Radio Televizija Srbije • Radio Beograd • Dramski program

Zoran M. Stefanović

Slovenski Orfej, obredni slučaj

Dijaloška lista prema verziji Radio-Beograda,
režirao Zoran Rangelov
Premijerno emitovanje: 26. februar 2002.

Radnja se odvija u zatvorenoj balkanskoj vaseljeni.
Doba je XIII stoleće pre našeg Spasitelja, što je verovatna dezinformacija.

(Tišina. Varničenje. Sipljivo uzdisanje starica. Voda vri, vatre pucketaju na otvorenom prostoru. Neprijatni električni zvuci i pražnjenja se naslućuju iz daljine. Opet sipljivo uzdisanje i premetanje nečeg iz ruke u ruku. Toptanje ruku o histerično telo. )

LAHESA: Zbori, sestro. Zbori, sestrice suđajo.

(Šum udarca i mali jauk. Nakašljavanje i nesigurno nabrajanje i zapevanje.)

ATROPA: Kada se Orfej, kralj trački i lajavac slovenski, živ vratio sa argonautskog lopovluka, Verige Sveta, Balkan, počele su se njihati.

LAHESA: Sve je zamuklo.

KLOTO: Opasno je bilo pustiti ga da se smuca Trakijom! Makedonijom! Tesalijom!

ATROPA: Njega, što bi trulim svojim darom s bozima da opšti...

LAHESA: Pravedan bes u nama sejući.

KLOTO: Inateći se s nama!

ATROPA: Njegove su namere...

LAHESA: ...pljuvanje u naša ždrela...

KLOTO: ...al uzalud mu!

ATROPA: Sudbinu...

LAHESA: ...okušaj...

KLOTO: ...bez zazora...

ATROPA: ...Orfeju!

KLOTO: Pevaj...

(Beba, tik kraj njih, zaurla od nelagodnosti i straha. Starice se nervozno smeju.)

ATROPA: Zvucima nam dočaraj kameno nebo Balkana!

LAHESA: Medne sise još nerođene Jelene!

KLOTO: Dan kada ćeš baš ti sahraniti iskričavi Olimp, bozima dom!

(Sve stane. Tkanina šušti. Starice ubrzano dišu... )

ATROPA: (Smeh.) Zevs-Munjobija te voli. I pozdravlja. Pita: sećaš li se...

LAHESA: ...Zašto si se rodio?

ATROPA: ...iz utrobe majke tvoje, lepe glupače - Kaliope! Još tad smo te, goluždravog i urlajućeg, opomenule: Neka tajna koju bozi znaju, ne bude i tvoje vlasništvo! Muzika ti je dovoljna." A Orfej...

(Jak urlik tek rođene bebe. Pauza.)

LAHESA: Pusti ga, sestro. To se još nije ni desilo.

LAHESA: Neka žgepče živi.

(Voda vri, varničenja se pojačavaju svud po prostoru.)

PRETAPANjE

(Usporeni zvuk frule pomešan sa dečjim glasovima.)

ORFEJ: Dođosmo počast da iskažemo, Bahuse. Da vidiš da ti naše dužno poštovanje nije izostalo.

DIONIS: To je Obrej, poznat kod Ahajaca kao Orfej. Princ trački, muzičar što je Argonaute razgaljivao?

ORFEJ: Koliko mi je u moći da razgalim heroje.

DIONIS: Jeb'o im ja mater. A šta ti je to pored tebe?

ORFEJ: Moja supruga: Euridika.

DIONIS: Da li je mutava?

EURIDIKA: Nisam, gospodaru Dionise. 

DIONIS: Sad vidim da nisi. Skinite im, deco, tu drumsku prašinu; kao gospoda nek izlože molbe. Sad mi poveri po šta si došao.

ORFEJ: Po tvoju milost, da ti služim kao verno pseto. Da ti budem sveštenik.

DIONIS: Vi, Argonauti, ste uvek bili Apolonu uz skut, dostojanstveni i uglađeni. Čemu meni dolaziš?

ORFEJ: Želja mi je da se vratim kraju koji me rodi. Da mu služim.

DIONIS: Nisu te Furije terale da se smucaš po Egiptu i sabiraš otpad njihovih učenja. I sad mi to donosiš ovamo da mi ova čeda, moje nimfice, pokvariš.

(Nimfice se smeju.)

DIONIS: A i glupi narod što me licemerno voli.

EURIDIKA: Samo najbolje Obrej donosi, gospodaru Dionise, narod da prosveti, a tebi slavu da obasja.

DIONIS: Ipak šteta što nisi mutava. Napojte ih, mučno je s treznima razgovarati.
Da li još sviraš?

ORFEJ: Da.

DIONIS: I još krotiš životinje svirkom?

ORFEJ: Kad me je volja.

(U ehu se čuje lira.)

SATIR: Mlad si, ali dobar... A ti ne samo što mi svirkom utrobu milinom oblivaš, nego valjda i izvešće mi donosiš? Jamačno prolaziste i kroz Olimp - gnezdo od Zevsa svito za rodbinu mi časnu.

EURIDIKA: Jesmo. Ali ne bi se, gospodaru, moglo reći da ti je rodbina...

(Orfej je naglo prekida.)

ORFEJ: Tačno je da osvećeni Olimp posetismo. Kratko, ali milostivo.

DIONIS: No, pominjem li se po kakvom dobru tamo? Sreću li mi zažele otac-Zevs, maćeha mila - kravooka Hera? Ili posestrime moje: Atina, Afrodita, Artemida, a ti, pak, zaboravi da mi preneseš medne im reči?

ORFEJ: Svi te cene i vole. Ali, avaj, nakratko ti ličnost razgovorom častismo, te i zaboravih šta da te izvestim...

DIONIS: Poželjno je onda i izmisliti, samo da mene, boga-junošu, ne cveljaš. No, nebitnim vas više neću pritiskati, labudići moji. Ko da i ne znam kojim me već ljubavima rodbina časti, ko što je već i red. A ponajviše gordi i dragi brat, Apolon-Fojb, ukusa istančanoga. popijte ovo.

(Nazdravljaju. Ispijaju. Smeh )

PRETAPANjE

(Zvuk lire prožima celu scenu.)

ZEVS: Treba li da iščekujem reči ti
besa i gorčine, sine moj?
Ili ćeš milostivo dati do znanja
ocu senilnom pravedni svoj bes?

APOLON: Zar uvek sumnjaš u sreću roda?

ZEVS: Apolone, ili zbori,
ili će Hefajst zbor čelikom
iz ždrela čupati...

APOLON: Moja odanost zavet ti je, oče.

ZEVS: Odano mi podgovaraš decu?
Odano buniš Trakiju?
Odano mutiš Makedoniju?
Odano oružaš Tribaliju?
Egeja bruji crvljivim jezicima,
zmijsko dete!
Zbori, ali da budem ubeđen!

APOLON: Šta, a da ti to već ne znaš?

ZEVS: Sinove su reči navek nove. Priznaj.

APOLON: Šta? Da spremam čelik i spletku
protiv milog ti sina, Bahusa?
Dionisa, seljaka upitog,
što ga ženskadija voli?

ZEVS: Pa, spremaš li?

APOLON: Čelik i spletku? Spremam.

ZEVS: Šta ti junoša Bahus skrivi
te mu opačine nebratski spremaš?
Možda je poštovanje mladac
drsko zaboravio spram brata,
moćnijega i starijega?
Ili si, zlatokosi bože,
ojađen pažnjom kojom junošu
nezahvalni Balkan časti?

APOLON: Jebl'a ga pažnja!!! Ne može Fojb biti ljubomoran na pijane glodare!!!

ZEVS: Čime ćeš se opravdati
ako ne ljubomorom, mišji bože?
Sujeta te tera da oružaš
vojske neviđene protiv Dionisa,
ne bi li mu se ruse glave dočepao...

APOLON: To je zarad tvoga i našeg dobra, oče!

ZEVS: Jače bi tuklo očevo srce
kad tvoja skrb ne bi bila
iza leđa stvarana...

APOLON: Brze mi pripreme behu,
jer ti je sin-nesin Dionis
ljubav varvarsku već sebi osvojio!
Na pobunu sprema nakot slovenski:
Tračane, Tribale, Makedonce
i Pelazge presvete,
samo da bi ti trona pomerio!
A nakot helenski: Danajce, Jonjane, Dorce,
pridobit' će već lako i uzbunit',
svrhom da se nama, Olimpljanima,
krvi napije!

ZEVS: Ali ni ti miran ne seđaše...
Vojske diže, špijunima rovari,
Fojb-redoljubni, ne bi li trusnom Balkanu
ogadio premilelog Bahusa.
A Orfej, pesnik, glavni mu je bodež.
Poslao ga je, čednog, Dionisu,
da mu sveštenikom vernim bude,
a da i ne zna da mu je u um bezazleni
usađena namera da baš on Bahusa sruši
kao osvetu za Apolonov ponos.
Ali čemu sve to?
Pobune, crnje i grđe, kršio sam i pre,
a kamoli ne bih mladu pijanicu - Dionisa.
Ali, šta tebe tera da plamtiš, dragi moj?

APOLON: (Histerično.) Zato što svi bejaste slepci
kad se psetance rodilo,
te ga sa tvog bedra
svi k srcima svojim staviše!
I onda je kopile osetilo prostor
da svoju alavost na tuđ račun siti!

ZEVS: Optužuješ li me da sam odviše
ljubavi dao svojoj krvi i mesu?

APOLON: Ti valjda znaš šta radiš, munjobijo.
No, veruj da moćnom biću poput mene
radovanje nije podvijati rep.
Svake zime delfsko proročište
napuštati da bi se skorojević
tri meseca na tuđem, mojem, širio!
Dionis više Delfa neće videti,
za to vam ja žučan stojim.
pohvalićeš mene, pravog sina ti,
kad ti uručim rusu glavu onu
koja na te krenu sa pjanom seljadijom.

ZBOR: Apolonu-Fojbu do reda je navek.
Lepota u stabilnosti počiva.
Revolucije zatirati krvlju u korenu
ne bi li poredak pri misiji osto!

ZEVS: Strah te je, sine.
Suđeno je da mlado i vitalno
uzme svoje mesto silom,
kako i ja dođoh, protiv oca mi.
Možda bi da ti se junoša s puta ukloni,
ili da ti ja predam tron, sa smeškom,
ne bi l' se utroba sujetna smirila...
A onda će i svemir lakše disati
ako Apolon gordoljubni mudro zavlada.

APOLON: I svemir će lakše disati
ako ja mudro zavladam.

Zar uvek sumnjaš u sreću roda, Zevse?

Hajde, oče, piši, piši:
Mi, Zevs, svetu gospodar, razmotrismo spor dragih nam potomaka, Apolona i Dionisa. Zaključak: oslabila je poslušnost celokupne prirode. Pozdravljamo nastojanja sina Apolona da se red povrati pri čemu je naš blagoslov darovan.
Poredak se ne može uspostaviti kako treba dok se Verige-što-svet-drže, Balkan, ne pričvrste. A naročito ne ako se od lokalnih sorti ne naprave bića.
Strah našeg sina Dionisa je neopravdan, a bilo bi dobro da ne bude i štetan. Pitanje Delfa i Orfeja leže na ovlašćenom, to jest - na Apolonu-Fojbu.

(Zvuk vode sa potoka, elektronski obrađen.)

EURIDIKA: Trudna sam.

ORFEJ: Pa?

EURIDIKA: Žensko je.

ORFEJ: Neka je majka-Hera blagoslovi.

EURIDIKA: Blagoslovljena neka ti je glupost koja nas je u neizvesnost uvalila. Čiji si ti, u stvari? Apolonov? Dionisov? Svoj? Lud si. Vlast nećeš oteti, ako ti je to namera...

ORFEJ: Misliš da ima potrebe da otimam? Ionako je došlo vreme da gamad moćna plati za opačine. A onda ću ja te opačine ispravljati!

EURIDIKA: Ne laj! Bićeš čut!

(On se smeje i lagano se udaljava. Ona viče za njim.)

EURIDIKA: Misliš da ćeš jedini preživeti? Da u njihovoj igri ti možeš bogove zajebati? Koju nagradu očekuješ? Besmrtnost?! Vlast?! Kvazare i supernove?!?

(Zvuk vergla.)

DIONIS: Njegova svetost Zagrej-Sabazios, Donosilac Života i Mrzitelj Smrti noćas svima vama ponovo daje priliku da patite zbog njegove obredne smrti, napijate se njegove tople krvi i strepite da li će on i život ponovo vaskrsnuti. Velika novost je da će Orfej, Gospodar trački i Prosvetitelj slovenski, imati noćas ulogu glavnog sveštenika, Koljača svetog jarca. Devojčice ispod dvanaest godina nisu poželjne, a mesta se rezervišu na brojeve hrama ili elektronskom poštom....

PRETAPANjE

ORFEJ: Možda je prerano?

DIONIS: Ako ti je već ovo suđeno onda nemoj biti sažaljiv.

ORFEJ: Hoće li nam se oprostiti ovo?

ORFEJ: Crkni, bože-Bahuse!!!

(Zloglasnici kidišu na jarca kidajući mu udove. Njihovo cviljenje i režanje, poput Pasa Smrti, obliva prostor. Poneko imitira jarčje vrečanje. Krv i komadi mesa se gnjeckavo i šljapkavo razvlače kroz ruke. )

ORFEJ: Ubili smo ga! Mi smo Dionisove ubice!!!

(Počinje naricanje i busanje u grudi. Peva se histerično i nerazumljivo, bunca. Orfej vrišti u besu.)

ORFEJ: Daj Padalicu! Neka nam govori viđenja!!!

(Gomila ponavlja njegove reči.)

ORFEJ: Probudi se, sestro, potrebna si nam.

(Padalica bunca. )

ORFEJ: Prorekni već, sestro, ne ustala dabogda.

(Padalica nezemaljskim tonom izriče svoju opomenu.)

PADALICA: Siva strana... Siva strana moći nas je pohodila... Usne su nam suve... Krv nam siše studen što dolazi... Bože, mladi bože, ne izdaj nas danas! ... Ako više iz srca ne čujem ti glas, sve živo će zbog nas grešnih rađanja biti lišeno! Od sad! Od sad! Od sad!!!

(Ona jeca.)

DIONIS: Dobro vam došao, deco.

DIONIS: Dobro si ih vodio. Kao ja.

ORFEJ: Hvala, gospodaru Dionise.

DIONIS: Ako onaj ko ih vodi ne ume ili neće da natera gomilu da da puna osećanja - ja ne mogu oživeti. Da li si znao za to?

ORFEJ: Ne. Prvi put čujem.

DIONIS: Sledeći put ćeš znati.

ORFEJ: Nije trebalo da mi to spominješ, Bahuse. Opasno je davati u ruke čoveku odgovornost da boga zauvek ubije.

DIONIS: Sa čistom namerom si mi došao, a tako mi valjda i
služiš...

ORFEJ: Za razliku od volje, nemarnost ili rasejanost su često daleko efikasnije. Ne bih da okajavam ako se tebi šta desi zbog moje slabosti.

DIONIS: Ako sam razumeo, ti bi rado načinio sebe čvršćim no ljudi što su?

ORFEJ: Ljudi su bagra. Ne cene muziku, ne cene ljubav, ne cene
razum.

DIONIS: Znam još jednoga što slično tvrdi. (Pauza.) Ali on nije čovek...

EURIDIKA: Da, to nas i jeste tvoj brat Apolon naučio.

DIONIS: Vidim da si vruć, Obreju, da svet popraviš. Oslobodiću te službe, te možeš otići Apolonu koji već ima spremnu zamisao preporoda. Možda ćeš mu pomoći da nam što pre vrati zlatno doba u ove sive krajine. Ali dopusti ovom vedrom seljačini da dovrši orgiju, pre nego što mi odeš.
Ogrešenje-Pravičnost-Očišćenje! Za svaku pohvalu je što se na vreme učiš. Slobodni ste.

(Žvakanje, podrigivanje, povraćanje.)

PRETAPANjE

APOLON: Ne budi alav.

DIONIS: Naterao si ljude i bogove da zaborave da su Delfi bili moji!

APOLON: Droge ti vade mladalačke psihoze. Svuda vidiš loše namere.

DIONIS: Zašto si mi poslao Orfeja?

APOLON: Sam ti je došao.

DIONIS: Ne. Ti si ga poslao da me obori. A kakva si budala nisi ni shvatio da će nas to sve srušiti.

APOLON: Čuj, mali je talentovan i omiljen i kod naroda i na televiziji. Možda ti vreme prolazi, možda ćeš umreti. A ovog puta nećeš oživeti, niti će biti onog vola Perseja da ti kult ustanovi. I ne krivi maloga. Ako taj može da ti naškoditi onda stvarno nisi ni za ...

APOLON: Dobro, zašto ne voliš Orfeja?

