PRAVILA 

Sadržaj

Definicija i ciljevi Poduhvata 

Načela Poduhvata 

Hronologija utemeljivanja Poduhvata 

Ime i znak poduhvata 

Ciljevi i delatnosti Poduhvata 

Svrha poduhvata 

Virtuelna lokacija Poduhvata 

Delatnosti 

Javnost u radu 

Autorska prava i prava na distribuciju 

Materijalni okvir poduhvata 

Načela materijalnog upravljanja 

Vrste pokroviteljstva i pomoći Poduhvatu 

Vrste pomoći 

Knjigovodstvena evidencija 

Tela poduhvata 

Veće Poduhvata 

Uprava Poduhvata 

Stručni saveti podbiblioteka 

Predsednik poduhvata 

Upravnik poduhvata 

Izvršni urednici podbiblioteka 

Tehnički savet 

Nadzorni odbor 

Pokrajinska središta Poduhvata 

Arbitraža i osnivanje drugih središta 

Sadržinska i operativna struktura Poduhvata 

Struktura Poduhvata na Internetu 

Autori, saradnici i članovi poduhvata 

Razno 

Način prestanka rada Poduhvata 

Stvaranje, izmena i dopuna Pravila poduhvata 

Definicija i ciljevi Poduhvata

Poduhvat je neprofitan, nevladin i volonterski, a ostvaruje se dobrovoljnom delatnošću pojedinaca i ustanova koje se u širem smislu bave proučavanjem, razvojem i očuvanjem srpske kulture.

Unutar inicijative BalkansNet-a, odnosno Balkanske kulturne mreže (www.balkans.net), "Projekat Rastko" predstavlja eksperimentalno čvorište, da bi se metodološka i tehnička iskustva Poduhvata proširila i upotrebila u središnjim čvorištima drugih nacija i/ili država koje su delovi BKM.

Načela Poduhvata

• Briga i potreba za očuvanjem, objavljivanjem i širenjem dela koja leže u osnovi srpske i srodnih kultura;
• besplatnost korišćenja za sve korisnike, a demokratičnost objavljivanja za sve učesnike Poduhvata;
• iznalažanje i širenje informatičkih rešenja koja rešavaju probleme unutar srpske i srodnih kultura;
• očuvanje i razvoj nacionalnog pisma, ćirilice, u okruženju globalne informatičke civilizacije;
• otvorenost matične kulture i sistematsko razvijanje mostova koji je povezuju sa kulturama balkansko-slovenskog civilizacijskog kruga, a u širem smislu i sa evropskim i svetskim kulturnim i civilizacijskim nasleđem;
• ravnopravnost između tzv. "elitne" i "popularne" kulture;
• podsticanje verske, nacionalne i građanske tolerancije, naročito u okviru regiona Jugoistočne Evrope;
• neprofitnost i dobrovoljnost;
• naučna i društvena skrupuloznost;
• politička neutralnost;
• podsticanje mlađe naučne i kulturne elite u prilagođavanju potrebama informatičke civilizacije...
• ...kao i sva druga načela koja su posredno ili neposredno vezana za osnovnu zamisao Poduhvata.

Hronologija utemeljivanja Poduhvata

2. Pod pokroviteljstvom vlade Republike Grčke, a na inicijalnoj konferenciji Balkanske kulturne mreže u avgustu 1995. u Solunu - koja je okupila kulturne radnike iz Albanije, Bugarske, Grčke, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Srbije i Turske - podnet je referat autora Zorana Stefanovića kojim se infrastruktura buduće Balkanske kulturne mreže predlaže i definiše u potpunosti kao digitalna putem Interneta (tzv. "BalkansNet"), što je prihvaćeno od strane predstavnika svih nacionalnih kultura. Središnji nacionalni čvorovi, poput današnjeg "Projekta Rastko" zamišljeni su kao osnovni, samostalni i ravnopravni delovi BalkansNet-a.

3. U septembru 1997. započeta je, a novembru 1997. postavljena na Internet "Biblioteka savremene srpske drame" kao demo-faza budućeg "Projekta Rastko". Biblioteka je gostovala na serveru lista Književna reč (www.knjizevnarec.co.yu).

