Projekat Rastko : Poljska

Milana Radi�-Dugonji� (Beograd)

Leksi�ko-semanti�ki problemi pri monocentri�nom prou�avanju slovenskih jezika

Sto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog nau�nog skupa, Katedra za slavistiku Filolo�kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slavisti�ko dru�tvo Srbije, Beograd, 1996.

U kontaktima me�u slovenskim jezicima, kako bliskim, tako i udaljenijim po srodnosti, primarno semanti�ko su�eljavanje i me�usobno pro�imanje odvija se na nivou elementarnih jedinica njihovih leksi�kih sistema � leksema^[1]. Stupaju�i u semanti�ke veze sa drugim leksemama koje poseduju istovetno semanti�ko obele�je, leksema u svesti govornika-bilingva biva prekodirana i uobli�ena u drugu formalnu strukturu. Tako govornik neposredno ostvaruje odabir semanti�kih sadr�aja karakteristi�nih za odre�eni formalni izraz, kojima pridru�uje semanti�ke ekvivalente drugog koda. Me�utim, postavlja se pitanje u kolikoj se meri ovaj, donekle pojednostavljeno predstavljeni prikaz povezivanja me�u jezicima u kontaktu, direktno ostvaruje i da li se na granici izme�u ulaznog i izlaznog jezika, kao me�ufaza, formira izvesni prelazni tip jezi�kog koda^[2]. Priznavanje postojanja me�ujezika koji se formira kod jezika u kontaktu omogu�ava da skupovi leksema koji nastaju na osnovu me�usobnih formalno-semanti�kih sli�nosti i razlika, dobiju status jezi�kih kategorija, i da se o njima ne govori kao o mogu�em, ve� kao o realnom jezi�kom fenomenu.

Upravo ovakva su�eljavanja odvijaju se kako me�u jezicima koji se nalaze u neposrednom kontaktu, tako i tamo gde se kontakt ostvaruje posrednim putem (npr. u svesti govornika-bilingva, u prevodnoj leksikografiji, itd.). U oba navedena slu�aja kontakt se ostvaruje na nivou leksema. Analogni postupak pri kome se razla�e kompleks leksema koje obrazuju hijerarhijsku strukturu re�i, primenjuje se i pri sastavljanju deskriptivno-kombinatornih re�nika^[3], kao i pri konstruisanju re�nika ideografskog tipa, kada se sve lekseme jedne re�i uklju�uju u odgovaraju�e deskriptorske grupe.

Realizuju�i jednu od svojih leksi�kih funkcija^[4], tj. nalaze�i se u neposrednom okru�enju drugih leksema, leksema formira slo�enu strukturu, upotpunjenu, izme�u ostalog i sistemom asocijativnih komponenti, uslovljenih jezi�kom li�no��u u okviru onog jezika kome pripada. Kod me�ujezi�kih kontakata ovaj sistem biva uslo�njen binarno��u opozicije, a sam kontakt odvija se na osnovu uspostavljanja odnosa ekvivalencije segmentisanih semanti�kih kompleksa integralne strukture re�i. Jasno je, da se na taj na�in donekle razla�e koherentna struktura re�i i da se otvara mogu�nost za prakti�no slobodan sistem kombinacija. Ali, ovako formirani sistem nimalo nije proizvoljan^[5], jer predstavlja bazu za izu�avanje individualnih semanti�kih svojstava leksema, i da je mogu�nost za sagledavanje osnovnih jedinica koje su primarne za me�ujezi�ke kontakte. Rezultati dobijeni ovakvim postupkom osvetljavaju iz druga�ijeg ugla i individualno funkcionisanje svakog �lana opozicije u okviru jezi�kog koda kome on pripada.

Odnos me�u leksemama po pravilu je binaran, �ak i onda kada se radi o semanti�kim su�eljavanjima nekoliko slovenskih jezika (npr. srpskog, ruskog i poljskog). Naime, u procesu usvajanja slovenskih jezika, kod govornika se kao dominantan pojavljuje primarni jezik, koji stupa u me�ujezi�ki kontakt sa jezicima koji se naknadno usvajaju. Kao �to je poznato, analogni zakoni vladaju i kod bilingvalnog govornika, kod koga je uvek jedan od jezika primaran za formiranje njegove jezi�ke li�nosti. Radijalni me�ujezi�ki kontakti koji se ovako ostvaruju poseduju, prema tome, monocentri�ni karakter^[6].

