan Ko�uti� ni u kom slu�aju nije mogao dobiti negativan odgovor.

U Ko�uti�evom pismu od 20. marta, iz kojeg smo saznali da mu je O�e�kova poslala �Baku, Gospo�icu Antonjinu i odlomak iz romana Ka�kovskog�, nalazimo i ovu informaciju: �Dobio sam Je�a, a za nekoliko dana dobi�u i Severa.�^[19] Knjiga koju je Ko�uti� dobio (pa o tome obavestio O�e�kovu) bili su upravo Uskoci.

Teodor Toma� Je� je u prvoj Ko�uti�evoj hrestomatiji predstavljen odlomkom iz tog romana. Predstavljen je na najbolji na�in. Antologijski odlomak poti�e iz �este glave Prologa. Naslov te glave (i �tiva u hrestomatiji) glasi: Siwy w�os ojca.

Pred nama je taj potresni prizor: o�i de�aka, privijenog uz majku, u daljini vide sede o�eve vlasi; nabijen na kolac, uzdignut iznad gomile, mu�eni�ki venac dobija Milo� Viduli�.

Ovaj odlomak je, po na�em mi�ljenju, Ko�uti�u preporu�ila Eliza O�e�kova. �ini nam se manje verovatnim da je ona O�e�kova koja se toliko trudila oko Ka�kovskog odgovorila samo da svakako treba uzeti �ne�to iz Uskoka".

Interpretiraju�i studiju Elize O�e�kove, profesor Stojan Subotin je u svojoj monografiji Romani Teodora Toma�a Je�a (Zigmunta Milkovskog) o Jugoslovenima, pored ostalog, pomenuo i niz �idealno �istih li�nosti kakve su Milo� i Ljuba Viduli� u Uskocima"^[20]. C tim li�nostima, koje je apostrofirala Eliza O�e�kova pi�u�i o romanima Teodora Toma�a Je�a, sre�emo se i u antologijskom odlomku Je�evog romana. C njima su se sretali i prvi �itaoci Primera knji�evnog jezika poljskog.

Napominjemo da u trenutku kada je Ko�uti�eva antologija ugledala sveta Uskoci kod nas nisu bili poznati. Nedovr�eni prevod Nikole Manojlovi�a-Rajka pojavi�e se na stranicama Narodnih novina idu�e, 1897. godine.

Vratimo se sada Ko�uti�evoj re�enici �Dobio sam Je�a, a za nekoliko dana dobi�u i Severa�. Je�ev slu�aj smo ispitali. Ostaje nam Ignaci Ma�ejovski-Sever.

I tu nam je pouzdan izvor informacija pismo od 24. februara. Ako iz njega izvu�emo samo ono �to se odnosi na Severa, od dobijenih podataka sastavi�emo ovu �slagalicu�: Ko�uti�u bi bilo �ao da izostavi tog pisca, o kome je mnogo �itao, a se�a se i kako ga je sama O�e�kova hvalila (pretpostavljamo: prilikom Ko�uti�eve posete Grodnu); moli je da mu nekako pomogne, ako mo�e i da mu po�alje neku kra�u Severovu stvar ^[21].

Informaciju iz pisma od 20. marta tuma�imo ovako: za nekoliko dana Ko�uti�u treba da stigne (svakako ne iz Grodna) naru�ena Severova knjiga; u njoj je tekst pogodan za hrestomatiju.

U Primerima knji�evnog jezika poljskog Ignaci Ma�ejovski je predstavljen odlomkom iz �sli�ice� Wiosna. Naslov �tiva je Marysia. Po svemu sude�i, tu prostodu�nu devojku, koja se iz grada vra�a u zavi�ajno selo, Ko�uti�u je preporu�ila Eliza O�e�kova.

Kada je prvi put pomenuo Severa, Ko�uti� je u istoj re�enici ukazao na jo� jednog pisca kojeg ne bi hteo da izostavi. Ta kratka re�enica iz njegovog pisma od 24. februara glasi: ��al mnie Sewera i Dygasi�skiego�^[22]. Kako saznajemo iz daljeg izlaganja, problem je ovog puta bio u tome �to se Novele Adolfa Digasinjskog, �tampane u Var�avi 1884. godine, vi�e nisu mogle na�i, �a to je njegovo glavno delo�. Po�to traganja nisu urodila plodom, Ko�uti� se obra�a O�e�kovoj: nema li mo�da ona tu �eljenu knjigu?^[23]

Da je odgovor morao biti negativan, zaklju�ujemo po Ko�uti�evom pismu od 20. marta. Saop�tiv�i O�e�kovoj da je dobio Je�a, a da �e uskoro dobiti i Severa, Ko�uti� joj se jada kako jedino Digasinjskog ne mo�e da dobije, a tako bi �eleo da ba� ne�to iz tih njegovih Novela unese u prvi deo svoje hrestomatije. Potrebna mu je, naime, prva �sli�ica� � Wilk, psy i ludzie, za koju kriti�ar Pjotr Hmjelovski ka�e da je najbolja. Mo�da bi se ne�to dalo u�initi ako bi O�e�kova bila tako dobra da pi�e nekom u Var�avu? Mo�da bi gospodin Mejet mogao da porazgovara s autorom, ili da tu knjigu potra�i u antikvarijatu ^[24].

Da li je Eliza O�e�kova pisala svom var�avskom prijatelju i zastupniku, knji�evniku i advokatu Leopoldu Mejetu i da li je on ne�to preduzeo, nije nam poznato. C druge strane, pouzdano znamo da Ko�uti� nije dobio knjigu koju je �eleo. Da mu je do�la u ruke, u Primerima knji�evnog jezika poljskog svakako bi se pojavila onoliko hvaljena �sli�ica� Wilk, psy i ludzie. Umesto nje u obe Ko�uti�eve hrestomatije u�la je pri�ica Jaki pa�, taki s�uga, koja ne pripada Novelama iz 1884. godine. Ova pri�a je prvi put objavljena u listu Kurier Codzienny 1891, a dve godine kasnije �tampana je u zbirci Garstka. Podaci koji su nam dostupni ne ukazuju na to da je Ko�uti�u taj primer preporu�ila O�e�kova.