4. Dana 26. februara 1998, kao prvi nacionalni čvor BalkansNet-a, zvanično je počeo sa probnim radom "Projekat Rastko - Biblioteka srpske kulture na Internetu" sa sledećim bibliotekama posvećenim srpskim umetnostima i humanističkim naukama: književnost, drama i pozorište, likovne umetnosti, muzika, pozorište, strip, fotografija, film i televizija; kao i antropologija sa etnologijom, filologija sa lingvistikom, arheologija, istorija, filosofija i bogoslovlje. Osnivač poduhvata, autor koncepta, metodologije i strukture, kao i prvi upravnik "Projekta Rastko" je bio Zoran Stefanović (u daljem tekstu Osnivač), a autor glavnih informatičkih rešenja Mihailo Stefanović.

5. Od 13. oktobra 1998. "Projekat Rastko" je sa servera lista Književna reč smešten na sopstveni, međunarodno registrovan domen-adresu www.rastko.rs.

6. Dana 2. decembra 1998. osnovano je u Temišvaru i prvo zvanično pokrajinsko središte Poduhvata: "PROJEKAT RASTKO, RUMUNIJA - Biblioteka Srba u Rumuniji na Internetu" (PROIECTUL RASTKO - ROMÂNIA, Biblioteca sârbilor din România pe Internet). Inicijator je gospodin Dušan Bajski, a biblioteku ostvaruju srpska kulturna udruženja i ustanove u Rumuniji. Biblioteka je zvanino otvorena na Internetu 27. januara 1999, na adresi http://banat.ro/banat/rastko/001a.htm.

7. Od 6. januara 1998, Osnivač je ovlastio Naučno društvo za slovenske umetnosti i kulture iz Beograda (u daljem tekstu Društvo), za stručnu, izvršnu i metodološku upravu nad Poduhvatom. Za novog Upravnika "Projekta Rastko - Biblioteke srpske kulture na Internetu" imenovan je gospodin Dejan Ajdačić. Za informatičko-tehnički razvoj ovlašćen je studio "Tehnologije, izdavaštvo i agencija Janus", Beograd, koji je i glavni tehnički pokrovitelj Poduhvata. (U daljem tekstu Društvo i Janus se određuju kao Članovi poduhvata). 

Sastav svih tela Poduhvata je ovom prilikom popunjen i personalno definisan. Ovim je Poduhvat završio svoju period testiranja, i postao u punoj meri izvršan u stručno-izdavačkom smislu.

8. Probni period u svim drugim aspektima trajaće do 26. februara 2001. godine, kada će se razmotriti mogućnost evolucije Poduhvata u ustanovu istog naziva i svrhe.

Ime i znak poduhvata

Znak Poduhvata je prikaz rozete, koja pripada kamenoj plastici moravske škole arhitekture, u čijoj se sredini nalazi pun natpis poduhvata ćirilicom na srpskom jeziku, gde su reči "Projekat Rastko" oblikovane po spomenicima srpske ustavne ćirilice iz XII veka.

Ime i znak Poduhvata ne mogu se menjati osim po izričitoj odluci Osnivača.

Niko ne može koristiti ime i/ili znak "Projekta Rastko" bez pisanog ovlašćenja Uprave u obliku kojim su to predvidela pravila Poduhvata. Svaka neovlašćena upotreba imena i znaka Poduhvata tretiraće se kao zloupotreba autorskih prava, neovlašćeno i lažno predstavljanje, kao i obmanjivanje javnosti. U takvim slučajevima, Članovi poduhvata podneće krivične prijave protiv prekršioca.