Iz iznetoga proizlazi da se primarno su�eljavanje me�u jezicima u kontaktu odvija na planu konkretne realizacije jedne od ponu�enih leksema koju poseduje integralna re� ulaznog jezika i odgovaraju�e lekseme u sastavu re�i izlaznog jezika. Ukoliko su lekseme u kontaktu me�usobno i formalno bli�e, �to se �esto de�ava kod slovenskih jezika, divergentnost me�u njima �e se najpre odraziti u okviru semnih potencijala. Pri tome �e formalna me�ujezi�ka bliskost samo pogodovati poistove�ivanju na semanti�kom planu, ali ne�e biti primarni uzro�nik poistove�ivanja semanti�kih sadr�aja. Kako je pri sinhronijskim^[7] me�ujezi�kim istra�ivanjima kod ovakvih opozicija od bitne va�nosti za leksemu upravo utvr�ivanje divergentnosti semanti�kih sadr�aja, jasno je da forma predstavlja samo povr�inski propratni plan koji je naj�e��e slu�ajan, proizvoljno povezan sa odre�enim semanti�kim sadr�ajem, pa prema tome i asisteman. Za semanti�ka istra�ivanja koja se odnose na realizaciju komunikativne jezi�ke funkcije, me�utim, osnovni predmet istra�ivanja predstavlja utvr�ivanje semanti�kih komponenata, relevantnih za pojedine lekseme. Jasno je, stoga, da �e kod me�ujezi�kih semasiolo�kih istra�ivanja slovenskih jezika primarno mesto zauzimati ona kategorija leksema, koje se, realizovane kroz ve�u, odnosno manju formalnu sli�nost (�to zavisi od stepena auditivno-grafijske bliskosti me�u jezicima), odlikuju zajedni�kim semanti�kim elementima. Takve lekseme, obrazovane pri me�ujezi�kom kontaktu imenujemo terminom me�ujezi�ki paronimi^[8]. U vezi sa navedenom kategorijom leksema mogu se izdvojiti dva kruga problema: problem centralnog semanti�kog jezgra, prisutnog kako u nominacionom zna�enju, tako i u kompleksnoj polisemnoj strukturi re�i, i problem semanti�ke pefirerije. Oba kruga pitanja od bitne su va�nosti za me�ujezi�ka istra�ivanja slovenskih jezika, jer se opozicija me�ujezi�kog paronimskog para konkretno realizuje u jednom od dva navedena kruga pitanja.

Centralno semanti�ko jezgro kod �lanova me�ujezi�kog paronimskog para naj�e��e biva uzro�nikom me�ujezi�ke interferencije. Formirano pri me�ujezi�kim kontaktima oko skupa sema koji sa�injavaju kategorijalna i jedna, odnosno vi�e diferencijalnih sema, ono obrazuje osnovnu semanti�ku bazu leksema � njihov identifikator. Me�ujezi�ke paronimske opozicije naj�e��e se u slovenskim jezicima baziraju na razlikama me�u semama u okviru identifikatora. Pri tome, kategorijalna sema ostaje onaj zajedni�ki element koji uzrokuje poistove�ivanja semanti�kih komponenti leksema u opoziciji. Tako, na primer, u parovima koje obrazuje glagol i�i u srpskom jeziku sa idti u ruskom i i�� u poljskom, pojavljuje se zajedni�ka arhisema - pomeranje. Na osnovu nje, sva tri glagola u okviru jezika kojima pripadaju mogu biti svrstani u leksi�ko-semanti�ku grupu motori�nih glagola. Su�tinske razlike zapa�aju se me�u navedenim glagolima upravo u sferi diferencijalnih sema:

i�i = pomeranje + u prostoru i vremenu + kora�enjem, prevoznim sredstvom

idti = pomeranje + kora�anjem (dvigat'sja, perestupaja nogami)

i�� = pomeranje + kora�anjem (przenosi� si� z miejsca na miejsce, kroczy�)

O odnosu kategorijalne i diferencijalnih sema posebno treba voditi ra�una prilikom sastavljanja dvojezi�nih re�nika. U praksi se kod ovakvog tipa re�nika jednoj leksemi ulaznog jezika kao ekvivalenti navode sinonimi izlaznog jezika, koji su naj�e��e predstavljeni u vidu sinonimskog niza, npr: i�i = idti (pe�kom), idti = i�i (pe�ke), i�� = idti �agat', cmypat'. Nerazja�njeno, me�utim, ostaje pitanje da li se u ovom slu�aju kao semanti�ko polazi�te za ekvivalenciju uzima nominaciono zna�enje re�i izlaznog jezika, ili njen celokupni zna�enjski potencijal; u ovom drugom slu�aju stvorio bi se za�arani krug pri kome bi se jedna semanti�ki otvorena struktura dovela u kontakt sa drugom semanti�ki otvorenom strukturom. Prevazila�enje ovog problema ostvaruje se navo�enjem leksi�ko-sintaksi�kih spojeva u koje stupa leksema ulaznog jezika, ali je i tu potrebno izvr�iti prethodne semanti�ke analize pre nego �to se sastavlja� re�nika osloni na kriterijum svoje jezi�ke kompetencije.

