|
          |
Bogoljub Stankovi� (Beograd)Osnovna Ko�uti�eva polazi�ta u oblasti metodike nastave inoslovenskih jezika u srpskoj srediniSto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog nau�nog skupa, Katedra za slavistiku Filolo�kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slavisti�ko dru�tvo Srbije, Beograd, 1996.
Ako se po�e od neposredne �injenice iz istorije metodike da osnovni pravci i dominantne metodi�ke ideje jednog vremena nalaze odraza u ud�benicima tog vremena, mo�e se pretpostaviti da je tako i sa ud�benicima Radovana Ko�uti�a. Ova pretpostavka poslu�ila je kao inicijalni impuls u formulaciji teme i polazi�te u istra�ivanju jedne metodi�ke koncepcije koja nije prethodno teoretski izlo�ena i obrazlo�ena, ali koja je prakti�no uobli�ena i postojano utemeljena tako da opstaje sve do na�ih dana. Uobli�avana je ta koncepcija razvojno, po�ev od Ko�uti�eve Gramatike poljskoga jezika iz 1898. godine preko Primera knji�evnoga jezika poljskog iz 1901. godine[1], zatim Primera knji�evnoga jezika ruskog iz 1910, Ruske gramatike iz 1914, do njegove velike Fonetike iz 1919, i nastavljena u pedago�koj aktivnosti i ud�benicima Ko�uti�evih u�enika, u prvom redu u Poljskim primerima[2] i Poljskom u 100 lekcija[3] profesora �or�a �ivanovi�a, a mi sada sa vremenske distance mo�emo u tim ud�benicima da otkrivamo metodi�ki sistem i da ga teorijski formuli�emo i osmi�ljavamo kao Ko�uti�eva i "ko�uti�evska" metodika visoko�kolske nastave inoslovenskih jezika, da tragamo za njenim lingvisti�kim, lingvokulturolo�kim, psiholo�kim, didakti�kim i drugim osnovama, ciljevima, zadacima i sadr�ajima u njoj, za njenim pristupom inoslovenskim jezicima i dominantnim metodama njihovog usvajanja u srpskoj sredini. Po�to je Ko�uti� obrazovan na poznatim evropskim i slovenskim univerzitetima u duhu onda dominiraju�ih mladogramati�arskih ideja, razumljivo je �to u lingvisti�kim osnovama njegove metodike nastave inoslovenskih jezika princip dijahronizma, tj. komparativno-istorijsko sagledavanje ima zapa�eno mesto, ali je va�no ovde naglasiti razvojnu liniju zastupljenosti ovog principa u metodici visoko�kolske nastave inoslovenskih jezika do na�ih dana. U prvoj metodi�koj fazi Ko�uti�a, koju �ine njegovi ud�benici poljskog jezika, ovaj princip je zastupljeniji i znatno uo�ljiviji pre svega zato �to nema razgrani�enja izme�u dijahronije i sinhronije, �to se dijahronim jezi�kim �injenicama propra�a sinhrono jezi�ko stanje. To je najizrazitije u Re�niku iz Primera knji�evnoga jezika poljskog. Dijahrone jezi�ke �injenice i etimolo�ka obja�njenja i tuma�enja onda�nje savremene poljske leksike mogli su pru�iti studentu zanimljiva saznanja iz oblasti slovenskih i drugih jezika, ali oni nisu mogli olak�avati i ubrzavati ovladavanje savremenim poljskim jezikom. Mo�e se pretpostaviti da je do ovakve konstatacije i sam Ko�uti� do�ao, na �ta upu�uje �injenica da u drugoj svojoj metodi�koj fazi on maksimalno izbegava pro�imanje dijahronije sa sinhronijom, lingvoistorijske napomene zadr�ava u Ruskoj gramatici, ali napu�ta etimolo�ka tuma�enja u Rusko-srpskom re�niku, tj. u tre�em tomu Primera knji�evnoga jezika ruskog. U razvoju ko�uti�evske metodike od strane njegovih u�enika odvajanju sinhronije od dijahronije maksimalno se te�ilo (za �ta nalazimo potvrdu izme�u ostalog i u Poljskim primerima prof. �or�a �ivanovi�a), ali tako da se nije do�lo do antiistorizma i antikomparativizma, �to se ogleda u �injenici da studenti slavistike danas izu�avaju tri predmeta iz oblasti dijahronije (staroslovenski, uporedna gramatika i istorija jezika koji se studira) i uz osnovni savremeni jezik i knji�evnost jo� i uvod u slavistiku, jezi�ki sistem srpskog jezika i drugi (pomo�ni) slovenski jezik i knji�evnost. Doslednim razgrani�avanjem