Za veliki broj tekstova pouzdano znamo da ih je sastavlja� hrestomatije sam odabrao. O tome je obave�tavao Elizu O�e�kovu, kako bi ona mogla da sa svoje strane jo� ne�to doda (ako na�e za shodno). Da li je O�e�kova preporu�ila Ko�uti�u neki od onih antologijskih tekstova koji se u njegovim pismima uop�te ne pominju, ne znamo i ne mo�emo znati, jer nikakvih svedo�anstava o tome nemamo.

Na osnovu podataka sadr�anih u dragocenim Ko�uti�evim pismima mo�emo zaklju�iti: Eliza O�e�kova je Ko�uti�u poslala svoju pripovetku Baka (uz Gospo�icu Antonjinu, koja nije dobila mesto u Primerima) i odlomak iz romana Ka�kovskog Unuci, koji je sama odabrala; sve ukazuje na to da su i Prusov Mihalko i Severova Marisja, kao i antologijski odlomak iz Je�evih Uskoka, u prvu Ko�uti�evu hrestomatiju, a njom i u istoriju na�e polonistike, u�li zahvaljuju�i svesrdnoj pomo�i velike poljske knji�evnice.

IV

Iako ne raspola�emo arhivskom gra�om iz beogradske Dr�avne �tamparije, imaju�i pred sobom Primere knji�evnog jezika poljskog i Pisma Radovana Ko�uti�a Elizi O�e�kovoj, mo�emo ne�to re�i i o tome kako je teklo �tampanje prve Ko�uti�eve hrestomatije. Mo�emo, �tavi�e, ta�no odrediti koji je njen segment bio �tampan do 24. februara 1896. godine (po starom kalendaru).

Primeri knji�evnog jezika poljskog imaju ukupno 288 strana. To je ta�no osamnaest tabaka. Sastoje se iz dva dela. Prvi zauzima �etiri tabaka (str. 1-64), a drugi �etrnaest (str. 65-288). Ovi elementarni, �aritmeti�ki� podaci, koje nam saop�tava sama knjiga, olak�a�e nam re�avanje postavljenog zadatka.

Iz Ko�uti�evog pisma od 24. februara 1896. saznali smo da je do tog dana bilo od�tampano preko osam tabaka njegove hrestomatije. Da je celih devet, bila bi to polovina knjige, od koje do 3. februara nije bilo �tampano ni slovo.

Da li je �tampanje teklo po uobi�ajenom redu, od prve strane prvog tabaka? Da li je prvi deo �tampan pre drugog?

Knjiga koja je pred nama po�inje pesmom And�eja Njemojevskog Wschód. Simboli�ni Izlazak sunca je �osobeni znak" Primera knji�evnog jezika poljskog. Ta �e pesma u�i i u druge, poznate Primere, ali ne�e ozna�avati njihov po�etak. U prvoj Ko�uti�evoj hrestomatiji Njemojevski je predstavljen i ciklusom od �etrnaest pesama, �iji je naslov Ty za ciemn� skryte chmur�... I taj se ciklus nalazi u prvom delu knjige (str. 34-36). Da li su stranice na kojima je kod nas prvi put predstavljen And�ej Njemojevski mogle biti �tampane pre 24. februara 1896. godine?

U pismu koje nosi taj datum nalazimo iskaz najverodostojnijeg svedoka. Obavestiv�i O�e�kovu da je za Primere ve� odabrao pesme Kazimje�a Tetmajera i Zenona P�esmickog, Ko�uti� dodaje da ra�una na jo� tri predstavnika �nove poezije":

Je�eli mnie z Krakowa przy�l� Kasprowicza, Niemojewskiego i Nawrockiego, nowa poezya w Wypisach �wietnie si� zareprezentuje"^[25].

Iz ove kondicionalne re�enice saznajemo da sastavlja� hrestomatije tada jo� nije imao pesme And�eja Njemojevskog (kao ni Jana Kasprovi�a i Vladislava Navrockog).

Navrocki nas ovde ne zanima, jer u Ko�uti�evim Primerima od njega nema ni traga. Pored Njemojevskog, za �ije smo pesme utvrdili da do 24. februara nisu mogle biti �tampane, na�u pa�nju privla�i Kasprovi�. U prvu Ko�uti�evu hrestomatiju u�lo je devet njegovih pesama. Kako je jedna od njih, Jesie�, u stvari sonetni triptih, mogli bismo taj broj i pove�ati (po takvom ra�unu pesama bi bilo jedanaest). Sve sem jedne nalaze se u drugom delu knjige. U prvom delu, na �esnaestoj strani (kojom se zavr�ava prvi tabak), ovekove�ena je pesma Ciche boje. To je prva Kasprovi�eva pesma koju su na poljskom jeziku �itali Ko�uti�evi prvi slu�aoci. A �to se ti�e zadatka koji ovde re�avamo, dobili smo novi dokaz da prvi tabak te knjige-za�etnice nije jedan od onih koji su �tampani do 24. februara.

Kao potvrda s Ko�uti�evim pe�atom, u rukama nam je tre�i dokaz: pri�a Adolfa Digasinjskog Jaki pa�, taki s�uga. �tampana je u dva nastavka, u okviru prvog tabaka Primera knji�evnog jezika poljskog (str. 9-11 i 12-13). Taj tekst, kao �to znamo, Ko�uti� nije imao ni 20. marta.

Prvi i drugi tabak neraskidivim nitima povezuje �aciarz. Odabrani komad pripovetke Klemensa Juno�e-�anjavskog �tampan je u tri nastavka, pro�arana drugim prilozima (str. 16-19, 19-22 i 23-26). Nagla�avamo da prvi nastavak po�inje na onoj istoj strani na kojoj je �tampana Kasprovi�eva pesma Ciche boje.

Ciklus pesama And�eja Njemojevskog Ty za ciemn� skryte chmur�... nalazi se u tre�em tabaku. Na strani trideset �estoj, na kojoj se taj lirski mozaik zavr�ava, pojavljuje se pred nama � Marysia. Ise�ak iz �sli�ice� Wiosna �tampan je u dva nastavka (str. 36-39 i 40-44). Ta �sli�ica� sastavlja�u Primera knji�evnog jezika poljskog ni 20. marta nije bila pred o�ima: Severa �e dobiti �za nekoliko dana�.