Interesantno je pratiti realizovanje semanti�kog jezgra pomeranje + u prostoru i vremenu kada se ono javlja u prenesenim zna�enjima, u kojima uz glagol stoje kao subjekti imenice � predmeti: voz ide, krv ide, sat ide, glas ide, ki�a ide, vreme ide, ulica ide; poezd idet, pis'ma idut, �asi idut, sneg idet, doroga idet, dim idet, krov' idet, veter idet, p'esa idet; poci�g idzie, list idzie, dym idzie, wiatr idzie, krew idzie, zegarek idzie, lata id�, zapach idzie, �wiat�o idzie. Pored zajedni�kih funkcija izdvajaju se za ruski specifi�no p'esa idet, a za poljski zapach idzie. Ovih funkcija nema u srpskom, kao ni zajedni�ke za ruski i poljski � wiatr idzie, veter idet.

Mogu�nost interferencije postoji onda kada se u kontaktu na�u ruski i poljski, srpski i poljski, odnosno srpski i ruski. U ovakvim konstrukcijama centralno mesto zauzima imenica koja preuzima ulogu osnovnog semanti�kog kompleksa stoga je kod ovakvih funkcija glagole i�i, idti, i�� mogu�e uklju�iti u posebne sinonimske nizove: raditi (sat), te�i (krv), �iriti se (glas), padati (ki�a), prolaziti (vreme); pribli�at'sja (vesna), dejstvovat' (�asi), padat' (do�d'), protekat' (vremja), rasprostranjat'sja (krov'); ciec (o �zach, krwi), rozlega� si� (o g�osach), funkcjonowa� (o maszynach), itd.

Uloga semanti�ke periferije pri utvr�ivanju tipova me�ujezi�kih parova nije dovoljno rasvetljena u leksi�ko-semanti�kim istra�ivanjima slovenskih jezika.

Kao primer uze�emo dve lekseme u sastavu glagola i�� i idti, koje su posvedo�ene u jednojezi�kim re�nicima poljskog i ruskog jezika: i�� na wab (o zwierzynie �ownej; da� si� zwabia�, przychodzi� na g�os wabi�cego my�liwego) i idti na �ervja, idti na konopljanoe semja (o �ivotnih; ustremljat'sja na primanku). I u srpskom jeziku postoji ekvivalentna leksema koju, dodu�e, ne potvr�uju leksikografski izvori koje smo koristili - riba ide na crva, na gomboce (i�i na mamac - u leksici iz oblasti ribolova), divlja� ide na zov (u leksici iz oblasti lova). U sva tri jezika kao osnovni semanti�ki marker pojavljuje se imenica mamac. Me�utim, periferne komponente zov i crv igraju ulogu diferencijalnog markera na me�ujezi�kom planu. One odslikavaju osobenosti jezi�ke li�nosti u okviru srpskog, ruskog i poljskog jezika. Kada govornik kao jezi�ka li�nost poseduje matricu srpskog jezika, reprezentovanu komponentama divlja� i riba, a u poljskom jeziku ovaj model reprezentuje komponenta divlja�, odnosno riba u ruskom, realno je o�ekivati da on komponentu riba prenese iz srpskog u poljski jezik "i�� na czerwia"; isto tako �e govornik komponentu divlja� preneti u rusku matricu "idti na zov". Ako su elementi koji grade okru�enje lekseme povezani u ve�oj meri, za perifernu upotrebu glagola i�i, i ako reprezentuju individualne semanti�ke karakteristike u okviru pojedinih jezika, onda opada mogu�nost interferencije. Tako do nje po pravilu ne dolazi u idiomima koje govornik usvaja kao jedinstvene celine u okviru svakog pojedina�nog sistema. Ali, ukoliko su semanti�ki sadr�aji leksema bli�i, dok formalna sredstva poseduju i integralna i diferencijalna obele�ja, raste mogu�nost za interferenciju. Upravo tako se najjasnije odslikavaju osobenosti jezi�ke li�nosti pojedinih jezika, odra�ene kroz pojavu leksi�ke spojivosti: i�i �onom na koga, i�� po trupach. Ovakvi periferni semanti�ki sadr�aji neposredno su povezani s ekspresivno��u^[9] koja je svojstvena �lanovima me�ujezi�ke opozicije, nezavisno od toga da li same re�i pripadaju ekspresivnoj leksici. Pri me�ujezi�kim kontaktima ovakve vrste, �esto se u formalno-semanti�koj opoziciji nalaze upravo �lanovi koji poseduju razli�it tip i stepen ekspresivnosti, ili se, pak, su�eljavaju neutralna i ekspresivna leksema. Sli�nu nesrazmernost poseduju i takvi �lanovi opozicije u slu�aju kada se integralni semanti�ki markeri centra jednog �lana pojavljuju kao periferni semanti�ki markeri drugog �lana.

