|
          |
Mila Stojni� (Beograd)Doktorska disertacija profesora �or�a �ivanovi�a i njegov pristup komparativnim knji�evnim slovenskim studijamaSto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog nau�nog skupa, Katedra za slavistiku Filolo�kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slavisti�ko dru�tvo Srbije, Beograd, 1996.
Prou�avanje knji�evne istorije i knji�evne teorije u nas ima relativno skromnu tradiciju dugu jedva stotinak godina. Ali, ako ta tradicija i nije tako drevna i duboka, ona po�iva na �vrstom temelju �iji je ugaoni kamen misao profesora Bogdana Popovi�a da predmet nauke o knji�evnosti, tj. knji�evnost sama, ima neprolaznu vrednost. Ta misao glasi: "Sve prolazi: ljudi, dru�tva, narodi propadaju; najumnije nau�ne teorije i najlep�i tehni�ki pronalasci zastarevaju; slike, statue, palate nestaju jedna po jedna; ni same razvaline ne traju ve�ito; samo knjiga ostaje, ve�ita knjiga o �oveku, njegova Knji�evnost, ukras i uteha, zrak i boja, cvet uma i du�e ljudske."[1] Ovu misao je izrekao Bogdan Popovi� u svojoj pristupnoj besedi na katedri za istoriju svetske knji�evnosti 12. februara 1894. godine, a ne�to vi�e od jedne i po decenije kasnije, septembra 1909. godine, njegov mla�i kolega Jovan Skerli� je u predgovoru svojoj "Istoriji srpske knji�evnosti XVIII veka"[2] uveo u srpsku nauku o knji�evnosti i dva tada u evropskoj nauci o knji�evnosti najrasprostranjenija metodska postupka: istorijski i komparativni. On pi�e: "ja sam preduzeo da uporedo iznesem kako su Srbi primali stranu kulturu i kako su zasnovali svoju modernu knji�evnost. U tome poslu slu�io sam se istorijskom metodom".[3] Tridesetih godina na�ega veka prof. Pavle Popovi� je u svom ogledu o Milovanu Vidakovi�u[4] precizirao da je za celovit ogled o knji�evnom predmetu potrebno izvr�iti "analizu dela, komparativno istra�ivanje... istra�ivanje sredine u kojoj se pisac kretao..."[5] Na taj na�in, on uvodi, pored komparativnog i istorijskog, jo� i sociolo�ki metod u prou�avanje knji�evnosti. Delo profesora �or�a �ivanovi�a Srbi i poljska knji�evnost[6], koje je predmet moga izlaganja, nastalo je, po predlogu Pavla Popovi�a datog profesoru �ivanovi�u, nekako u isto vreme kada je on pisao svoj ogled o Vidakovi�u. Njemu u osnovi le�i upravo pomenuta misao profesora Pavla Popovi�a, koju je prof. �ivanovi� u predgovoru svom delu formulisao ovako: "U prou�avanju na�e knji�evnosti, kao i svih drugih, va�no je pitanje interesovanja pojedinih knji�evnika za razne strane knji�evnosti. Iz tih interesovanja iskristalisa�e se knji�evni uticaji. A tek kada se valjano prou�e svi knji�evni uticaji, kako kod pojedinih knji�evnih pokreta tako i kod pojedinih pisaca, mo�i �e se pristupiti pravilnom i pravom ocenjivanju knji�evnih dela. Time se rukovodio profesor Pavle Popovi� daju�i nam ovakvu temu za doktorski rad. On je u vi�e mahova video, naro�ito obra�uju�i teme iz vremena Omladinskog pokreta, da se o Poljacima i o poljskoj knji�evnosti dosta pisalo kod nas, da se s poljskog dosta prevodilo, katkad vi�e nego s ruskog (ako prevode s maloruskog ne ubrajamo u prevode s ruskog), pa je do�ao do uverenja da bi se u na�oj knji�evnosti mogao potra�iti uzrok tome..."[7] Ovaj citat iz dela prof. �ivanovi�a upu�uje na nekoliko zaklju�aka. Prvi i najzna�ajniji od njih je da je ovaj rad prof. �ivanovi�a bio jedan od prvih poku�aja studioznijeg prou�avanja srpsko-poljskih knji�evnih i op�tekulturnih kontakata. Drugi je zaklju�ak, na koji ovaj citat navodi, u funkciji prvog i uveliko se oslanja na ovde pomenute pouke koje je za taj posao dao Bogdan Popovi�, a konkretno su ih primenili u svojim delima Jovan Skerli� i Pavle Popovi�, i sastoji se u tome da se na re�avanje postavljenog knji�evnog problema primeni istorijski metod, da se o njemu zaklju�uje na osnovu upore�enja sa istim ili sli�nim problemom u drugim knji�evnostima, kao i da se data knji�evna �injenica (delo, pisac, pravac, stilski postupak i sl.) posmatra u kontekstu dru�tva, vremena, sredine u kome je nastala. Postupaju�i na taj na�in, tj. primenjuju�i u izu�avanju problema u vezi sa poljsko-srpskim knji�evnim i op�tekulturnim odnosima, istorijski, komparativni i sociolo�ki metod, prof. �ivanovi� je do�ao do zaklju�ka da se "Interesovanje Srba za poljsku knji�evnost razvijalo u zavisnosti od dva vrlo va�na �inioca: od politi�kih prilika... i od interesovanja Srba za slovenstvo i slovenska pitanja, pri �emu je interesovanje Srba za poljsku knji�evno dolazilo kao deo mnogo �ireg interesovanja za sve slovenske knji�evnosti."[8] Prvi od ova dva razloga, onaj istorijski, odnosno politi�ko-socijalni razlog, uslovio je izlaganje kontinuuma poljsko-srpskih knji�evnih i kulturnih odnosa u njihovoj vremenskoj postupnosti. U tom istorijskom razvoju prof. �ivanovi� izdvaja tri me�a�a. Kao po�etnu godinu u uspostavljanju pomenutih veza on uzima 1800. godinu, tj. po�etak XIX veka, uveren da pre XIX veka kod Srba nije bilo interesovanja za poljsku knji�evnost. Sva prethodna interesovanja za Poljsku kao dr�avu u ovom radu su data u obliku letimi�nog pregleda u kome su nazna�eni pomeni Poljske i Poljaka u na�oj narodnoj poeziji, starim letopisima i naro�ito u vezi sa porazom u bici kod Varne 1444. godine, koju je poljski kralj Vladislav zajedno sa Jankom Hunjadijem vodio protiv Turaka. "Ovaj poraz hri��anskog oru�ja u borbi protiv Turaka tu�no odjeknu u srpskom narodu, o �emu svedo�i �itav niz narodnih pesama"[9] � pi�e prof. �ivanovi�. Jedan od rezigniranih odjeka tog doga�aja sa�uvao se u na�oj svakodnevnoj upotrebi u izrazu kojim se i dan-danas ozna�ava najte�i poraz "Propao kao Janko na Kosovu". U to isto vreme, u XV veku su glasove o Srbima do Poljske donosili mnogi srpski putnici i peva�i koji su nastojali da u Poljskoj probude interesovanje za borbu protiv Turaka. Delu jednoga od njih, Konstantina iz Ostrovice, pod naslovom Turska hronika �e kasnije profesor �ivanovi� posvetiti posebnu studiju. Interesovanje za Poljsku u ta daleka, gluha vremena pobu�ivali su i srpski monasi koji su po odobrenju sa najvi�eg mesta u Poljskoj prosili u ovoj katoli�koj zemlji milostinju za svoj pravoslavni narod i manastire. U svom zgusnutom pregledu te svojevrsne predistorije poljsko-srpskih odnosa prof. �ivanovi� iznosi pretpostavku da su "Vesti o Poljskoj i Poljacima mogle dolaziti do Srba i unutra�njosti Balkanskog poluostrva i preko Primorja, dokle su tokom XVI i XVII veka posredstvom katoli�ke crkve mnogo lak�e dopirali glasovi o Poljskoj. O tome svedo�e �esti pomeni Poljske i Poljaka u primorskoj i dubrova�koj knji�evnosti. Poljske se se�aju Marko Maruli�, Mavro Vetranovi�... dolaskom isusovaca u Dubrovnik i Dalmaciju u po�etku XVII veka do�la je i pri�a o dobrom katoli�kom kralju Zigmuntu i njegovoj zemlji Poljskoj. I tog poljskog kralja imao je da proslavi niko manji nego Ivan Gunduli� u svome Osmanu. Zaklju�uju�i taj period, koji je prethodio opadanju mo�i Poljske u XVIII veku, prof. �ivanovi� preuzima zaklju�ak koji je Konstantin Viskovati izneo u svom delu Pog�osy historji polskiej w epice jugos�owia�skiej[10], u kome se tvrdi da je "Poljska od 1443. godine pa do kraja XVII veka zauzimala u du�ama i nadama Ju�nih Slovena ono mesto koje je od XVIII veka zauzela Rusija".[11] U XVIII veku prof. �ivanovi� bele�i najpoznatije srpske putnike kroz Poljsku, koji su u svojim delima ostavili traga o svome boravku u toj zemlji. Me�u njima su Dositej, Jovan Raji� i Gerasim Zeli�. Isti�e tako�e i prevod s poljskog dela Istorija Barona Cezara, koji je u to doba na�inio Gavrilo Stefanovi� Venclovi�. Tim sporadi�nim, moglo bi se �ak re�i u izvesnoj meri slu�ajnim saznanjima, koja su o Poljacima dolazila do Srba i o Srbima do Poljaka, prof. �ivanovi� suprotstavlja karakter njihovih veza u periodu koji on prou�ava u XIX veku, tj. izme�u 1800. i 1871. godine. U stvari, on sistematski i detaljno obra�uje ove veze u doba koje je u politi�kom i ideolo�kom pogledu obele�eno panslavisti�kim pokretom, a u knji�evnosti epohom romantizma, u kojoj se poljska knji�evnost na�la u samom vrhu evropskih knji�evnosti. U razvoju knji�evnih, istorijskih i kulturnih zbivanja u Poljskoj i Srbiji i u njihovim me�usobnim odnosima u tih sedam decenija u ovom radu se razlikuju tri faze �iji su me�a�i godina 1830. i godina 1848. Godinu 1830. prof. �ivanovi� smatra prelomnom zato �to je "to godina poljskog novembarskog ustanka, posle kojega sva poljska inteligencija odlazi u emigraciju, a to zna�i da se odnos Poljaka prema ostalim narodima i dr�avama iz osnova izmenio... Godina 1848. toliko je potresla �itavu Srednju Evropu da je u�inila prelom i u duhovnom �ivotu Ju�nih Slovena...".[12] Srpsko-poljski odnosi su u tim burnim doga�ajima pretrpeli korenite promene jer se vitalni interesi dva naroda u odnosu na zajedni�kog okupatora, Austrougarsku monarhiju, s jedne, i Rusiju, s druge strane, nisu poklopili. Vreme posle 1848. pa sve do 1871. godine predstavlja tre�u fazu u razvoju na�ih uzajamnih odnosa sa Poljskom. Ta faza je u Poljskoj obele�ena ustankom 1863. godine, a u srpskim zemljama Omladinskim pokretom i demokratskim idejama. Od tada se poljsko-srpski odnosi ve� uveliko mogu pratiti u srpskoj publicistici ("Srpske novine", "Srpski dnevnik", "Srbobran'', "Vidovdan", "Sedmica", "Vila" i dr.). Po�to su tokom svih ovih, sedamdeset godina veliki delovi Poljske bili u sastavu ruske imperije, to su ovim istra�ivanjem posebno obuhva�eni i odnosi Rusije i Srba. C druge strane, deo poljskih kao i deo srpskih zemalja je bio u sastavu Austrougarske monarhije, pa su neposredni kontakti izme�u Poljaka i Srba neretko i�li preko Be�a i Moskve. Sve to, kao i autorovo koncepcijsko opredeljenje, koje je istorijskom pristupu dalo prednost, uslovilo je da se u strukturi ove monografije na po�etku svakog od tri dela na�e podrobne izlaganje istorijskih, kao i op�tih politi�kih i dru�tvenih prilika u Poljskoj i Srbiji. Posle toga izla�u se prilike u kulturi, u �emu knji�evnost ima pravo i najprostranije mesto. Iz prikaza prvog perioda (1800-1830) vidi se da je to doba "obele�eno samo pojedina�nim interesovanjima" za poljsku knji�evnost. Me�u tim interesovanjima pojedinaca isti�e se kao po�etni datum jedan memoar mitropolita Stratimirovi�a ruskom caru Aleksandru I upu�en juna 1804. godine, koji je najpre do�ao u ruke ruskom ministru inostranih dela po nacionalnosti Poljaku, Adamu �artoriskom, vatreno zainteresovanom za razvijanje slovenske uzajamnosti, koji se kod cara zdu�no zalo�io za srpsku stvar. �ira obave�tenja o poljskoj knji�evnosti kod Srba vezuju se za "Novine srpske" i "Letopis"', odnosno za rad Matice srpske. Pri tome se u vezi sa ovim javnim glasilima isti�e uloga Jerneja Kopitara i Georgija Magara�evi�a. Za ime Magara�evi�a vezuje se i prvi prevod jedne pripovetke sa poljskog, koji je najverovatnije sa�injen preko nema�kog prevoda, jer Magara�evi� nije znao poljski. U to doba ne�to �ivlje interesovanje manifestuje