sinhronije i dijahronije u na�oj savremenoj visoko�kolskoj nastavi komparativna i dijahronijska sagledavanja slu�e racionalnom i funkcionalnom usvajanju slovenskih jezika uz razvijanje svesti o slovenskoj uzajamnosti, tako da je pomenuta razgrani�enost prerasla u plodotvorni princip usvajanja inoslovenskog jezika u slavisti�kom kontekstu. Naporedno i ravnopravno sa principom �ireg slavisti�kog konteksta u lingvisti�kim osnovama na�e savremene visoko�kolske metodike inoslovenskih jezika stoji princip vo�enja ra�una o maternjem jeziku. Ovaj princip podrazumeva konfrontacionu analizu inoslovenskih jezika sa srpskim, kako na nivou nau�nih istra�ivanja, tako i u didakti�koj primeni rezultata te analize, kao i njeno neposredno provo�enje u nastavnom procesu, tj. na nastavnom �asu. U na�oj slavistici je s punim pravom i sa opravdanim ponosom mnogo puta ve� nagla�avano, pokazivano i dokazivano da se u Ko�uti�evom "diferencijalnom" prou�avanju poljskog i srpskog, a potom ruskog i srpskog jezika nalaze po�eci i koreni na�e konfrontacione lingvistike.[4] U �elji da izbegnemo ponavljanje onog �to je do sada o Ko�uti�evom mestu u razvoju ove lingvistike re�eno, ovom prilikom �emo se truditi da obratimo pa�nju samo na neke aspekte �ije sagledavanje mo�e biti od pomo�i za dalji razvoj i usavr�avanje na�e metodike nastave inoslovenskih jezika. U prvom redu valja naglasiti da je Ko�uti�eva konfrontaciona analiza unilateralnog karaktera i usmerena od inoslovenskog ka maternjem � srpskom jeziku. Ovakvo konfrontiranje u svemu je bilo primereno onda�njim ciljevima i zadacima nastave stranih, pa i inoslovenskih jezika, a koji su se svodili prvenstveno na razvijanje pasivnih ili receptivnih komunikativnih sposobnosti i prvenstveno u pismenoj formi, tj. svodili su se na osposobljavanje za �itanje i razumevanje inoslovenskog (prete�no knji�evnog) teksta i na njegovo prevo�enje na maternji jezik. Podrazumevalo se da �e iz razvijenih receptivnih sposobnosti proiste�i i produktivne sposobnosti, ali su one u didakti�kom tretmanu imale drugorazredno mesto. Tek mnogo kasnije, a kao posledica pomeranja te�i�ta u ciljevima i zadacima ka produktivnim sposobnostima, u na�oj metodici inoslovenskih jezika pojavi�e se nagove�taji su�eljavanja jezi�kih �injenica od srpskog kao maternjeg ka inoslovenskom jeziku, a isto tako i bilateralno konfrontiranje. Takve nagove�taje nalazimo kod prof. �ivanovi�a.[5] Ali, na�alost, sve do sada u ovakvoj konfrontaciji analizi i njenoj didakti�noj aplikaciji ostalo se samo na nagove�tajima, a i dalje dominira unilateralno su�eljavanje inoslovenskog sa srpskim jezikom, te se u na�oj sredini inoslovenskih jezici usvajaju iz ud�benika i priru�nika prete�no pasivnog karaktera, tj. skoro onako kao u Ko�uti�evo vreme. I upravo u ovoj okamenjenosti i slepoj privr�enosti na�a slavistika �ini nepravdu Ko�uti�u jer da je on kojim �udom �iv, sigurno bi se potrudio da udovolji savremenim potrebama i doprinese efikasnijem i racionalnijem razvijanju me�uslovenskog dvojezi�ja tako �to bi stvorio aktivne gramatike i priru�nike, razgovornike i re�nike aktivnog tipa onako uspe�ne kao �to su mu to bili i ud�benici pasivnog tipa. U lingvisti�kim osnovama Ko�uti�eve metodike nastave istaknuto mesto ima i princip organizacije leksi�kih i gramati�kih nastavnih sadr�aja na sintaksi�koj osnovi. Po�to Ko�uti� u svojim gramati�kim priru�nicima nije obuhvatio (ili bar ne sistematski i u celosti) sintaksi�ki nivo obra�ivanih jezika, izneta tvrdnja u prvi mah mo�e izgledati paradoksalno. Ali taj prividni paradoks razvejava �injenica da je Ko�uti� celokupno usvajanje inoslovenskih jezika zasnivao na tekstu koji mu je bio polazi�te za obja�njavanje i usvajanje leksi�kih i gramati�kih �injenica, a njegovo potpuno razumevanje i adekvatno prevo�enje na maternji jezik krajnji cilj. Inicijalno mesto u njegovim ud�beni�kim kompletima imale su njegove hrestomatije koje su istovremeno slu�ile i kao programski vodi�i nastavnog procesa, dakle, uvo�enja novih gramati�kih i leksi�kih sadr�aja, tj. kori��enja gramati�kih i re�ni�kih priru�nika. Ali do pune zastupljenosti ovog principa u Ko�uti�evoj metodici do�lo se razvojno, �to je o�ito izme�u ostalog i iz njegovih uputstava datih u predgovorima.