Ostrva i magle, �elik i meso

Torgal - preda�ki demon u obli�ju novog gosta

O stripu "Thorgal" crta�a G�ego�a Rosinskog (Grzegorz Rosinski) i scenariste �an Van Hama (Jean Van Hamme) , 2000

Ako se uzdate u takozvane blarbove kojima beslovesni izdava�i poku�avaju da vas navuku da spiskate �vercom krvavo ste�ene babine pare, preporu�ujemo da zaboravite da ste ikad videli reklamu kojima nabe�eni marketin�ki geniji belgijskog izdava�a Lombara (Lombard) ogla�avaju strip Torgal:

"Negde, u Severnoj Evropi, jedan �ovek poku�ava da �ivi svoj �ivot. Odakle je do�ao. Ko je on? Niko ne zna. Zbog toga Torgala zovu Egirson, 'sin Egira', boga mora. On �udi da na�e sre�u [sic!]. O�enjen Arisijom, ima sina Jolana i �er�icu Luv. �ive na ostrvu, izdvojeni od ostalog vikin�kog sveta. Povremeno, ovaj mir biva naru�en i Torgal je ponovo gurnut avanturu."

Iz navedenog citata te�ko da bi iko prepoznao uznemiruju�i ose�aj iz detinjstva dok smo utrnjeni i napeti pratili �udnog Vikinga, u ranim epizodama Torgala, po naizgled zacementiranim severnja�kim divljinama i selima koje su i Perun i Triglav zaboravili. Za fanove ovoga stripa - a ima ih mnogo vi�e nego �to ste svesni, �to pokazuje i neprekinuta uzlazna popularnost stripa vi�e od dvadeset godina - mnogo je lak�e re�i �ta strip "Torgal" nije, nego �ta jeste.

Pa, recimo, prvo i osnovno, da se Torgal te�ko mo�e nazvati "vikin�kim" stripom, mada je vikin�tvo u popularnoj kulturi �esto imalo svoje uzlete. U Torgalu sre�emo jedan pseudovikin�ki svet, koji lukavo i la�no samo sugeri�e formu i ikonografiju nasilnih severnja�kih zajednica tokom raznih perioda srednjega veka. Poreklo ubedljivosti Torgalovog sveta je izgleda mnogo dublje nego �to je to �ivot pre sedam ili deset stolje�a. Me�utim, torgalovska mistika i ikonografija, kao i �anrovski motivi, ne mogu se odrediti ni preduboko, recimo u neolit, kada je �ove�anstvo pre �est-sedam milenijuma na Balkanu stvorilo osnove evropske civilizacije, oblikovane na kultu majke-zemlje. O�igledno je da se Torgalov svet mora tra�iti izme�u te dve ta�ke i mi, samo intuitivno i jungovski bezobrazno, mo�emo da pretpostavimo gde su scenarista Van Ham i crta� Rosinski iznenadili sami sebe kada su oblikovali svet svojem �edu: Torgal je indoevropska pri�a o na�im arijevskim precima pre �etiri hiljade godina, pesnicima sa sekirama koji svoj pohod na celu planetu jo� nisu dovr�ili, i �ije su predstave o svemiru i onostranom onako spektakularno kasnije evoluirale u cikluse pri�a o keltskom, slovenskom, germanskom, latinskom i starobalkanskom panteonu i njegovim bogovima neba i podzemlja, inteligentnim ni�im demonima i raznim personifikacijama. Naravno, za ovu tvrdnju vam ne mo�emo dati direktne dokaze, ali je dovoljna malena analiza arhetipskih motiva u "Torgalu" pa da se vidi za�to smo toliko iracionalno vezani za ovaj strip - izgleda da on direktno operi�e sa slikama i motivima koje imamo u kolektivnoj indoevropskoj podsvesti.

Time dolazimo do drugog la�nog utiska koji se mora demantovati: popularnost stripa "Torgal" nije izazvana direktnom genijalno��u autora (mada je re� o vrhunskim profesionalcima, evropskoj eliti glavnog toka), niti statusom remek-dela, jer ovaj strip to formalno mo�da i nije. Kroz svoje koketiranje sa pod�anrovima od albuma do albuma - epska fantastika, bajka, avantura, strava i u�as, nau�na fantastika, melodrama i porodi�na hronika - u ovom stripu mo�emo na�i mnogo mediokritetskih momenata u naraciji, dijalozima, kadriranju ili crte�u. Me�utim, Torgalov svet deluje. I jo� vi�e, na neke �udne i suspregnute na�ine pravi od nas samih svoju tre�u dimenziju.

Put do tog stepena je bio za�u�uju�e spor i te�ko ga je prepoznati u ranim epizodama stripa. Me�utim, danas je torgalovski ciklus zna�ajniji u domenu li�nih svetova, nego �to ga ima smisla porediti sa tematski i �anrovski sli�nim proizvodima odavno odrtavele francusko-belgijske �kole. A od svih njih on se izdvaja po jednoj, ali klju�noj , dimenziji: emotivni i imaginativni potencijali tog sveta su bezgrani�ni i zauvek �e biti samoobnavljaju�i.

Faktografije radi, recimo i da se prvi put strip o Torgalu, sinu Egirovom, po�eo da objavljuje u francuskom magazinu "Tintin" 1977, da bi danas [2000] imao ve� 25 kompletnih pripovesti i bio preveden na 40 belosvetskih jezika, uklju�uju�i i srpski.

Kao dirljiv kuriozitet, lepo je re�i da ima slu�ajeva u Zapadnoj Evropi da roditelji kr�tavaju svoju decu imenima Torgal, Arisija i Jolan... Time je autorima stripa, crta�u G�ego�u Rosinskom (Grzegorz Rosinski, r. u Poljskoj 1941) i scenaristi �anu Van Hamu (Jean Van Hamme, r. u Belgiji 1939) na jedan divan na�in predo�ena empatija koju smo osetili borave�i u njihovom svetu i sanjaju�i o njemu, a da nikad ne�emo zaista znati za�to je tako.

I zato, ako je telo kadro, a duh vru� i inad�ijski - na put, ratnici.

Sumra�ne �ume i sinja jezera nas �ekaju.