DIONIS: Taj isti Orfej koji misli da može da vlada silama sna i buđenja donosi novi strah. Ozbiljno je shvatio da je sveštenik sam bog.

APOLON: On to radi iz najboljih namera.

DIONIS: Znam. Tim gore. Tražim da prekineš sve akcije. Demontiraj agenture i penzioniši Orfeja...

APOLON: Ček, ček, stani da zabeležim.

DIONIS: Jebi se. I raspusti invazione trupe! Za uzvrat dobićeš Delfe zauvek. A ako me ne poslušaš, dignuću svaku balkansku silu, moje pijane Slovene, samo da zaustavim vremena koja će doći!

APOLON: Kakva vremena?

DIONIS: Vremena u kojima će nama, bogovima, meso otpadati sa tela, a kosmos nam piti poslednje gutljaje svesti. Vremena kada će ljudi glumiti bogove, a nas nigde biti neće. I svuda će biti mir i red, biće rad koji nas oslobađa...

(Smeh.)

APOLON: ... A baba da ima trolu ne bi išla peške.

(Smeh.)

DIONIS: Svaka čast.

APOLON: Ovlažila ti municija. Neka nam otac, Zevs-munjobija presudi! Želim da njegova bude poslednja! Gde je Zevs?

Slušaj ovo. "Mi, Zevs, svetu gospodar, razmotrismo spor dragih nam potomaka, Apolona i Dionisa. Zaključak: oslabila je poslušnost celokupne prirode. Pozdravljamo nastojanja sina Apolona da se red povrati pri čemu je naš blagoslov darovan. Poredak se ne može uspostaviti kako treba dok se Verige-što-svet-drže, Balkan, ne pričvrste. A naročito ne ako se od lokalnih sorti ne naprave bića. Strah našeg sina Dionisa je neopravdan, a bilo bi dobro da ne bude i štetan. Pitanje Delfa i Orfeja leže na ovlašćenom, to jest - na Apolonu-Fojbu".
Sad je sve jasno i možemo da se vratimo svojim radnim zadacima.

DIONIS: Da.

(Zvuci bitaka, rata, sukoba vojski.)

ORFEJ: Misija je pri kraju. Balkan se već raduje novom poretku. Red i mir će zavladati našim dušama i one se već spremaju za blagoslov budućih i ponovljenih života.
Do sada su svetu gospodari bili: Fanes, Niks, Kron, Uran, Zevs! A šesti nije kako su se neki nadali perverzni Dionis, već Apolon - trosveti i troslojni!
Očistimo se od suviška strasti i bluda. Gde je lek ako ne tamo gde je Apolon veliki i gde je Orfej njegov prorok, braćo Sloveni?

DIONIS: A možeš li i mene izlečiti?

ORFEJ: Nije tebi ništa. Stara si ti kurva uvek spremna na opačine.

(Dionis se nasmeje.)

DIONIS: Bilo dana za mejdana. I upravo su stigli.

(I Orfej se nasmeje. Situacija je napeta.)

ORFEJ: Sećaš li se, vinski bože, kad si žgepče bio i kad je Hera poslala Titane belih lica da te ubiju? Tada si se isto ovako preobražavao, pa i oživeo posle komadanja. (Grohotan smeh.) Ovog puta teško da će ti se posrećiti.

DIONIS: Varaš se. Moje vreme nije i moj život.

(Rafal.)

DIONIS: Gospodaru Orfeje, ti... Ti si me ubio? Bravo, bravo! Bis!

(Rafal.)

DIONIS: Bravo, bravo! Bis!

(Više puta ponavlja, sve tiše i tiše, kroz samrtni ropac.)

APOLON: Bravo! Bis! Oštro oko.

ORFEJ: Dobro došao, gospodaru Apolone, trosvetla jabuko naša, pesmo arijevska i predačka.

APOLON: Predivno sam vas našao, dragi. Tako, tako. Poljubi ocu Zevsu ruku. Zadovoljan sam što je pseto dočekalo dan svoje egzekucije.

ORFEJ: Tebi smo ga posvetili, gospodaru.

APOLON: Bravo, kćeri.

ORFEJ: Nisam ti ja kći, gospodaru.

APOLON: Tako mi je i moja kćer Atina jednom donela ovo isto srce. Samo što je klipan kasnije oživeo.

ORFEJ: Bahusovo srce ti je tad donela tvoja sestra, a Zevsova kćer - Atina, gospodaru!