[6] Naro�ito se lepo ovaj princip mo�e uo�iti u re�ni�kim odrednicama kako poljsko-srpskog, tako i rusko-srpskog re�nika, gde je do maksimalnog izraza do�la sintagmatika, tj. leksi�ko-sintaksi�ka spojivost leksema, i naro�ito onda ako je prisutno diferenciranje na relaciji dva jezika (u prvom redu u sferi rekcije). U lingvisti�kim osnovama Ko�uti�eve metodike inoslovenskih jezika mogu se na�i i elementi principa funkcionalno-stilisti�ke raslojenosti inoslovenskih jezika. Naime, Ko�uti�evi ud�benici nemaju za cilj da studente nau�e nekom apstraktnom poljskom ili ruskom jeziku, ve�, s jedne strane, jeziku lepe knji�evnosti XIX veka, i s druge strane, govoru obrazovanih Poljaka i Rusa kraja XIX, odnosno po�etka XX veka, a koji se u pone�emu ve� razlikovao od jezika knji�evnosti. I ovaj princip ima razvojnu liniju kod Ko�uti�a, pa je u Poljskim primerima samo u tragovima, a na materijalu ruskog jezika Ko�uti� ima �itav drugi deo drugog toma koji glasi: "Jezik teksta prema suvremenom razgovornom jeziku obrazovanih Rusa"[7]. Razvoj oba jezika tokom XX veka i�ao je ka sve izrazitijoj funkcionalno-stilisti�koj diferencijaciji, te se metodici nastave nametnulo da principu funkcionalno-stilisti�ke raslojenosti da jo� istaknutije mesto, a �to se u visoko�kolskoj nastavi realizuje preko programskih sadr�aja iz funkcionalne stilistike i funkcionalnih stilova (razgovorni, nau�ni, oficijelno-poslovni, novinsko-publicisti�ki). Nema sumnje da �e u razvijanju budu�eg me�uslovenskog bilingvizma funkcionalno-stilisti�ki markirani sadr�aji zauzimati i ve�e mesto. Treba skrenuti pa�nju i na princip minimizacije jezika koji je Ko�uti� realizovao izdavanjem gramatika, hrestomatija i re�nika, u granicama kojih je predavao poljski i ruski jezik i u �ijim granicama je proveravao studentska znanja tih jezika. U Ko�uti�evim ud�benicima mogu se identifikovati i brojni drugi principi koji �ine lingvokulturolo�ku i didakti�ku osnovu njegove metodike nastave inoslovenskih jezika u srpskoj sredini. Mi �emo ukazati samo na princip didakti�ke nedeljivosti jezika, knji�evnosti i kulture. Naime, Ko�uti� nije predavao slovenske jezike radi njih samih, ve� da bi oni pomogli onima koji ih u�e "da se bli�e poznaju s knji�evno��u, s istorijom i s kulturnim razvi�em jednog slovenskog plemena"[8], a �itanje knji�evnih tekstova, napomene iz istorije, kulture, na�ina �ivota i sl. slu�ili su kao motivacija da se jezici u�e, osmi�ljavali su njihovo funkcionalno usvajanje. Na�a metodika nastave inoslovenskih jezika ostala je dosledna ovom principu sve do danas i mi sa ose�anjem zadovoljstva i ponosa konstatujemo da na�i studenti i sada izu�avaju jedinstveno jezik, knji�evnost i kulturu, na�e slavisti�ke grupe ostale su jedinstvene jezi�ko-knji�evne, a ne podeljene i suprotstavljene kao jezi�ke i kao knji�evne, �to je slu�aj u nekim sredinama. Psiholo�ke osnove Ko�uti�eve metodike u tesnoj su vezi sa lingvisti�kim, u prvom redu s �injenicom da su poljski i ruski veoma bliski i sli�ni sa srpskim jezikom. Svest o toj bliskosti Ko�uti� neprestano ispoljava i eksplicitno i implicitno, a celu svoju metodiku zasniva na transferu znanja, ve�tina i navika iz maternjeg jezika u inoslovenski i, naro�ito, na neutralisanju interferencije jednog jezika u drugom. Usredsre�enost na�e metodike na interferenciju zadr�ana je sve