Ciljevi i delatnosti Poduhvata

Svrha poduhvata

• da se na Internetu kontinuirano razvija elektronska biblioteka srpske kulture koja bi sadržala u integralnom obliku ključna dela srpskih umetnosti i društvenih nauka - posebno onih koja su u javnom vlasništvu - uključujući i korpuse nastale u krugu tzv. tradicionalnih etničkih manjina (Vlaha, Jevreja, Roma i drugih) i/ili dostignuća koja spajaju Srbe sa kulturama slovensko-balkanskog i drugih kulturnih areala;
• afirmacija nedovoljno valorizovanih oblasti, perioda ili opusa koji pripadaju srpskoj kulturi; uključujući tu i dela koja formalno spadaju u popularnu urbanu kulturu ili kibernetičke podkulture;
• razvijanje i standardizovanje tehničkih i informatičkih rešenja kojima se posebnosti srpske kulture primenjuju kroz moderne tehnologije, sa posebnim osvrtom na razrešavanje problema srpske ćirilice na Internetu i u drugim informatičkim okruženjima;
• što sveobuhvatnije i demokratskije širenje pomenutih informatičkih rešenja i modela kako bi postali javno dobro i standard za druge činioce srpske kulture, a posebno ustanove koje se bave čuvanjem srpskog kulturnog blaga;
• podsticanje najmlađeg umetničkog ili naučnog naraštaja kroz promovisanje/objavljivanje opusa ili kroz informatičku obuku;
• širenje i popularizacija opšte informatičke kulture i korisnih dostignuća informatičke civilizacije unutar srpskog društva i kulture. 

Virtuelna lokacija Poduhvata

Pokrajinska središta, u slučaju posebnih okolnosti u sopstvenim domicilnim državama, mogu dobiti dozvolu Matične uprave da svoje Pokrajinske poduhvate koji pripadaju mreži "Projekta Rastko" održavaju istovremeno i na virtuelnim ili fizičkim serverima koji ne pripadaju Matičnom domenu (tzv. "mirror"). 

Delatnosti

• prikupljaju, stvaraju, priređuju i arhiviraju elektronska dokumenta koja neposredno ili posredno pripadaju srpskoj kulturi ili se nje tiču, kako na srpskom jeziku, tako i u prevodima; a kada god je to moguće, ta dela se objavljuju sadržinski integralno ili kroz verne virtuelne rekonstrukcije;
• stručno, operativno, tehnički i materijalno održavaju sve podbiblioteke na matičnom domenu;
• podstiču i nadziru osnivanje i rad Pokrajinskih središta i poduhvata, prema strukturi i načelima Matičnog poduhvata;
• koordiniraju i razvijaju delatnosti sa drugim pokrajinskim ili pojedinačnim učesnicima unutar BalkansNet-a, odnosno Balkanske kulturne mreže, kao i sa drugim širim inicijativama;
• podstiču razvoj softverskih i drugih informatičkih alata za srpski jezik i pismo;
• podstiču razvoj i širenje elektronske kulture u srpskom društvu;
• razmenjuju iskustva, informacije i publikacije sa srodnim, sličnim ili kompatibilnim institucijama ili punktovima;
• organizuju savetovanja, obuku i kampanje koje su od značaja za ciljeve Poduhvata ili za problematiku računarske pismenosti i informatičke civilizacije;
• izdaju multimedijumska, elektronska i papirna izdanja, kao i sadržaje u drugim medijumima. 

Javnost u radu 

Sve biblioteke i podbiblioteke, uključujući i sadržaje koje stvaraju Pokrajinska središta, neposredno su i bez ikakve naknade dostupne svim korisnicima Interneta bez obzira na državljanstvo, poreklo i/ili lična opredeljenja i uverenja. 

Eventualne izmene ovog temeljnog načela opšte javnosti i dostupnosti svih sadržaja "Biblioteke srpske kulture na Internetu" može doneti Uprava poduhvata i to samo uz izričitu saglasnost Osnivača. U slučaju neuobičajenih društvenih okolnosti, Upravnik ima ovlašćenje da uz saglasnost Osnivača, a između dva redovna zasedanja Uprave, donese odluku privremenog karaktera koja ostaje na snazi do sledećeg zasedanja Uprave. U slučaju Pokrajinskih središta, ni tamošnje Uprave ni Upravnici ne mogu samostalno doneti ovu odluku, već podnose zahtev Matičnoj upravi koja ima pravo veta na predlog. U slučaju urgentnosti, Pokrajinska uprava ili upravnik taj zahtev podnose Upravniku matičnog poduhvata koji je dužan da odmah iznese svoja uputstva.

Sredstva javnog obaveštavanja mogu slobodno pratiti rad Poduhvata. Javnost rada se obezbeđuje i obaveštavanjem javnih glasila o ostvarivanju ciljeva i rada "Projekta Rastko", kao i posebnim elektronskim ili štampanim biltenom Poduhvata ili njegovom zvaničnom brošurom. 