U okviru �etvrtog tabaka �itaocima prve Ko�uti�eve hrestomatije predo�en je onaj potresni prizor iz romana o uskocima (str. 57-61). A 24. februara, podsetimo se, Ko�uti� tek pita O�e�kovu �ta da uzme od Je�a.

Podaci koje smo izneli nepobitno dokazuju da prvi deo Primera knji�evnog jezika poljskog nije mogao biti �tampan do termina o kome je re�. Na taj smo na�in, dakle, utvrdili da je drugi deo knjige pre prvog stavljen pod presu Dr�avne �tamparije. To zna�i da je do 24. februara 1896. od�tampano preko osam tabaka od onih �etrnaest koji pripadaju tom delu hrestomatije.

Preostaje nam da proverimo da li je drugi deo Primera knji�evnog jezika poljskog �tampan po redu, sukcesivno, od svoga po�etka.

Na po�etku drugog dela knjige koja je pred nama stoji Mickjevi�eva balada Trzech Budrysów (str. 65-66). Ozna�ena je rednim brojem jedan (kao i pesma Njemojevskog Wschód u prvom delu Primera). Logi�no je pretpostaviti da je upravo �litvanska balada� o trojici sinova staroga Budrisa prva od�tampana, da od tog me�a�a treba po�eti brojanje tabaka. Postupiv�i tako, do�i �emo do �uvene pesme Julju�a Slovackog Ojciec zad�umionych (str. 187-196), �iji zavr�ni deo ve� zalazi u deveti tabak. Grani�na linija bi se mo�da jo� mogla pomeriti, kako bismo uklju�ili i rektorski govor Juzefa �ujskog (str. 196-202).

Da li na tako ome�enom prostoru nalazimo neki tekst poput onih iz prvog dela, tekst koji ne bi mogao biti �tampan pre 24. februara?

Detaljno ispitav�i sve slu�ajeve, pro�itav�i jo� jednom Ko�uti�eva pisma iz 1896. godine, sa sigurno��u mo�emo re�i da u ovih osam tabaka (i komadu od devetog) nema nijednog takvog teksta.

Kao primer uzmimo Mihalka. Pripovetka kojom je u na�oj prvoj antologiji poljske knji�evnosti predstavljen Boleslav Prus �tampana je u dva nastavka (str. 101-110 i 121-128). U pitanju su tre�i i �etvrti tabak drugog dela knjige. Proveravamo odr�ivost na�e pretpostavke. Znamo da 3. februara Ko�uti� nije imao taj tekst, ali isto tako pouzdano znamo da ga je pre 24. februara dobio, skratio i uneo u hrestomatiju. Do tog termina Mihalko je, dakle, mogao biti �tampan.

U segmentu �ije smo granice utvrdili nalazi se, izme�u ostalog, i najdu�i tekst u Primerima: Zemsta Aleksandra Fredra. Odlomci tog remek-dela �poljskog Molijera" �tampani su na dvadeset pet dvostuba�nih strana (145-155 i 157-170). Tako predstavljenoj komediji dodat je i tekst Stanislava Tarnovskog O �Zem�cie� (str. 170-177).

Tu cu i jevrejske teme: Srul z Lubartowa (str. 69-78), Koncert Jankiela (str. 133-135), El mole rachmim (str. 178-180). �etvrti Jevrejin, �aciarz, u�i �e u prvi deo knjige (koji �e biti �tampan posle drugog).

Uz trojicu pesnika-proroka, korifeja poljskog romantizma � Mickjevi�a, Slovackog i Krasinjskog, uz poznate i ve� slavne pisce iz onog trezvenog i kriti�kog doba koje Poljaci nazivaju pozitivizmom � Sjenkjevi�a i Prusa, Asnika i Konopnjicku (druga imena da ne nabrajamo), tu cu i dva predstavnika �nove poezije� (modernizma, neoromantizma, ili � Mlade Poljske): Zenon P�esmicki-Mirjam i Kazimje� Tetmajer.

Koliko je pesama Ko�uti� uzeo od Mirjama, zavisi od toga kako ra�unamo: naslova ima devet, ali se pod jednim, Wsp�czesnym, u stvari kriju �etiri soneta, pa ne�emo pogre�iti ni ako ka�emo da je Zenon P�esmicki u na�oj prvoj antologiji poljske knji�evnosti zastupljen sa dvanaest pesama (str. 115-120). Kod Tetmajera je sve �isto i jasno kao Morsko oko: pesama (i naslova) ima ta�no deset (str. 141-144). I Mirjam, i Tetmajer � posebno nagla�avamo � prvi put cu kod nas predstavljeni u Ko�uti�evoj knjizi-za�etnici.

A sada bacimo pogled preko me�e (ili, da se adekvatnije izrazimo � preko grani�nog pojasa). Posle rektorskog govora Juzefa �ujskog dolazi Oda do m�odo�ci (str. 202-204). Na onoj stranici na kojoj se Mickjevi�eva pesma zavr�ava po�inje Zawieja �nie�na na Podolu (str. 204-208). Odlomak iz romana Wnucz�ta, kao �to smo videli, nije mogao biti �tampan do 24. februara. Do tog roka, samo iz tehni�kih razloga, nije �tampana ni Oda mladosti (ili barem njen zavr�ni deo). Da li je od�tampana koja stranica manje ili vi�e (u svakom slu�aju � preko osam, manje od devet tabaka), nije, uostalom, ni bitno. Bitna je �injenica da je zastoj u �tampanju izazvala Me�ava na Podolju. Tek kada je Ko�uti� od O�e�kove dobio �odlomak iz romana Ka�kovskog� (na �emu joj zahvaljuje 20. marta), put je postao prohodan. Tek tada je deveti tabak drugog dela knjige mogao biti od�tampan do kraja, da bi na red do�ao deseti. Ta dva tabaka upravo povezuje Zigmunt Ka�kovski.

U �donjem toku� drugog dela knjige pojavi�e se jo� dva �tiva koja Ko�uti� 24. februara nije imao: Z poezyj J. Kasprowicza (str. 245-250) i Babunia Elize O�e�kove (str. 250-262). I na taj se na�in potvr�uje da je zadatak koji smo sebi postavili dobio ta�no i jedino mogu�e re�enje.

