Сава Дамјанов у Лавову

На позив Филолошког факултета универзитета "Иван Франко" у Лавов је дошао познати српски писац, историчар књижевности, професор Универзитета у Новом Саду Сава Дамјанов. Посебну пажњу привукла су његова предавања "Еротске странице српске књижевности 18 века", "Корени српске књижевне фантастике", "Српски постмодернизам", а такође реферат "Ново читање традиције: актуелна питања проучавања историје српске књижевности" који је професор Дамјанов прочитао на 15. Међународном славистичком скупу у Лавову. Осим тога, писац је био гост неколико књижевних вечери које су окупиле украјинске читаоце, међу којима је било подоста писаца и издавача. Једна од њих одржала се у књижари "Академска", тачније речено у том њеном делу који служи као кафић. Ништа природније за књижевника, који је у аутобиографској белешки изјавио да намерава објавити мемоаре под насловом "Кафане, Кревети, Библиотеке", а такође истакао како је између Борхеса и бирцуза увек бирао бирцуза... Присутни су врло радо учествовали у разговору, јер стваралаштво овог књижевника није непознато Украјинцима: осим његове "Антологије српске постмодерне фантастике" која је изашла овде пре две године, превођене су му приче, есеји, историјско-књижевне студије... Неусиљени разговор је трајао све до затварања кафића, онда су се учесници преселили у један други и разговор се наставио...

На промоцији најновијих књига Саве Дамјанова која се одржала у Универзитету "Иван Франко" писац је говорио о историји српског постмодернизма - правца који је утемељио заједно са писцима и критичарима своје генерације, а такође о његовим поетским доминантама. Представљање богатог и разноврсног дела српског књижевника захтева знатно шире оквире него што је двосатни разговор, зато је било речи само о књигама које су изашле између две његове посете Лавову. То су антологије "Српска постмодерна фантастика", "Граждански еротикон", а такође најновија књига прича "Ремек-делца". Посебан доживљај представљало је читање причколиких ремек-делаца, која су сјајан спој традиције - фолклорне и књижевне - и постмодерне ироније, заводљиви коктел весеља и сете. И мада она још нису преведена на украјински, слушаоци су изузетно пажљиво пратили сваку пишчеву реч. Чак и они који још нису научили српски, наслутили су лепоту бајке. Новинари су обасули писца питањима о српско-украјинским културним везама, о његовом доживљавању Лавова, о ствараластву и животу. Књижевник је још једном потврдио да те везе постоје - од барока па до данас - и да су књижевности и историје наших народа и даље чврсто повезане. Што се тиче књижевне и живе стварности, оне су у његовом животу нераздвојиве, претапају се једна у другу попут јаве и сна. Можда су зато приче Саве Дамјанова тако природно и лако пронашле пут до срца украјинских читалаца. На једној од промоција био је најављен превод још једног дела овог писца: празник српске књижевности се наставља...