Ohrabruje se javna diskusija o načelima i sprovođenju Poduhvata, sa obavezom da tela Poduhvata razmotre te diskusije sa opredeljenjem da se sva stručno utemeljenja mišljenja sprovedu u trenutnim okvirima i uslovima.

Autorska prava i prava na distribuciju

Obim korišćenja autorskih sadržaja (naročito onih koje ne spadaju u javno vlasništvo) određen je izričitim dozvolama nosilaca autorskih prava, što mora da bude definisano pisanim sporazumom i jasno naznačeno na svakom pojedinom objavljenom sadržaju. Taj sporazum mora u potpunosti biti usklađen sa nacionalnom i međunarodnom pravnom regulativom o autorskim pravima. U slučaju da nacionalna regulativa nije predvidela neke nedoumice oko autorskih prava koje se javljaju napretkom tehnologije, tada se Upravnici rukovode preporukama UNESCO-a i specijalizovanih međunarodnih institucija.

Autorska, osnivačka i srodna prava na ime, znak, koncept i ostale specifičnosti Poduhvata zadržava Osnivač, ali su izvršne i stručne ingerencije prenete sporazumom na ustanove pomenute u Glavi 1 ovog pravilnika, član 1.3, tačka 6.

Materijalni okvir poduhvata

Načela materijalnog upravljanja

Janus preuzima obavezu finansiranja registracije, prostora i vremena na Internetu, kao i objavljivanje barem četiri knjige mesečno u okviru Matičnog poduhvata.

Dalje tehničke potrebe fiksne tržišne vrednosti - poput daktilografskog unošenja teksta, korekture i lekture, programiranja, skeniranja, prevođenja, vebmasteringa, obrade slikovnog, video i muzičkog materijala - rešavaju se tako što se delovi ili celina tih potreba ostvaruju volonterskom delatnošću članova, učesnika ili saradnika Poduhvata ili se namiruju preko raznih pomoći dobrotvora, koje su namenski raspoređene odlukama Upravnika u okviru ovde definisanih nadležnosti.

Svako središte (i Matično i Pokrajinsko) obezbeđuje sebi dalje izvore za ostvarivanje svoje pokrajinske biblioteke u svom domicilnom okruženju. Ako jedno središte ima na raspolaganju slobodne resurse, poželjno je da ih omogući i drugim središtima. 

Dobrotvori (sponzori) ne mogu, na ime pomoći date Poduhvatu, ni na koji način uticati na izmenu načela, pravila ili metodologije Poduhvata. 

Vrste pokroviteljstva i pomoći Poduhvatu

• tehničke, fizičke, resursne i druge pomoći dobrovoljno i neopozivo date od strane članova, učesnika i saradnika Poduhvata;
• dotacije državnih ili građanskih fondova, fondacija, udruženja i drugih organizacija; 
• sponzorstva i reklama objavljenih u izdanjima Članova; 
• priloga, 
• poklona i drugih izvora ako ne narušavaju smisao ili načela Poduhvata. 

Vrste pomoći

Obim pomoći koji definiše pomenute titule određuje Uprava za svaku godinu pojedinačno, a u slučaju naglih društveno-ekonomskih promena u domicilnoj državi, Upravnik ima ovlašćenje da između dva redovna zasedanja Uprave donese odluku privremenog karaktera koja ostaje na snazi do sledećeg zasedanja Uprave.

Knjigovodstvena evidencija

a) godišnjim finansijskim planom, kao i 

b) izveštajem o materijalno-finansijskom poslovanju u prethodnoj godini. 

Planirani troškovi i rashodi ne mogu preći realno planirane prihode unutar godine na koju se plan odnosi.

Dobijenim resursima u tekućem i izvršnom smislu rukovodi Upravnik poduhvata, po ovlašćenju Uprave.

Knjigovodstvo Matičnog poduhvata vodi Naučno društvo za slovenske umetnosti i kulture, po ovlašćenju Osnivača. 

Knjigovodstvo Pokrajinskih središta obavljaju tamošnji realizatori, sa obavezom da se jedna kopija godišnjeg plana i godišnjeg izveštaja preda Matičnoj upravi.

Tela poduhvata

Organi poduhvata su takođe i Upravnik poduhvata, Predsednik, Predsednici stručnih saveta podbiblioteka, Izvršni urednici podbiblioteka i Saradnici.