Re�iv�i taj zadatak, osvrnimo se na jedno nedovoljno precizno, ali uprkos tome izuzetno zna�ajno, nezaobilazno svedo�anstvo o �tampanju prve Ko�uti�eve hrestomatije, na koje je pre nas ukazao profesor �or�e �ivanovi�. To svedo�anstvo i Profesorov komentar objedinjeni cu u ovom pasusu iz prekretnog rada Dosad nepoznat univerzitetski poljski priru�nik Radovana Ko�uti�a:

U �asopisu Delo, u svesci za april 1896, a to je knjiga X, nalazimo u bele�kama na kraju spisak knjiga i listova koji su predati za �tampanje Dr�avnoj �tampariji. U tome spisku, kad se nabrajaju knjige za �gimnasije�, stoji zabele�eno: �Primeri knji�evnosti jezika poljskog od R. Ko�uti�a�. Podvla�imo da je delo tu nazvano onako kako smo naveli, a ne onako kako na knjizi doista pi�e i kako smo navikli da Ko�uti� ova svoja dela naziva. To je verovatno �tamparska oma�ka. A onda valja ista�i i podatak da je knjiga za gimnazije, a jasno je da to nije moglo biti.^[26]

Jezgrovitom komentaru na�eg U�itelja doda�emo samo jedan detalj (koji mu je svakako bio poznat, ali ga nije stavio na uvid �itaocu). Re� je o nazivu knjige koju je otkrio. I bez korica i naslovne strane, ona nam ne samo saop�tava ve� i konsekventno, s matemati�kom ta�no��u ponavlja ime koje joj je njezin tvorac dao. Autenti�ni, Ko�uti�ev naslov: Primeri knji�evnog jezika poljskog pojavljuje se u njoj devetnaest puta. Na samoj prvoj strani nalazimo ga na dva mesta: na upadljivom, dominantnom vrhu i u tihom kutku donje margine. Na ovom drugom, neuglednom, ali ipak uo�ljivom mestu naslovom je ozna�en po�etak �tamparskog tabaka. Tako �e nam jo� sedamnaest puta, u predvidljivim, ravnomernim intervalima, isti naslov biti pred o�ima. Kao signal novoga po�etka.

Iako je naslov prve Ko�uti�eve hrestomatije u Delu pogre�no naveden, iako je ona predstavljena kao gimnazijski ud�benik, bele�ka je ispunila svoju osnovnu svrhu: skrenula je pa�nju �itaocima na knjigu koja �e se uskoro pojaviti. Tako je za nju mogao saznati i profesor gimnazije Milorad Pavlovi�, koji �e u istom �asopisu objavljivati svoje prevode poljske poezije.

Nemamo podataka o tome kada je zavr�eno �tampanje Primera knji�evnog jezika poljskog. Znaju�i, me�utim, da je za ono kratko vreme izme�u 3. i 24. februara bila �tampana skoro polovina knjige, a da su gotovo svi problemi koji su taj tempo usporili, pa i doveli do zastoja, bili re�eni do 20. marta (ostao je, prakti�no, jo� samo Digasinjski, jer �e Severov slu�aj biti re�en �za nekoliko dana"), ne vidimo razloge zbog kojih taj posao ne bi bio uspe�no okon�an � za nekoliko narednih meseci. Smatramo, naime, da ne bi trebalo previ�e rastegljivo i uop�teno tuma�iti Ko�uti�eve re�i iz poslednjeg pisma O�e�kovoj, pisanog 20. marta 1896 (po starom kalendaru):

Trzeba widzie�, jak si� m�odzie� ch�tnie uczy, jak si� cieszy my�l�, �e za kilka miesi�cy b�dzie czyta� polskich klasyk�w w oryginale i przepyszn� literatur� wsp�czesn�.^[27]

Za nekoliko meseci, kad po�ne nova �kolska godina, Ko�uti�evi studenti �e mo�i da �itaju � Primere knji�evnog jezika poljskog.

V

Sada je pravi trenutak da skrenemo pa�nju na jednu Ko�uti�evu bele�ku u onim drugim, dobro poznatim Primerima iz 1901. godine. Posve�ena je Juzefi Savickoj, �ija je novela List u�la u obe Ko�uti�eve hrestomatije. U toj bele�ci, koja nam je svima na vidiku (�tampana je na dvesta �estoj strani decenijama kori��enog ud�benika), krije se jedan va�an podatak, na koji, koliko je nama poznato, dosad nije ukazao niko ko je pisao o Ko�uti�u.

Po�etak bele�ke, ako odlo�imo �itanje napomene uz godinu ro�enja, glasi:

Sawicka Józefa (pseudonim: Ostoja), pripoveda�ica, rodila se 1859 god. ^[27] u Lap�inu (gubernija grodnanska). Vaspitanje je dobila doma�e; god. 1889 polo�ila je ispit za u�iteljicu poljskog jezika i knji�evnosti i od to doba predaje taj predmet u pensionatima var�avskim.

Tako pro�itan tekst deluje sasvim obi�no. Ono �to je za nas najzna�ajnije krije se upravo u napomeni koju je Ko�uti� dao povodom godine ro�enja Savicke:

Tako u autobiografiji. U jednom pak pismu (25. jan., 1897 god.), upu�enom piscu ovih redaka, stoji: "Rodila sam se 1860 god., umre�u - ne znam kad, svakako ne ba� tako brzo, jer volim �ivot, a svet s onu stranu groba ni malo me ne primamljuje".

Za nas, razume se, ovde nije bitna sporna godina ro�enja poljske spisateljice ve� neosporna �injenica da je Juzefa Savicka 25. januara 1897. pisala Radovanu Ko�uti�u. Iako samo pismo nije sa�uvano, u Ko�uti�evoj bele�ci su od zaborava otrgnuti njegovi fragmenti. Pored onog koji je naveden u napomeni, Ko�uti� nam je verno preneo (od re�i do re�i preveo) i slede�i odlomak:

Pi�em malo, jer vreme i snagu posve�ujem predavanjima poljske knji�evnosti. U prilikama, u kojima mi �ivimo, ta predavanja spadaju skoro u du�nost.

