|
          |
Ljubo Milinkovi� (Kragujevac)Lingvisti�ko-metodi�ke osnove "Poljskih primera" �or�a �ivanovi�aSto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog nau�nog skupa, Katedra za slavistiku Filolo�kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slavisti�ko dru�tvo Srbije, Beograd, 1996.
Lingvisti�ko-metodi�ke osnove Poljskih primera determinisane su specifi�no��u u�enja genetski i strukturno srodnih jezika, a �to je uslovilo sadr�ajnu strukturu i fizionomiju ove priru�ne knjige za u�enje poljskog jezika u srpskoj sredini na materijalu narodnih umotvorina i knji�evnog dela. U koncipiranju sadr�ajnog potencijala ove knjige profesor �ivanovi� se dosledno pridr�avao Ko�uti�evih postulata i njegovog diferencijalnog metoda u u�enju inoslovenskih jezika u srpskoj sredini. Na bazi toga rezultirali su i slede�i lingvisti�ko-metodi�ki principi kojim se �ivanovi� rukovodio pri prezentiranju i doziranju knji�evno-jezi�kog materijala u ovim Primerima: princip sistemati�nosti (gradiranosti), princip zanimljivosti (prijem�ivosti) sadr�aja, princip postupnosti (princip malih koraka), princip konfrontativnosti, princip racionalnosti (ekonomi�nosti), princip frekventnosti i princip jasno�e pri usvajanju leksike i gramati�kih struktura. Pri selekciji i distribuciji tekstualnog materijala i jezi�kih sadr�aja profesor �ivanovi� je polazio od lak�eg ka te�em, od psiholo�ki bli�eg ka daljem, od prostog ka slo�enom, rukovode�i se jedinstvom triju planova: sadr�ajno-komunikativnog, funkcionalno-semanti�kog i formalno-jezi�kog, odnosno jedinstvom forme, zna�enja i upotrebe. Istovremeno odabrani materijal po na�inu realizacije jezi�kih jedinica i ekstralingvisti�kim realijama odra�ava identitet i imanitet poljskog naroda. Polaze�i od �injenice da tekstualni materijal predstavlja egzemplifikaciju leksike i odre�enih gramati�ko-strukturnih pojava, �ivanovi� se pri izboru tekstualnog materijala nije pridr�avao principa �to op�irnije, tim bolje, ve� principa efikasnosti, tj. da se za najmanji utro�ak vremena postigne �to ve�i uspeh, da odabrani materijal bude reprezentativan, da na izra�ajnom i mnemoni�kom planu bude �to efektivniji. Zbog toga nas autor u I delu Primera uvodi u svet narodnih umotvorina i najjednostavnijih na strukturno-izra�ajnom planu primera iz poljske knji�evnosti. U II delu, a posebno u III delu Primera prezentiran je materijal slo�enije morfolo�ko-sintaksi�ke strukture. Knji�evni materijal je distribuiran po jezi�koj te�ini, tako da u funkcionalnom smislu predstavlja jednu koherentnu celinu. Na bazi ovakvog doziranja materijala omogu�eno je postepeno upoznavanje sa najfrekventnijom leksikom i najjednostavnijim gramati�kim strukturama i sve dublje pronicanje u duh i fizionomiju poljskog jezika[1]. Sa posebnom akribijom i tananim jezi�kim ose�anjem profesor �ivanovi� u napomenama odabira i komentari�e deklinacione i konjugacione formante, morfolo�ke oblike i sintaksi�ke konstrukcije, a sve u cilju pravilne recepcije i dekodiranja informacije re�enice i teksta u celini. Posebna pa�nja se poklanja na�inu, dubini i redosledu obja�njenja, postupnosti i dinamici uvo�enja novih sadr�aja. Poznato je da pri u�enju genetski i strukturno srodnih jezika izuzetan zna�aj ima pozitivan uticaj (transpozicija) maternjeg jezika i njegov negativan uticaj (interferencija). Pri obja�njenju i komentarisanju gramati�kih i leksi�kih sadr�aja u napomenama �ivanovi� je primenio selektivni i deskriptivni metod, tj. opisuju se i komentari�u samo oni sadr�aji koji su relevantni za uspe�no u�enje poljskog jezika, a na osnovu tipi�nih gre�aka koje su konstatovane u nastavnom procesu, u praksi, a koje su poslu�ile kao svojevrstan putokaz �ta u priru�nicima i ud�benicima ove vrste treba maksimizirati jer se strani jezik usvaja kroz prizmu maternjeg jezika. Sve leksi�ke i gramati�ke sadr�aje, sve jezi�ke finese �ivanovi� komentari�e u kontekstualnim uslovima u kojima realno i funkcioni�u. On je pravilno uo�io da je jedan od esencijalnih problema u procesu u�enja poljskog jezika (ili bilo kog genetski srodnog) u srpskoj sredini upravo usvajanje foni�ki i grafi�ki identi�nih ili sli�nih, a semanti�ki potpuno ili delimi�no razli�itih leksema i gramati�kih oblika, jer zbog te svoje prividne sli�nosti - kako ka�e Ko�uti� - hipnoti�u u�enika u procesu njihove recepcije[2], odnosno dekodiranje njihove semantike. Zbog toga je u napomenama posebna pa�nja posve�ena me�ujezi�nim homonimima (potpunim i delimi�nim), paronimima i polisemi�nim re�ima. Na njih je �ivanovi� u napomenama skretao posebnu pa�nju restriktivnim napomenama tipa: pazi...; zna�enje nije kao na�e; zna�enje je drugo; u zna�enju...; ovde treba prevesti... i sl.[3] identifikuju�i zna�enje koje odre�ena leksema ima u konkretnom slu�aju. U napomenama je dosta pa�nje posve�eno obja�njenjima gramati�kih struktura, tj. onim gramati�kim strukturama koje se razlikuju od srpskih, koje, zbog specifi�nosti svog obrazovanja, predstavljaju te�ko�u pri usvajanju. Zbog toga je dosta pa�nje posve�eno razlikama u strukturi re�enica izme�u poljskog i srpskog jezika napomenama tipa: u poljskom se upotrebljava ovaj red re�i, a kod nas...; pazi na red re�i... i sl. Restriktivnim napomenama se skre�e pa�nja na arhaizme i dijalekatske oblike, na manje frekventne lekseme. Zna�enje frazeologizama, zbog njihove specifi�ne formalno-jezi�ke strukture, otkriva se prevo�enjem. U napomenama se komentari�u i zna�enja re�ca, koje imaju modalno-ekspresivnu funkciju. Dosta pa�nje u napomenama posve�eno je i lingvokulturolo�kim, istorijskim i geografskim realijama koje su relevantne za pravilnu recepciju teksta. Sistem obja�njenja u napomenama doziran je tako da se u po�etku daju �e��i i op�irniji komentari, a kasnije ti komentari su sve kra�i i re�i. U mnogim slu�ajevima oni imaju stvarala�ki karakter, jer upu�uju na kori��enje re�nika u kome je data gramati�ka semantizacija leksema i njihovo zna�enje u tipi�nim kolokacijama. U zaklju�ku se mo�e ista�i da je profesor �ivanovi� ovom kritikom ostavio u nasle�e obrazac kako treba pisati ud�benike i priru�nike inoslovenskih jezika u srpskoj sredini i time dao zna�ajan doprinos razvoju polonistike u na�oj sredini. Napomene[1] O prednostima u�enja poljskog jezika na materijalu knji�evnih dela �ivanovi� u predgovoru ove priru�ne knjige isti�e da onaj ko iz jezi�kih razloga �ita ove tekstove, istovremeno ulazi u veliku poljsku knji�evnost, da bez ljubavi prema velikim knji�evnim tekovinama ne mislimo da se mo�e ozbiljno pristupiti prou�avanju bilo kog stranog jezika. [2] R. Ko�uti�, Primeri knji�evnoga jezika ruskog, I, Tekstovi, Beograd, 1926, str. X. [3] Ove restriktivne napomene imaju funkciju za�titnog mehanizma od pogre�nog naslu�ivanja i neadekvatnog identifikovanja semantike odre�enih leksema i gramati�kih struktura. |