do na�ih dana, a u izvesnoj meri zanemarivane su neizmerne mogu�nosti transfera, pa stoga mi jo� uvek u nastavi inoslovenskih jezika imamo praznih hodova, tj. obja�njavamo sa mnogo truda i vremena i ono �to u�enici ve� poseduju iz maternjeg jezika. U oblasti iznala�enja formi i postupaka transfera iz maternjeg u inoslovenski jezik na�a metodika nastave je skoro na po�etnim pozicijama. Mi vidimo osloba�anje od praznih hodova u nastavnom procesu tako �to �e se primarno mesto davati razvijanju aktivnih komunikativnih sposobnosti (prevode�i sa srpskog na inoslovenski, govorenju i pisanju na inoslovenskom), pod okriljem kojih �e se razvijati i pasivne sposobnosti. Na samom kraju ove shematske rekonstrukcije Ko�uti�eve metodike treba dodati i naglasiti da je on tu metodiku izgra�ivao sa pozicija primaoca jezika, pa otuda nagla�eno brine o �istoti svog maternjeg jezika i nastoji da razvija me�uslovenski bilingvizam u kome se ne dopu�ta konvergiranje jezika u kontaktu. Iako je nastala krajem pro�log i po�etkom ovog veka, Ko�uti�eva metodika ima mnogo elemenata savremene funkcionalne metodike, a njegov prevodno-gramati�ki metod je u su�tini svesno-prakti�ni metod. Po svemu tome ta metodika je aktuelna i danas, bi�e to i u budu�e. To nikako ne zna�i da na�a visoko�kolska metodika inoslovenskih jezika nije oti�la i dalje od Ko�uti�a, a u budu�nosti �e, nadajmo se, njen razvoj biti i intenzivniji jer slo�i�emo se, valjda, da se istinsko uva�avanje u�itelja ne izra�ava tako �to �e ga njegovi u�enici i u�enici njegovih u�enika slepo podra�avati, ve� tako �to �e stvarala�ki nadma�ivati i razvijati u�iteljeve ideje i su�tinu njegovog u�enja. Napomene[1] Ko�uti�evoj hrestomatiji Primeri knji�evnoga jezika poljskog iz 1901. godine prethodila je hrestomatija pod istim nazivom u mnogome druk�ija od ove potonje, koja je verovatno iza�la iz �tampe 1896. godine i od koje je do sada prona�en samo jedan primerak. B. o tome prilog M. Topi�a u ovom Zborniku: Prva Ko�uti�eva hrestomatija. [2] �. �ivanovi�, Poljski primeri, Beograd 1967, 383 str. (II izd. 1970, III izd. 1983). [3] �. �ivanovi�, Poljski u 100 lekcija, Beograd 1971, 332 str. (II izd. 1976). [4] V.: R. Lali�, O Ko�uti�evom metodu u�enja ruskog jezika kod nas. "�ivi jezici", Beograd 1966, knj. VIII, br. 1-4, str. 1-10; B. Terzi�, Lingvisti�eskie osnovi sopostavitel'nogo metoda Profesora Radovana Ko�uti�a. "Russkij jazik za rube�om", Moskva 1972, br. 1, str. 65-66; B. Stankovi�, Elementi sintakse u "Primerima knji�evnoga jezika ruskog" profesora Radovana Ko�uti�a. "Anali Filolo�kog fakulteta", Beograd 1976, knj. XII, str. 593-619. [5] Konkretno u formulacijama tipa: "Na�em je odgovara poljsko jest, ali se ono mo�e izostaviti u potvrdnim re�enicama. Zato �e biti ovakve naporedne re�enice: To je moja majka � To (jest) moja matka. Kto to jest? � To (jest) moja matka. (Ko je to? � To je moja majka.). Isp.: Poljski u 100 lekcija, str. 7. [6] B.: Primeri knji�evnoga jezika poljskog, Beograd 1901, Predgovor, str. IX, gde se konkretno upu�uje �ta valja pre�i iz Gramatike pre no �to se pristupi �itanju, a posle toga "treba pristupiti �itanju iz ove knjige, uzimaju�i na dve strane teksta tri strane iz Gramatike". Sli�nog povezivanja Ruskih primera i Ruske gramatike ima, ali se tamo povodom teksta i direktno komentari�u gramati�ke, kako morfolo�ke, tako i sintaksi�ke pojave, a o ulozi teksta za usvajanje gramati�kog gradiva eksplicitno se ka�e: "ostatak teksta poslu�i�e za uporedno prela�enje daljeg gramati�kog gradiva (sintakse) i za ponavljanje svega �to se nau�ilo iz gramatike". V.: Primeri knji�evnoga jezika ruskog, I. Tekstovi, Beograd 1910. Predgovor, str. XVI. [7] Primeri knji�evnoga jezika ruskog. II. Napomene, str. 77-225. [8] Primeri knji�evnoga jezika poljskog, str. X. |