Sa�uvav�i od zaborava ove re�i "gospo�ice Jozefine", koje nam tako mnogo govore o njoj i vremenu u kome je �ivela, Ko�uti� na kraju te dragocene bele�ke iznosi i podatke o knji�evnom radu poljske spisateljice �iji je pseudonim Ostoja:

Prve novele �tampala je u var�avskom listu "Prawda" i u petrogradskom "Kraj", koji izdade i prvu svesku njezinih novela pod imenom "Szkice i obrazki" (1886); posle ove pojavi�e se jo� tri knjige (tre�oj od njih, koja je iza�la 1890 god., s natpisom "Nowele", napisao je kriti�ar Hmjeljovski vrlo lep predgovor), a zatim romani "Krulewna", "Wychowanka", itd. ^[28]

Kao �to vidimo, u bele�ci je posebno istaknuta ona knjiga Juzefe Savicke u kojoj se nalazi "vrlo lep predgovor" Pjotra Hmjelovskog. Ty je knjigu Ko�uti� najbolje poznavao. Iz nje je upravo odabrao tekst koji �e uneti u obe svoje hrestomatije.

Oko izbora se nije dvoumio nijednog trenutka. U pismu od 3. februara 1896. saop�tio je Elizi O�e�kovoj da �e u Primere uvrstiti "od p. Ostoi: 'List' (z Nowel 1890 r.)"^[29]. Do 24. februara novela je ve� bila �tampana. Nalazimo je u onom segmentu Ko�uti�eve knjige-za�etnice koji je prvi stavljen pod presu Dr�avne �tamparije (str. 84-93).

Osnovana je pretpostavka da me�u �injenicama koje smo utvrdili postoji neka dublja, kauzalna veza. Tra�e�i dokaze koji bi tu pretpostavku potvrdili, po�imo od onog pisma koje je Juzefa Savicka uputila Radovanu Ko�uti�u 25. januara 1897. godine.

Evo kako na tu stvar gledamo. U pismu o kome je re� knji�evnica �iji se tekst nalazi u Ko�uti�evoj hrestomatiji (�tampanoj 1896. godine) saop�tava njenom sastavlja�u podatke o svom �ivotu i radu. Za�to bi ona to �inila, za�to bi uop�te pisala Ko�uti�u, da joj se on nije obratio? Re�i Juzefe Savicke, koje nam bruje u sluhu, mogu biti samo drugi deo dijaloga, koji je zapo�eo Radovan Ko�uti�. Iako od tog Ko�uti�evog pisma nije sa�uvano ni slovo, nema sumnje da je ono postojalo, da ga je Savicka primila i na njega odgovorila. Odgovorila je, kao �to znamo, 25. januara 1897. Ko�uti� je, razume se, svoje pismo morao napisati pre tog datuma, najverovatnije istog meseca (na samom po�etku 1897. godine). Na pitanje za�to su mu tada bili potrebni podaci o �ivotu i radu Juzefe Savicke, kad �e se bele�ke o piscima pojaviti tek u drugim Primerima (1901) - odgovori�emo ovako: zato �to je te podatke trebalo saop�titi studentima prilikom obrade �tiva �iji je naslov List. Pi�u�i Savickoj, Ko�uti� joj je svakako javio da je knjiga u kojoj se nalazi i njena novela ugledala sveta, da knji�evni jezik poljski, �iji primer predstavlja i Pismo, ve� odjekuje pod svodovima beogradske Velike �kole. Da li je tom prilikom "gospo�ici Jozefini" poslao i primerak svoje prve hrestomatije, pitanje je na koje ne mo�emo odgovoriti. Tu nam ne mo�e pomo�i ni nekakva analogija, jer nemamo podataka ni o tome da li je takav simboli�ni honorar primila i sama O�e�kova.

Ime velike poljske knji�evnice nije ovde slu�ajno spomenuto. Njime, zapravo, �vr��e povezujemo imena Radovana Ko�uti�a i Juzefe Savicke. Spisateljica �ija je novela u�la u na�u prvu antologiju poljske knji�evnosti bila je bliska prijateljica Elize O�e�kove. Ovog puta nije re� o preporuci poslatoj iz Grodna (sastavlja� Primera je Pismo sam odabrao) ve� o onoj prijateljskoj atmosferi koju je stvarala i oko sebe �irila O�e�kova, o duhovnoj klimi koja je pogodovala uspostavljanju dijaloga Radovana Ko�uti�a i "gospo�ice Jozefine". �oveku punom obzira, koji nije mogao da pi�e "gospodinu Prusu" jer ga nije li�no poznavao, "gospo�ica Jozefina", o�igledno, nije bila daleka i strana. Pomi�ljamo �ak i na mogu�nost da su se nekada�nji student slavistike i nastavnica poljske knji�evnosti upoznali u gostoljubivom domu Elize O�e�kove. Prema podacima koji su nam dostupni, njihovi putevi su se u Grodnu mogli ukrstiti godine 1889. Da li su se termini njihovih poseta O�e�kovoj u nekom trenutku poklopili kao kazaljke na satu - u ovom �asu ne mo�emo re�i.

Mada prvenstveno mislimo na Njemen, iz se�anja nismo izbrisali Vislu. Juzefa Savicka, ne zaboravljamo, s neugasivim �arom predaje poljsku knji�evnost "u pensionatima var�avskim". U Var�avi objavljuje knjigu iz koje �e jednu novelu odabrati Radovan Ko�uti�. A on je, ni to ne zaboravljamo, i u Var�avi boravio. Da li je to puka koincidencija, zavodljiva i varljiva kao rano prole�e, ili se, mo�da, u mutnim vodama Visle krije neki izgubljeni klju�?

Vra�aju�i se Ko�uti�evom izgubljenom pismu i odgovoru Juzefe Savicke od kojeg su ostali samo odlomci, stavljamo na hartiju i ovo pitanje: da li se dijalog sveo na dva pisma, ili je, mo�da, ranije zapo�et i nastavljen posle 25. januara 1897? "Gospo�ica Jozefina", koju "svet s onu stranu groba nimalo nije privla�io", umre�e u jednoj var�avskoj bolnici 23. decembra 1920. godine.