Uloga semanti�kog jezgra i semanti�ke periferije u oblasti kategorije me�ujezi�kih paronima zahteva dalja detaljna istra�ivanja.

Napomene

[1] Termin leksema upotrebljavamo za imenovanje konkretnih realizacija semanti�kih sadr�aja, odnosno onoga �to bi u tradicionalnoj leksikologiji bilo najbli�e terminu semema. Usled toga �to je za na�a me�ujezi�ka istra�ivanja osnovna jedinica leksi�kog sistema � re�, suvi�e op�ta, za elementarnu jedinicu uzimamo leksemu, tj. re� u jednom zna�enju (I. A. Mel'�uk, Russkij jazik v modeli "Smisl-Tekst, �kola "Jaziki russkoj kul'turi", Moskva-Vena, 1995, str. 6)

[2] U. Vajnrajh, Jazikoie kontakti, perevod s anglijskogo jazika, Kiev, 1979. g., str. 112.

[3] Melcuk, I., A. Zholkoysky, Explanatory Combinatorial Dictionary of Modern Russian, Wienner Slavistischer Almanach, Vienna, 1984.

[4] O terminu leksi�ka funkcija vidi u predgovoru navedenom re�niku Melj�uka i �olkovskog.

[5] Uklju�ivanje jezi�ke jedinice u op�te minimalno okru�enje, koliko god bilo �iroko i prepu�teno izboru i jezi�koj kompetenciji govornika, nije individualni �in. Izbor biva diktiran zakonima jezi�ke li�nosti, ali ne individualne, ve� kolektivne. Suprotno mi�ljenje iznosi A. �evo u radu Leksi�ka spojivost glagola kretanja u ruskom jeziku u pore�enju sa srpskohrv., Zbornik radova Instituta za strane jezike i knji�evnosti, Novi Sad, 1987, str. 116. Jezi�ka li�nost primarnog jezika predstavlja onaj faktor, kod koga se najvi�e ispoljava negativni aspekat interferencije. O problemu jezi�ke li�nosti videti u knjizi Ju. N. Karaulov, Russkij jazik i jazikovaja li�nost', Moskva, 1987 g.

[6] O metodu monocentri�nog izu�avanja leksi�kih sistema slovenskih jezika videti rad I. L. �ernuhine, O monocentri�nom issledovanii slovarnogo sostava rodstvennix jazikov (na materiale sovr. russkogo, pol'skogo i serbskohorv. jazikov), Materiali po russko-slavjanskomu jazikoznaniju), Vorone�, 1974, 160-168 str.

[7] Analiza ovakvih jezi�kih kontakata podrazumeva dosledno po�tovanje sinhronijske ravni istra�ivanja, budu�i da dijahronijski pristup ovom problemu iziskuje primenu uporedno-istorijskog metoda, ima druga�iji cilj, a samim tim, i razli�ite rezultate. Lep primer ovakvog pristupa pru�a rad V. Budovi�ove, K problematike sopostavitel'nogo izu�enija leksikologii rodstvennih jazikov (leksi�eskie paralleli v slovackom, russkom i �e�skom jazikah), Sopostavitel'noe izu�enie russkogo jazika s �e�skim i drugimi slavjanskimi jazikami, Izdatel'stvo Moskovskogo un-ta, 1983, 252-271 str.

[8] Videti monografiju Milane Radi�-Dugonji�, Me�ujezi�ki homonimi i paronimi u ruskom i srpskohrv. jeziku. Slavisti�ki zbornik, knj. 6, Gornji Milanovac, 1991. god.

[9] Videti rad Stane Risti�, Konotativni aspekti zna�enja ekspresivne leksike, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, br. 37/1-2, 1994, 537-542 str.

Izvori

1. Re�nik srpskohrvatskoga knji�evnog jezika, Matica srpska i Matica hrvatska, t. 1-6, Novi Sad � Zg. 1967-1976. g.

2. I. I. Tolstoj, Serbsko-horvatsko-russkij slovar', Moskva, 1957 g.

3. C. I. O�egov, Slovar' russkogo jazika, Moskva, 1977 g.

4. Slovar' russkogo jazika, t. 1-4, AN SSSR, Moskva, 1981-1984 g.

5. B. Stankovi�, Rusko-srpskohrv. re�nik, Moskva � Novi Sad, 1988.

6. S�ownik j�zyka polskiego pod red. M. Szymczaka, t. 1-3, Pa�stwowe Wydawnictwo Naukowe, Warszawa, 1978-1981.

7. D. Gessen, R. St'pula, Boli�oj poljsko-russkij slovar', t. 1-2, Moskva � Var�ava, 1980 g.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | O Poljskoj | Prevodi | Bibliografija
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt