|
          |
Miodrag Sibinovi� (Beograd)Se�anja na posleratnog doajena srpske polonistike profesora �or�a �ivanovi�aSto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog nau�nog skupa, Katedra za slavistiku Filolo�kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slavisti�ko dru�tvo Srbije, Beograd, 1996.
1.Povodom stogodi�njice polonistike na Beogradskom univerzitetu, ose�am potrebu da zabele�im nekolike detalje o liku �oveka, nau�nika i profesora, koji je, posle za�etnika Radovana Ko�uti�a, zapravo bio utemeljiva� polonistike kao posebne slavisti�ke nastavno-nau�ne discipline u na�oj sredini. Ovo �e biti zapis o liku �or�a �ivanovi�a, vi�enom o�ima slavista �to su ponikli i razvijali se na Katedri �iji je jedan od nosilaca bio i polonista-komparatista profesor �ivanovi�. �or�e �ivanovi� je sav svoj vek, izuzimaju�i jedan relativno kratak ratni i poratni nesre�an vremenski period, proveo na beogradskoj univerzitetskoj slavistici. Formiran kao srpski polonista-komparatista jo� pre Drugog svetskog rata, nekada�nji asistent na katedri za knji�evnost Pavla Popovi�a, �or�e �ivanovi� je posle toga rata, zajedno sa profesorom Radovanom Lali�em kao �efom Katedre za isto�ne i zapadne slovenske jezike i knji�evnosti Beogradskog univerziteta i kra�e vreme Kre�imirom Georgijevi�em (izuzetno vrednim nastavnikom, anga�ovanim istovremeno jo� na bohemistici, kao i u nastavi hrvatske knji�evnosti na Katedri za jugoslovenske knji�evnosti), bio stvarni nosilac razvoja polonistike kao posebne nastavno-nau�ne grupe na beogradskoj, a potom i na pri�tinskoj slavistici tokom druge polovine 20. veka. Kao �ovek �irokih filolo�kih interesovanja, ve� afirmisani autor niza radova iz oblasti lingvistike, knji�evne i kulturne istorije, on je bio u stanju da koncipira, razra�uje i ostvaruje nastavne planove i nastavne programe za srpske slaviste koji su poljski jezik i knji�evnost birali kao pomo�nu struku[1]. Svakome ko ima makar i ovla�nu predstavu o tome koliko je polonistika kao nauka u tom trenutku ve� bila razgranata i razvijena bi�e potpuno jasno kakvi su napori morali biti ulo�eni da se iz obilja tog nau�nog materijala izvu�e onaj ekstrakt koji �e biti primeren na�im potrebama, ali jo� vi�e, kakvim je naporima morao u to vreme biti izlo�en onaj koji je, kao profesor �ivanovi�, doveden u situaciju da dr�i skoro sve kurseve i �asove ve�banja iz polonisti�kih jezi�kih i knji�evnih disciplina. Na sre�u, profesor �ivanovi� je relativno brzo bio u prilici da promovi�e jo� jednog srpskog doktora knji�evne polonistike, Stojana Subotina, koji je trebalo da mu olak�a breme tako obimnog nastavni�kog posla, i razume se, da prilo�i sopstveni doprinos podizanju op�teg kvaliteta nastavno-nau�nog rada Katedre. Profesor �ivanovi� je iza sebe srpskoj slavistici ostavio jo� tri doktora nauka za oblast polonistike - Anu �ivkovi� (disertaciju branila u Beogradu), Gordanu Jovanovi� (disertaciju branila u Krakovu) i Veru Mitrinovi� (disertaciju branila u Beogradu) a, kao mentor, doveo je do same odbrane doktorske disertacije mr Petra Buljaka (disertaciju brani u Beogradu). Pod njegovim okriljem razvio se u ozbiljnog nau�nog radnika, stru�njaka za poljsku knji�evnost i versifikaciju, komparatista Miroslav Topi�. U�enici, odnosno saradnici profesora �ivanovi�a su, tako�e, vredni stru�njaci lingvisti-leksikografi, stru�ni saradnici Odbora za poljski re�nik pri SANU Zita Jovanovi�, Danilka �uri�i� i Uglje�a Radnovi�, kao i stru�ni