Doga�aj u botani�koj ba�ti

Susreli smo se slu�ajno. Sedeo je na klupi, pred no�, u botani�koj ba�ti, opu�tenih ruku, zami�ljen. Tako mi se bar �inilo. Pri�ao sam mu i zatra�io vatre. Rekao je da nema, ali �e me svakako zamoliti za jednu cigaretu. Drvo ispod kojeg smo, tren zatim, zajedno sedeli, ako je verovati onom �to je pisalo na tablici u njegovom podno�ju, zvalo se Quercus robur, obi�an hrast lu�njak. Primetio je knjigu koju sam nosio ispod mi�ke (Poljska fantastika: Potocki, Grabinjski, �ulc, Mro�ek i dr.) i zatra�io da je pogleda. Listaju�i, upitao me: � Znate li kako je ubijen Bruno �ulc? � i ne sa�ekav�i moj odgovor nastavio da pri�a: � Osamnaestog novembra 1942. godine, u pozno jesenje ve�e, neposredno pred sam policijski �as (�kolska ulica, zaba�en provincijski gradi�) pri�ao mu je neki gestapovac, mislim da se zvao Ginter, da, Ginter, i kratko zapitao: "Bist du Schulz?" Upitani je zbunjeno i pla�ljivo potvrdio. Odmah zatim sru�io se pogo�en sa dva metka.

Nisam komentarisao, slu�aj mi je bio poznat, ali, bilo je o�igledno da je tih nekoliko re�enica mom brbljivom sagovorniku vi�e slu�ilo kao glasni podsetnik, nego kao obra�anje meni. Nalazili smo se, u stvari, na obodu najudaljenijeg proplanka zapu�tenog botani�kog vrta, izmaknuti od gradske vreve. Rekao mi je da svakodnevno dolazi ovamo; sve �to nas okru�uje polako propada na njegove o�i. Knjiga koju upravo zavr�ava sa�uva�e od zaborava mnoge odumiru�e vrste rastinja. Da, hrast ispod kojeg smo razgovarali, ta�nije, ispod kojeg je odjekivao njegov beskona�ni monolog, ve� nekoliko decenija �ini mu bezglasno dru�tvo u dugim razmi�ljanjima. Samonikao je i, �to od starosti, �to od zaga�ene atmosfere, polagano trune.

� Zamislite, nisam jo� uvek razre�io etimologiju njegovog imena � nastavio je da gnjavi � i keltski i gr�ki praizvori istovremeno su ubedljivi i nedore�eni. Hrast je kultno drvo, simbol �vrstine, snage, mo�i i dugove�nosti, posebno mudrosti. O hrast je obe�eno zlatno runo. Hrast je paganski hram, ispod njega su prino�ene �rtve, pevane molitve za ki�u i vr�en je lapot, ubijanje onemo�alih, senilnih staraca. Potom je govorio o nekoj tropskoj biljci, ako se ne varam, bila je to agava mague (ili tako nekako), koja cveta samo jednom u svom veku i to u tridesetoj godini, da bi, po�to potro�i svu energiju na cvet, kona�no uvenula. Nekoliko dana kasnije u novinama sam pro�itao slede�u vest:

"Sino� u zaba�enom delu gradske botani�ke ba�te prona�en le� na�eg poznatog biologa P. M. � omiljenog pedagoga i svetski poznatog nau�nika, iza koga, kako saznajemo, ostaje nezavr�eno kapitalno delo, �ivotna sinteza Endemske i odumiru�e vrste ju�ne hemisfere i mogu�nost njihovog o�uvanja u botani�kim vrtovima. Sude�i prema dosada�njim nalazima, koji, u interesu istrage, jo� ne mogu biti u potpunosti saop�teni, re� je o zlo�inu iz koristoljublja."

Matora budala, morao sam da slu�am njegove bezvezne pri�e, a u nov�aniku nije imao ni prebijene pare.