se prema poljskom jeziku u delatnosti Pavla �afarika i u neposrednom kontaktu Jerneja Kopitara i upravnika Dvorske biblioteke u Be�u, Poljaka Juzefa Osolinjskog. Ta veza je verovatno doprinela da 1820. godine i Vuk Karad�i� bude izabran za �lana U�enog dru�tva u Krakovu. Za period 1830-1848. karakteristi�an je �iroki razmah pokreta za slovensku uzajamnost u kome jednu od najaktivnijih uloga igra Slovak Jan Kolar koji je bio veoma blizak pe�tanskim Srbima, a preko njih je odr�avao veze i sa celim Srpstvom. Interesovanje Srba za Slovenstvo bilo je utemeljeno na nekim istorijskim �injenicama sa kojima su se Srbi upoznavali uglavnom preko s poljskog prevedene na srpski jezik istorije Rakovjeckog i Ma�ejovskog. U upoznavanju slovenskih knji�evnosti u na�oj sredini su najzna�ajniji i najkvalifikovaniji doprinos dala predavanja o slovenskim knji�evnostima koja je u Parizu odr�ao tada ve� u evropskim razmerama proslavljeni poljski pesnik Adam Mickjevi�. Romanti�arski zanos Mickjevi�a nai�ao je pa plodno tle naro�ito u slovenskom omladinskom pokretu okupljenom oko Ljudevita �tura. Mickjevi�eva borbena pesma Oda mladosti postala je neka vrsta himne sveukupne slovenske omladine. Romanti�arske ideje i romanti�arska te�nja ka slobodi i ravnopravnosti naroda, koje su dominirale evropskom knji�evno��u toga doba, odgovarale su borbenom raspolo�enju Poljaka, Srba, �eha i Slovaka, tj. onih slovenskih naroda koji su bili raskomadani me�u Rusijom, Pruskom i Austrougarskom. Izraz tih ideja bio je naro�ito sna�an y, u to doba na evropskom nivou razvijenoj, poljskoj knji�evnosti. Na�e �itaoce su posebno zainteresovali junaci pripovedaka Mihala �ajkovskog, borci za slobodu, romanti�ni epski junaci. Zbog tih svojih osobina pripovetke Mihala �ajkovskog bile su prvi prozni prevodi direktno sa poljskog na srpski jezik. Kada je godine 1863. ponovo buknuo ustanak u Poljskoj, Svetozar Mileti� je u ime srpskog javnog mnjenja uzeo u odbranu Poljake od Rusa. Posle ugu�enja toga ustanka u Srbiju dolazi veliki broj izbeglica iz Poljske, me�u kojima i knji�evnik Zigmunt Milkovski, kod nas poznatiji pod imenom Teodor Toma� Je�, koji se u svojim memoarima se�a topline i iskrenog prijateljstva na koje je nai�ao me�u Srbima. Krajem �ezdesetih godina (1867-1871) agencija za �tampu pri turskoj vladi u Carigradu koju je vodio Poljak Tadeu� Ok�a-O�ehovski, slala je kao svoje dopisnike u Beograd Poljaka Karola Pjenjkovskog, Vladislava Kozlovskog i V. Kola�kovskog. Pjenjkovski je tada napisao jednu knji�icu o Crnoj Gori, a Stojan Novakovi� je preveo i objavio u "Vili" njegovu pesmu Spavanje Crnojevi�a Ive. Kozlovski je u poljskom �asopisu "Mruwka" objavio nekoliko pisama iz Beograda u kojima govori o slovenskim ose�anjima kod Srba i o njihovom rusofilstvu za koje ka�e da �e trajati dok Srbi budu ube�eni da im panslavizam ne�e doneti i gospodstvo Rusije. U tom slu�aju oni bi se lako odrekli svoga rusofilstva. Srbi se ne mogu zavesti � zaklju�uje on. U drugim pismima Kozlovski je pisao i o na�oj knji�evnosti, posebno se pohvalno izra�avao o Gorskom vijencu, pisao je i o su�ajama i drugim narodnim verovanjima i pokazao da dobro poznaje na�e narodne pesme i pripovetke. Posebno su poeti�ni i topli njegovi opisi predela kroz koje je pro�ao na putu Dunavom i kopnom od Beograda do Majdanpeka. U pitanjima umetnosti imao je vrlo visoke i stroge kriterijume. Tako pesmi Ljube Nenadovi�a u kojoj je sna�no do�lo do izra�aja Nenadovi�evo polonofilstvo, uprkos pohvalama koje Nenadovi� izri�e Poljacima, Kozlovski kratko presu�uje: "ova pesma s umetni�kog gledi�ta nema nikakve vrednosti". Simpatijama Srba za poljski ustanak, kao i neposrednom poznanstvu sa Poljacima u emigraciji, verovatno treba zahvaliti �to se 1864. godine ustanovljuje saradnja izme�u Matice srpske i Srpskog u�enog dru�tva, sa jedne, i odgovaraju�ih poljskih institucija, s druge strane. U isto vreme prevodi poljske proze Teodora Toma�a Je�a i Zaharjasjevi�a donosili su do nas nova strujanja u poljskoj knji�evnosti koja su vodila u pravcu realizma. Prof. �ivanovi� taj smer ne prati. On se zaustavlja na romantizmu. Taj smer prati njegov daroviti mla�i kolega Stojan Subotin u svojoj doktorskoj disertaciji o T. T. Je�u.[13] Gledano u celini, delo profesora �ivanovi�a Srbi i poljska knji�evnost mo�e se okarakterisati, pre svega, kao kulturno-istorijska studija za koju je knji�evnost poslu�ila samo kao dokumentacija. Kulturno-istorijske �injenice u svim strukturama njegova rada zauzimaju prvo mesto. U nekom smislu one okupiraju �ak i sav prostor ove monografije. Komparativni metod je primenjen samo na kulturno-istorijske, kao i na neke politi�ke i dru�tvene �injenice, samo se te �injenice srpskog i poljskog �ivota upore�uju. U to upore�enje knji�evna dela ne ulaze. Uz to, knji�evni proces i pojave u njemu profesor �ivanovi� prati gotovo isklju�ivo na poljskoj strani, ali tu se on ne upu�ta u analizu knji�evnih dela, ve� ostaje na krajnje uop�tenim op�teprihva�enim ocenama. Pri tome su pojave u knji�evnom procesu, pisci i dela tuma�eni gotovo isklju�ivo kao posledica pojava u kulturnom, dru�tvenom i politi�kom �ivotu. U knji�evnosti je ukazano na sli�nosti ili podudarnosti do kojih je prirodno moralo do�i ve� zbog istorijske povezanosti sudbina ova dva naroda rascepljena izme�u Rusije i Austrougarske i jo� vi�e zbog toga �to je u to doba u obema na�im sredinama u kulturnom, umetni�kom, knji�evnom, idejnom, pa �ak i u politi�kom �ivotu dominirao isti jedinstveni duh evropskog romantizma, �to se u obe ove sredine u stvarnosti, a ne samo u duhovnoj atmosferi pro�ivljavao "Sturm und Drang" period, �to je sve to u celoj evropskoj knji�evnosti rezultiralo sli�nim motivima, temama, sli�nom tonalno��u, sli�nim stilskim formacijama. Profesor �ivanovi� je sve to ovde istuma�io istorijskom situacijom i registrovao kao istorijske �injenice i za svaku od ovih dveju posmatranih sredina ponaosob sistematizovao i nau�ni�ki objektivno izlo�io i umirio. Me�utim, za budu�a komparativna knji�evna istra�ivanja, a jo� vi�e za istra�ivanja tipolo�kih i genetskih veza me�u na�im dvema knji�evnostima u doba romantizma, kao i za ispitivanje strukture knji�evnih dela nastalih u romantizmu u na�e dve knji�evnosti, delo profesora �or�a �ivanovi�a Srbi i poljska knji�evnost, pisano u najboljim tradicijama pozitivisti�kog pristupa knji�evnom procesu, predstavlja nezaobilaznu pouzdanu osnovu. Napomene[1] Bogdan Popovi�, �lanci i predavanja o knji�evnosti, umetnosti, jeziku i moralu. SKZ, Beograd, 1932, str. 32. [2] Jovan Skerli�, Srpska knji�evnost u XVIII veku. �esto, ispravljeno izdanje u redakciji Vladimira �orovi�a. Izd. knji�arnice "Napredak", Beograd, 1923, str. IX. [3] Isto, str. X. [4] Pavle Popovi�, Milovan Vidakovi�. Izd. preduze�e Geca Kon, a. d., Beograd, 1934, str. 4. [5] Na istom mestu. [6] �or�e �ivanovi�, Srbi i poljska knji�evnost (1800-1871), Beograd, 1941. [7] Isto, str. V. [8] Na istom mestu. [9] Isto, str. 2. [10] Konsanty Wiskowatyj, Pog�osy historji polskiej w epice jugos�owia�skiej. Prace Slovanskeho Ustavu, sv. XI, v Pra��, 1933. Isp. �. �ivanovi�, nav. delo, str. 2. [11] �. �ivanovi�, nav. delo, str. 5. [12] Isto, str. VI. [13] Stojan Subotin, Romani Teodora Toma�a Je�a (Zigmunta Milkovskog) o Jugoslovenima, Beograd, 1966. |