Projekat Rastko : Poljska

Marija-Magdalena Kosanović (Nikšić)

Rečenice sa predikatom na -no, -to u poljskom i srpskom jeziku

Sto godina polonistike u Srbiji, zbornik radova sa jubilarnog naučnog skupa, Katedra za slavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slavističko društvo Srbije, Beograd, 1996.

U ovom radu poklonićemo pažnju jednom specifičnom obliku rečenica: beznominativnim rečenicama s predikatom na -no, -to tipa: Sprawę rozpatrzono. Ljudima je naređeno. Cilj nam je bio da ilustrujemo sličnosti i razlike među poljskim i srpskim predikatskim konstrukcijama na -no, -to koje je još daleke 1898. godine nagovestio Radovan Košutić u svojoj Gramatici poljskoga jezika.^[1]

Građu za ovaj rad smo ekscerpirali iz tekućih sredstava informisanja, poljskih i srpskih (dnevna štampa, časopisi, televizija i radio program), manje iz književnih dela.

U svim slovenskim jezicima oblici na -no, -to, ako vrše ulogu predikata, konstituišu nenominativni model rečenice. U takvim rečenicama odsustvuje subjekat u nominativu i one se najčešće nazivaju bezličnim.

Oblici na -no, -to vode poreklo od trpnog glagolskog prideva srednjeg roda (imeničke promene). U stvari, trebalo bi govoriti o sufiksima -nъ, -en, -t, koji su se u staropoljskom jeziku koristili prema vrstama osnove:

1) Za osnove na -a, -e = -ě – sufiks – -nъ:

poznan(y), widzian(y), (viděti);

2) Za osnove na suglasnik ili -i - sufiks -enъ:

wiedzion(y), (vedenъ: vedą), rodzon(y) *rodjenъ : roditi;

3) Za osnovu infinitiva koja je ravna korenu i završava se na -i, -u, -y, -ę – sufiks – -tъ: umyt(y), bit(y).

Kako je tokom istorije poljskog jezika došlo do gubitka proste imeničke promene prideva (i participa) u korist složene pridevske promene (sa krajnjim -e u oblicima srednjeg roda), kraći singularni oblici srednjeg roda na -o (pa i razmatrani oblici na -no, -to) našli su se van paradigmatskih veza sa kategorijom roda i broja. Kao reminiscencija nekadašnjih kraćih oblika srednjeg roda u savremenom jeziku funkcionišu adverbi na -o (młodo, blisko, daleko), dakle nepromenljive vrste reči. Oblici na -no, -to u poljskom jeziku nisu, prema tome, homonimni sa oblicima srednjeg roda glagolskog prideva, isp.: wytyczony plan, wytyczona droga, wytyczone zadanie, ali: wytyczono cel. O gubitku povezanosti sa trpnim participom svedoči, između ostalog, činjenica, na koju je skrenuo pažnju J. Tokarski, da se oblici na -no, -to grade i od onih glagola koji nemaju čak i potencijalno mogućih participa: radzić – radzono, ali ne i: *radzony.^[2]

Poljski oblici na -no, -to odnose radnju ka prošlosti:

Zamknięto drzwi.

Podano herbatę.

Ti se oblici koriste bez pomoćnog glagola, iako su se u istorijsko vreme pored oblika na -no, -to nalazili oblici glagola biti. Otud, recimo, u savremenom poljskom jeziku nisu moguće konstrukcije: *Herbatę było podano. *Zbiega było zabito. Ili: *Herbatę będzie podano. *Zbiega będzie zabito. Ali, zato su standardni predikatski oblici na -n, -t sa pomoćnim glagolom: Herbata była podana. Zbieg był zabity. Herbata będzie podana. Zbieg będzie zabity.

Poljskim rečenicama sa predikatom sa oblikom na -no, -to odgovaraju srpske bezlične rečenice sa participskim pasivom i enklitičkim oblikom pomoćnog glagola jesam.

Molbi je udovoljeno.

Suđeno mu je pravedno.

Ponekad oblici na -no, -to nemaju pomoćnog glagola. Najčešće u naslovima novinskih članaka:

Oslobođeno osam talaca.