Saradnja u svim telima se može obavljati i virtuelno, odnosno - putem telekonferencija, chat-a i drugih načina nefizičkog prisustva. Izuzetak su zasedanja Veća poduhvata za koja je poželjno fizičko prisustvo.

Veće Poduhvata

Veće Poduhvata čine naučnici i stvaraoci čiji je doprinos srpskoj i svetskoj kulturi izuzetno značajan, čija kompetentnost i stručnost nadilaze granice jedne oblasti, čije je poznavanje srpske tradicije neosporno, a civilizacijska vizija takva da može da ima i strateškog značaja za budućnost. 

Veće čini pet do sedam članova. Veće ima svog Predsedavajućeg, kao i njegovog zamenika. U zasedanju Veća učestvuju i Upravnik i Predsednik "Projekta Rastko", a po potrebi i predstavnik Tehničkog saveta.

Da bi odluke i predlozi Veća bile punovažne potrebno je učešće najmanje dve trećine članova Veća. Sve odluke se donose konsenzusom. 

Članovi Veća poduhvata ne mogu imati druge funkcije u drugim organima Poduhvata.

Veće se sastaje jednom godišnje, a po potrebi - na predlog tri svoja člana ili na predlog Uprave poduhvata. 

U dogovoru sa Većem, Članovi poduhvata biraju izborne članove Uprave i Nadzorni odbor.

Uprava Poduhvata

Upravu poduhvata čine: 

• dva Predsednika stručnih saveta podbiblioteka (jedan sa polja nauka, drugi sa polja umetnosti), 
• Upravnik poduhvata,
• Predsednik poduhvata, i
• Tehnički administrator Poduhvata.

Uprava promoviše ciljeve i aktivnosti Poduhvata. 

Uprava sklapa sporazume sa ustanovama i pojedincima ili ovlašćuje za to Upravnika poduhvata.

Uprava odluke donosi konsenzusom. 

Da bi odluke Uprave bile punovažne moraju biti prisutni najmanje tri njena člana.

U posebno složenim slučajevima, Upravnik ili Predsednik poduhvata imaju pravo privremene suspenzije sporne odluke dok se činjenično ili konsenzusom ne utvrdi nova odluka. Takve privremeno suspendovane odluke razmatraju se na prvoj narednoj sednici Veća poduhvata, gde se razmatra i mogućnost spoljnog veštačenja povodom spornog pitanja. 

Uprava se sastaje četiri puta godišnje, a po potrebi na predlog Upravnika ili Predsednika poduhvata.

Stručni saveti podbiblioteka

Stručne savete podbiblioteka čine ugledni istraživači i stvaraoci koji savetuju strategiju razvoja podbiblioteka, načela izbora i hijerarhiju objavljivanja tekstova i drugih priloga. 

Savet uobičajeno ima četiri do sedam članova, u šta se ubraja i Predsednik saveta podbiblioteke, Zamenik predsednika, kao i Izvršni urednik. Poželjno je da sastav Saveta bude raznolik po specijalnostima i generacijski. Član Saveta podbiblioteke se postaje pozivom Uprave i prihvatanjem toga poziva. Članstvo prestaje po volji samoga člana ili odlukom Uprave.

Stručni savet podbiblioteke se redovno sastaje jednom godišnje, a po potrebi na predlog Predsednika saveta ili na predlog Uprave poduhvata. Na svojim zasedanjima, Savet podbiblioteke donosi opšta i strateška načela razvoja podbiblioteke, sa planom preporučenih dela za objavljivanje, navedenih po prioritetu.

Dela koja za objavljivanje predlažu treća lica - ako se ta dela ne nalaze u zvaničnom planu Saveta - razmatra Predsednik stručnog saveta četiri puta godišnje, a u slučaju složenijih nedoumica iznosi ih na redovnom ili vanrednom zasedanju Saveta. Predsednik saveta jedini potvrđuje zvaničnu odluku da se delo objavi ili ne, a raspolaže i ingerencijama Saveta između dva zasedanja.

O tempu i načinu realizovanja plana objavljivanja odlučuje Upravnik poduhvata, u skladu sa raspoloživim tehničkim i kadrovskim resursima koji su zajednički za sve podbiblioteke. 

U slučaju da Stručni savet iznađe dodatni resurs van onih osnovnih, tada broj objavljenih dela može biti veći.