APOLON: Ti ništa ne razumeš! Pa, ja sam Zevs... Ali Dionis razume. (Dionisu.) Jesi živ, klipane?

DIONIS: (Ceri se u ropcu.) Još malo.

APOLON: Ajde, pa kad prođe i to malo da te zakopamo baš u Delfima, pod gorom Parnasom. Tvoj grob kraj pećine Kornikion pokazivaćemo nemačkim turistima, da se slikaju i jodluju! (Smeh.) Nešto sam vickast i pun života danas, sine... (Jodluje.)

ORFEJ: Nosite Bahusa na pasja groblja.

ORFEJ: Umoran sam ti i setan, gospodaru Apolone...

APOLON: Lalaj i ne dumaj previše. I uzmi antidepresive. A Delfe ću potpuno da napustim! Nedostojni su me! (Pauza) Ej! Ej, ti, Orfej! Dečko! Zevs želi nešto da mu kažeš!

ORFEJ: (Umorno) Početak je Zevs, Zevs je i sredina, u Zevsu se sve završava!

APOLON: Odlično! Ali zašto govoriš u prazno? Govori ovde! Ovde mi je uvo.

(Orfej strpljivo ponavlja. Zvoni mobilni.)

ORFEJ: Da?

DIONIS: Gospodaru, Dionis ti poručuje da je umro. Kaže da ćeš i ti uskoro. A i tvoja duša s tobom. I sve vaše sa vama, a sve tvoje s tobom.

ORFEJ: Moja duša? Da umre? (Smeh.) Ona je besmrtna. Dao sam svima novu šansu, da sa mnom i gospodinom Apolonom budete besmrtni. Da se napokon ovo pijano poluostrvo uredi i usredsredi! A ti mi još prenosiš šta perverznjak poručuje! Ko je to, ko je to?

(Prekida vezu. Uzima megafon.)

ORFEJ: Vojnici, junaci. Ovo je bio težak dan. A nije još ni počeo. Namažite svoja lica. Donesite dum-dum metke. Podelite ruma i džointa. Sutra imamo još tri sela za smirivanje. A ako vam uskoro ne padne tribalija, ja ću vam lično doći da raščistim! I radujte se carstvu koje otkriste u vama. Civilizaciju koju na vučjem srcu čuvaste a na srebrnu sekiru povratiste. Paljba!

(Raketni lanseri puštaju rakete.)

PRETAPANjE

LAHESA: Nek je svetlost sa tobom, gospodaru trački i slovenski.

ORFEJ: Ko ste vi?

KLOTO: Naš gospodin Dionis se javio iz mrtvih i zamolio te da izvoliš i pošalješ mu svoju glavu, gospare Orfeju.

ORFEJ: Ko ste vi? Odbij! Marš

ATROPA: Bacaj konop.

(Konopci zvižde kroz vazduh. Orfej se guši, sapet.)

LAHESA: Otkinite celu glavu. Bar je toliko zaslužio.

KLOTO: Dobro, sestrice.

LAHESA: Moraće se oprati.

(Odjednom, glava počinje nežno da mrmori, ali glas kao da dolazi odasvud.)

ORFEJ: Oprati... Mene? Čišćenjem duša... pluta... Da bi je neko... Pokupio. Smilovao se... Kao da se i nije.... zaslužilo... bitisalo... Samo red da nam dođe. Poredak. Lakše će se živeti... A ja sam taj koji se trudio...
I onda...
Ja sam jastreb:
Apolon-Dionis-Orfej...
Ja jesam
Ja mislih da jesam
No sam samo glava...

APOLON: Mili moji, gde ste? Gde je vaš zapovednik - Orfej? A tek kako taj svira... A ja, ja sam vaš bog! Da, onaj sa čijim ćete imenom umirati, ovaj, na usnama i u ušima... I tako... To sam hteo.
Samo se vi radujte, borite se i množite...
Da, množite...
Orfejčiću, zašto nam nešto ne otpevaš?

Kraj obrednog slučaja

• Glavna strana • Slovenski Orfej - pozorišna drama • Slovenski Orfej - radio-drama•
• Hronologija • Recenzije • Bibliografija, teatrografija... • Dokumenti •
• O Orfeju u mitu i umetnosti • Linkovi • Projekat Rastko • Srpsko pozorište i drama•