Na kraju, zatvaraju�i krug, razjasnimo kako je nastala Ko�uti�eva bele�ka posve�ena Juzefi Savickoj.

U napomeni povodom godine ro�enja poljske spisateljice Ko�uti� konfrontira dva izvora: autobiografiju i pismo "gospo�ice Jozefine". O pismu smo dosta govorili. Preostaje nam jo� da objasnimo na koju se to autobiografiju Juzefe Savicke poziva Ko�uti�.

Odgovor na ovo pitanje dat je na najistaknutijem, po�asnom mestu u Primerima knji�evnoga jezika poljskog: na onoj nepaginiranoj stranici koja po�inje re�ima "Neka je najiskrenija hvala..." Me�u imenima poznatih nau�nika, akademika i profesora, na tom se mestu nalazi ijedno bez ikakvog zvanja i titule. A upravo je ono za na� predmet klju�no, jer su s njime tesno povezane Ko�uti�eve bele�ke o piscima. "Neka je najiskrenija hvala", ka�e na tom mestu Radovan Ko�uti�, i "Stevanu Dembi-u, knji�evniku i knji�aru var�avskom, koji mi je dao da se poslu�im autobiografijama modernih pisaca, prikupljenim za veliki biografski re�nik poljskih knji�evnika, koji on smera izdati". Prenose�i Ko�uti�eve re�i, koje za nas zna�e mnogo vi�e od kurtoaznih izraza zahvalnosti, sa svoje strane dodajemo ovu informaciju: Album pisarzy polskich (wsp�czesnych), kako glasi pravi naziv izvora na koji nas upu�uje Ko�uti�, izdao je Stefan Dembi godine 1901. u Var�avi. Autobiografiju mu je poslala i Juzefa Savicka.

Podacima koje je na�ao u autobiografiji poljske spisateljice pripremljenoj za Album Ko�uti� je priklju�io one koji su mu ve� bili poznati. Dobro je poznavao njene Novele (sa "vrlo lepim predgovorom" Hmjelovskog), knjigu iz koje je godine 1896. odabrao jedan antologijski tekst. U rukama je imao i ne�to �to niko drugi nije: pismo koje mu je 25. januara 1897. uputila "gospo�ica Jozefina".

Tako je nastala bele�ka koju je Radovan Ko�uti� posvetio Juzefi Savickoj, bele�ka kojoj nema ravne u Primerima knji�evnoga jezika poljskog. U njoj su, da se poslu�imo jezikom arheologije, jasno vidljiva dva sloja, �iju starost mo�emo odrediti prema materijalu koji u njima nalazimo. Mla�i sloj pripada vremenu poznatih Ko�uti�evih Primera, stariji poti�e iz perioda koji je obele�ila njihova zaboravljena prethodnica.

VI

U ruci nam je jedna mala knjiga koju je Radovan Ko�uti� poklonio biblioteci Slovenskog seminara (o �emu svedo�i njegov potpis). Registrujemo podatke. Ime pisca: Czes�aw Jankowski. Naslov: Capriccio. Cykl arabesek. Mesto i godina izdanja: Krakuw 1889. Izdava�: G. Gebethner i Spu�ka.

Ali, to nije sve. �im otvorimo knjigu, na unutra�njoj strani korica, u levom donjem uglu, primeti�emo jednu nalepnicu. Na njoj pi�e: Ksi�garnia Sp�ki Wydawniczej Polskiej w Krakowie.

Naziv te knji�are (samo bez onog: Polskiej) saop�tio nam je Ko�uti� u pismu O�e�kovoj od 3. februara 1896. Na to ranije nismo obra�ali pa�nju. Nije ni profesor �ivanovi�. Sada mo�emo dodati: to je ona krakovska knji�ara od koje je Ko�uti� naru�ivao i (ne ba� uvek) dobijao knjige. Tako treba shvatiti podatke koje nalazimo u pismu od 24. februara ("naru�io sam u Krakovu", "ako mi iz Krakova po�alju...").

Toliko smo informacija dobili od korica i naslovne strane. Mnogo vi�e mo�emo saznati od onoga �to je izme�u korica.

Capriccio �eslava Jankovskog jedna je od onih knjiga iz kojih je Radovan Ko�uti� birao tekstove za svoju prvu hrestomatiju. U prilici smo da saznamo kako je on to �inio. Da pratimo tragove koje je ostavila njegova olovka.

Ne ra�unaju�i Preludium, ciklus pesama o kome je re� �ine �ezdeset i �etiri arabeske. Ko�uti� je odabrao trinaest (u prvi mah �etrnaest). Da bi dobio skladnu celinu, promenio je redosled izabranih pesama (obele�avaju�i ih pri tom brojevima). To nije matematika. Nije robovanje scijentisti�koj egzaktnosti. Prate�i tragove Ko�uti�eve olovke, mi otkrivamo �oveka koji s estetskim u�ivanjem od delova prvobitnog ciklusa komponuje novi.

Pripremaju�i odabrane tekstove za �tampu, Ko�uti� je davao i uputstva kako ih treba slo�iti. Nad pesmama kra�eg stiha istom obi�nom olovkom bele�i: "u dva reda". Nad onima s neparnim brojem strofa: "u dva reda, jedna u sredu".

Ne nabrajaju�i sve pojedinosti, recimo samo da su odabrane arabeske �eslava Jankovskog u na�oj prvoj hrestomatiji poljske knji�evnosti predstavljene u onom obli�ju koje im je dala Ko�uti�eva ruka.

Nalazimo ih u prvom delu hrestomatije (�tampanom posle drugog). Ciklus od trinaest pesama, koje je odabrao i rasporedio Ko�uti�, zauzima ta�no tri stranice (54-56). Mo�da je ona �etrnaesta arabeska izostala samo zato �to se nije mogla uklopiti u odre�en "izlo�beni prostor".

Arabeske �eslava Jankovskog predstavljene su i u poznatim Primerima knji�evnoga jezika poljskog iz 1901. godine. Ovog puta ciklus je sveden na sedam pesama. Ko�uti� je probrao one koje je njegova ruka pet godina ranije odabrala za prvu hrestomatiju. Smanjuju�i dimenzije ciklusa, jo� jednom je promenio redosled njegovih sastavnih delova. Raspored izabranih pesama prilagodio je potrebama kompozicije.

Nemamo podataka o tome kada je Radovan Ko�uti� nabavio knjigu koja je tako pro�irila na�e vidike. Da li mu je Capriccio preporu�ila Eliza O�e�kova, ne znamo i ne mo�emo znati, jer se ime �eslava Jankovskog ni u jednom Ko�uti�evom pismu ne pominje, a nijedno pismo koje je iz Grodna stiglo u Beograd nije sa�uvano. Bez obzira na to, zahvaljuju�i knjizi koja nam je u ruci, pouzdano smo utvrdili ono �to je za nas najva�nije: da je arabeske po svom ukusu birao i svojom rukom na novi na�in slagao Radovan Ko�uti�.

VII

Do pouzdanih saznanja o tome kako je sastavlja� na�e prve antologije poljske knji�evnosti raspore�ivao i uskla�ivao odabrane tekstove mo�emo do�i i drugim putem, koji nije u doslovnom smislu markiran Ko�uti�evom olovkom.

Po�imo od najjednostavnijeg, svima pristupa�nog primera, identi�nog u obema hrestomatijama. U pitanju su Krimski soneti, jedan od najpoznatijih lirskih ciklusa ne samo u poljskoj ve� i u svetskoj poeziji.

Od osamnaest soneta Ko�uti� je izabrao �etiri. Njihovi naslovi, navedeni onim redom i u onom obliku u kome su �tampani u Primerima (i poznatim, i zaboravljenim), glase: Stepy Akierma�skie, Ajudah, Droga nad prepa�ci� w D�ehud-Kale i Góra Kykyneis. Svakome ko je �itao Krimske sonete, u originalu ili u prevodu, odmah �e pasti u o�i da je na drugo mesto izbio onaj sonet kojim se Mickjevi�ev ciklus zavr�ava. Boljem poznavaocu dela o kome je re� ne�e biti te�ko da doku�i za�to je Ko�uti� stavio Ajudah u susedstvo Akermanskih stepa. U�inio je to da bi me�u odabranim sonetima uspostavio ravnote�u, da bi dobio simetri�nu, dvodelnu kompoziciju, u kojoj su jasno uo�ljiva dva para srodnih pesama. Drugi, odmah prepoznatljiv par predstavljaju soneti-blizanci (u Mickjevi�evom ciklusu petnaesti i �esnaesti), koje prete�a provalija ne deli ve� sjedinjuje. Prvi par po Ko�uti�evom rasporedu �ine oni soneti koji su kod Mickjevi�a okvirni, koji, preko brda i dolina, jedan drugog dozivaju. Upravo to je autor Primera svojim znala�kim izborom i aran�manom na upe�atljiv na�in predo�io i manje upu�enom �itaocu.

A sada uzmimo jedan slo�eniji slu�aj, koji zahteva poznavanje znatno ve�eg broja �injenica. U tom je pogledu egzemplaran Ko�uti�ev izbor iz pesni�kog opusa Adama Asnika.

Hrestomatije se u ovom slu�aju dosta razlikuju: u prvoj nalazimo dvadeset i jednu Asnikovu pesmu, a u drugoj samo dvanaest. Utvrdiv�i tu �injenicu, zadr�a�emo se na prvoj knjizi. U njoj se pesme Adama Asnika pojavljuju na �etiri mesta: dvaput kao pojedina�ni primeri (str. 9 i 69), jednom u paru (str. 140-141), a na rastanku, na poslednjim stranicama Ko�uti�eve antologije (280-288), zasipa nas �itava rukovet od sedamnaest pesama iz Asnikove gradine. Preciznosti radi, napominjemo da smo kao jednu ra�unali pesmu Dwie fazy, koja se, u skladu s naslovom, sastoji iz dva tesno povezana dela. Ne bismo, me�utim, pogre�ili ni ako bismo te delove smatrali pesmama, jer su u pitanju dva soneta.

Na redu je utvr�ivanje porekla svakog od tih primera, o kojima od Ko�uti�a saznajemo samo toliko da su izabrani "z poezyj A. Asnyka". Tako, naime, glasi naslov zavr�ne rukoveti. Zbog prirode problema koji re�avamo ova faza istra�ivanja zahteva znatno vi�e truda i vremena od prethodne.

Pod nazivom Poezje kriju se �etiri toma Asnikovih pesama. Prvi tom je objavljen (ta�nije re�eno: prvi put �tampan) 1869, drugi 1872 (zajedno s novim izdanjem prethodnog toma), tre�i 1880, a �etvrti, Primerima vremenski najbli�i, 1894. godine. Ko�uti� je iz svakog pone�to uzeo, a najvi�e iz tre�eg. Ta�an bilans izgleda ovako: iz pomenutog tre�eg toma poti�e deset pesama, iz drugog �est, tri pesme pripadaju prvom, a dve �etvrtom tomu Asnikovog poetskog kvarteta.

�injenice koje smo utvrdili omogu�uju nam da odgovorimo na pitanje koje nas ovde prvenstveno interesuje: da li su pesme Adama Asnika u Ko�uti�evom izboru predstavljene hronolo�kim redom, od prvog do poslednjeg toma?

Kao �to smo mogli i o�ekivati, izabrane pesme se tim redom ne pojavljuju ni u antologiji kao celini, ni u onoj rukoveti kojom smo na kraju, na rastanku od te izobilne, bogate i prebogate knjige, tako �tedro obasuti. Iznesimo samo najva�nije podatke o tome kako je komponovano ovo poslednje �tivo, sastavljeno od sedamnaest pesama Adama Asnika.

Okvirne pesme Na pocz�tku i Do m�odych izabrane su iz tre�eg toma. Iz istog izvora poti�e jo� �est pesama, koje nisu koncentrisane na jednom mestu. To va�i i za pet pesama uzetih iz drugog toma, kao i za tri pesme iz prvog. Sve se one me�usobno prepli�u, uprkos hronologiji. Pesma Cho� p�l i ��k, izabrana iz �etvrtog toma, nije poslednja, sedamnaesta, ve� petnaesta po redu.

Glasovita Asnikova pesma Do m�odych, kojom se zavr�ava na�a prva antologija poljske knji�evnosti, poslednji je knji�evni tekst i u drugoj Ko�uti�evoj hrestomatiji. Preko te knjige s njome su se upoznavale mnoge generacije mladih polonista. Kao proro�anstvo koje se neumitno ispunjava i nama su se u se�anje urezali njeni zavr�ni stihovi:

Slika sveta koji uranja u tminu priziva stihove drugog pesnika, pripadnika onog pokolenja �ije �e sunce, "kao vitez u zlatnom oklopu", iza�i na megdan mraku kada se ugase zvezde prethodnika. Na umu nam je pesma And�eja Njemojevskog Wschód, koja zajedno s Asnikovom uokviruje na�u prvu antologiju poljske knji�evnosti. Pore�enja radi, navedimo samo tre�u strofu simboli�ne pesme Njemojevskog:

Na po�etku druge Ko�uti�eve hrestomatije nema Izlaska sunca. Ta �e se pesma, kao jedina ponovo izabrana predstavnica And�eja Njemojevskog, pojaviti tek na �esnaestoj strani Primera knji�evnoga jezika poljskog. �elno mesto je ustupila jednoj srpskoj narodnoj pesmi, �iji naslov (u prevodu Romana Zmorskog) glasi: Oj, dziewczyno, duszo moja... Nije te�ko zaklju�iti da je u ovom klasi�nom ud�beniku filigranska prstenasta kompozicija prve hrestomatije �rtvovana jednom stepenastom, prevashodno didakti�kom pristupu.

VIII

Predstaviv�i nau�noj javnosti "nepoznat univerzitetski poljski priru�nik Radovana Ko�uti�a", profesor �or�e �ivanovi� je potpuno izmenio staru, decenijama reprodukovanu sliku o broju i redosledu Ko�uti�evih fundamentalnih dela - poljskih i ruskih Primera i Gramatika, knjiga na kojima po�iva stameno zdanje na�e slavistike. Otkrio nam je da Radovan Ko�uti� nije po�eo od Gramatike poljskoga jezika ve� od jedne reprezentativne, tekstovima bogate hrestomatije, koja, u stvari, predstavlja antologiju poljske knji�evnosti XIX veka^[30]. Ispunjena samim "primerima", �iji je raspored prilago�en zahtevima kompozicije, ta knjiga-relikvija svakim svojim slovom svedo�i da u po�etku ne behu glasovi i oblici ve� nadahnuta pesni�ka re�.

Mada je znatan deo prve hrestomatije ugra�en u drugu, ud�benik iz 1901. godine bitno se razlikuje od svoje pet godina starije prethodnice. Prva hrestomatija, kao �to znamo, ima ta�no osamnaest tabaka (288 strana). U drugoj su tekstovi svedeni na deset tabaka (160 strana), �to predstavlja samo jednu tre�inu knjige; dvotre�inski �ostatak" (ne ra�unaju�i pregled sadr�aja i ispravke) �ine: predgovor, bibliografija, napomene, bele�ke o piscima i re�nik.

U klasi�nom Ko�uti�evom ud�beniku korpus knji�evnih tekstova je, dakle, radikalno smanjen: za �itave �etiri devetine u odnosu na antologiju. Da bi se dobio prostor za druge komponente, mnogi od onih znala�ki biranih i bri�ljivo aran�iranih primera morali su biti �rtvovani. O �irini tog zahvata najbolje svedo�i �injenica da nisu po�te�eni ni kultni tekstovi velike Trojice: Mickjevi�eva Improwizacja, Hymn Slovackog i Przed�wit Krasinjskog. Izostala je i Fredrova Zemsta (najdu�e �tivo u prvoj hrestomatiji), tako da je "poljski Molijer" u Primerima knji�evnoga jezika poljskog predstavljen samo basnom Osio�ek przebieraj�cy (koja poti�e iz komedije Pa� Jowialski).

Dalekose�nom redukcijom tekstova su�en je i krug pisaca: u prvoj hrestomatiji zastupljena su �etrdeset �etiri autora, u drugu je u�ao trideset jedan. Izostavljena su, pored ostalih, i tri pisca koje sastavlja� antologijske �itanke nipo�to nije �eleo da zaobi�e: Zigmunt Ka�kovski, Teodor Toma� Je� i Ignaci Ma�ejovski-Sever.

Od jevrejskih tema nije ostalo ni traga. Jankjelov koncert je zamenjen koncertom Vojskog, a bez ikakve kompenzacije otpisani su El mole rachmim, Srul z Lubartowa i �aciarz. Izostavljanjem poslednjeg primera, jedinog teksta kojim je u prvoj hrestomatiji bio predstavljen Klemens Juno�a-�anjavski, i ovaj pisac se na�ao izvan kruga odabranih.

Ne isklju�uju�i mogu�nost da su pojedini tekstovi eliminisani zbog poo�travanja Ko�uti�evih knji�evnih sudova, pa i menjanja njegovih stavova prema nekim drugim pitanjima (jevrejskom, recimo), na osnovu konfrontativne analize dveju hrestomatija �ije naslove diferencira jedno pokretno a zaklju�ujemo da je radikalnu redukciju primera (o kojoj nedvosmisleno svedo�e predo�eni pokazatelji) u najve�oj meri prouzrokovala su�tinski druk�ija koncepcija ud�benika iz 1901. godine: u drugoj Ko�uti�evoj hrestomatiji, kojoj je neposredno prethodila �uvena Gramatika, te�i�te je od knji�evnosti pomereno ka jeziku.

Svoj dragoceni rad Prekretne godine Radovana Ko�uti�a profesor �ivanovi� je po�eo re�enicom: "U Radovanu Ko�uti�u su se celog �ivota borile dve naklonosti: pesni�ka i nau�ni�ka"^[31]. Zavr�avaju�i ovaj prilog, mi �emo dodati da su se obe Ko�uti�eve naklonosti ispoljile i u njegovim genetski povezanim poljskim hrestomatijama, a da je ona pesni�ka, umetni�ka, naro�ito izra�ena u nepravedno zapostavljenoj, zaboravljenoj knjizi-za�etnici, koja ni danas nije izgubila svoj poseban, neponovljiv sjaj^[32].

Napomene