Ne bih ni nuli ćutnju oprostio
Književnost članova srpskog književnog kluba "Dimitrije Tirol" iz Temišvara
(ćirilična verzija)

Dalibor Marković

Rođen 1981, Belobreška. Apsolvent Srpske teoretske gimnazije "Dositej Obradović" u Temišvaru; student slavistike na Zapadnom Univerzitetu u Temišvaru.

---

Boja stvarnosti

boja stvarnosti

Iščupah pero
iz krila vremena
i umočih ga
u plavetnilo neba

Pri prvom susretu
sa belim papirom
potekoše crna slova

magla današnjice

Izgubljen u magli današnjice
lutam
i svejedno mi je
na koju stranu idem
(i strane sveta tumaraju)

Prolazim pored samog sebe
i kezim se rođenom liku
a ptice okačene
slušaju šum tišine

svi su potpuno mirni
samo se magla plaši
da nije zalutala

prizor

U smesi blata
oblika đona
za asfalt slepljena
leži trava
U nadi možda
ili zbog strasti
ispija rosu
istrešenu
sa nečije čizme

kad jednom budeš shvatio

Kad jednom budeš shvatio
zašto šume vetrovi
a gole stene više
pri dodiru ne ciče

Kad jednom budeš shvatio
zašto trepere zvezde
i šta je kiša nebu
a šta će biti zemlji

Kad jednom budeš shvatio
zašto padaju ptice
i zašto ruža vene
neubrana u bašti

Kad jednom budeš shvatio...
primetićeš da si sam.

korak

Uspeo je čovek pre svitanja zore
da natera crnog đavola da ore

Pitanje je sada činjenice naše
ko će koga sutra bez sedla da jaše

I ako se jutro u zao čas budi
carovaće zveri a nikako ljudi

Počeće i stena Dunavu da priča
kad Lucifer padne od ženinog biča

A umesto zvezda za one što vole
lobanje će vešto keziti se gole

Pooraće mora i trećinu neba
ako mržnju opet posejati treba

I sunce će tamom da oboji sjaj
što beskrajno beše poželeće kraj.

biću prvi

Podižem zlatni pehar
boje sna
a neću ispiti nektar
namenjen sanjarima

Poželeću slično njima
al biću jači od želje
i uvek ću svojom stazom
vraćati se sam

Poleteću lakši od ptice
čuvarima visina
a neću tražiti zvezde
ni večita prostranstva

Biću prvi

grob

Kad vetrovi jednom stanu
sa zemlje brisati trag
u grob će čovek skriti
decu, ženu i sebe

Kad sunce u plamenu besa
počne silno da prži
spas će čovek naći
u dubini hladnog groba

Kad sve postane pepeo
bez smisla, oblika, cilja
samo će Grob ko pobednik
ostati da živi

stanite moćni

Stanite moćni i pustoš ciči:
Starac na pragu i niko više
Zar nož da krvlju sudbine piše?!

Stanite moćni vreme će reći:
I đavo svoje odavno uze
Zar vas ne peku majčine suze?!

Stanite moćni ikona suzi:
Potonji možda al niste prvi
Zar još ste žedni dečije krvi?!

Stanite moćni dok Nebo moli:
Biće vam traga al neće glasa
Zar ni malo straha od sudnjega časa?!

živim leševima

Jezikom riba opevam pesme
što ljudima piše vreme
Rukama bogalja kamen temeljac
smeštam u srušeno teme
Skupštine stvaram
Gluve zovem
glasom pokojnika
U potonjem času spasimo zvuke
potonulog zvonika

kompas za budućnost

Udišem vreme
sa mirisom vekova
Izdišem misli
sa ukusom pokušaja
Stvaram mozaik prošlosti
Menjam boje
u želji da stvorim
kompas za budućnost

dovoljno lud i dovoljno luda

Dovoljno lud i dovoljno luda
da ovim svetom činimo čuda
U šumi kopriva sadismo cveće
U pesku pustinja mlado drveće
Mladi i snažni a dovoljno ludi
da gutamo prah sa đonova iz studi

Dovoljno lud i dovoljno luda

nalik na sveca

Htela si da postanem senka senke
Želela si da budem na suncu
Uspela si.
Dajem ti za uzvrat ljubičicu
i puštam te da gaziš mi srce

Napiću se
Živeću kao kameleon
Nosiću venac od vrbe

Znam
Čak ni na grobu
ti neće izrasti rutvica
Samo pokušavam
da ti iz srca
iščupam krasuljak

tražim...

Tražim u mirisu zore
u kapi jutarnje rose
u velu svetlosti plave
vlasi svilene kose

Tražim u šapatu vetra
od šapata nešto više
Tražim jednu suzu
u suzama biserne kiše

U bezdanu nemog svemira
u boji tamne noći
Tražim blagi pogled
i tvoje bajne oči

Tražim jedan glas
u cvrkutu veselih ptica
Tražim u procvaloj ruži
osmeh sa tvoga lica

sumnja

Na vlažnoj i truloj klupi
ja i samoća i tama
Pita me noćni lahor
šta je bilo sa nama

Ali u tom trenu
cikne stara pruga
Stigli su prvim vozom
čežnja i bol i tuga

Za jedan trenutak samo
meni zastane dah
Kraj mene, u zagrljaju
bljesak i krik i strah

---