saradnici-nastavnici poljskog jezika na Univerzitetu u Pri�tini Marija Toma�evi� i mr Ljubica Rosi�, istaknuti srpski prevodioci i popularizatori poljske knji�evnosti Uglje�a Radnovi�, mr Ljubica Rosi�, Biserka Raji�i�, Oliver Jankovi� i dr. 2. Po�to su, zbog kra�eg �ivotnog veka ili iz drugih razloga, u katedarskom jezgru predratnih slavista relativno rano prestali da budu aktivni profesori Radovan Lali�, Kre�imir Georgijevi� i Kiril Taranovski, profesora �or�a �ivanovi�a su tokom poslednjih tridesetak godina priznavali za svoga doajena ne samo polonisti, ve� i slavisti svih drugih stru�nih usmerenja � rusisti, bohemisti, slovakisti, ukrajinisti i jugoslavisti. Za to su imali puno osnova i �inili su to sa velikim zadovoljstvom. Jer, rusisti su znali da je polonista profesor �ivanovi� napisao, recimo, i nezaobilaznu komparatisti�ku studiju o prvom srpskom prevodu Pu�kinove Poltave, rad Mickjevi� i Pu�kin, raspravu Magara�evi�ev i �afarikov pregled ruske knji�evnosti, ili Pu�kin prevodilac Mickjevi�a[2]. Bohemisti i slovakisti su imali na umu radove poloniste profesora �ivanovi�a o �afariku, o �turu i "�turovcima" i odjecima njihovih dela u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi[3]. Svi zajedno slavisti, ve� od svojih prvih koraka na polju komparatistike, sretali su se sa zna�ajnim studijama i knjigama profesora �ivanovi�a, ne samo o Poljacima i poljskoj knji�evnosti u srpskoj kulturi, nego i o tvorcima savremene srpske kulture, kao �to su bili, recimo, �or�e Magara�evi�, Teodor Pavlovi�, Jovan Sterija Popovi�, Vuk Karad�i�, Stojan Novakovi� i drugi. Ali nije samo to bilo u osnovi nesumnjivog autoriteta koji je profesor �ivanovi� u�ivao me�u nama mla�im slavistima. On je jo� vi�e bio zanimljiv, dragocen i neophodan kao sagovornik i nenametljivi konsultant u poslovima slavisti�kih komparativnih nau�nih istra�ivanja. I onda kada smo se u metodolo�koj orijentaciji, kao pripadnici mla�ih generacija, nalazili i na sasvim suprotnim pozicijama, razgovori sa profesorom �ivanovi�em su nam bili po pravilu prijatni, korisni i podsticajni. Nesklon teoretisanju, u vreme kad smo, u otporu socrealisti�kim dogmama, bili opsednuti poeti�kim istra�ivanjima, inspirisani nau�nom literaturom formalisti�kih i strukturalisti�kih usmerenja, on je umeo bogatstvom i patosom svojih kulturnoistorijskih, pozitivisti�ki artikulisanih preokupacija � da nas veoma �esto dovede do toga da se u najintimnijem kutku svoje svesti zapitamo: da nije na�e okretanje novim aspektima knji�evnosti motivisano, pre svega, nestrpljivo��u mladih da, u trenutku kad jo� uvek ne znaju mnoge �injenice akumulisane istra�ivanjima starijih nau�nika, �to pre steknu afirmaciju i nekako "posredno" prevazi�u svoje u�itelje? Razume se, ovakva pitanja su predstavljala krajnost i ne mo�e se re�i da su naro�ito konstruktivna, ali u ne�emu su bila korisna: mogla su nas �uvati od metodolo�ke isklju�ivosti, koja obi�no vodi tako�e u dogmatizam, u nau�ni dogmatizam. A ta pitanja su mogla ostvarivati takav efekat, pre svega, zbog toga �to sam profesor, iako je metodolo�ki bio druga�ije od nas orijentisan, nikada nije nipoda�tavao istra�iva�ke rezultate do kojih se dolazilo i novim metodolo�kim pristupima. Ili je bar imao dovoljno takta da eventualni takav odnos javno ne pokazuje i ne obeshrabruje svoje mla�e saradnike, �to je tako�e vrlina dostojna po�tovanja... Otvoren za stru�ne razgovore sa mla�ima i uvek dobronameran, profesor �ivanovi� nam