Prednost u formiranju pojedinačne podbiblioteke imaju opšte bibliografije, sinteze, istorije, leksikoni i važni opusi. 

Stručni saveti odluke donose konsenzusom, a u slučaju nemogućnosti da se predlozi usaglase Uprava ima diskreciono pravo da donese odluku, uz konsultaciju sa Većem celog poduhvata. U slučaju dilema za koje se opravdano pretpostavlja da imaju političke ili šire društvene konotacije, odluku donose Veće i Uprava, na osnovu razmatranja mišljenja Saveta podbiblioteka.

Savet pojedinačne podbiblioteke ili njegovi članovi nemaju pravo da utiču na odluke Saveta drugih podbiblioteka, već da svoju zvaničnu preporuku koja se tiče druge podbiblioteke podnesu Upravi, koja ih može izneti i na redovnom zasedanju Veća.

Predsednik poduhvata

Predsednik bira Upravnika poduhvata.

Upravnik poduhvata

• za naučnu i kulturnu validnost Poduhvata; 
• za izbor i imenovanje kompetentnih članova stručnih saveta, predsednika i izvršnih urednika podbiblioteka; 
• za zastupanje Poduhvata kod stručne i šire javnosti; 
• za razmatranje učešća novih ustanova i ličnosti u Poduhvatu; ugovaranje i potpisivanje sporazuma te vrste; 
• odlučuje u tekućem smislu o rasporedu korišćenja resursa, redosledima ostvarivanja i objavljivanja, kao i o prioritetima. 

Izvršni urednici podbiblioteka

Izvršni urednici podbiblioteka moraju biti naučno aktivni sa referencama u oblasti podbiblioteke, a takođe moraju posedovati i visoke korisničke sposobnosti na polju informatike i telekomunikacija. 

Izvršni urednici ostvaruju prema planu sakupljanje materijala, predlažu u okviru svoje podbiblioteke nove tekstove Upravi poduhvata, kao što i javno promovišu dalji razvoj podbiblioteke za koju su zaduženi.

Izvršni urednici podbiblioteka odgovorni su za završnu korekturu, lekturu i celovitost dela koje se objavljuje na Mreži. 

Izvršni urednici predlažu Predsedniku saveta podbiblioteke i Upravi poduhvata saradnike u okviru podbiblioteke u kojoj deluju.

Kao nadoknadu za svoju volontersku delatnost, u skladu sa mogućnostima, a po dozvoli Uprave, Izvršni urednici mogu dobiti na korišćenje tehničke resurse Poduhvata za svoje lične istraživačke ili stvaralačke svrhe, ako te svrhe nisu u suprotnosti sa načelima Poduhvata.

Tehnički savet

Čine ga Tehnički administrator, Predsednik poduhvata i Vebmaster. U zasedanjima Tehničkog saveta učestvuje i Upravnik poduhvata.

Tehnički savet je u stalnom dejstvu, kao i u tesnoj koordinaciji sa Upravom kojoj podnosi tehničke elaborate i/ili procene daljih mogućnosti razvoja.

Nadzorni odbor

Nadzorni odbor ima tri člana - Predsednika i dva člana. Članovi Nadzornog odbora se biraju iz članova nekog od glavnih tela Poduhvata, izuzev Veća i Uprave.

Članove Nadzornog odbora biraju konsenzusom Veće i Članovi poduhvata.

Pokrajinska središta Poduhvata

Pokrajinska središta imaju samostalnost u delovanju i ustrojavanju, pod sledećim uslovima:

• moraju biti osnovana i moraju delovati u potpunosti po načelima koja važe za Matični poduhvat.
• struktura, metodologija, sadržinske i likovne osobenosti, tehnički standardi, kao i sve ostale glavne vrednosti i posebnosti Matičnog poduhvata koje su navedene u ovom aktu moraju biti sprovedene i na Pokrajinskim središtima. 
• Dozvolu za moguće izmene ovoga pravila donosi Matična uprava, uz konsultaciju sa Većem matičnog poduhvata.

Učestvovanje u širim međunarodnim projektima, mrežama i inicijativama sva središta vrše uz nadzor ili preko Matične uprave, da bi se sačuvala integralnost Poduhvata.

