Почетак игре

Успјела симбиоза древног мита и модерног масмедијског искуства

Недавно извођење представе "Словенски Орфеј", драме младог београдског драмског писца Зорана Стефановића, у режији Горана Тренчовског, младог позоришног умјетника из Скопља, на Љетњем фестивалу у Дојрану представља прво пробијање позоришне блокаде. Оно што претходно није успјело славнијим и медијски присутнијим драматурзима пошло је за руком писцу Зорану Стефановићу.

Пробијање позоришне блокаде није једини, није ни најважнији разлог због којег, кроки записом, представљам драму "Словенски Орфеј" и двојицу најмлађих драмских професионалаца на Балкану, Стефановића и Тренчовског.

Зоран Стефановић ускоро завршава драматургију на Факултету драмских умјетности у Београду код професора Владе Стаменковића и
Гордана Михића. У књижевним часописима објавио је већ неколико прича. Бави се антропологијом, словенском митологијом, историјом, ритуалима. Посљедица тог интересовања за словенску прошлост није само драма "Словенски Орфеј", већ и ТВ-серија "Јанусово лице историје", која се убрзано снима. То је тренутно највећи пројекат Научног програма Телевизије Београд и емитоваће се највјероватније на јесен.

Режисер Горан Тренчовски млађи је од Стефановића годину дана. Дипломирао је режију на новосадској Академији код професора Бора Драшковића. За непуних осам мјесеци урадио је четири представе. Послије дипломске представе "Крај игре" (од Бекета), наставио је са "Звучним сликама", "Воденом кокошком" и, сада, "Словенским Орфејем".

Оцјена да је "Словенски Орфеј" веома успјело остварење и да је то најбоља представа која се у посљедње вријеме игра у Македонији добија статус општег мјеста у текстовима позоришних критичара. Од селектора неколико позоришних фестивала већ су стигли позиви за представљање "Словенског Орфеја".

У првој недјељи септембра њихова драма имаће четири премијерна дана у Струмици, гдје ће, потом бити на репертоару током цијеле године. Крајем септембра "Словенски Орфеј" наћи ће се на репертоару фестивала "Млади отворен театар" у Скопљу. Слиједе гостовања у Бугарској, у Прилепу, потом представљање у Србији,

Та симбиоза древног мита и модерног масмедијског искуства дала је у случају "Словенског Орфеја" лијепе резултате. Млади умјетници су цијелој ствари приступили смјело, са несумњивим позоришним осјећањем и без бојазни од аутентичних рјешења и специфичних искушења.

- Драма "Словенски Орфеј" је први дио позоришног циклуса "Словенска апокалипса" којим Зоран и ја покушавамо да суштински изразимо Балкан. Други дио циклуса "Скаска о космичком јајету" радиће се на јесен у Благоевграду. Намјеравамо да трећи дио пројекта - "Теодора, сведок" понудимо Суботици, а четврти - "Кабаре у Плавом Бејруту" радили бисмо у Београду. Тиме би се наш балкански пројекат заокружио - каже режисер Горан Тренчовски

Стефановић и Тренчовски су своју завјесу помјерили. Почетак игре је лијеп и сигуран.

Гојко Божовић

• Главна страна • Словенски Орфеј - позоришна драма • Словенски Орфеј - радио-драма•
• Хронологија • Рецензије • Библиографија, театрографија... • Документи •
• О Орфеју у миту и уметности • Линкови • Пројекат Растко • Српско позориште и драма•