"Словенски Орфеј"

Нацрт за предложак "антрополошког" позоришта

За разлику од већине балканских митова, мит о Орфеју нема ону херојску потку која узбуђује младе и старе. Код Орфеја је реч о сложеној концепцији света која сублимише световно и онострано, и чију дубину ми ни дан-данас не можемо да појмимо у свим њеним слојевима.

Мада је наша прва асоцијација на Орфеја чувена мелодрамска епизода са Еуридиком, прича о трачком краљу садржи далеко комплексније и значајније елементе него одлазак у Тартар. Наиме, Орфеј (по етимологији неких филолога, Обреј) је поред свих краљевских и песничких дужности такође био и оснивач једне монотеистичке религије, који је Трачанима дао азбуку (пет векова пре грчке азбуке). Дакле, заувек је променио лице Балкана, мада то историјско памћење није добро сачувало. Драматуршка потка текста биће доследна реконструкција Трачаниновог живота у зрелим годинама, као и његовог краја.

СИЖЕ: Орфеј, песник и краљевић, образован у Египту, враћа се на Балкан после аргонаутске авантуре. Жени се Еуридиком и настањује међу Киклопима у Тракији. Једнога дана, она бежећи од насилника несрећним случајем гине. Упорни Орфеј силази у Тартар и музиком добија натраг жену. Али због несмотрености поново је губи надомак циља, овај пут заувек. После тог животног прелома он се посвећује оснивању аполонског култа. То га доводи у жесток сукоб са суревњивим Дионисом, који наговара Мајнаде да Орфеја живог рашчерече. Орфејева глава је бачена у воду и певајући путује Балканом. Глава почиње и да изриче пророчанства, што љубоморни Аполон касније забрањује. То је у благим назнакама Орфејева судбина.

Ликова има десетак. Глумаца по потреби, с тим што један део мора имати плесачке способности. Основни драматуршки поступак је уклапање ритуала Балкана и његових етноантрополошких особина у причу о Орфеју. Мада се та драматургија суштински ослања на реконструкцију фолклорних метода (култне и магијске радње подупрте музиком, покретом и речју) и може да подсећа на "постмодернистичку" манију за цитатима, ипак је реч о површној сличности и квалитативно различитим драмским поступцима.

Дијалози и драматургија биће између осталог, реконструисани преко аутентичних текстова Пиндара, Овидија, Паусаније, грчих трагичара. Циљ је да се добије текст који има магичну експлозивност Балкана, "аутентичност" орфејских времена, али све то отелотворено у кодовима XX века.

И на крају, да ли је Орфеј "словенски" ? По новим научним открићима могао би бити, јер [...] филологија, археологија и антропологија претпостављају да ипак постоје значајни словенски слојеви код Илира, Трачана, Пелазга. Тако да одлука да прича о Орфеју буде изложена кроз ритуално-магијско позориште јужнословенских народа није само "уметничка слобода" већ и став према "истинитости" сценског чина. Овде је мање реч о буквалној "истини" а више о "ре-креирању" света из којег смо као појединци потекли.

Прича о Орфеју, његовом "недостатку душевне снаге", завођењу Космоса и неумитној пролазности треба да буде паганска литургија која буди у публици оно најисконскије. Јер, Орфеј је урадио оно што би смо сви ми да можемо и смемо. Он је "прекршио забрану и усудио се погледати у невидљиво".

Зоран Стефановић

У Струмици, Македонија
25. јануара 1992.

• Главна страна • Словенски Орфеј - позоришна драма • Словенски Орфеј - радио-драма•
• Хронологија • Рецензије • Библиографија, театрографија... • Документи •
• О Орфеју у миту и уметности • Линкови • Пројекат Растко • Српско позориште и драма•