je �esto u sasvim neobaveznim razgovorima, mo�da i ne uvek toliko svestan toga, davao izuzetno zna�ajne sugestije. Recimo, da kad prou�avamo ili predajemo strane knji�evnosti uvek moramo imati na umu da je i to aktivnost koja je u funkciji razvoja na�e nacionalne kulture, odnosno nauke. Ili pak, da u izboru predmeta komparatisti�kih nau�nih istra�ivanja treba da budemo racionalni i okre�emo se pre svega onome za �ta su nam dostupni izvori, kao i onome za �ta smo, kao pripadnici srpske kulture, meritorniji od svojih stranih kolega. To je posebno bilo dragoceno za na�u nau�nu orijentaciju u vreme razli�itih politi�kih i materijalnih ograni�enja, u uslovima svojevrsne izolacije jugoslovenskih slavista sa kojom smo morali ra�unati, naro�ito posle 1948. sve do sredine osamdesetih godina, ali u po ne�emu, na �alost, i do dana�njih dana... Sa takvom vizijom, koja polazi od interesa srpske kulture i ukupne srpske slavistike, profesor �ivanovi� je mnogo godina bio jedna od vode�ih li�nosti u Slavisti�kom dru�tvu Srbije. Sa takvom nau�nom orijentacijom, i ogromnim iskustvom, on se tokom sedamdesetih godina zaslu�eno na�ao na �elu Komisije za istoriju jugoslovenske slavistike Nacionalnog slavisti�kog komiteta Jugoslavije, postav�i, tako�e, �lan Komisije za pripremanje istorije slavistike u Me�unarodnom slavisti�kom komitetu.[4] 3.Komunikativno��u, ljudskom toplinom, poznavanjem na�e i ukupne slovenske kulturne istorije profesor �ivanovi� je mnogo godina privla�io i odu�evljavao za struku i studente. On je iskreno, istinski i brinuo o studentima. Svestan toga koliko je te�ko ulaziti u strani jezik u uslovima kad je boravak u odgovaraju�oj jezi�koj sredini veoma te�ko ostvariv, pun iskustva iz dugogodi�nje nastavne prakse, bio je spreman da, i po cenu da mu se prigovara zbog nedovoljne iscrpnosti teorijskih obrazlo�enja, za studente pripremi priru�nik za u�enje poljskog jezika i uvod u poznavanje poljske knji�evnosti i kulture koji �e im, s obzirom na sku�enost njihovih prethodnih znanja, biti dostupan. Tako je nastala njegova knjiga Poljski primeri, koja se pojavila 1967. godine i potom do�ivela jo� dva izdanja[5], kao i ud�benik Poljski u 100 lekcija, prvi put objavljen 1971[6]. Profesor �or�e �ivanovi� je bio jedan od onih profesora koji, po�tuju�i li�nost mladih ljudi, od studenata na ispitima tra�e i strpljivo izvla�e ono �to studenti znaju, bez sadisti�kog iskopavanja �injenica koje studenti ne znaju. U ocenama nije �krtario: tokom svoje dugogodi�nje karijere dao je mnogo devetki i desetki, po �emu je tako�e bio poznat. Jedna od desetki koje je dao i potpisao profesor �ivanovi�, me�utim, zaslu�uje da u�e u memoarsku gra�u za njegov portret kao �oveka i, pre svega, kao nau�nika i nastavnika. Na jednom ispitu iz poljske knji�evnosti, koji se pola�e posle tre�e godine, desilo se ne�to o �emu nisu znali samo polonisti. Jedan student je, naime, na prva dva pitanja sa svoje ispitne cedulje dao sjajne odgovore, a kod tre�eg je ozbiljno zapeo, jasno pokazav�i da nije pro�itao va�no delo jednog odista veoma zna�ajnog poljskog pisca (roman Besku�nici Stefana �eromskog). Pri tom, to je bio roman koji je srpskom �itaocu predstavljen prevodom upravo �or�a �ivanovi�a! Steklo se, dakle, dosta uslova da se profesor, ako ve� ne zagrmi �u�nom pridikom i vrati studenta da ponovo do�e na ispit u slede�em ispitnom roku, po�to pro�ita to va�no delo � da se bar ljutne, i studentu koji nije dao zadovoljavaju�i odgovor na