Prve godine postojanja Pokrajinskog poduhvata, Upravnik tog poduhvata podnosi svaka tri meseca izveštaje o razvoju pokrajinskih delatnosti Upravi matičnog poduhvata. Nakon toga, izveštaji se podnose polugodišnje.

Arbitraža i osnivanje drugih središta

Pokrajinski poduhvat nema ovlašćenje da osnuje drugi pokrajinski poduhvat, ali takav zahtev može podneti Matičnoj upravi, koja je jedina ovlašćena za izdavanje takvog punomoćja.

Sva interna pravila Matičnog poduhvata moraju se primeniti i u Pokrajinskim, izuzev ako su u suprotnosti sa zakonima države u kojoj Pokrajinski poduhvat deluje. U tom slučaju se kroz savetovanje sa matičnim organima traži novo rešenje.

Sadržinska i operativna struktura Poduhvata

Struktura Poduhvata na Internetu

Odluka o mogućem formiranju novih podbiblioteka donosi se jednom godišnje, na prvom godišnjem zajedničkom zasedanju Veća i Uprave matičnog poduhvata. Pravo predlaganja osnivanja nove podbiblioteke imaju svi organi i učesnici Poduhvata, bez bilo kakvog ograničenja.

Naučna, tematska i funkcionalna podela podbiblioteka i njihovo unakrsno povezivanje je model i za organizovanje sledećih srodnih poduhvata koji koriste iste tehničke uslove:

• direktorijum "Slovenske kapije" (http://www.slavs.net), koji predstavlja adresar Mrežnih linkova u oblasti slovenskih umetnosti i kultura, 
• mrežni poduhvat "BalkansNet" (www.balkans.net) kao digitalno krilo Balkanske kulturne mreže (Balkans Cultural Network)

U okviru mreže "Projekta Rastko", sva informatička i tehnička infrastruktura je zajednička za sve poduhvate pomenute u ovom odeljku.

Autori, saradnici i članovi poduhvata

Davalac tekstova - autor, izdavač ili vlasnik prava na dotično delo -definiše stepen korišćenja prava na delo koje ustupa Poduhvatu za objavljivanje na Mreži. Taj stepen korišćenja određuje se pisanim sporazumom, kao i prava i dužnosti obe strane.

U okviru podbiblioteka određene poslove izvode Saradnici podbiblioteka. Saradnike biraju Stručni saveti i Uprava. O eventualnim žalbama na neadekvatno izvršavanje preuzetih zadataka, kršenje moralnih i naučnih načela i/ili o prestanku saradnje sa saradnicima odlučuje Uprava poduhvata. 

Pored autora, tela Poduhvata i saradnika, u ostvarivanju Poduhvata sudeluju i druge ustanove, koje time dobijaju naziv Učesnika. 

Ustanove od posebnog značaja za opstanak Poduhvata mogu, po predlogu ili dozvoli Predsednika, imati status Člana poduhvata i time imati određen suizdavački status.

Razno

Način prestanka rada Poduhvata

a) steknu uslovi iz zakona, ili 
b) ako se istekom probnog perioda, 26. februara 2001. godine, steknu uslovi da se Poduhvat razvije u ustanovu u javnom vlasništvu.

Stvaranje, izmena i dopuna Pravila poduhvata

U tekućem izvršavanju, Uprava ima pravo da donosi dopune ovih pravila, koje Veće razmatra na zasedanjima.

Pravilnik i njegove dopune stupaju na snagu danom potpisivanja od strane Predsednika poduhvata, sa obavezom da se javnosti učine dostupnim na prezentaciji matičnog projekta (www.rastko.rs). U štampanom obliku se dopune redovno objavljuju u zvaničnoj brošuri Poduhvata, nakon što ih je Veće poduhvata razmotrilo na svojim zasedanjima. 

Vanredno se objavljuju izuzetno važne dopune preko Biltena poduhvata koji se dostavlja svim Učesnicima i Članovima.

Zoran Stefanović,
predsednik "Projekta Rastko, Biblioteke srpske kulture na Internetu"

U Beogradu, 6. januara 1998.

NAPOMENA:

Osnove ovih pravila su kolektivno stvarane tokom prve faze Poduhvata, a poseban značaj su imale primedbe Dejana Ajdačića, Mihaila Stefanovića, Dušana Bajskog i jeromonaha Jovana (Ćulibrka).