Privatizovano 70 odsto državnih preduzeća.

Ili u administrativnim formulama:

Dostavljeno arhivi.

Francuski lingvisti A. Meje i A. Vajan su 1924. godine konstatovali da oblici trpnog prideva sa enklitičkim prezentom glagola jesam u takvim primerima kao: Paši je odmah javljeno pripadaju perfektu.^[3] Srpski i hrvatski gramatičari, počev od Ljub. Stojanovića^[4] ili Tome Maretića^[5], smatrali su sve oblike složene s prezentom glagola biti i bivati oblicima sadašnjeg vremena. A Maretić je čak tvrdio da su ti oblici isti za prošlost i sadašnjost. Izgleda da se ovaj nesporazum zasnivao na gubljenju iz vida različitih funkcija glagolskog prideva. Da navedemo primer Mihaila Stevanovića: On je jako cenjen čovek. Tu trpni pridev ne vrši više glagolsku funkciju, već je prideviziran i vrši pridevsku funkciju. Zato je Stevanović, 1956. godine, zaključio da trpni pridev zajedno sa enklitičkim oblicima pomoćnog glagola jesam čini perfekat pasiva, slažući se sa Mejeom i Vajanom da je "potpuno razumljivo, ali i vrlo zanimljivo" što oni u rečenici – Paši je odmah javljeno – oblik javljeno je smatraju perfektom.^[6]

U srpskom jeziku lični oblici participskog pasiva u muškom rodu imaju nulti nastavak (Članak je napisan.). U ženskom – nastavak je -a (Knjiga je napisana.). U srednjem rodu – nastavak je -o (Pismo je napisano.). Drukčije rečeno, bezlične konstrukcije na -no, -to su analogne srednjem rodu: Ovde je napisano. Uzgred, slično je i u ruskom jeziku, gde su oblici na -no, -to homonimni sa oblicima srednjeg roda i, isto kao i u srpskom, ne upravljaju bespredložnim akuzativom: Na primer: Pisъmo napisano. B pisъme ob эtom napisano.

Istovremeno, za razliku od poljskog jezika, čija se temporalnost ispoljava samo pomoću jednog oblika bez pomoćnog glagola, u srpskom jeziku osim perfekatske konstrukcije mogući su i oblici u pluskvamperfektu i futuru egzaktu:

Treba naglasiti da u srpskom jeziku rečenice sa predikatom na -no, -to nisu frekventne. Radije se umesto bezličnih pasivnih koriste aktivne konstrukcije.

Skoro u svim slovenskim jezicima mogućnost građenja oblika na -no, -to uslovljena je tranzitivnošću glagola. U poljskom jeziku građenje oblika na -no, -to nije vezano za tranzitivnost polaznog glagola, kao što je to u srpskom. Pored oblika građenih od tranzitivnih glagola, kao na primer:

ima oblika -no, -to od neprelaznih glagola:

Oblici na -no, -to od tranzitivnih glagola upravljaju imenicom u bespredložnom akuzativu, dok isti ti oblici u odričnoj rečenici upravljaju genitivom:

U srpskom jeziku se oblici na -no, -to grade jedino od tranzitiva.

Oblici na -no, -to mogu u poljskom imati i objekat u infinitivu:

U ovakvoj situaciji u srpskom jeziku prirodnije zvuči glagolski kompleks sa subjunktorom da:

Drugi ne manje važan sistemski faktor od koga zavisi građenje oblika na -no, -to je vidska pripadnost motivacijskog glagola. Kategorija oblika na -no, -to nalazi se u centru pažnje aspektologa. Poljski oblici mogu se graditi od perfektivnih, po pravilu prefiksiranih, glagola:

Da uporedimo sa srpskim:

Interesantno je da se u poljskom jeziku oblici na -no, -to isto tako često grade od imperfektivnih glagola. Na primer:

Oblici na -no, -to od imperfektivnih glagola se često pojavljuju i u srpskom:

Kontrastivna analiza pokazuje da oblici o kojima je reč nisu podjednako sačuvani u svim slovenskim jezicima. U ovom pogledu poljski i srpski jezik zauzimaju posebno mesto. U ruskom, na primer, imperfektivni oblici na -no, -to cu u povlačenju. Recimo, ruski jezik ne poznaje oblike na -no, -to od semelfaktivnih glagola dok se takvi oblici regularno grade u poljskom. Na primer:

U srpskom jeziku takve konstrukcije su, međutim, sasvim retke, ali, ipak, postoje: Taknuto-maknuto! (kao šahovski termin).

