Projekat Rastko: Biblioteka srpske kulture

Dobrodošli na srpski deo „Projekta Rastko",
neprofitne mreže elektronskih biblioteka, stručnih ustanova i lokalnih zajednica posvećenih umetnostima, tradicijama i društvenim naukama.

Plaćeni oglas

42. nagrada "Branislav Nušić"

"Valcer za Olgu" Zorana Stefanovića najbolja drama 2021.

Na 42. konkursu za originalni dramski tekst za 2021. godinu, žiri u sastavu Boško Suvajdžić, predsednik, Stojan Srdić i Zoran Đikić, doneo je odluku da se za najbolju dramu proglasi tekst „Valcer za Olgu“ Zorana Stefanovića. Ova odluka je doneta jednoglasno.

U drami su poslednji dani ruske carske porodice Romanovih, viđeni kroz sudbinu najstarije carske kćeri knjeginje Olge, kojoj je data mogućnost da utiče na istoriju Slovena i Čovečanstva nakon boljševičke revolucije.

Drama je objavljena u ediciji Savremena srpska drama broj 59, kao papirna knjiga ali i kao elektronska na zvaničnom sajtu Udruženja dramskih pisaca Srbije (www.drama.org.rs).

Verzija drame je objavljena i na Projektu Rastko: Valcer za Olgu: Krvava bajka i narodna zabava.

28. februar 2022: Peca Petrović Marš na tragu prijatelja Duška Radovića

E-biblioteka „Beograde, laku noć“

Sada je tačno 19.03 (Zašto i ova 3 minuta — neka odgonetnu oni koji su nekada slušali Stari dobri Studio B)

…Beograde, Beograde, na ušću dveju reka ispod Avale...

Beograde, laku noć!

Vinaverovski nastavak nekadašnjih jutarnjih žaoka neprevaziđenog Duška Radovića – večernjim injekcijama „Pecilina“ — leka protiv lošeg raspoloženja njegovog StudioBeovskog saborca Pece Petrovića (PPM-a) u pisanoj formi

Kako se snalaze mlađi naraštaji u teškoćama koje ih okružuju . Stalno konkurišu kod očeva i majki za pristup njihovim penzionim fondovima. ... ...

Čitajte dalje na: Beograde, laku noć — sadržaj

26. februar 2022: Najveća elektronska autorska biblioteka o mačevanju

Mačevanje, zaboravljena zaostavština predaka

„Istorija čovečanstva je istorija borbe a istorija borbe je najvećim delom istorija mača“. — Ričard Barton

Mač nije samo puko oružje namenjeno krvavoj borbi. On je u svim razvijenijim kulturama oduvek bio i znak dostojanstva, odličje časti, sakralni predmet koji ima mističnu moć života i smrti, raskršće između dobra i zla, ovostranog i onostranog, carstva profanog i svetog. On je simbolizovao i boginju pravde koja razdvaja krivicu od nevinosti, moć i snagu, svetlost i mudrost... — Aleksandar Stanković, autor biblioteke

Desetine knjiga i predavanja imate na elektronskoj biblioteci Mačevanje, zaboravljena zaostavštine predaka

6. 2. 2022: Deset godina elektronske biblioteke

Filosofija rata i mira

Iz predgovora prof. dr Ilije Kajteza: "Zašto dovoditi u međusobnu vezu filosofiju (filosofe) i rat i mir. Plodotvornost i opravdanost ovakvog pristupa može biti nesumnjiva, jer nije moguće otkriti makar jedan veo tajne rata i mira i razapetog i raspetog čoveka između i u njima, ako to ne činimo pomoću onog oblika ljudskog saznanja i vekovne mudrosti koje su misaono najmoćnije i saznajno najdublje u istoriji čovečanstva. Velovi svake tajne se najbolje otkrivaju dosegnutom tajnom. Posle filosofskog sintetičkog, umnog i promišljenog pristupa mogu mnogo lakše i plodonosnije da nastupe samostalno, ili u potrebnoj saradnji sa filosofijom, ostale posebne i pojedinačne nauke. Filosofi uvek i iznova postavljaju ista i nerešiva pitanja ljudskog bitisanja i svakog smisla, jer oni istrajno pokreću i propituju „mučnu prastaru zagonetku postojanja“ i u ponavljanju ontoloških problema i mogućih vrsnih rešenja pokazuje se potreba, neizbežnost, moć, nužnost i opravdanje vrednosti filosofije. Čovek je upućen na svoju prošlost da bi bolje i pravilnije sagledao budućnost sveta i izbegao sve zamke i opasnosti burne sadašnjosti. Čovek okrenut prošlom nije zarobljenik Starog, nego mudar čovek koji nastoji da ne ponavlja učinjene pogreške i ponore prošlih dana. [...]" PROČITAJ CEO ESEJ

E-biblioteka Filosofija rata i mira

28. jun 2020: Komisija za folkloristiku Međunarodnog komiteta slavista u 2020.

Novi internet portal kao novi uvid u svetsku slavistiku

Komisija za folkloristiku Međunarodnog komiteta slavista dobila je u junu 2020. novi Internet sajt–portal na adresi www.slavika.org/folklor/ koji je sadržinom i profilom već sada referentno mesto slavistike i slovenskih studija na Internetu, sa obiljem ekskluzivnog materijala

Bogatstvom i kvalitetom priloga, svežom i integralnom slikom folkloristike, portal Komisije za folkloristiku Međunarodnog komiteta slavista daje preko potreban podstrek svetskoj slavistici. Pojavivši se u pravo vreme i u pravom obliku novi portal se pokazao kao ozbiljan međunarodni resurs već u početku, prilično jasno najavljujući i novu fazu rada Komisije.

24. maj 2020: Nova slavistička biblioteka na Projektu Rastko

Projekat Rastko — Belorusija

19. decembar 2019: Nova autorska biblioteka

Elektronska biblioteka Miodraga Sibinovića – praznik slovenskih kultura

U okviru biblioteke posvećene uglednom rusisti, slavisti i prevodiocu, čitaocima i istraživačima će biti besplatno dostupni prevodi najznačajnijih ruskih i istočnoevropskih pisaca, Sibinovićeve autorske knjige, studije, priređene zbirke, bibliografija, osvrti na delo i audiovizuelni zapisi.

Biblioteka Miodrag Sibinović

Predrag Ristić - Peđa Isus (1931-2019)

Odlazak graditelja

Pedja Ristic.jpg O prof. Ristiću Predrag Ristić - Peđa Isus, biografija (Biblioteka Predrag Ristić na ProjektuRastko)

Njegovi tekstovi

Premlaćivanje na Tehničkom fakultetu Beogradskog universiteta 1952. godine, Predrag Ristić
Zadarski slučaj 1966., Predrag Ristić
Pitam se, šta je istina: kružni isečak ili trapez?, Predrag Ristić
Kako je tekla izrada i odbrana doktorata o Lepenskom viru , Predrag Ristić
Kako da Lepenski vir najzad uđe u UNESKO, Predrag Ristić
Bežanija porodice Ristić aprila 1941. godine, Predrag Ristić
Francuski đaci: povest o Petru Nikodija Ristiću, Predrag Ristić
Znakovi Logosa u temeljima Svetih Arhanđela kod Prizrena, Predrag Ristić
Tipologija krsnih znamenja srpskom narodu (katalog), Prof. dr Predrag Ristić i Prof. Rajko D. Blažić
Tipologija krsnih znamenja srpskom narodu 2 (letak), Prof. dr Predrag Ristić i prof. Rajko D. Blažić

Radivoj Bogičević (1940-2014)

Sloven u trku za jelenom

U nedelju, 4. avgusta 2019. u Beogradu, nakon kratke bolesti iznenadno je preminuo tvorac besmrtnog Akanta — Radivoj Rade Bogičević, veliki srpski stripar, animator, ilustrator, slikar i pisac. Sećanja Srećka Jovanovića na Radivoja Bogičevića (2007)

28. jun 2019: Nova autorska elektronska biblioteka

Dejan Ajdačić - Istraživanja slovenskih kultura

Dejan Ajdačić srpski je filolog, folklorista, etnolingvista, teoretičar književnosti, prevodilac i urednik. Biblioteka „Dejan Ajdačić: Istraživanje slovenskih kultura“ je počela sa objavljivanjem priloga 28. januara 2007, a kao zaseban sajt formirana je 28. juna 2019.

Dejan Ajdačić - Istraživanja slovenskih kultura

Prethodne novosti...