tre�e pitanje, koji je, eto, prevideo (ili, mo�da, omalova�io?) ono �to je i sam profesor radio, smanji ocenu makar za jedan poen. Profesor �ivanovi� mu je, me�utim, �ak formalno ogre�iv�i se o pravilo ocenjivanja izvla�enjem srednje vrednosti ocena za odgovore na sva tri pitanja, svom studentu u indeks upisao ocenu "deset"! Najre�itiji komentar ovakvog, rekli bismo, gospodstvenog profesorskog postupka bi�e podatak kojim �emo ovu skicu za portret profesora �ivanovi�a i zavr�iti: nekada�nji profesorov student ne samo da je, sav crven od stida, odmah posle ispita Besku�nike pro�itao i upamtio za ceo �ivot, nego je on danas ve� i autor zna�ajne doktorske disertacije upravo o recepciji poljske knji�evnosti u srpskoj kulturi i literaturi kraja 19. i prve polovine 20. veka... Napomene[1] Pre nego �to je 1954. do�ao na polonistiku, osim velikog broja prevoda, imao je 58 bibliografskih jedinica studija, �lanaka i drugih stru�nih, odnosno nau�nih priloga (od kojih su neki �tampani i u poljskim publikacijama, na poljskom jeziku) i slede�e knjige: Prakti�ni ud�benik poljskog jezika, I. Beograd, 1934. 100 str. <Kurs u 23 lekcije>; Adam Mickjevi� i njegov Pan Tadija. Beograd, 1935, 84 str.; Srbi i poljska knji�evnost (1800-1871). Beograd, 1941, VIII + 276 str.; Problemi pozori�nog jezika. I. Beograd, 1951,116 str. [2] Poltava A. S. Pu�kina. Na�i prevodi Poltave. � Predgovor knjizi: A. S. Pu�kin, Poltava. Beograd. 1952, str. 67-77; Steji�ev prevod Pu�kinove "Poltave". � Zbornik za slavistiku Matice srpske, Novi Sad, 1979, br. 16, str. 125-152; �or�e Magara�evi� o Pu�kinu. � Prilozi za knji�evnost, jezik, istoriju i folklor, Beograd, 1938, XVIII, sv. 1-2 str. 105-111; Belinski o Mickjevi�u. � Anali Filolo�kog fakulteta, Beograd, 1987, XVIII, str. 319-344; Mickjevi� i Pu�kin. � �ivi jezici, Beograd, 1957, I, 1-2, str. 15-29; Pu�kin prevodilac Mickjevi�a. � Studia Philogica, Pri�tina, 1981, II, br. 1-2, str. 51-67. [3] Prvni �afa��kovy styky se Srby a srbskou literaturou. � P�ehled kulturn�ch a �koln�ch ot�zek, Daruvar, 1962, I, str. 1-16; �afarik u Novom Sadu. "Izgnanstvo". � Zbornik P. J. �afarik 1795-1861. Matica srpska. Novi Sad, 1963, str. 42-106; P. J. �afarik skuplja� narodnih pesama "Ajde da se milujemo..." � Kov�e�i�. Prilozi i gra�a o Dositeju i Vuku Beograd, 1964, VI, str. 111-129; Jovan Ili� v Pre�ove�. � Zbornik Pre�ovské Kolégium v slovenských dejinách. Ko�ice, 1967, str. 143-174; Zna�aj boravka P. J. �afarika u Novom Sadu za razvoj slavistike kod Jugoslovena. � Prilozi za knji�evnost, jezik, istoriju i folklor, Beograd, 1968, XXXIV, 3-4. str. 219-236; Odjek �turova u�enja kod Jugoslovena. Zbornik Literarn� vst'ahy Slov�kov a Ju�n�ch Slovanov, Bratislava, Slovenská akadémia vied. 1968, str. 194-206; Vuk, Magara�evi� i �afarik u vreme pokretanja Letopisa. � Zbornik Nau�ni sastanak slavista u Vukove dane, MSC, Beograd, 1974, 3, str. 203-216; Dani�i� i Ljudevit �tur. �Zbornik o �uri Dani�i�u. SANU � JAZU, Beograd � Zagreb, 1981, str. 401-414. [4] O ovom delu njegove aktivnosti zanimljiv dokumentacioni materijal i odgovaraju�a prepiska se �uva u arhivi Komiteta slavista Jugoslavije u Beogradu. [5] D. �ivanovi�, Poljski primeri (Knji�evni tekstovi. Jezi�ka obja�njenja. Bele�ke o piscima. Poljsko-srpskohrvatski re�nik). "Nau�na knjiga", Beograd, 1967, 383 str. <Nova izdanja:> 1970; Filolo�ki fakultet, Beograd, 1983. [6] Poljski u 100 lekcija. "Prosveta". Beograd, 1971, 332 str. <Novo izdanje:> 1976. |