Српски капричо у Украјини

Драгана Бошковић

Данас, 2. јун 2006.

У оквиру "Сусрета култура Србије и Украјине", од 23. маја до 3. јуна у Кијеву се гледају српске позоришне представе, у Позоришном центру Курбас, током промоције књиге "Новија српска драма", на Међународном фестивалу "Кијевски мај" и на Универзитету Шевченко

Прошле године, када је министар културе Србије, Драган Којадиновић посетио Кијев и потписао споразум са Онишченком, директором Националне библиотеке Украјине о сталној размени библиографија и наслова, договорена је манифестација која је у овом тренутку у пуном јеку. "Сусрети култура Србије и Украјине", који су у току, део су ширег пројекта, по којем је 2006. година Украјине у Србији, а 2007. ће бити година Србије у Украјини. Ту, 2007. годину, Србија је започела већ 23. маја ове године. На позив Амбасаде СЦГ у Украјини, кренули смо у Кијев заједно са глумцима националног театра, односно, београдског Народног позоришта. Као и прошле године, кад је Србију на Међународном позоришном фестивалу "Кијевски мај" представљало Пекићево "Златно руно" Београдског драмског позоришта, Срби су поново били на репертоару овог значајног фестивала. У Кијев је ишла позоришна представа "Ковачи", савременог српског драматичара Милоша Николића, у режији Стефана Саблића. Снажан антиратни комад о трагикомичним укрштањима војски и синова на трусном европском тлу дигао је, заиста, кијевску публику на ноге - 24. маја. Препуна сала Кијевског академског театра на Липкама, стојећи је скандирала име Србије, док су се глумци Народног позоришта клањали с поштовањем. Амбасадор Горан Алексић потом је на сцени уручио уметницима раскошан букет у име Амбасаде СЦГ. Представа, симултано превођена, била је сутрадан тема у кијевским штампаним и електронским медијима. Милан Пајовић, наш човек који живи и ради у Кијеву већ тринаест година (међу само неколико стотина таквих у Украјини), одушевљено је прокоментарисао да су се "Ковачи" допали и Украјинцима и Србима, и старим и младим гледаоцима, јер има много слојева...

Најшира комуникативност позоришне уметности разлог је, свакако, што је Министарство за културу Србије подржало, материјално и логистички, манифестацију "Размена култура" у Кијеву, ове године, препоручујући да тај први мост међу сродним народима буде баш театарски. Наиме, јуна прошле године, на предлог професора Дејана Ајдачића, лектора на Групи за србистику кијевског Универзитета "Тарас Шевченко" и амбасадора Алексића, Министарство за културу Себије одлучило је да финансира капиталан пројекат: да се шест новијих српских драмских текстова преведе на украјински језик, што је на корак од њиховог извођења на тамошњим сценама. Већ годинама, у кијевском Театру руске драме "Леси Украјинки" игра се, са огромним успехом, Нушићева "Госпођа министарка". Украјинске колеге веома су заинтересоване за српску модерну драму, тим пре што на Међународном позоришном фестивалу "Кијевски мај", већ неколико сезона имају прилику да виде симултано превођене нове српске позоришне драме. У књизи "Новија српска драма", преведени су текстови Александра Поповића ("Развојни пут Боре Шнајдера"), Љубомира Симовића ("Путујуће позориште Шопаловић"), Душана Ковачевића ("Професионалац"), Небојше Ромчевића ("Кривица"), Милене Марковић ("Шине") и Биљане Србљановић ("Америка, други део").

Театарска презентација "Новије српске драме" на украјинском језику названа је "Српски капричо" и уприличена је на сцени Државног центра позоришне уметности "Лес Курбас", у Кијеву. Дејан Ајдачић обратио се скупу, препуној позоришној дворани, а потом и Горан Алексић. "Ми јесмо мала земља", рекао је Алексић, "али ћете у овој књизи видети да је наша позоришна уметност велика". А онда су глумци авангардног позоришног центра "Курбас" (веома познат, контроверзни украјински редитељ, страдао због свог слободоумља) извели "Српски капричо", састављен од сцена из текстова Симовића, Ромчевића, Марковићеве... Спуштен је и видео бим, па је публика погледала сурове сцене бомбардовања Београда. Публика је пратила "представу" у тишини, немо. Од свих је највише одушевила моћна, млада глумица Лидија Даниљчук, играјући својеврсну трагикомичну монодраму по тексту "Кривица" Небојше Ромчевића, у режији Ирине Волицке, редитељке која је изразила жељу да на тој истој сцени постави читав Ромчевићев преведен комад.

"Сусрети позоришне културе Србије и Украјине" допуњени су избором српских позоришних представа на видеу, титлованим на украјински језик. С обзиром на чињеницу да је прошло 200 година од рођења Јована Стерије Поповића, најпре је приказан ТВ филм "Стерија, отац српског позоришта", из ТВ серијала Телевизије Београд "Театар у Срба", као и позоришна представа "Женидба и удадба" зајечарског Позоришта "Зоран Радмиловић", у режији Владимира Лазића. Следећих вечери, све до 3. јуна, кијевска публика гледаће позоришне представе из серије ТВ Театар Играног програма РТС, све преведене на украјински језик: "Коштану" Боре Станковића, "Сумњиво лице" Бранислава Нушића, "Како засмејати господара" Виде Огњеновић, "Развојни пут Боре Шнајдера" Александра Поповића, "Професионалца" Душана Ковачевића, "Корешпонденцију" Борислава Пекића, "Путујуће позориште Шопаловић" Љубомира Симовића и "Парадокс" Небојше Ромчевића.