Moglo bi se zaključiti da sistem poljskog jezika ne sprečava nastajanje oblika na -no, -to od intranzitivnih i imperfektivnih glagola, a u srpskom intranzitivnost sprečava građenje pomenutih oblika.

Sliku još upotpunjuje činjenica da poljski lingvisti sve argumentovanije govore o aktivnosti poljskih predikatskih konstrukcija na -no, -to, a u srpskom jeziku takve se konstrukcije tretiraju isključivo kao pasivne.

Govoreći o semantičkim osobinama oblika na -no, -to vratićemo se na već pomenutu konstataciju da oni vrše funkciju predikata u bezličnim rečenicama. Naravno, ovakva definicija je bazirana na površinskoj semantičkoj organizaciji rečenice. Ipak, u poljskom jeziku sve rečenice sa predikatom na -no, -to impliciraju postojanje personalnog subjekta, tj. one su semantički lične, budući da je njihovu radnju izvelo neko neodređeno lice, ili grupa neimenovanih osoba. U poljskoj lingvističkoj literaturi našli smo formulaciju da ove rečenice sadrže kvantor egzistencijalnosti, što će reći da se u njima agens podrazumeva.^[7]

Rečenice sa predikatskom konstrukcijom na -no, -to u lingvističkoj literaturi se često nazivaju i neodređeno-ličnim. Mogli bismo precizirati da se u ovakvim rečenicama mogu izdvojiti situacije u kojima agens, iako se ne spominje direktno, nije poznat ni govorniku, ni slušaocu:

Pretpostavljeni agens je poznat samo govorniku:

Upor. sa srpskim: Javljeno mi je da si se vozila kočijama.

Pretpostavljeni agens je poznat sagovornicima:

Upor.: Od srpskog patrijarha, navodno, zatraženo je da podnese ostavku.

Posebno mesto zauzimaju rečenice sa oblikom -no, -to u kojima je sugerisani agens sam govornik u prvom licu – ja. Takve se rečenice najviše koriste u naučnim i sličnim tekstovima:

Taj tip rečenica sa oblikom -no, -to je najfrekventniji u srpskom jeziku. Uzgred, i konstrukcija poznato je koristi se isključivo u takvom stilu. Evo i drugih primera:

U ovom kratkom pregledu nije bilo mesta da govorimo podrobnije o vidsko-temporalnom planu, o sintaksičkoj karakteristici, o dijateznim tipovima konstrukcija na -no, -to koje se takođe razlikuju u dva analizirana slovenska jezika. Izneli smo u prvi plan samo sistemske mogućnosti građenja ovih oblika u poljskom, odnosno srpskom jeziku.

Rečenice sa predikatski upotrebljenim oblicima na -no, -to, doduše frekventnije u poljskom nego u srpskom jeziku, zauzimaju u oba razmatrana jezika značajno mesto među konstrukcijama sa blokiranim mestom subjekta.

Napomene

[1] Košutić, P., Gramatika poljskoga jezika. Beograd, 1898, str. 114.

[2] Tokarski, J., Fleksja polska. Warszawa, 1978, s. 198.

[3] Meillet, A., Vaillant, A., Grammaire de la langue serbo-croate. Paris, 1924, p. 195.

[4] Stojanović, Lj., Srpska gramatika za III. razred gimnazije. Beograd, 1902, str. 250.

[5] Maretić.T., Gramatika i stilistika hrvatskoga književnoga jezika. Zagreb, 1931, str. 251.

[6] Stevanović, M., Glagolski oblici pasiva. "Naš jezik", Beograd, 1956, knj. VII. str. 212.

[7] Saloni, Z., Cechy składniowe polskiego czasownika. Wrocław – Warszawa – Kraków – Gdańsk, 1976, s. 89.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | O Poljskoj | Prevodi | Bibliografija
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt