Projekat Rastko : Poljska : Umetnost

Zigmund Krasinjski

Nebo�anska komedija

S poljskog preveo
Dr Kre�imir Georgijevi�

Mostovi, br. 20, Beograd

MU� (grof Henrik) � Mladenac

�ENA (grofica Marija) � Mlada

AN�EO �UVAR

HOR ZLIH DUHOVA

SVE�TENIK

ZAO DUH

DEVOJKA (Glas Devoj�in)

PRVI GOST

DRUGI GOST

TRE�I GOST

�ETVRTI GOST

OTAC BENJAMIN

KUM

KUMA

JEDAN GOST

SLUGA

LEKAROVA �ENA

GLAS ISPOD PODA, SA STROPA, S DESNE STRANE, S LEVE STRANE

LEKAR

OR�O (najpre od deset, pa od �etrnaest

godina) � JE�I STANISLAV (sin gro[fov)]

FILOZOF

DAME

KAVALIRI

MEFISTO

ORAO

LEKAR

RO�AK

DRUGI RO�AK

TRE�I RO�AK

SLU�AVKA

DADILJA

POKR�TENIK

HOR POKR�TENIKA

LEONARD

PANKRACI

HOR (slobodnih ljudi)

DEVOJKA

PRVI LAKEJ

DRUGI LAKEJ

SOBAR

HOR LAKEJA

HOR MESARA

BJANKETI, general

ZANATLIJA

HOR SELJAKA

GOSPODAR (plemi�)

PROLAZNIK

DRUGI PROLAZNIK

TRE�I PROLAZNIK

UBICA

DRUGI UBICA

HOR UBICA

DEVICA, prva, druga, tre�a

HERMAN

HOR DEVOJAKA

HOR SVE�TENIKA

HOR FILOZOFA

SIN FILOZOFOV

HOR ARTISTA

HOR DUHOVA IZ �UME

NAORU�ANI SLUGA

JAKOV, sluga

HOR SVE�TENIKA

PRVI GROF, DRUGI GROF, TRE�I GR[OF]

NADBISKUP

BARON

KNEZ

HOR GLASOVA U PODZEMLJU

JEDAN GLAS IZ PODZEMLJA

VOJNICI

GROF, KNEZ, BARON

ZAPOVEDNIK ODREDA

GOSPODA, SENATORI, PLEMSTVO,

�ENE, DECA, VOJNICI

GLAVNE OSOBE U I DELU: Mu�, �en[a,] Devojka, Kum

GLAVNE OSOBE U II DELU: Mu�, Or�[o]

GLAVNE OSOBE U III DELU: Pankrac[i,] Leonard, Pokr�tenik; kolektiv

GLAVNE OSOBE U IV DELU: Mu�, Or�[o,] Pankraci, Leonard; kolektiv

Gre�kama nagomilanim od predaka dodali su ono �to nisu poznavali preci njihovi � neodlu�nost i strah; i dogodilo se zatim da ih je nestalo s lica zemaljskog, i iza njih ostade veliko �utanje.

To be or not to be, that is the question.

Hamlet

Zvezde su ti oko glave, a pod nogama valovi morski; na valovima juri pred tobom duga i razbija maglu � i sve �to vidi�, tvoje je: obale, gradovi, ljudi pripadaju tebi. Nebo je tvoje. Ni�ta nije ravno slavi tvojoj.

Ti donosi� tu�im ljudima neizreciva u�ivanja, vezuje� srca i razvezuje� ih kao venac, igra�ku prstiju svojih � nateruje� suze i su�i� ih osmehom, i nanovo ga skida� s usta na jedan �asak, na nekoliko �asaka, katkada zauvek. � Ali �ta sam ose�a�? �ta sam stvara�? �ta sam misli�? Kroz tebe te�e struja lepote, ali ti sam nisi lepota. Te�ko tebi, te�ko tebi! Dete koje pla�e na krilu materinu, cvet u polju koji ne zna o mirisima svojim, ima vi�e zasluge pred Gospodom od tebe!

Odakle si do�la, prazna senko, koja nave��uje� svetlost, a ne zna� je, nisi je videla, a ne�e� ni videti? Ko te je stvorio u gnevu ili ironiji svojoj? Ko ti je dao ni�tavni �ivot, �ivot tako zavodni�ki da mo�e� izgledati kao an�eo samo jedan trenutak pre no �to ogrezne� u blatu, pre no �to se po�ne� kao gmizavac vu�i po blatu i gu�iti se u njemu? � Tebi i �eni jedan je po�etak.

Ali i ti strada�, iako tvoj bol ne�e ni�ta stvoriti, ni za �ta ne�e poslu�iti. Je�anje i poslednjeg bednika ide me�u tonove nebeskih harfi, a tvoja o�ajanja i uzdasi padaju u bezdan, gde ih hvata �avo i veselo upli�e u la�i i obmane svoje, ali �e se Gospod jednom oglu�iti i njih, kao �to su se one oglu�ile o Gospoda.

Pa ipak, ja se ne �alim na tebe, poezijo, majko lepote i spasenja. Samo je onaj nesre�an koji mora da te spominje ili da te ose�a u iskonskim svetovima ili u onima koji treba da nestanu, jer ti upropa��uje� samo one koji su se posvetili tebi, koji su postali �ivim glasovima tvoje slave.

Neka bude blagosloven onaj u kome prebiva�, kao �to Bog prebiva u svetu: nevidljiv, neopa�en, u svakom deli�u svojem sjajan i velik, Gospod pred kojim se svako bi�e klanja i govori:

"On je tu prisutan". Takav �e te nositi kao zvezdu na �elu svojem, a ne�e se od milosti tvoje odvajati bezdanom re�i. On �e voleti ljude i ustraja�e kao �ovek me�u bra�om svojom. A ko te ne bude sa�uvao do kraja, ko te pre vremena izneveri i izda ljudima za prazno u�ivanje, tome �e� prosuti nekoliko cvetova na glavu i odvratiti se od njega, a on �e se igrati uvenulim cvetkama i celoga �ivota plesti sebi mrtva�ki venac. � Njemu i �eni jedan je po�etak.

AN�EO �UVAR: Mir ljudima dobre volje! Neka bude blagosloven onaj me�u �ivim stvorovima koji ima srce � on jo� mo�e biti spasen. �eno dobra i �edna, pojavi se za njega � i dete neka se rodi u domu va�em! (Leti dalje.)

HOR ZLIH DUHOVA: Na put, na put, aveti, letite k njemu! Napred, na �elu, leti ti, senko nalo�nice, koja je ju�e umrla. Ti si se u magli osve�ila i u cve�e obukla! Device, ljubavnice pesnikova, leti napred!

Na put i ti, slavo, stari orle, ispunjen u paklu, skinut s koca na koji te je u jesen obesio lovac! Leti i �iri svoja krila, velika i izbledela od sunca, iznad glave pesnikove!

Izi�i iz na�ih podruma, trula sliko raja, delo Velzevuvovo; zalepi�emo rupe i prevu�i lakom, a zatim, �arobnja�ko platno, uvij se u oblak i leti pesniku, prostri se oko njega, opkoli ga pe�inama i vodama, naizmeni�no no�u i danju. Majko prirodo, okru�i pesnika!

SELO

AN�EO �UVAR: Ako doveka odr�i� zakletvu svoju, bi�e� mi bratom u liku Oca nebeskog. (Nestaje.)

UNUTRA�NJOST CRKVE

SVE�TENIK (ven�ava): Pamtite ovo!

MU�: Stupio sam u zemaljski brak, jer sam na�ao onu o kojoj sam sanjario. Kletva na moju glavu ako je kada prestanem voleti!

ODAJA PUNA GOSTIJU

MLADO�ENJA: Kako si mi lepa u svojoj posustalosti! Na kosama tvojim su cve�e i biseri u neredu � gubi� se od stida i umora� O, ve�no, ve�no bi�e� pesmom mojom!

MLADA: Bi�u ti vernom �enom, kako je to majka rekla, kako mi to srce govori. Ali tu ima toliko ljudi � tako je tu vru�e i bu�no �

MLADO�ENJA: Idi i poigraj jo� jednom, a ja �u tu stajati i gledati te, kao �to sam ne jednom u mislima gledao prolebdele an�ele.

MLADA: Po�i �u, kad ho�e�, ali mi ve� nedostaje snage �

MLADO�ENJA: Molim te, ljubavi moja.

MRA�NA NO�

ZAO DUH (u liku Devojke, lete�i):

Jo� nedavno sam u taj isti �as jurila po zemlji � sada me gone �avoli i nateruju da se prikazujem sveticom.

(Leti iznad vrta.) Cve�e, kidaj se i leti u kosu moju! (Leti iznad groblja.)

Oj sve�ino i rumenilo umrlih devojaka, �to ste razliveni u zraku i letite iznad grobova njihovih, spustite se na jagodice moje!

Tu spava jedna crnka � senke kovrd�ica njenih obesite se na moje �elo! Pod tim kamenom ugasla su dva oka plava � ovamo, k meni do�ite, u mene neka u�e vatra �to je gorela u njima! Iza te re�etke gori stotinu sve�a � tu su danas kneginju pokopali; haljino atlasna, kao mleko bela, otkini se od nje! Kroz re�etke leti haljina k meni, lepr�aju�i kao ptica � a onda dalje, dalje!

SPAVA�A SOBA

MU� (kroz san): Odakle dolazi�, odavno ve� nevi�ena i neslu�ana? Kao �to voda te�e, tako teku stope tvoje, dva talasa bela � na slepoo�nicama tvojim je svetiteljski mir� Sve �to sam sanjao i voleo na�lo se u tebi! (Budi se.) Gde sam ja to? Ah, pored �ene svoje! To je moja �ena. (Zagleda se u nju.) Mislio sam da si ti moj san, a eto, posle dugo vremena vratilo se ono i razli�no je od tebe. Ti si dobra i mila, ali ona� Bo�e, �ta to vidim na javi!�

DEVICA: Izneverio si me! (Nestaje.)

MU�: Neka bude proklet �as u koji sam uzeo �enu i u koji sam ostavio draganu iz mladih dana, misao svojih misli, i du�u svoje du�e! �

�ENA (budi se): �ta se dogodilo? Zar je ve� dan? Jesu li kola do�la? Ta mi treba danas da obavimo mnoge stvari.

MU�: Jo� je gluva no�. Spavaj � spavaj mirno.

�ENA: Mo�da se ne ose�a� dobro, dragi moj? Usta�u i dati ti etera.

MU�: Spavaj!

�ENA: Ka�i mi, dragi, �ta ti je, jer je glas tvoj neobi�an, a obrazi ti gore.

MU� (di�u�i se): Treba mi sve�eg zraka. Ostani tu, zaklinjem te Bogom da ne ide� za mnom � ne ustaj, ka�em ti jo� jednom! (Izlazi.)

VRT NA MESE�INI

MU�: Od dana ven�anja svojega spavao sam snom �oveka koji je odrveneo, snom pro�drljivaca, snom fabrikanta Nemca uz svoju �enu Nemicu. �itav svet oko mene usnio je, kao da je zaspao sli�no kao i ja � obilazio sam ro�ake, lekare, i�ao po du�anima, a sada kad treba da mi se rodi dete, brinem se o dojilji. (Na tornju izbija dva sata.)

Ovamo, moja nekada�nja carstva, puna ljudi i �ivota, koja ste pod okriljem misli mojih, slu�ajte nadahnu�a moja! Nekada je zvuk no�nog zvona bio lozinkom va�om (Hoda i lomi ruke). Bo�e, jesi li ti zaista sam posvetio vezu dva tela? Jesi li ti sam odredio da je ni�ta ne�e mo�i raskinuti, iako se i du�e odbiju od sebe i po�u svaka na svoju stranu, a tela, kao dva le�a, ostanu jedno pored drugog?

Opet si pored mene � o moja � o moja! Uzmi me sa sobom! Ako si varka, ako sam te ja izmislio, i ti se stvorila iz mene i sada mi se otkriva�, neka onda i ja budem jedno privi�enje, neka i ja postanem magla i dim, da bih se sjedinio s tobom!

DEVOJKA: Po�e� li za mnom, kog dana da doletim po tebe?

MU�: Svakog �asa sam tvoj.

DEVOJKA: Pamti to!

MU�: Ostani tu � ne rasplinjuj se kao san! Ako si ti lepota nad lepotama i misao nad ovim mislima, za�to ne traje� du�e od jedne �elje, od jedne misli? (Otvara se prozor na susednoj ku�i.)

�ENSKI GLAS: Dragi moj, hladno�a no�na pa��e ti na grudi. Vrati mi se, najdra�i moj, jer mi je samoj teskobno u ovoj crnoj velikoj sobi!

MU�: Dobro � odmah � Duh je nestao ali je obe�ao da �e se vratiti, a onda zbogom, vrti�u, i ku�ice, i ti, koja si stvorena za vrt i ku�u, ali ne za mene!

GLAS: Smiluj se � sve je hladnije pred zoru.

MU�: A dete moje! O, Bo�e! (Izlazi.)

SALON

�ENA: Bila sam kod oca Benjamina; obe�ao je da �e do�i prekosutra.

MU�: Hvala ti.

�ENA: Poru�ila sam kod poslasti�ara nekoliko torti, jer si ti verovatno mnogo gostiju pozvao na kr�tenje; torte �e biti od �okolade, s monogramom Je�ija Stanislava.

MU�: Hvala ti.

�ENA: Hvala Bogu �to �e se ve� jednom svr�iti taj obred te �e na� OR�O postati potpuni hri��anin, jer, iako je ve� kr�ten vodom, �inilo mi se uvek da mu ne�to nedostaje. (Ide prema kolevci.) Spavaj, dete moje! Sanja� li ve� ne�to kad si zbacio sa sebe pokriva�? Evo, tako � lezi sada tako! OR�O mi je danas nemiran. Mali moj, lepi moj, spavaj!

MU� (u stranu): Zaparno je � vru�e � bi�e oluje. Tamo �e uskoro udariti grom, a ovde �e pu�i srce moje.

�ENA (vra�a se, seda za klavir, svira i prekida, opet po�inje svirati i opet prestaje): Ni danas, ni ju�e, ah, Bo�e moj, ve� �itavu nedelju, �itave tri nedelje, mesec dana ima kako mi ni re�i nisi rekao � a svi koje vidim ka�u mi da r�avo izgledam�

MU� (u stranu): Do�ao je �as � ni�ta ga ne�e zadr�ati. (Glasno) �ini mi se, naprotiv, da dobro izgleda�.

�ENA: Tebi je svejedno, jer me ti i ne gleda�; okre�e� se kad ulazim, krije� pogled kad sedim blizu tebe. Ju�e sam bila na ispovesti i se�ala se svih svojih greha, ali nisam mogla na�i ni�ta �ime sam te mogla uvrediti.

MU�: Nisi me uvredila.

�ENA: Bo�e moj, Bo�e!

MU�: Ose�am da sam du�an da te volim.

�ENA: Ubija� me tim izrazom "du�an sam" � ah, bolje ustani i ka�i "ne volim" � bar �u onda znati sve � sve! (Ska�e i uzima dete iz kolevke.) Ne napu�taj bar njega, a ja �u se �rtvovati tvome gnevu! Dete moje voli � dete Henri�e! (Pada na kolena.)

MU� (di�u�i je): Ne slu�aj �ta ja govorim! Dolaze mi �esto trenuci neraspolo�enja � �ame �

�ENA: Jednu re� te samo molim, jedno obe�anje samo: reci mi da �e� ga uvek voleti!

MU�: I tebe i njega � veruj mi!

�ENA: �ta je to? (Stiska dete na grudi.)

DEVOJKA (ulazi): O moj dragi, donosim ti blagoslov i u�ivanje � po�i za mnom!

O moj dragi, odbaci zemaljske veze kojima si sputan! Ja dolazim iz novog sveta, bez kraja i bez no�i. Ja sam tvoja.

�ENA: Sveta Bogorodice, pomozi mi! � To bledo privi�enje, uga�ene o�i kao da su mrtve, i glas je kao �kripa kola na kojima se vozi mrtvac.

MU�: �elo ti je vedro, kosa ti je isprepletena cve�em, o draga�

�ENA: Mrtva�ki pokrov pada joj u krpama s ramana�

MU�: Svetlost se �iri oko tebe! Da �ujem jo� jednom glas tvoj � pa onda neka me nestane!

DEVOJKA: Ta koja te zadr�ava je varka. Njen �ivot je ni�tavan, njena je ljubav kao list koji nestaje me�u hiljadama uvelog li��a � ali ja sam neprolazna.

�ENA: Henri�e, Henri�e, za�titi me, ne daj me! Ose�am miris sumpora i grobni zadah.

MU�: �eno od gline i blata, ne budi ljubomorna, ne opadaj, ne huli! Gledaj, to je prva misao Bo�ja o tebi, ali ti si po�la za zmijinim savetom i postala si ono �to jesi!

�ENA: Ne�u te pustiti!

MU�: O draga, napu�tam ku�u i idem s tobom! (Izlazi.)

�ENA: Henri�e, Henri�e! (Onesve��uje se i pada s detetom � opet grmljavina).

KR�TENJE

PRVI GOST (tiho): �udna stvar, gde li je grof nestao?

DRUGI GOST: Zadr�ao se negde, ili pi�e.

PRVI GOST: A gospo�a bleda, neispavana, nikome ne govori ni re�i.

TRE�I GOST: Dana�nje kr�tenje podse�a me na bal, na koji je pozvao goste doma�in koji je uo�i toga dana prokockao vilu, pa sada prima goste s usiljenom ljubazno��u.

�ETVRTI GOST: Napustio sam divnu kneginjicu, do�ao sam ovamo, nadaju�i se da �e biti bogat doru�ak, a kad tamo, kako ka�e Sveto pismo, pla� i �krgut zuba!

OTAC BENJAMIN: Je�i Stanislave, prima� li sveto pomazanje?

KUM i KUMA: Primam.

JEDAN OD GOSTIJU: Gledajte, ustala je i kora�a kao da je u snu.

DRUGI GOST: Ra�irila je ruke pred sobom i, povode�i se, ide prema sinu.

TRE�I GOST: �ta ka�ete? Dajmo joj ruku, jer �e se ina�e sru�iti.

OTAC BENJAMIN: Je�i Stanislave, odri�e� li se �avola i njegove oholosti?

KUM i KUMA: Odri�em se.

JEDAN GOST: Pst � slu�ajte!

�ENA (stavljaju�i ruke na glavu deteta): Gde je tvoj otac, OR�O?

OTAC BENJAMIN: Molim da me ne prekidate�

�ENA: Blagosiljam te, OR�O, blagosiljam te, dete moje. Budi pesnik, da bi te otac tvoj voleo i da te se jednom ne bi odrekao!

KUMA: Ali dopusti, Marisja �

�ENA: Ti �e� biti dostojan svoga oca, ste�i �e� ljubav njegovu � pa �e on tada oprostiti materi tvojoj.

OTAC BENJAMIN: Zaboga, gospo�o grofice!

�ENA: Proklinjem te ako ne bude� pesnik! (Onesve��uje se � iznose je sluge.)

GOSTI (svi uglas): Ne�to neobi�no se de�ava u ovoj ku�i. Hajdemo, hajdemo odavde!

KUM (pred kolevkom): Je�i Stanislave, tek �to si postao hri��anin i �lan ljudskog dru�tva, a posle �e� postati gra�anin i uz pomo� roditelja i milo��u Bo�jom odli�an �inovnik. Imaj uvek na umu da domovinu treba voleti i da je �ak lepo poginuti za domovinu � (Svi izlaze).

LEP KRAJ. � BREGOVI I �UME � U DALJINI PLANINE

MU�: Za tim sam te�io, za to sam se dugo godina molio i najzad sam blizu ovojem cilju. Ljude sam ostavio daleko iza sebe. Neka tamo svaki mrav tr�kara i igra se svojom slamkom, a kad je ostavi, neka ska�e od besa ili umire od �alosti.

GLAS DEVOJ�IN: Ovuda � ovuda! (Prolazi.)

PLANINE I PROVALIJE IZNAD MORA. GUSTI OBLACI � BURA.

MU�: Kud mi je nestala? Odjednom se rasplinu�e jutarnji mirisi, vreme se natmurilo. Stojim na ovom vrhu, poda mnom je provalija, a vetrovi strahovito hu�e.

GLAS DEVOJ�IN (iz daleka): Ovamo, mili moj!

MU�: Koliko je ve� daleko, a ja ne�u mo�i pre�i preko provalije!

GLAS (u blizini): Gde su krila tvoja?

MU�: Zli du�e, �to mi se podsmeva�? Prezirem te!

DRUGI GLAS: Na hridi najvi�e planine, tvoja je velika, besmrtna du�a, koja je mogla jednim mahom preleteti nebo � na umoru � i jadna, moli tvoje noge da ne po�e� dalje. Velika du�a � veliko srce!

MU�: Poka�ite mi se, uzmite na sebe lik koji bih mogao slomiti i sru�iti! Ako se vas upla�im, onda neka se ni nje nikada ne domognem!

DEVOJKA (na drugoj strani provalije): Uhvati se za ruku moju i poleti!

MU�: �ta se to de�ava s tobom? Cvetovi otpadaju od slepoo�nica tvojih i padaju na zemlju, i �im je se dotaknu, gmi�u kao gu�teri, plaze kao zmije �

DEVOJKA: Mili moj!

MU�: Zaboga, vetar ti je s ramena skinuo haljinu i pokidao je u krpe.

DEVOJKA: �to okleva�?

MU�: Ki�a ti curi s kose � gole kosti ti vire iz grudi!

DEVOJKA: Obe�ao si � zakleo se!

MU�: Munja joj je spalila zenice!

HOR ZLIH DUHOVA: Stara, vra�aj se u pakao! Zavela si veliko i ponosno srce, ponos ljudi i samoga sebe. � Veliko srce, idi za svojom dragom!

MU�: Bo�e, ho�e� li me kazniti zato �to sam poverovao da je Tvoja lepota za �itavo nebo vi�a nego lepota ove zemlje, kazniti za to �to sam jurio za njom i mu�io se za nju dok nisam postao igra�ka u rukama �avola?

ZLI DUH: Slu�ajte, bra�o, slu�ajte!

MU�: Kuca poslednji �as. Bura zavija u crnim vihorima � more udara o hridi i di�e se prema meni � nevidljiva sila gura me sve dalje � i sve bli�e� Odostrag mi je na ramena zaselo mno�tvo ljudi i gura me u provaliju�

ZLI DUH: Radujte se, bra�o, radujte!

MU�: Uzaludno je boriti se! �ari provalije me vuku � u du�i mojoj je vrtoglavica� Bo�e, neprijatelj tvoj pobe�uje!

AN�EO �UVAR (iznad mora): Umirite se, valovi morski, sti�ajte se!

U ovom �asu na glavu deteta tvoga te�e voda sveta!

Vra�aj se ku�i i ne gre�i vi�e!

Vra�aj se ku�i i ljubi dete svoje!

SALON S KLAVIROM

MU�: Gde je gospo�a?

SLUGA: Gospo�i grofici nije dobro�

MU�: Bio sam u njenoj sobi � prazna je.

SLUGA: Gospodine grofe, to je zato �to gospo�a grofica nije tu�

MU�: A gde je ona?�

SLUGA: Odvezli su je ju�e �

MU�: Kamo?

SLUGA: U ludnicu. (Be�i iz sobe.)

MU�: �uj, Marija, mo�da se ti samo �ali�, sakrila si se negde, da me kazni�? Odazovi se, molim te � Marija, Marisja!

Ne, niko se ne odaziva. Jane! Katarina! �itav ovaj dom je zamro, onemeo.

Onu kojoj sam prisegao vernost i sre�u gurnuo sam me�u one koji su ve� prokleti na ovom svetu. Sve �ega sam se dotakao, uni�tio sam, i na kraju �u uni�titi samoga sebe. Da li me je pakao samo zato pustio da bih ne�to du�e bio njegova �iva slika na zemlji?

Na kakvo �e uzglavlje ona danas polo�iti glavu svoju? Kakvi �e je glasovi okru�iti u no�i? Zavijanje i pevanje ludaka! Vidim je: �elo, na kojem je uvek svetlela spokojna, pozdravna, prijateljska misao, sada je oborila, a misao je svoju poslala u neznane predele, mo�da za mnom, i luta jadna i pla�e�

GLAS ODNEKUD: Stvara� dramu.

MU�: Ha, moj �avo se odaziva! (Tr�i k vratima i otvara ih �irom.) Tatarina mi osedlajte! � Ogrta� moj i pi�tolje!

LUDNICA U PLANINSKOM PREDELU � UNAOKOLO PARK

LEKAROVA �ENA (sa zave�ljajem klju�eva stoji na vratima): Mo�da je gospodin ro�ak grofi�in?

MU�: Prijatelj sam njenog mu�a, on me je ovamo poslao.

LEKAROVA �ENA: Znate, nema mnogo nade za nju. Moj mu� je otputovao; on bi vam to bolje objasnio. Dovezli su je prekju�e � bila je u gr�evima. � Kako je vru�ina! (Bri�e lice). Imamo mnogo bolesnika, ali nijedan nije tako te�ko bolestan kao ona. Zamislite, gospodine, taj zavod nas stoji oko dvesta hiljada. Eno, kakav je samo pogled na planine! Ali gospodin je, kako vidim, nestrpljiv. Dakle, nije istina da su joj mu�a no�u ugrabili jakobinci? Izvolite!

SOBA

MU� (ulazi): Ho�u da budem s njom potpuno sam.

GLAS IZA VRATA: Moj mu� bi se ljutio kad bi�

MU�: Pustite me na miru (Zatvara za sobom vrata i ide prema �eni.)

GLAS SA STROPA: U okove ste bacili Boga. Jedan je ve� umro na krstu � ja sam drugi Bog, tako�e me�u krvnicima.

GLAS ISPOD PODA: Na giljotinu glave kraljeva i gospode! Od mene po�inje sloboda naroda!

GLAS S DESNE STRANE: Padajte na kolena pred kraljem, gospodarom svojim!

GLAS S LEVE STRANE: Kometa na nebu ve� svetli � pribli�ava se dan stra�noga suda.

MU�: Poznaje� li me, Marija?

�ENA: Prisegla sam ti vernost do groba.

MU�: Hodi � pru�i mi ruku! Oti�i �emo.

�ENA: Ne mogu da ustanem. Du�a je napustila telo moje, i u�la u glavu.

MU�: Dopusti, ja �u te izneti!

�ENA: Pri�ekaj jo� neki trenutak, pa �u postati dostojna tebe.

MU�: Kako to?

�ENA: Molila sam se tri no�i, i Bog me je usli�io.

MU�: Ne razumem te.

�ENA: Otkako sam te izgubila, ne�to se u meni promenilo. "Gospode Bo�e" � govorila sam i udarala se u prsa � "po�alji na mene duh poezije!" I tre�ega dana ujutru postala sam pesnik.

MU�: Marija!�

�ENA: Henri�e, ne�e� me vi�e prezirati! Puna sam nadahnu�a! Uve�e me vi�e ne�e� napu�tati!

MU�: Nikada, nikada!

�ENA: Pogledaj me! Zar nisam postala jednaka tebi? Sve �u shvatiti, razumeti, iskazati, odsvirati, ispevati. More, zvezde, oluju, boj� Da � zvezde, oluju, more � ah, izmaklo mi je jo� ne�to: boj. Mora� me odvesti u boj � da ga vidim i opi�em. Le�, pokrov, krv, talas, rosu, mrtva�ki sanduk.

U beskrajnosti �u se utopiti i kao ptica u njoj plavetnilo �u krilima razvejati i lete�i nestati u crnom ni�tavilu.

MU�: Prokletstvo � prokletstvo.

�ENA (grli ga i ljubi u usta): Henri�e moj, Henri�e, kako sam sre�na!

GLAS ISPOD PODA: Tri kralja ubio sam svojim rukama � jo� deset ih ima, i sto popova koji slu�e misu.

GLAS S LEVE STRANE: Tre�ina sunca se zamra�ila � zvezde po�inju da se spoti�u na putevima svojim � jao � jao.

MU�: Za mene je do�ao sudnji dan.

�ENA: Razvedri �elo, jer �e� me ina�e opet ra�alostiti. �ta ti nedostaje? �uj, jo� �u ti ne�to re�i.

MU�: Govori, sve �u ispuniti.

�ENA: Tvoj sin bi�e pesnik.

MU�: �ta?

�ENA: Na kr�tenju sve�tenik mu je dao prvo ime � pesnik, a drugo zna� � Je�i Stanislav. To je moje delo � ja sam blagoslovila i proklela � on �e biti pesnik. Ah, kako te volim, Henri�e!

GLAS SA STROPA: Oprosti im, o�e, jer ne znaju �ta �ine!

�ENA: Onaj boluje od �udnog ludila � zar ne?

MU�: Od naj�udnijeg.

�ENA: On ne zna �ta govori, ali ja �u ti re�i �ta bi bilo kad bi Bog poludeo. (Hvata ga za ruku.) Svi svetovi lete sad dole, sad gore � svaki �ovek, svaki crv vi�e: "Ja sam Bog!" � i svakog �asa jedan za drugim umire � gase se komete i sunca. Hristos nas vi�e ne�e izbaviti � on je uzeo krst ovoj i bacio ga u provaliju. Ne �uje� li kako se taj krst, nada miliona ljudi, razbija o zvezde, lomi, puca, raspada se u komadi�e, a sve ni�e i ni�e tako da je veliki oblak postao od ivera njegovih? Sveta Bogorodica se jo� jedina moli, i zvezde, njene slu�benice, jo� je ne napusti�e � ali i ona �e po�i onamo kuda odlazi �itavi svet.

MU�: Marija, mo�da ho�e� da vidi� sina?

�ENA: Ja sam mu prika�ila krila, poslala ga u svet da bi se napojio svim �to je lepo, stra�no i uzvi�eno. On �e se jednom vratiti i obradovati te. Ah!

MU�: Je li ti zlo?

�ENA: U glavi mi je neko obesio svetiljku, koja se nji�e � nepodno�ljivo.

MU�: Marija moja najdra�a, budi spokojna kao �to si i pre bila.

�ENA: Ko je pesnik, ne �ivi dugo.

MU�: Hej, u pomo�, u pomo�! (Upadaju �ene i lekarova �ena.)

LEKAROVA �ENA: Dajte pilule, pra�kova� Ne, ne, ni�ta �vrsto, bolje neku te�nost. Malgosja, tr�i u ku�nu apoteku! � Vi ste svemu tome krivi � mu� �e me izgrditi.

�ENA: Zbogom, Henri�e!

LEKAROVA �ENA: To je gospodin grof li�no?

MU�: Marija, Marija! (Grli je.)

�ENA: Dobro mi je, jer umirem uz tebe. (Spu�ta glavu.)

LEKAROVA �ENA: Kako je crvena! Udarila joj je krv u mozak!

MU�: Ali ne�e joj biti ni�ta?

LEKAR: Od nje nema vi�e ni�ta � umrla je.

Za�to, dete, ne ja�e� na �tapu, ne igra� se lutkom, ne ubija� muve, ne nabada� na �iode leptire, ne valja� se po travi, ne uzima� kradom poslastice, ne zaleva� suzama sva slova od A do Z? Kralju muva i leptirova, prijatelju pajaca, vragolane mali, za�to si tako sli�an an�el�i�u? � �ta zna�e tvoje plave o�i, oborene, pa ipak �ive, pune uspomena, iako ti je tek nekoliko prole�a pre�lo preko glave? Za�to �elo naslanja� na bele ru�ice i kao da sanjari�, a za�to ti je glavica optere�ena mislima, kao cvet rosom?

A kada se zarumeni�, zaplamti� kao stolisna ru�a, i zabacuju�i unazad svoje uvojke, pogledom po�e� prema nebu � reci �ta onda �uje�, �ta vidi�, s kime se tada razgovara�? Jer se na tvojem �elu pojavljuju borice kao najtanje niti, koje se ispredaju s nevidljiva klupka � Jer se u o�ima tvojim sija iskra koju niko ne razume � a dadilja tvoja pla�e, i zove te, i misli da je ne voli�, a poznanici i ro�aci zovu te i misle da ih ne poznaje�. Jedino tvoj otac �uti i mrko gleda, dok mu se u oku ne pojavi suza i onda opet nekuda nestane.

Lekar te je uhvatio za bilo, brojao otkucaje i izjavio da si nervozan. Kum ti je doneo kola�i�a, potap�ao te po ramenu i prorekao da �e� biti gra�anin velikog naroda. Do�ao je profesor i opipao tvoju glavu i rekao da ima� sposobnost za egzaktne nauke. � Prosjak, kome si u prolazu ubacio gro� u �e�ir, obe�ao ti je lepu �enu na zemlji i krunu na nebu. � Prisko�io je vojnik, zgrabio te i podigao uvis, viknuv�i: "Bi�e� pukovnik!" � Ciganka je dugo gledala u tvoj desni i levi dlan, i ni�ta nije mogla pro�itati, pa je uzdi�u�i oti�la ne htev�i uzeti dukata. � Hipnotizer ti se prstima unosio u o�i, dugim prstima ti je kru�io ispred lica i prestra�io se, jer je osetio da se sam uspavljuje. � Sve�tenik te je pripremao za prvu ispovest, i sam je hteo da klekne pred tobom kao pred ikonom. � Slikar je do�ao jednoga dana kad on bio ljut i udarao no�icama o pod, i naslikao te kao �avol�i�a i postavio te na sliku Sudnjeg dana me�u proklete duhove.

Me�utim, ti raste� i postaje� sve lep�i, ali ne od one mle�ne i jagodne sve�ine detinjstva, nego od lepote �udnih, neshvatljivih misli, koje ti valjda dolaze s drugog sveta, jer iako su ti o�i �esto uga�ene i lice potamnelo, prsi upale, ipak se svako ko te vidi zaustavlja i govori: "Kakvo lepo dete!" � Kad bi cvet koji vene imao du�u od vatre i nadahnu�e s neba, kad bi na svakom listu koji se naginje prema zemlji an�eoska misao le�ala umesto kaplje rose, cvet bi taj bio sli�an tebi, dete moje. Mo�da su postojali takvi pre Adamova izgnanstva.

GROBLJE

MU�: Okini �e�ir i moli se za du�u matere svoje!

OR�O: Zdravo Marijo, milosti puna, kraljice nebesa, gospodarice svega �to cveta na zemlji, po poljima i pored potoka�

MU�: Za�to menja� re�i molitve? Moli se kao �to su te nau�ili, za majku koja je pre deset godina ba� u ovaj �as umrla.

OR�O: Zdravo Marijo, milosti puna, Gospodin s tobom; blagoslovena me�u an�elima, i svaki od njih, kad ti prolazi�, skida sa krila svojih jednu dugu i baca pod noge tvoje. � Ti si na njima kao na valovima�

MU�: OR�O!

OR�O: Kad mi te re�i dolaze same od sebe i bole me u glavi, pa ih, o�e, moram izre�i.

MU�: Ustani! Takva molitva ne ide Bogu! Ne se�a� se majke � ne mo�e� je ni voleti.

OR�O: Vi�am vrlo �esto majku.

MU�: Gde, mali moj?

OR�O: U snu, to jest ne ba� potpuno u snu, nego onda kad upravo ho�u da zaspim, na primer prekju�e.

MU�: Dete moje, �ta ti to govori�?

OR�O: Bila je vrlo bleda i slaba.

MU�: A je li ti �ta govorila?

OR�O: �inilo mi se da hoda po nekoj velikoj i ogromnoj tami, a ana sama sva bela, i govori:

Ja lutam svuda,
ja svuda dopirem
gde su krajevi sveta
gde je pev an�ela, �
i za tebe skupljam
oblika mno�tvo,
o dete moje!
Misli i nadahnu�e.

I od duhova vi�ih,
i od duhova ni�ih,
boje i prelive,
zvukove i zrake
skupljam za tebe,
da bi ti, sinko moj,
bio takav kakvi su na nebu,
i da bi te otac tvoj
uvek voleo.

Vidi�, o�e, se�am se od re�i do re�i. Dragi tata, ja ne la�em.

MU� (naslanja se na stub grobnice): Marija, zar ho�e� da ro�eno dete uni�ti�, da me dvema smrtima optereti�� �ta ja to govorim? Ona je negde na nebu, tiha i mirna kao za �ivota na zemlji! To se samo privi�a jadnom de�aku.

OR�O: I sada �ujem glas njen, ali je ne vidim.

MU�: Odakle? S koje strane?

OR�O: Kao da dolazi iza one dve tise, na koje padaju zraci sunca na zalasku.

Ja �u napojiti
usta tvoja
zvukom i snagom,
�elo �u ukrasiti
trakom vedrine,
i ljubavlju maj�inom
probudi�u sve u tebi
�to su ljudi na zemlji,
an�eli na nebu,
nazvali lepotom �
da bi otac tvoj,
sine moj,
tebe voleo!

MU�: Da li poslednje misli pred smrt prate du�u, ako ona ode i na nebo? Mo�e li duh biti u isti mah sre�an, svet i pometen umom?

OR�O: Glas maj�in sve je slabiji, nestaje upravo iza zida kosturnice, eno � tamo � ona jo� ponavlja:

O sine moj
da bi otac tvoj
tebe voleo!

MU�: Bo�e, smiluj se detetu na�em, koje si, �ini se, u gnevu svojem osudio na ludilo i na preranu smrt. Gospode, ne oduzimaj razum svojim stvorenjima, ne napu�taj svetinje koje si sam sebi sagradio! Pogledaj na muhe moje i an�el�i�a toga ne �alji na muke paklene! Mene si bar obdario snagom da mogu izdr�ati navalu misli, strasti i ose�anja, ali njega? Dao si mu telo sli�no pau�ini, koje �e rastrgati svaka ve�a misao. O Gospode Bo�e � o Bo�e!

Ve� deset godina nisam imao mirnoga dana. Okru�io si me mnogim ljudima, koji su mi �eleli sre�e, zavideli mi i �estitali � poslao si na mene �itav grad bolova i varljivih slika, i predose�anja, i snova. Milost svoju udelio si razumu mome, ali ne i srcu. Dopusti mi da u miru volim svoje dete, i neka zavlada mir izme�u Stvoritelja i stvorenoga! Sine, prekrsti se i hajde za mnom! Po�ivaj u miru! (Odlaze.)

�ETALI�TE

FILOZOF: Ponavljam da je to moje �vrsto i slobodno uverenje da dolazi vreme oslobo�enja �ena i crnaca.

MU�: Imate pravo.

FILOZOF: I predstoje velike promene u ljudskom dru�tvu u celini i u pojedinostima � iz �ega izvodim opet oslobo�enje ljudskoga roda kroz krv i uni�tenje starih oblika.

MU�: Tako vam se �ini?

FILOZOF: Sli�no kao �to se zemljina kugla �as ispravlja �as naginje na svojoj osi zbog svojih brzih okretaja�

MU�: Vidite li ono trulo drvo?

FILOZOF: S mladim li��em na donjim gran�icama?

MU�: Da. � �ta mislite, koliko �e jo� godina izdr�ati?

FILOZOF: �ta ja znam! Godinu, dve dana.

MU�: Ipak je danas isteralo nekoliko novih listi�a, mada mu korenje sve vi�e trune.

FILOZOF: Pa �ta onda?

MU�: Ni�ta � samo to da �e se ono jednoga dana sru�iti i raspasti na ugljen i pepeo, jer ni stolar ne�e mo�i da ga upotrebi.

FILOZOF: Pa nije o tome re�.

MU�: Ipak, to je slika tvoja, i svih tvojih, i stole�a tvojega, i teorija tvojih. (Prolaze.)

KLANAC U BRDIMA

MU�: Mnogo godina sam radio da prona�em poslednju re� ovih nauka, u�ivanja i misli � i prona�ao sam � grobnu prazninu u srcu svojem. Poznajem sva ose�anja po imenu, ali nikakve �e�nje, nikakve vere i ljubavi nema u meni, samo nekoliko slutnji luta u toj pustinji: o sinu mojem da �e oslepeti � o dru�tvu u kojem sam odrastao da �e se raspasti � i patim tako stra�no kao �to je Gospod Bog bla�en sam u sebi, sam zbog sebe.

GLAS AN�ELA �UVARA: Ljubi one koji pate, koji su gladni, koji o�ajavaju, ljubi bli�nje svoje, tvoje bedne bli�nje, i bi�e� spasen!

MU�: Ko se to javlja?

MEFISTO (prolaze�i): Sluga pokoran. Volim katkada da zaustavljam putnike darom koji je priroda usadila u mene. Govorim iz trbuha.

MU� (di�u�i ruku do �e�ira): Sli�no lice video sam negde na bakrorezu.

MEFISTO (u stranu): Grof ima dobro pam�enje. (Glasno) Hvaljen budi�

MU�: Na veki vekova � amin.

MEFISTO (ulaze�i me�u stene): Ti i tvoja glupost.

MU�: Jadno dete, zbog krivica oca i ludila majke osu�eno si na ve�nu slepo�u � bez strasti, �ive�i samo u ma�ti, ti si sena an�ela koji prele�e, koji je ba�en na zemlju i luta u ni�tavnosti svojoj. � Neki golemi orao uzneo se iznad mesta s kojeg je nestao onaj �ovek.

ORAO: Zdravo da si � zdravo!

MU�: Leti k meni, sav crn. �um njegovih krila �ini se kao zvi�danje hiljade kugla u boju.

ORAO: Sabljom svojih otaca bori se za njihovu �ast i mo�!

MU�: Raskrilio se iznad mene � pogledom zmije zve�arke pije mi zenice. Ha, razumem te!

ORAO: Ne ustupaj, ne ustupi nikada, a tvoji neprijatelji, podli neprijatelji tvoji, sru�i�e se u prah.

MU�: Zbogom ostaj me�u stenama, u kojima nestaje�. Bilo �ta bilo, la� ili istina, pobeda ili propast, ja verujem tebi, poslani�e slave. Pro�losti, budi mi u pomo�i! A ako se duh tvoj vratio u krilo Bo�je, neka se opet od njega odvoji, stupi u mene, postane misao, sila i �in! (Odgurne zmiju.)

Be�i, odvratni gmizav�e! Kao �to sam zbacio tebe, i kao �to za tobom niko u celoj prirodi ne�e za�aliti, tako �e se svi oni sru�iti u provaliju, i niko za njima za�aliti ne�e, i imena ostati ne�e, i nijedan oblak ne�e se na svom putu okrenuti da bi pogledao na toliko sinova zemljinih koji ginu zajedno.

Oni najpre, potom ja.

Plavetnilo beskrajno, ti obavija� zemlju, zemlju koja je malo dete �to �krgu�e zubima i pla�e, ali ti ne dr��e�, ne slu�a� je, ti plovi� u svoju beskrajnost.

Majko prirodo, zdravo! Ja te napu�tam da bih se pretvorio u �oveka: idem da se borim s bra�om svojom!

SOBA

MU�: Ni�ta mu nisu mogli pomo�i � u vas pola�emo poslednju nadu.

LEKAR: To je za mene osobita �ast�

MU�: Ka�i gospodinu kako se ose�a�.

OR�O: Vi�e ne mogu prepoznati, tata, ni tebe ni toga gospodina. Iskre i crne niti lete ispred o�iju mojih;

katkada se iz njih odvoji ne�to kao tanu�na zmija � i onda neki �ut oblak, koji leti uvis, pada dole, a iz njega iska�e duga � i to me ni�ta ne boli.

LEKAR: Stanite, gospodine Je�i, u senku! Koliko imate godina? (Gleda mu u o�i.)

MU�: Napunio je �etrnaest.

LEKAR: Sada se okrenite prema prozoru!

MU�: Dakle?

LEKAR: Kapci divni, beonja�a sasvim �ista, sve �ilice u redu, mi�i�i zdravi. (Or�u) Ne brinite se ni�ta � doskora bi�ete zdravi kao i ja. (Mu�u) Nema nikakve nade � pogledajte, gospodine grofe, i sami u zenice � ne reagira na svetlost. Potpuno oslabljenje o�nog nerva.

OR�O: Magla mi pokriva ove � sve.

MU�: Zaista � zenice ra�irene, sive, bez �ivota �

OR�O: Kada spustim kapke, vi�e vidim nego otvorenih o�iju.

LEKAR: Misao mu je uni�tila telo. Postoji opasnost od katalepsije.

MU� (odvode�i Lekara na stranu): Sve �to zatra�ite � pola imetka dajem.

LEKAR: Potpuna dezorganizacija ne mo�e se vi�e dovesti u red.

Sluga pokoran gospodina grofa! Moram i�i da skinem jednoj gospo�i mrenu s o�iju.

MU�: Smilujte se, nemojte nas jo� ostavljati!

LEKAR: Mo�da vas zanima ime te bolesti?

MU�: I nema nikakve nade, nikakve nade?

LEKAR: Gr�ki se naziva: anaurozis. (Odlazi.)

MU� (stiskaju�i sina na grudi): Ali ti jo� ne�to vidi�?

OR�O: �ujem ti glas, o�e.

MU�: Gledaj kroz prozor, tamo je sunce, divno nebo!

OR�O: Mnogo likova mi se privi�a izme�u zenice i kapaka � gledam vi�ena lica, poznata mesta � pro�itane listove iz knjiga.

MU�: To jo� vidi�?

OR�O: Da, o�ima du�e, ali ove su mi se ugasile.

MU� (pada na. kolena. � Tajac)

Pred kim sam klekao � pred kim treba da se �alim na nepravdu koja je nanesena mome detetu? (Ustaju�i) Bolje je �utati! Bog se smeje na�im molitvama, a �avo proklinjanju!

GLAS ODNEKUD: Tvoj sin je pesnik � �ta tra�i� vi�e?

KUM: Zaista, to je velika nesre�a � biti slep.

LEKAR: I vrlo neobi�no u tako mladim godinama.

KUM: Bio je oduvek slaba�an, a i mati mu je umrla od ne�ega sli�nog�

LEKAR: Od �ega?

KUM: Recimo tako � razumete me � falila joj je jedna daska u glavi.

MU�: Oprostite �to sam vas pozvao tako kasno, ali ima ve� nekoliko dana kako se moj jadni sin budi uvek oko dvanaest sati, ustaje i govori u snu. Molim vas, po�ite za mnom.

LEKAR: Hajdemo! Vrlo sam radoznao da vidim taj fenomen.

SPAVA�A SOBA

RO�AK: Tiho!

DRUGI RO�AK: Probudio se, a nas ne �uje.

LEKAR: Molim vas da bude mir.

KUM: To je veoma �udna stvar.

OR�O (di�u�i se): O Bo�e, Bo�e!�

RO�AK: Kako polako kora�a �

DRUGI RO�AK: Kako je samo skrstio ruke na grudima!

TRE�I RO�AK: Ni trepnuo nije okom � tek �to malo otvara usta, a ipak iz njih izlazi o�tar, otegnut glas.

SLU�AVKA: Isuse Hriste!

OR�O: Dalje od mene, tmino nebeska! Ja sam se rodio kao sin svetlosti i pesme! �ta ho�ete od mene, �ta tra�ite od mene?

Ne�u vam se predati, iako je moj vid odleteo s vetrovima i juri negde kroz vasionu � ali on �e se jednom vratiti, oboga�en svetlo��u zvezda, i u o�ima mojim raspali�e plamen.

KUM: Isto kao i pokojnica � bunca, a sam ne ana �ta. Stvar je vrlo zanimljiva.

LEKAR: Sla�em se s vama!

DADILJA: Pre�ista Devo �enstohovska, uzmi moje o�i pa ih daj njemu!

OR�O: Majko moja, molim te, majko moja, po�alji mi sada slike i misli da bih unutra�njim �ivotom mogao �iveti, da bih stvorio drugi svet u sebi, jednak onom koji sam izgubio.

RO�AK: �ta misli�, brate? Ne zahteva li ta stvar sazivanje porodi�nog ve�a?

DRUGI RO�AK: �ekaj � tiho!

OR�O: Ne odgovara� mi? O majko, ne napu�taj me!

LEKAR (Mu�u): Moja du�nost je da govorim istinu.

KUM: Tako je � to je du�nost � i vrlina lekarova, gospodine doktore!

LEKAR: Va� sin je du�evno bolestan, �to je povezano s neobi�nom rastrojeno��u �ivaca, a to katkad izaziva, da tako ka�em, stanje sna i jave u isti mah, stanje sli�no onom koje o�igledno ovde sre�emo.

MU� (u stranu): Bo�e, �uje� li, on mi prenosi tvoje odluke.

LEKAR: Hteo bih pero i mastilo. � Gerasi laurei^[*] dva grama, i tako dalje, i tako dalje �

MU�: Na�i �ete u onoj sobi. Molim vas, svi izi�ite.

GLASOVI, IZME�ANI: Laku no� � laku no� � do vi�enja! (Izlaze.)

OR�O (bude�i se): �ele mi laku no�! Govorite o dugoj no�i, mo�da o ve�noj no�i, ali ne o dobroj, ne o sre�noj!

MU�: Osloni se na mene, odve��u te do postelje.

OR�O: O�e, �ta sve to zna�i?

MU�: Pokrij se dobro i mirno spavaj, jer lekar ka�e da �e ti se vratiti vid.

OR�O: Ne ose�am se dobro. San su mi prekinuli ne�iji glasovi. (Zaspi.)

MU�: Neka blagoslov moj po�iva na tebi! Ni�ta ti vi�e ne mogu dati � ni sre�e, ni svetlosti, ni slave � a kuca �as kad �u se morati boriti, raditi s nekoliko ljudi protiv mno�tva. Gde �e� ti biti, sam samcit usred sto nevolja, slep, nemo�an, de�a�e i pesni�e u isti mah, jadni peva�u bez slu�alaca, koji du�om �ivi� izvan granica zemaljskih, a telom si prikovan za zemlju � o ti nesre�ni, najnesre�niji od an�ela nebeskih, o ti, sine moj!

DADILJA (na vratima): Gospodin doktor moli da do�ete.

MU�: Dobra moja Katarina, ostani uz malog! (Izlazi.)

Nek se ori pesma, nek se ori! Ko �e je po�eti, a ko dovr�iti? Dajte mi pro�lost, sapetu u pancir, oki�enu vite�kim perima! Gotske tornjeve podi�i �u pred o�ima va�im, baci�u sene svetih katedrala na glave va�e! Ali to nije ono pravo � toga vi�e nikada biti ne�e!

Ko god ti bio, reci mi u �ta veruje�! Lak�e �e� izgubiti �ivot nego prona�i neku veru, pobuditi veru u sebe. Stidite se, stidite se svi, mali i veliki � i pored vas, i pored toga �to ste ni�tavni i jadni, bez srca i mozga, svet te�i svojim ciljevima, vu�e za sobom, tera pred sobom, igra se s vama, prevr�e, odbacuje. Svet se okre�e kao u plesu: parovi nestaju i pojavljuju se i i��ezavaju zauvek, jer je klizavo � jer krvi ima mnogo � krv je svuda, krvi ima mnogo, ka�em vam.

Vidi� li ono mno�tvo koje stoji na kapiji grada izme�u bre�uljaka i redova jablana, vidi� li razapete �atore, pore�ane duge daske na panjevima i kladama, pokrivene mesom i pi�em? Vr� leti iz ruke u ruku, a gde se dotakne usta, tamo se izvija glas pretnje, zakletve ili prokletstva. On leti, skre�e, kru�i, ple�e, uvek pun, zve�e�i i blistaju�i se izme�u hiljada i hiljada. Neka �ivi vr� pijanstva i radosti!

Vidite li kako oni nestrpljivo �ekaju, mumlaju�i, spremaju�i se da zagrme? Svi su bedni, sa znojem na �elu, ra��upanih vlasi, u krpama, opaljenih lica, s ispucalim radni�kim rukama. Jedni dr�e kose, drugi ma�u �eki�ima i rendima; gle, onaj visoki dr�i oborenu bradvu, a onaj vitla po vazduhu zelenom motkom; a tamo dalje, pod vrbom, neki de�ko gura u usta vi�nju, a u desnoj ruci stiska dugo �ilo. Do�o�e i �ene, matere njihove, gladne i bedne, kao �to su i oni, uvenule pre vremena, bez tragova lepote; na njihovoj kosi vidi se pra�ina pre�enog puta, na njima su pocepane haljine, u o�ima njihovim ima ne�to ugaslo, mra�no, kao neka karikatura vida. Ali odmah o�ivljuju � vr� leti svuda, svuda juri. Neka �ivi vr� pijanstva i veselja!

Sada nastade velika graja u mno�tvu. Je li to radost, ili o�ajanje? � Ko bi mogao raspoznati kakvo je ose�anje u glasovima hiljada ljudi? Ovaj koji je do�ao popeo se na sto, sko�io na stolicu i gospodari njima, govori im. Glas mu je otegnut, o�tar, izrazit: svaku re� �e� razabrati, razumeti � pokreti njegovi su polagani, laki, prate re�i, kao muzika pesme � �elo je visoko, �iroko, a na glavi mu nema nijedne vlasi, sve su opale, mislima istisnute � ko�a, zategnuta na lobanji i licu, �uti se upala izme�u kostiju i mi�i�a � a od slepoo�nica crna brada u vencu okru�uje �itavo lice; nigde krvi ne vidi�, nigde se na licu ne menja boja � o�i su nepokretne, upravljene u slu�aoce � nijednog trenutka ne mo�e� videti sumnje ili zabune u njima. A kad ruku podigne, ispru�i je, stisne, obaraju glave, i �ini se da �e odmah pokleknuti pod tim blagoslovom velikog razuma

� ne srca � dole sa srcem, s predrasudama, neka �ivi re� veselja i ubistva!

To je njihova srd�ba, njihova ljubav, to je vladar njihovih du�a i odu�evljenja � on im obe�ava hleba i zarade. Krici njihovi �uju se, �ire se i odjekuju sa svih strana: "�iveo Pankraci! � Hleba, hleba, hleba!" � A kod nogu govornikovih, naslonjen o sto, prijatelj, ili drug, ili sluga.

O�i su mu isto�nja�ke, crne, zasvo�ene dugim trepavicama, ruke opu�tene, noge savijene, �itavo telo nekako nemo�no nagnuto u stranu, na usnicama mu ne�to sladostrasno, ne�to r�avo; na prstima mu je zlatno prstenje. I on vi�e hrapavim glasom: "�iveo Pankraci!" Govornik za �asak upire pogled u njega i ka�e: "Gra�anine Pokr�teni, daj mi maramicu!"

Me�utim traju pljesak i poklici: "Hleba, hleba, hleba! Smrt gospodi, smrt trgovcima! Hleba, hleba!"

KOLIBA

POKR�TENIK: Bra�o moja jadna, moja osvetni�ka bra�o, bra�o draga, sisajmo listove Talmuda kao dojku punu mleka, dojku �ivotodavnu, iz koje nama te�e snaga i med, a njima pelen i otrov.

HOR POKR�TENIKA: Jehova je Gospod na�, i niko drugi. On nas je svuda razbacao, on je nama, kao prstenovima jedne beskrajne zmije, opleo �itav svet po�tovalaca krsta, gospodara na�ih, gordih, glupih, nepismenih. Triput pljunimo za njihovu propast, trostruko prokletstvo na njih!

POKR�TENIK: Radujmo se, bra�o moja! Krst, neprijatelj na�, potkopan, istruo, stoji danas iznad kalju�e krvi, a kad se jednom sru�i, di�i se vi�e ne�e. Sada ga gospoda brane.

HOR: Dovr�ava se rad vekova, rad na� tu�an, bolan, neumoran. Smrt gospodi! Triput pljunimo za njihovu propast, trostruko prokletstvo na njih!

POKR�TENIK: Na slobodi bez ikakvog reda, na pokolju beskrajnom, na neslozi i zlo�i, na gluposti njihovoj i gordosti, zasnova�emo silu Izraela � samo da jo� to malo sru�imo gospode, i da njihove le�eve zaspemo razvalinama krsta.

HOR: "Krst je na�e sveto znamenje, kr�tena voda spojila nas je s ljudima" � preziratelji su poverovali ljubavi prezrenih. � "Sloboda ljudska � to je na� zakon, dobro naroda � to je cilj na�"; sinovi hri��ana poverovali su sinovima Kaifinim. Pre mnogo vekova o�evi na�i mu�ili su neprijatelja na�eg � mi �emo ga danas nanovo mu�iti i vi�e uskrsnuti ne�e.

POKR�TENIK: Jo� samo nekoliko trenutaka, jo� nekoliko kapi zmijina otrova, i svet �e biti na�, na�, bra�o moja!

HOR: Jehova je Gospod Izraela, n niko drugi. Triput pljunimo za propast njihovu, trostruko prokletstvo na njih! (�uje se kucanje.)

POKR�TENIK: Na posao! A ti, sveta knjigo, dalje odatle, da pogled prokletoga ne bi uprljao listove tvoje! (Sklanja Talmud.) Ko je?

GLAS IZA VRATA: Va�. U ime slobode, otvaraj!

POKR�TENIK: Bra�o, u ruke �eki�e i povraze! (Otvara.)

LEONARD (ulaze�i): Dobro je, gra�ani, �to ne spavate i �to o�trite kame za sutra. (Prilazi jednom od njih.) A �ta ti to pravi� u tom �o�ku?

JEDAN POKR�TENIK: U�ad, gra�anine.

LEONARD: Pravo ima�, brate. Ko od ma�a ne padne u boju, taj �e svr�iti na grani.

POKR�TENIK: Mili gra�anine Leonarde, je li odlu�eno za sutra?

LEONARD: Onaj koji misli i ose�a najsilnije od nas svih, poziva te po meni na razgovor. On �e ti sam odgovoriti na to pitanje.

POKR�TENIK: Idem, a vi ne prekidajte posla! Jankjele, pazi ih dobro! (Izlazi s Leonardom.)

HOR POKR�TENIKA: Povrazi i kame, kija�e i sablje, delo ruku na�ih, izi�i �ete na propast njihovu! Oni �e ubijati gospodu po livadama, ve�ati ih po ba�tama i �umama, a mi �emo zatim njih ubijati i ve�ati. Prezreni �e ustati u gnevu svojem, i na slavu Jehovinu �e se podignuti. Re� njegova je otkupljenje, ljubav njegova prema nama je uni�tenje za sve. Pljunimo triput za propast njihovu, trostruko prokletstvo na glave njihove!

�ATOR

PANKRACI: Pedesetorica ih je tu malopre pijan�ila i, posle svake moje re�i, vikala: "Vivat!" Da li je bar jedan razumeo moje misli, shvatio kraj puta, na po�etku kojega vi�e? � Ah, servile imitatorum pecus!^[**]

Poznaje� li grofa Henrika?

POKR�TENIK: Veliki gra�anine, vi�e iz vi�enja nego li�no. Jednom mi je samo, se�am se, prolaze�i na Bra�an�evo u crkvu doviknuo: "S puta!" i pogledao me pogledom gospodara, za �ta sam mu u sebi obe�ao u�e.

PANKRACI: Sutra, �to ranije izjutra, oti�i �e� k njemu i re�i da ho�u da se s njim li�no, tajno sastanem, prekosutra u no�i.

POKR�TENIK: Koliko �e� mi ljudi dati za pratnju? Jer nerazborito bi bilo da po�em sam.

PANKRACI: Po�i �e� sam. Moje ime bi�e ti stra�a, a ve�ala na kojima ste ju�e obesili barona bi�e ti okrilje.

POKR�TENIK: A jao!

PANKRACI: Re�i �e� da �u do�i k njemu prekosutra o pono�i.

POKR�TENIK: A ako naredi da me zatvore ili izbiju?

PANKRACI: Onda �e� biti mu�enik za slobodu naroda.

POKR�TENIK: Sve, sve za slobodu naroda. (Po strani) Avaj!

PANKRACI: Laku no�, gra�anine.

LEONARD: Za�to to odugovla�enje, ta polovi�na sredstva, pregovori i razgovori? Kad sam se zakleo da �u te obo�avati i slu�ati, smatrao sam te vitezom bez straha i mane, orlom koji leti pravo k cilju, �ovekom koji stavlja i sebe i sve svoje na jednu kartu.

PANKRACI: �uti, de�ko!

LEONARD: Svi su spremni, pokr�tenici su skovali oru�je i upleli u�ad, mno�tvo vi�e, �eka na zapovest;

izdaj zapovest, i ono �e prsnuti kao iskra, kao munja, i pretvori�e se u plamen i grmljavinu.

PANKRACI: Udara ti krv u glavu; to je osobina tvojih godina, a s njom ne ume� da se bori�, i to onda naziva� odu�evljenjem.

LEONARD: Razmisli �ta �ini�! Aristokrate u svojoj nemo�i zatvorile su se u Sv. Trojicu i tu �ekaju na� dolazak, kao no� giljotine. Napred, u�itelju, bez odugovla�enja napred, na njih!

PANKRACI: Svejedno. Oni su izgubili telesnu snagu u u�ivanjima, snagu razuma u lenstvovanju � sutra ili prekosutra moraju pasti.

LEONARD: Koga se boji�? Ko te zadr�ava?

PANKRACI: Niko � samo volja moja.

LEONARD: I treba da joj slepo verujem?

PANKRACI: Uistinu ti ka�em, slepo.

LEONARD: Ti nas izdaje�.

PANKRACI: Kao refren u pesmi, tako je izdaja uvek na kraju svakog tvoga govora. Ne vi�i, jer kad bi nas neko �uo�

LEONARD: Tu nema uhoda, a i da ima, pa �ta?�

PANKRACI: Ni�ta � samo pet kugli u tvoja prsa, za to �to si se osmelio da svoj glas podigne� za jedan ton u prisustvu mom. (Prilazi mu.) Veruj mi � budi miran!

LEONARD: Zaboravio sam se, priznajem, ali kazne se ne bojim. Ako smrt moja treba da slu�i kao primer, da donese na�oj stvari snage i ugleda, zapovedaj!

PANKRACI: �iv si, pun nade i duboko veruje� � najsre�niji si me�u ljudima, pa ne�u da te li�avam �ivota.

LEONARD: �ta ka�e�?

PANKRACI: Razmi�ljaj vi�e, pri�aj manje, a jednom �e� me razumeti Jesi li poslao u magazin po dve hiljade metaka?

LEONARD: Poslao sam Dejca s odredom vojnika.

PANKRACI: A da li su prilozi obu�ara stavljeni u na�u kasu?

LEONARD: S najiskrenijim odu�evljenjem svi su do jednog prilo�ili i doneli sto hiljada.

PANKRACI: Sutra �u ih pozvati na ve�eru. Da li si �uo �to novo o grofu Henriku?

LEONARD: I suvi�e mnogo prezirem gospodu da bih verovao tome �ta o njemu govore. Degenerisane rase nemaju energije � one je ne mogu, ne smeju imati.

PANKRACI: On ipak sakuplja svoje seljake i, uzdaju�i se u njihovu odanost, sprema se da po�e u pomo� zamku Svete Trojice.

LEONARD: Ko �e mo�i da nam se odupre? Ta u nama je oli�ena ideja na�ega veka.

PANKRACI: Ja ho�u da ga vidim, da mu pogledam u o�i, da mu proniknem u dubinu srca, da ga privu�em na na�u stranu.

LEONARD: Zatucani aristokrata.

PANKRACI: Ali i pesnik! A sada me ostavi samog.

LEONARD: Opra�ta� mi, gra�anine?

PANKRACI: Spavaj mirno! Da ti nisam oprostio, ve� bi spavao na sve veke.

LEONARD: Sutra ne�e biti ni�ta?

PANKRACI: Laku no� i �elim ti prijatne snove! (Leonard izlazi.)

Hej, Leonarde!

LEONARD (vra�aju�i se): Gra�anine vo�o�

PANKRACI: Prekosutra u no�i po�i �e� sa mnom do grofa Henrika.

LEONARD: Razumem. (Izlazi.)

PANKRACI: Za�to meni, vo�i tolikih hiljada, stoji na putu jedan �ovek? Mo� je njegova mala u poravnanju s mojom: nekoliko stotina seljaka, koji slepo veruju u njegove re�i, vezanih za njega ljubavlju doma�ih �ivotinja � To je sve jad, sve je to ni�ta. Pa za�to toliko �elim da ga vidim, da ga pridobijem? Da li je duh moj sreo duh ravan sebi i na �asak se zaustavio? To je poslednja prepreka za mene u ovim dolinama � treba je oboriti, a zatim� Misli moja, zar ti ne ume� samu sebe o�arati, kao �to o�arava� druge? Stidi se, ta ti zna� svoj cilj, ti si misao, gospodarica naroda. U tebi se skupila volja i mo� svih ljudi, i �to je zlo�in za druge, to je slava za tebe � Ljudima prostim, nepoznatim, dala si imena, ljudima bez ose�anja dala si veru, stvorila si oko sebe svet sli�an svojem, nov svet � a sama luta� i ne zna� �ta si! Ne, ne, ne � ti si velika! (Pada na stolicu i zamisli se.)

�UMA

MU� (preobu�en, u crnom ogrta�u, s crvenom. kapom slobode. na glavi, dolazi, dr�e�i pod ruku Pokr�tenika):

Pamet u glavu!

POKR�TENIK (tiho): Gospodine grofe, prove��u vas � ne�u vas izdati, na �asnu re�.

MU�: Samo okom trepni, digni prst, pa �u ti opaliti metak u glavu. Mo�e� mi verovati da mi nije stalo do tvog �ivota kad sam svoj vlastiti stavio na kocku.

POKR�TENIK: Jao, jao. �eleznim kle�tima stiskate mi ruku. �ta treba da radim?

MU�: Govori sa mnom kao sa znancem, s novopristiglim prijateljem. Kakva je ono igra?

POKR�TENIK: Igra slobodnih ljudi.

HOR: Hleba, zarade, drva za ogrev zimi, odmora leti! � hura, hura!
Bog nije imao prema nama milosti � hura, hura!
Kraljevi nisu imali prema nama milosti � hura, hura!
Gospoda nisu imala prema nama milosti � hura, hura!
Mi �emo se danas Bogu, kraljevima i gospodi za dobrotu zahvaliti!

MU� (jednoj devojci): Milo mi je �to si tako rumena i vesela.

DEVOJKA: Pa eto, mi smo dugo na ovaj dan �ekali. Ja sam uvek prala tanjire, krpom otirala vilju�ke, i nikada nisam �ula lepe re�i � a sada je do�lo vreme da i ja jedem, da i ja igram! Hura!

MU�: Igraj, gra�anko!

POKR�TENIK (tiho): Smilujte se, gospodine grofe, mo�e vas ko poznati. Hajdemo!

MU�: Ako me ko prepozna, ode ti glava! Hajdemo dalje!

POKR�TENIK: Pod ovim hrastom sedi klub lakeja.

MU�: Pribli�imo mu se!

PRVI LAKEJ: Ja sam ve� ubio svog negda�njeg gospodara.

DRUGI LAKEJ: Ja jo� neprestano tra�im svoga barona. U tvoje zdravlje!

SOBAR: Gra�ani, sagnuti iznad kalupa, u znoju i poni�enju, gla�aju�i �izme, �i�aju�i kosu, osetili smo �ta su prava na�a. U zdravlje celog kluba!

HOR LAKEJA: U zdravlje predsednika � on �e nas povesti putem �asti.

SOBAR: Hvala, gra�ani!

HOR LAKEJA: Iz predsoblja, tamnica na�ih, zajedno, slo�no, u jednom trenu ispadosmo svi. Vivat! Poznajemo gluposti i razvratnost salona. Vivat, vivat!

MU�: Kakvi su to glasovi, tvrdi i divlji, koji dolaze iza onog �buna s leve strane?

POKR�TENIK: To je hor mesara, gospodine grofe.

HOR MESARA: Sekira i no� � to je oru�je na�e, klanica � to je �ivot na�. Nama je svejedno da li koljemo stoku ili gospodu.

Deca snage i krvi, ravnodu�no gledamo druge, slabije i ble�e. Ko nas pozove, on nas i ima; za gospodu obara�emo volove, za narod gospodu.

Sekira i no� � to je oru�je na�e, klanica � to je �ivot pa�. Klanica � klanica � klanica.

MU�: Ovi mi se svi�aju � oni bar ne pominju ni �ast ni filozofiju. Dobro ve�e, gospo�o!

POKR�TENIK (tiho): Gospodine grofe, govorite "gra�anko" ili "slobodna �eno"!

�ENA: �ta zna�i ta titula, otkud ona? � Pih, pih � smrdi� na stare�!

MU�: Jezik mi se zapleo.

�ENA: Ja sam slobodna kao i ti, slobodna �ena, a dru�tvu, zato �to mi je priznalo prava, razdajem svoju ljubav.

MU�: Dru�tvo ti je opet za to dalo to prstenje i taj lanac od ametista. Oh, dvostruko dobrotvorno dru�tvo!

�ENA: Ne, te sitnice skinula sam pre oslobo�enja sa svoga mu�a, neprijatelja svoga, neprijatelja slobode, koji me je dr�ao u ropstvu.

MU�: �elim ti, gra�anko, dobru zabavu! (Prolazi dalje.)

Ko je onaj �udan vojnik, naslonjen na dvosekli ma�, s jednom mrtva�kom glavom na kapi, s drugom na pojasu, s tre�om na prsima? Nije li to slavni Bjanketi, danas takav kondotjer naroda kao �to su nekada bivali kondotjeri kne�eva i vlada?

POKR�TENIK: On glavom, gospodine grofe, tek je nedelju dana kako je stigao ovamo.

MU�: Za�to ste tako zami�ljeni, generale?

BJANKETI: Vidite li, gra�ani, onu proseku izme�u javorova? Gledajte dobro, vide�ete tamo na vrhu zamak. Odli�no vidim kroz svoj durbin zidove, opkope i �etiri bastiona.

MU�: Te�ko ga je osvojiti.

BJANKETI: Hiljadu hiljada kraljeva!� Mo�e se obi�i kroz klanac, na�initi lagum, i�

POKR�TENIK (namiguju�i): Gra�anine generale!

MU� (tiho): Ose�a� li ovaj zapeti oroz na pi�tolju ispod moga ogrta�a?

POKR�TENIK (na stranu): Jao! � (Glasno) Kako si to onda namislio, gra�anine generale?

BJANKETI (zami�ljen): Iako ste moja bra�a u slobodi, niste moja bra�a u geniju. Posle pobede svako �e saznati moje planove. (Odlazi.)

MU� (Pokr�teniku): Savetujem vam da ga ubijete, jer tako se po�inje stvarati svaka aristokracija.

ZANATLIJA: Prokletstvo � prokletstvo!

MU�: �ta radi� pod tim drvetom, bedni �ove�e? �to ti je pogled tako mutan i divlji?

ZANATLIJA: Prokletstvo trgovcima, direktorima fabrika! Najlep�e godine, u kojima drugi ljudi vole devojke, biju se na otvorenom polju, plove �irokim morima, ja sam se mu�io u tesnoj sobici, u tkaonici svile.

MU�: Isprazni �a�u koju dr�i� u ruci!

ZANATLIJA: Nemam snage � ne mogu da je dignem do usta� Jedva sam se dovukao ovamo, ali za mene vi�e ne�e do�i dan slobode. Prokletstvo trgovcima koji prodaju svilu, i gospodi koja je nose. Prokletstvo � prokletstvo! (Umire.)

POKR�TENIK: Kakav odvratan le�!

MU�: Kukavice slobode, gra�anine pokr�teni�e, gledaj tu glavu bez �ivota, koja pliva u krvavom crvenilu sunca na zalasku!

Kamo nestado�e sada va�e fraze, va�a obe�anja: jednakost, savr�enost i sre�a roda ljudskoga?

POKR�TENIK (na stranu): O kad bi i ti ubrzo krepao i telo tvoje rastrgli psi na komade! � (Glasno) Pusti me! Moram dati izve�taj o svom poslanstvu.

MU�: Re�i �e� da sam te smatrao za uhodu i zato te zadr�ao. (Obazire se unaokolo.) Odjeci govora gube se za nama � pred nama su samo borovi i smreke, oblivene ve�ernjim zracima.

POKR�TENIK: Iznad drve�a skupljaju se oblaci � bolje bi bilo da se vratite svojima, koji vas ionako ve� odavno �ekaju u Klancu sv. Ignacija.

MU�: Hvala ti na brizi, po�tovani Jevrejine. � Natrag, hteo bih jo� jednom da pogledam gra�ane u sumraku.

GLAS IZME�U DRVE�A: Sin seljaka �alje laku no� starom suna�cu.

GLAS S DESNE STRANE: U tvoje zdravlje, stari neprijatelju na�, koji si nas terao na rad i znoj! Sutra kad bude� izi�ao, na�i �e� svoje robove pri pe�enju i vinu. A sada, �a�o, hajde do vraga!

POKR�TENIK: Tu prolazi gomila seljaka.

MU�: Ne�e� mi pobe�i � stoj iza toga stabla i �uti!

HOR SELJAKA: Napred, napred, pod �atore, k bra�i na�oj � napred, napred, u hladovinu pod javorove, na spavanje, na mili ve�ernji razgovor � tamo nas devojke �ekaju, tamo nas �ekaju zaklani volovi, nekada�nje zaprege plugova.

JEDAN GLAS: Vu�em ga i vu�em, izvija se i opire. Hajde u regrute � hajde!

GLAS GOSPODARA: Deco moja, smilujte se, smilujte se!

DRUGI GLAS: Vrati mi sve dane kmetskog rada!

TRE�I GLAS: Vaskrsni mi sina, gospodaru, koji je poginuo pod bi�evima koza�kim.

�ETVRTI GLAS: Kmetovi piju u tvoje zdravlje, gospodaru � mole te za opro�tenje, gospodaru!

HOR SELJAKA (prolaze�i): Vampir je sisao krv i znoj na� � imamo vampira, ne�emo ga pustiti. Do vraga, do vraga, ti �e� svr�iti visoko, kao gospodin, veliki gospodin, uznesen iznad nas svih! Gospodi, tiranima smrt � nama bednima, nama gladnima, nama umornima jela, pi�a, sna! Kao snopovi u polju, tako �e biti le�evi njihovi � kao pleva na gumnima, tako �e biti pepeo njihovih zamaka. S na�im kosama, sekirama i mlatilima, bra�o, napred!

MU�: Nisam mogao da mu ugledam lice u masi!

POKR�TENIK: Mo�da je to neki prijatelj ili ro�ak gospodina grofa?

MU�: Njega prezirem, a vas mrzim. Poezija �e sve to jednom pozlatiti. Dalje, Jevrejine, dalje! (Ulazi u �bunje.)

DRUGI DEO �UME

MU� (spu�taju�i se nizbrdo i izlaze�i iza drve�a s Pokr�tenikom): �iblje mi je iscepalo u komade moju kapu slobode. Kakav je to pakao crvenih plamenova, koji se di�u izme�u tih dveju strana �umske proseke, izme�u ta dva talasa pomr�ine?

POKR�TENIK: Zalutali smo tra�e�i Klanac sv. Ignacija. Natrag u �bunje, jer tu Leonard obavlja obrede nove vere.

MU� (stupaju�i napred): Zaboga, napred! To sam ba� i tra�io. Ne boj se, niko nas ne�e poznati!

POKR�TENIK: Oprezno � polako!

MU�: Svuda su razvaline neke goleme gra�evine, koja je morala pro�iveti vekove dok se nije sru�ila. Stubovi, podno�ja, kapiteli, razbijeni kipovi, razbacani ukrasi, kojima su bili ispleteni starinski svodovi. Sada mi je pod nogama zasvetlucalo polupano staklo. �ini se da je lice Bogorodi�ino na �asak pogledalo iz tame i sada je opet tamo pomr�ina. Gle, tu le�i �itava arkada � tu je �elezna re�etka zasuta razvalinama; odozgo je pao odsjaj jedne zublje: vidim polovinu viteza, koji spava na plo�i jedne grobnice. Gde sam to, predvodni�e?

POKR�TENIK: Na�i su ljudi krvavo radili �etrdeset dana i no�i, dok nisu najzad sru�ili i poslednju crkvu u ovim predelima. Sada ba� prolazimo pored groblja.

MU�: Va�e pesme, oj ljudi novi, gordo odjekuju u u�ima mojim. Crni se likovi, odostrag, odnapred, i po stranama guraju, a vetrom no�ene svetlosti i sanke �etaju se po mno�tvu kao �ivi duhovi.

PROLAZNIK: U ime slobode pozdravljam vas obojicu!

DRUGI PROLAZNIK: Smr�u gospode pozdravljam vas obojicu.

TRE�I PROLAZNIK: Za�to se ne �urite? Tamo pevaju sve�tenici slobode.

POKR�TENIK: Nemogu�e je odupreti se � odasvud nas guraju.

MU�: Ko je onaj mladi �ovek �to stoji na razvalinama hrama? Tri se vatre pod njim pale, lice njegovo plamti usred dima i plamena, a glas njegov ori se luda�ki.

POKR�TENIK: To je Leonard, nadahnuti prorok slobode. Unaokolo stoje na�i sve�tenici, filozofi, pesnici, umetnici, njihove k�eri i ljubavnice.

MU�: Aha, va�a aristokracija! Poka�i mi toga �to te je poslao!

POKR�TENIK: Ne vidam ga tu.

LEONARD: Dajte mi je na usta, na grudi, u zagrljaj, dajte mi lepu moju, nezavisnu, oslobo�enu, obna�enu od vela i bez predrasuda, izabranu izme�u k�eri slobode, ljubljenu moju!

GLAS DEVICE: �urim se k tebi, moj ljubljeni!

DRUGI GLAS: Gledaj, ruke pru�am prema tebi � pala sam od slabosti � vu�em se po zgari�tu, ljubljeni moj!

TRE�I GLAS: Pretekla sam ih! Preko pepela i �eravice, vatre i dima stupam k tebi, ljubljeni moj!

MU�: S raspu�tenim kosama, zadihanih grudi, probija se ona na razvaline strasnim skokovima.

POKR�TENIK: Tako to biva svake no�i.

LEONARD: K meni, k meni, o miljena moja, k�eri slobode! Ti dr��e� u bo�anskom ludilu. Nadahnu�e, ispuni moju du�u! Slu�ajte svi � sada �u vam izre�i proro�tvo!

MU�: Glavu je oborila, gubi svest!

LEONARD: Mi smo oboje slika roda ljudskoga, oslobo�enog, vaskrslog iz mrtvih. Gledajte, stojimo na razvalinama starih oblika, staroga Boga. Slava nama, jer mi smo raskidali udove Njegove � sada je ostao prah i pepeo od njih, a duh Njegov pobedili smo duhovima svojim. Duh Njegov potonuo je u ni�tavilo.

HOR DEVOJAKA: Sre�na, sre�na dragano prorokova! Mi tu dole stojimo i zavidimo njenoj slavi!

LEONARD: Objavljujem novi svet, novom bogu predajem nebesa. Gospodaru slobode i u�ivanja, bo�e naroda, neka ti bude oltar svaka �rtva osvete, le� svakog tiranina. U okeanu krvi utonu�e stare suze i patnje roda ljudskoga;

�ivot njegov odsada bi�e � sre�a, pravo njegovo � jednakost, a ko misli na drugo, njemu u�e i prokletstvo.

HOR LJUDI: Raspala se zgrada ugnjetavanja i gordosti. Ko digne od nje samo jedan kami�ak, tome smrt i prokletstvo.

POKR�TENIK (u stranu): Sabla�njivci Jehovini, triput pljujem na va�u propast.

MU�: Orle, dr�i obe�anje, a ja �u tu na njihovim vratovima sagraditi novu crkvu Hristovu!

RAZLI�NI GLASOVI: Sloboda � sre�a � hura � hej � hura � hura � hura!

HOR SVE�TENIKA: Gde su gospoda, gde kraljevi, koji su se donedavno jo� �etali po zemlji, sa �ezlima i krunama, gordi i gnevni?

UBICA: Ja sam ubio kralja Aleksandra.

DRUGI UBICA: Ja kralja Henrika.

TRE�I UBICA: Ja kralja Emanuela.

LEONARD: Idite bez brige i ubijajte bez gri�e savesti, jer ste vi izabrani izme�u izabranih, sveti me�u najsvetijima, jar ste mu�enici, junaci slobode!

HOR UBICA: Po�imo kroz tamnu no�, stiskaju�i bode�e u �akama, po�imo, po�imo!

LEONARD: Probudi se, lepotice moja! (�uje se grmljavina.) Odgovorite, dakle, �ivom Bogu! Uznesite pesme svoje! Po�ite za mnom svi, svi; jo� jednom �emo obi�i i zgaziti sveti�te umrloga Boga.

A ti, digni glavu � ustani i probudi se!

DEVICA: Gorim od ljubavi prema tebi i bogu tvojemu. �itavom svetu razda�u ljubav svoju! � Plamtim � plamtim!

MU�: Neko mu je pritr�ao � pao na kolena � bori se sam sa sobom, ne�to mrmlja, ne�to je�i.

POKR�TENIK: Vidim, vidim; to je sin slavnog filozofa.

LEONARD: �ta �eli�, Hermane?

HERMAN: Vrhovni sve�teni�e, posveti me za ubicu!

LEONARD (sve�tenicima): Dajte mi ulje, bode� i otrov! (Hermanu.) Uljem kojim su nekada pomazivali kraljeve, pomazujem te danas na propast kraljeva � oru�je davnih vitezova i gospodara stavljam u ruke tvoje na propast gospode � na prsa tvoja stavljam medaljon, pun otrova. Tamo gde ne mo�e dospeti �elezo tvoje, neka on uni�tava i pali utrobe tirana! Idi i uni�tavaj stara pokolenja na sve �etiri strane sveta!

MU�: Po�ao je s mesta i na �elu povorke penje se na bre�uljak.

POKR�TENIK: Maknimo mu se s puta!

MU�: Ne � ho�u da dovr�im ovaj san!

POKR�TENIK: Triput pljujem na tebe. (Mu�u.) Leonard bi me mogao poznati, gospodine grofe � pogledaj kakav mu no� visi na prsima!

MU�: Pokrij se mojim ogrta�em. Kakve to devojke igraju pred njim?

POKR�TENIK: Grofice i kneginjice, koje su � ostaviv�i svoje mu�eve � pre�le u na�u veru.

MU�: Nekada an�eli moji. Narod ga je odasvud opkolio � nestao mi je u gu�vi, samo po muzici poznajem da se udaljuje od nas. Hajde za mnom, odande �emo bolje videti! (Penje se na poru�en zid.)

POKR�TENIK: Jao, jao, svako �e nas tu videti.

MU�: Opet ga vidim. Druge devojke guraju se za njim, blede, besomu�ne, u gr�evima. Filozofov sin, sav zapenjen, vitla bode�om. Dolaze sada do ru�evina severnog tornja.

Stado�e � ple�u na razvalinama � ru�e jo� neoborene arkade � bacaju vatru na oborene oltare i krstove � plamen se hvata i di�e stubove dima nad sobom. Jao vama � jao!

LEONARD: Te�ko ljudima koji se jo� klanjaju umrlom Bogu!

MU�: Crni valovi vra�aju se i jure k nama.

POKR�TENIK: O Avrame!

MU�: Orle, zar moj �as jo� nije do�ao?

POKR�TENIK: Propadosmo!

LEONARD (prolaze�i, zaustavlja se): Ko si ti, brate, s tako oholim licem? Za�to se ne priklju�i� nama?

MU�: �urim se iz daleka �uv�i o va�em ustanku. Ja sam ubica iz �panskoga kluba i tek sam danas stigao.

LEONARD: A taj drugi, za�to se krije u naborima tvoga ogrta�a?

MU�: To je moj mla�i brat. Zavetovao se da ne�e pokazati obraza ljudima dok ne ubije najmanje barona.

LEONARD: A ti, �ijom se ti smr�u mo�e� pohvaliti?

MU�: Tek dva dana pred polazak dado�e mi starija bra�a posve�enje.

LEONARD: A koga misli� ubiti?

MU�: Tebe prvog, ako nas izneveri�.

LEONARD: Brate, u tu svrhu uzmi moj bode�! (Izvla�i bode� iza pasa.)

MU� (vadi svoj bode�): Brate, u tu svrhu i moj mi je dovoljan.

GLASOVI: �iveo Leonard! �iveo �panski ubica!

LEONARD: Do�i sutra u �ator gra�anina vo�e!

HOR SVE�TENIKA: Pozdravljamo te, goste, u ime duha slobode. U tvojim rukama je deo na�ega spasa. Ko se neprestano bori, ubija bez oklevanja, ko i dan i no� veruje u pobedu, taj �e najzad pobediti. (Prolaze.)

HOR FILOZOFA: Mi smo uzdigli rod ljudski iz detinjstva. Mi smo izneli istinu iz mraka na svetlost dana. Ti se za nju bori, ubijaj i gini! (Prolaze.)

SIN FILOZOFOV: Dru�e brate, pijem u tvoje zdravlje iz lubanje starog sveca. Do vi�enja! (Baca lubanju.)

DEVICA (igraju�i): Ubij za mene kneza Jana!

DRUGA DEVICA: Za mene grofa Henrika!

DECA: Molimo te lepo za glavu jednog aristokrate!

DRUGI: Budi sre�an sa svojim bode�om!

HOR UMETNIKA: Na gotskim razvalinama sagradi�emo tu novu svetinju. U njoj ne�e biti ni slika ni kipova; u njoj �e svodovi biti od dugih no�eva, stubovi od osam glava ljudskih, a vrh svakoga stuba bi�e kao kosa s koje se cedi krv. Oltar �e biti samo jedan, beo, s jednim samo znakom na njemu:

kapom slobode! Hura!

DRUGI: Dalje, dalje, hajdemo, eto ve� svi�e!

POKR�TENIK: Ho�e li nas brzo obesiti? Gde su ve�ala?

MU�: Tiho, Jevrejine! Jure za Leonardom, ne gledaju nas vi�e.

Poslednji put obuhvatam pogledom i zahvatam mi�lju svojom taj haos, koji se di�e iz dubine vremena, iz mraka i tame, na propast moju i sve bra�e moje. Gonjene bezumljem, zahva�ene o�ajanjem, misli moje jure u kovitlacu svom snagom svojom.

Bo�e, daj mi snage koju mi nikada nisi otkazao, pa �u u jednu re� skupiti taj novi, golemi svet! On samoga sebe ne shvata. Ali ta moja re� bi�e poezija �itave budu�nosti.

GLAS IZ VAZDUHA: Ude�ava� dramu!

MU�: Hvala na savetu! Osveta za osramo�eni pepeo predaka mojih! Prokletstvo novim pokolenjima! Njihova struja me opkoljava � ali me ne�e poneti sa sobom. Orle, orle, odr�i obe�anje! A sada dole sa mnom prema Klancu sv. Ignacija.

POKR�TENIK: Ve� se bli�i dan � ne�u po�i dalje.

MU�: Na�i mi put, pa �u te onda pustiti!

POKR�TENIK: Kamo me to vu�ete kroz tu maglu i ru�evine, trnje i pepeo? Smilujte mi se, smilujte se!

MU�: Napred, napred, dole za mnom! I poslednje pesme naroda zamiru za nama, jo� samo ponegde tinja zublja. Posred tih bledih isparenja, toga oro�enog drve�a, vidi� li senke budu�nosti, �uje� li one �alosne glasove?

POKR�TENIK: Magla je svuda pala. Sve br�e letimo dole.

HOR DUHOVA IZ �UME: Pla�imo za Hristom, za prognanim, izmu�enim Hristom! Gde je Bog na�, gde je crkva njegova?

MU�: Br�e, br�e hvataj ma�, u boj! Ja �u vam ga dati � na hiljadama krstova razape�u neprijatelje Njegove!

HOR DUHOVA: �uvasmo oltare i spomenike svete, vernima smo odjeke zvona na krilima nosili. U zvukovima orgulja bili su glasovi na�i, i u svetlucanju prozora katedrale, u senama njenih stubova, u blistanju svetog kale�a, u blagoslovu Tela Gospodnjega bio je �ivot na�. Kamo �emo sada oti�i?

MU�: Svanjuje sve vi�e � njihovi likovi gube se u zrakama zore.

POKR�TENIK: Tuda je va� put � tamo je po�etak klanca.

MU�: Hej! Hristos i sablja moja! (Skidaju�i kapu i zavijaju�i u nju novce.) Uzmi za uspomenu i stvar i lozinku zajedno!

POKR�TENIK: Ipak ste mi, gospodine grofe, dali re� za onoga koji �e no�as u pono�

MU�: Stari plemi� dvaput ne ponavlja svoju re�. Hristos i sablja moja!

GLASOVI U �BUNJU: Marija i sablja na�a!

MU�: U�i u mene, vero moja! Budi zdrav, gra�anine! Vero, u�i u mene! Hrist i Marija!

NO�

PANKRACI (svojim ljudima): Lezite licem u travu, le�ite �ute�i, ne palite vatre, �ak ni lule, a posle prvog pucnja sko�ite mi u pomo�. Ako ne �ujete pucanj, ne treba da se maknete sve do belog dana.

LEONARD: Gra�anine, jo� jednom te preklinjem �

PANKRACI: Ti se nasloni na taj bor i razmi�ljaj!

LEONARD: Uzmi bar mene jednoga sa sobom! To je gospodin, aristokrata, varalica!

PANKRACI (pokazuje mu rukom da ostane): Staro plemstvo katkada odr�ava zadatu re�.

DUGA�KA ODAJA

MU�: Nekada u taj isti �as, usred najve�ih opasnosti i te�kih misli Brutu se ukazao duh Cezarov.

I ja danas �ekam sli�no vi�enje. Za �asak �e pred mene stati �ovek bez imena, bez predaka, bez an�ela �uvara koji se ispeo iz ni�tavila i koji �e po�eti mo�da novu epohu, ako ga ne odgurnem, ne sru�im opet u ni�tavilo.

Preci moji, nadahnite me onim �to je vas na�inilo gospodarima sveta! Lavovska srca svoja dajte mi u moja prsa odlu�nost va�ih �ela neka se slije na �elo moje! Vera u Hrista i crkvu njegovu, vera slepa, nepokolebljiva, vru�a, nadahnu�e dela va�ih na zemlji nada na besmrtnu slavu na nebu, neka si�e na mene, a neprijatelje �u ubijati i paliti, ja, sin sto pokolenja, poslednji naslednik va�ih misli i va�e hrabrosti, va�ih vrlina i mana.

Sada sam gotov. (Ustaje.)

NAORU�ANI SLUGA (ulaze�i): Gospodine grofe, �ovek koji je trebalo da do�e, stigao je i �eka.

MU�: Neka u�e!

PANKRACI (ulaze�i): Pozdravljam grofa Henrika. Ta re� "grof" �udno zvu�i u ustima mojim.

MU�: Hvala ti �to si imao vere u moju ku�u. Po starom obi�aju, pijem u tvoje zdravlje.

Goste, uzmi pehar!

PANKRACI: Ako se ne varam, ti crveni i plavi znakovi zovu se grb na jeziku umrlih. Sve manje ima takvih znakova na kugli zemaljskoj. (Pije.)

MU�: S pomo�u Bo�jom uskoro �e� ih videti na hiljade!

PANKRACI (odmi�u�i pehar od usta): Eto, to ti je staro plemstvo: uvek sigurno u sebe, oholo, uporno, puno nade, a bez novca, oru�ja, vojnika. Ono preti, kao �to je mrtvac u pri�i pretio ko�ija�u na kapiji groblja � ono veruje ili se bar pretvara da veruje u Boga � jer mu je te�ko da veruje u sebe. Ali poka�ite mi gromove, poslate vam u pomo�, i �ete an�ela, koji su si�li s nebesa! (Pije.)

MU�: Smej se svojim vlastitim re�ima! Ateizam je stara formula, a ja sam se od tebe nadao ne�em novom.

PANKRACI: Smej se svojim vlastitim re�ima! Ja imam veru mo�niju i ja�u od tvoje. Jecaji koji se od o�ajanja i bola izvijaju iz grudi miliona, glad zanatlija, beda seljaka, sramota njihovih �ena i k�eri, poni�enje �ove�anstva, sputanog predrasudama, kolebanjima i �ivotinjskim navikama � eto, to je moja vera, a moj Bog danas to je � misao moja, snaga moja, koja �e im hleb i �ast razdati na sve veke. (Pije i baca pehar.)

MU�: Ja sam stavio silu svoju u Boga, koji je o�evima mojim dao gospodstvo.

PANKRACI: A �itavog �ivota bio si igra�ka �avola. Uostalom, ostavljam tu raspru teolozima, ako jo� kakav pedant od toga zanata �ivi u ovim krajevima. Na stvar � na stvar!

MU�: �ta, dakle, �eli� od mene, spasio�e naroda, gra�anine Bo�e?

PANKRACI: Do�ao sam ovamo, jer sam te, prvo, hteo upoznati, a drugo, spasti.

MU�: Zahvaljujem ti na prvom � drugo prepusti mojoj sablji.

PANKRACI: Sablja tvoja je � staklo, Bog tvoj � obmana! Osu�en si glasovima hiljada, stegnut si rukama hiljada. Ostalo vam je jo� nekoliko jutara zemlje � �to �e biti dosta tek za va�e grobove; ne mo�ete se braniti ni dvadeset dana. Gde su va�i topovi, oklopi, hrana, a najzad, gde je juna�tvo?

Kad bih bio to �to si ti, znam �ta bih u�inio.

MU�: Slu�am. Gledaj kako sam strpljiv!

PANKRACI: Ja bih, dakle, kao grof Henrik rekao Pankraciju: "Dobro � sla�em se � raspu�tam ovoju �etu, svoju jedinu �etu, ne idem u pomo� Svetoj Trojici, a zato zadr�avam svoje ime i dobra, �iju mi nepovredivost jam�i� svojom �asnom re�ju." Koliko ima� godina, grofe?

MU�: Trideset i �est, gra�anine.

PANKRACI: Jo� najvi�e petnaest godina, jer takvi ljudi ne �ive dugo� Tvoj sin je bli�i grobu nego mladosti� jedan izuzetak ne smeta celini. Budi, dakle, poslednji grof u ovim krajevima, vladaj do smrti u domu svojih predaka, nare�uj da se slikaju njihovi likovi i re�u grbovi! A o onim jadnicima ne misli vi�e! Neka se izvr�i presuda naroda nad tim ni�tarijama! (Sipa sebi drugu �a�u.)

U zdravlje tvoje, poslednji grofe!

MU�: Vre�a� me svakom svojom re�ju. �ini se da ispituje� ho�e� li me mo�i pretvoriti u roba na dan svoga trijumfa. Prestani, jer ti se ja ne mogu tako odu�iti. �uva te moja zadata re�.

PANKRACI: Sveta �ast, vite�ka �ast stupa na scenu! To je otrcana krpa na zastavi �ove�anstva. O, znam ja tebe, prozirem te: ti si pun �ivota, a vezuje� se s umiru�ima, jer jo� ho�e� da veruje� u kaste, u kosti prababa, u re� Otad�bina i tako dalje � ali u dubini du�e i sam zna� da bra�a tvoja treba da budu ka�njena, a posle kazne da �e pasti u zaborav.

MU�: A tebi i tvojima dogodi�e se �to drugo?

PANKRACI: Pobeda i �ivot! Samo jedan zakon priznajem, i pred njime se klanjam: to je zakon po kojem se svet vrti u sve vi�e krugove � on je va�a propast i kroz moja usta sada vi�e:

"Omatoreli, crvljivi, zasi�eni pi�em i jelom, ustupite mesto mladima, gladnima i sna�nima!"

Ali ja �elim da spasem tebe � jedinoga tebe.

MU�: O kad bi ti glave do�lo to tvoje milosr�e prema meni! Ja tako�e poznajem tvoj svet i tebe: posmatrao sam iz no�nog mraka igranje olo�a, po �ijim se vratovima ti penje� u visine; video sam sve stare zlo�ine sveta, obu�ene u novo ruho, u vrtlogu novih igara. Ali njihov kraj bi�e isti kao i pre hiljadu godina: razvrat, zlo i krv. Tebe tamo nije bilo; nisi izvoleo da stupi� me�u decu svoju, jer ih u dubini du�e i ti prezire�. Jo� nekoliko �asaka pa �e�, ako te razum ne ostavi, i ti prezreti samoga sebe.

Ne mu�i me vi�e! (Seda pod svoj grb.)

PANKRACI: Svet se moj jo� nije razvio � priznajem � jo� nije izrastao u dubinu, jo� je gladan hleba i u�ivanja � ali �e do�i vreme� (Ustaje, ide prema Mu�u i naslanja se na stub gde visi grb.)

� vreme u kojem �e on shvatiti samoga sebe i re�i o sebi: "Postojim!" i ne�e biti drugoga glasa na svetu koji bi mogao tako�e odgovoriti: "Postojim"!

MU�: A �ta dalje?

PANKRACI: Iz pokolenja koje negujem snagom volje svoje rodi�e se poslednji nara�taj, najvi�i, najhrabriji. Zemlja jo� nije videla takvih ljudi. Oni �e biti ljudi slobodni, gospodari zemlje od pola do pola. �itava zemlja bi�e jedna rascvetana ba�ta, jedan sre�an dom, jedna radionica bogatstva i rada.

MU�: Re�i tvoje la�u, ali lice tvoje je nepokretno, bledo, i ne ume uliti nadahnu�e.

PANKRACI: Ne prekidaj me, jer ima ljudi koji su me na kolenima molili za takvu re�, a ja sam im je uskra�ivao.

Tamo po�iva bog koji nikada ne�e umreti, bog kojemu su i rad i muka pokolenja skinuli veo, bog kojega su otkrila na nebu deca njegova, koju je on nekada porazbacao na zemlji, a sada su ona progledala i probila se do istine. Javio se bog �ove�anstva.

MU�: A kod nas, �ove�anstvo je ve� pre mnogo vekova spaseno od njega.

PANKRACI: Samo neka se raduje takvom spasenju, jadima dve hiljade godina, koje su protekle od smrti njegove na krstu!

MU�: Video sam taj krst, bogohulni�e, u starom Rimu. Kod nogu njegovih le�ale su razvaline mo�nijih sila nego �to su tvoje � sto bogova, sli�nih tvojem, valjalo se u pra�ini i nije smelo osaka�ene glave dignuti prema Njemu � a on je stajao na visini, pru�ao svoje svete ruke prema istoku i prema zapadu, sveto �elo kupao u zrakama sun�anim � videlo se da je gospodar sveta.

PANKRACI: Stara pri�a � prazna kao zvuk tvoga grba. (Udara u tablu.) Ali ja sam ve� ranije pro�itao tvoje misli. Ako, dakle, ve� ume� da ponire� u beskrajnost, ako ljubi� istinu i tra�i� je iskrano, ako si �ovek koji slu�i kao uzor �ove�anstvu, a ne kao dete u dadiljinim pesmicama, slu�aj, ne odbacuj ovaj trenutak spasenja! Od krvi koju �emo obojica danas proliti, sutra ve� ni traga biti ne�e! Poslednji put ti ka�em: ako si taj za kakvog si se nekada izdavao, ustani, napusti ku�u svoju i po�i sa mnom!

MU�: Ti si mla�i brat �avolov! (Ustaje i �eta se po sobi.) Prazni snovi! Ko �e ih ispuniti? Adam je svr�io u pustinji � mi se ne�emo vratiti u raj�

PANKRACI (po strani): Dirnuo sam ga u srce � pogodio sam u nerv poezije.

MU�: Napredak, sre�a roda ljudskoga! I ja sam nekada verovao� Evo vam, uzmite glavu moju, samo kad bi se � Ali dogodilo se! Pre sto godina, pre dvesta godina mogao se jo� sklopiti sporazum � ali danas, znam: treba se ubijati uzajamno, jer se danas radi samo na istrebljenju roda.

PANKRACI: Te�ko pobe�enima! Ne kolebaj se! Ponovi samo jednom "te�ko!" i pobe�uj s nama!

MU�: Jesi li istra�io sve puteve sudbine? Da li je ona u vidljivu obliku stajala no�u na ulazu �atora tvojega i divovskom te rukom blagosiljala? Ili si �uo glas njen u podne kad su svi spavali u �ezi podnevnoj, a jedino ti si razmi�ljao, pa mi, eto, sada tako pouzdano preti� pobedom, �ove�e od zemlje, kao �to sam i ja, robe svejedno kojeg metka, svejedno kojeg udarca ma�em!?

PANKRACI: Ne zavaravaj se uzaludnom nadom, jer me ne�e povrediti nikakvo olovo, ne�e me dota�i �elezo, dok se ijedan od vas odupire mojoj stvari. A �ta �e kasnije biti, vas se to vi�e ni�ta ne ti�e.

Vreme nas kori obojicu. Ako ti je dosadio �ivot, spasi bar sina svojega.

MU�: Du�a njegova je �ista, ve� spasena u nebu, a na zemlji ga �eka sudbina o�eva.

PANKRACI: Odbacuje�, dakle? (�asak �utanja.)

�uti�? Razmi�lja�? Dobro � neka misli onaj koji stoji nad grobom.

MU�: Dalje od tajni koje se sada iza granica tvojih misli odigravaju u dubini duha mojega! Zemaljski svet pripada tebi � hrani ga jelom, zalivaj krvlju i vinom, ali dalje ne idi, i dalje, dalje od mene!

PANKRACI: Slugo jedne misli i njenih oblika, pedante vite�e, pesni�e � sram te bilo! Gledaj mene: misli i oblici vosak su mojih prstiju!

MU�: Uzalud, nikada me ne�e� razumeti, jer je svaki od tvojih predaka sahranjen s gomilom olo�a, kao mrtva stvar, a ne kao �ovek snage i duha.

Pogledaj te likove: misao otad�bine, doma, porodice, misao � neprijateljska tebi, ispisana je borama na njihovim �elima � i �to je u njima bilo i bitisalo, danas u meni �ivi. Ali ti, �ove�e, reci mi gde je tvoja zemlja? S ve�eri razvija� �ator ovoj na ru�evinama tu�eg doma, jutrom ga savija� i potuca� se dalje. Dosada nisi nosio ognji�ta svojega i ne�e� ga na�i dok sto ljudi bude htelo da ponovi za mnom: "Slava precima na�im!"

PANKRACI: Dabogme, �ast dedovima tvojim na zemlji i na nebu! U samoj stvari, ima se �ta i gledati!

Ovaj zemaljski poglavar po drve�u je ve�ao i ubijao �ene, a �idove pekao �ive. Ovaj, s pe�atom u ruci i potpisom "kancelar", krivotvorio je spise, palio arhive, potkupljivao sudije i pomo�u otrova ubrzao dobijanje nasledstva � odatle poti�u sela tvoja, prihodi, mo�. Taj crnokosi, vatrenih o�iju, �inio je blud u ku�ama svojih prijatelja � ovaj sa zlatnim runom, u italijanskom oklopu, slu�io je tu�incima � a ona bleda gospo�a s crnim kovrd�ama �inila je blud sa pa�om svojim; ona tamo �ita pismo ljubavnikovo i smeje se, jer je no� blizu, a ova ovde, s keri�em na krinolini, bila je ljubavnica kraljeva. Otuda su va�i neprekinuti i neuprljani rodoslovi! Volim toga u zelenom kaputu: pio je i lovio s bra�om �ljahtom, a seljake je slao da s psima gone jelene. Glupost i nesre�a �itave zemlje � to je razum i mo� va�a. ali dan suda je blizak, i toga dana vam obe�avam da ne�u zaboraviti nijednog od vas, nijednog od o�eva va�ih, nijedno slavno delo va�e!

MU�: Vara� se, gra�anski sine! Niti ti, niti ijedan od tvojih ne bi �iveo da ih nije othranila milost i odbranila mo� predaka mojih. Oni su vam u vreme gladi davali �ito, u vreme zaraza gradili bolnice, a kada ste iz krda �ivotinja postali odoj�ad, oni su vam podigli crkve i �kole; samo u doba rata ostajaste kod ku�e, jer su videli da niste dorasli za borbu.

Tvoje re�i razbijaju se na njihovoj slavi, kao nekada strelice neznabo�a�ke na njihovim svetim oklopima. One ne mogu pomutiti mir pepela njihova � one �e i��eznuti kao zavijanje besnog psa koji tr�i i peni se, dok ne krepa negde na cesti. A sada je vreme da ode� iz doma mojega! Goste, dajem ti slobodu tvoju.

PANKRACI: Do vi�enja na �an�evima Svete Trojice! A kad vam ponestane praha i olova�

MU�: Onda �emo se pribli�iti na rastojanje sablji na�ih. Do vi�enja!

PANKRACI: Mi smo dva orla, ali gnezdo tvoje razbijeno je gromom!

Prelaze�i ovaj prag, bacam na njega prokletstvo, ve� prema starini. I tebe i sina tvojega posve�ujem uni�tenju.

MU�: Hej, Jakove!

Odvedite toga �oveka sve do poslednjih mojih predstra�a na bre�uljku!

JAKOV: Tako mi Gospod Bog pomogao! (Izlazi.)

Od bedema Svete Trojice do svih vrhova stena, zdesna, sleva, odostrag i napred, le�i sne�na magla, bleda, nepomi�na, �utljiva � kao neko privi�enje okeana, koji je nekada imao svoje obale tamo gde su ti crni vrhovi, o�tri i iskidani, i dubine svoje tamo gde je dolina koja se ne vidi, i sunce koje jo� nije ogranulo.

Na granitnom, golom ostrvu di�u se tornjevi zamka, usa�eni u stenu radom davnih pokolenja i srasli s njome kao ljudska prsa s konjskom ki�mom u kentaura. Iznad njih se vije zastava na nebeskom plavetnilu, najvi�a od svega, jedina.

Uspavani predeli po�inju polako da se bude: gore se �uje �um vetrova � dole se probijaju zrake � i kao da santa od oblaka juri po tom moru isparenja.

Tada se druk�iji glasovi, glasovi ljudski, me�aju u tu kratkotrajnu buru i no�eni na magli�astim valovima, razbijaju se o podno�je zamka.

Vidi se sada provalija u tom moru magle koja se raspukla iznad nje.

Crno je tamo u toj provaliji, crno od glava ljudskih: �itava dolina zasuta je ljudskim glavama, kao dno morsko kamenjem.

Sunce se s bre�uljka penje na pe�ine, a u zlatu se di�u, u zlatu se rastapaju oblaci, a �to se vi�e gube, to bolje se �uje �agor, to bolje se mo�e videti svetina koja se kome�a u dolini.

S planina su se podigle magle i nestaju sada u praznini plavetnila. Dolina Svete Trojice svetluca bleskom oru�ja � a narod grne odasvud prema njoj, kao u dolinu Stra�nog suda.

KATEDRALA U ZAMKU SVETE TROJICE

HOR SVE�TENIKA: Poslednje sluge Tvoje, u poslednjoj crkvi Sina Tvojega, molimo te za �ast otaca na�ih. Od neprijatelja oslobodi nas, Gospode!

PRVI GROF: Gledaj kako oholo gleda na sve!

DRUGI GROF: Misli da je �itav svet osvojio!

TRE�I GROF: A on se no�u probio kroz selja�ki tabor!

PRVI GROF: Sto je ljudi ubio, a dvesta je svojih izgubio!

DRUGI GROF: Ne dajmo da ga izaberu za vojskovo�u.

MU� (klekne pred nadbiskupa): Pred noge tvoje pola�em plen svoj.

NADBISKUP: Pripa�i ma� ovaj, blagoslovljen nekada rukom svetog Florijana.

GLASOVI: �iveo grof Henrik � �iveo!

NADBISKUP: I primi sa znamenjem Svetoga krsta zapovedni�tvo u ovom zamku, poslednjoj dr�avini na�oj: voljom i pristankom sviju progla�avam te vo�om.

GLASOVI: �iveo � �iveo!

JEDAN GLAS: Ne pristajem.

DRUGI GLASOVI: Napolje, napolje! �iveo Henrik!

MU�: Ako ko ima �to da mi prebaci, neka istupi napred, neka se ne krije u gomili.

O�e, primam tu sablju, i neka mi Bog po�alje brzu, preranu smrt ako mi ne po�e za rukom da vas njome spasem!

HOR SVE�TENIKA: Po�alji mu snage, po�alji mu Duha svetoga, Gospode! Od neprijatelja oslobodi nas, Gospode!

MU�: Sada se svi zakunite da �ete braniti veru i �ast otaca va�ih, da �e vas glad i �e� odvesti pre u smrt nego u sramotu, da se ne�ete predati ili ustupiti makar i jedno od prava Boga va�ega ili prava va�ih!

GLASOVI: Kunemo se!

HOR: Krivokletnika neka stigne gnev Tvoj, Gospode! Stra�ljivca neka stigne gnev Tvoj, Gospode! Izdajicu neka stigne gnev Tvoj, Gospode!

GLASOVI: Kunemo se!

MU� (vadi ma�): Sada vam obe�avam slavu � a u Boga izmolite pobedu!

JEDNO OD DVORI�TA SVETE TROJICE

GROF (odvode�i Mu�a u stranu): �ta je? Zar je sve izgubljeno?

MU�: Ne sve, jedino ako vam ponestane hrabrosti pre onog �asa.

GROF: Kakvog �asa?

MU�: Pre �asa smrti.

BARON (odvode�i Mu�a na drugu stranu): Grofe, ka�u da ste se vi videli s tim stra�nim �ovekom. Ho�e li on imati bar malo milosti prema nama kad dopadnemo njegovih ruku?

MU�: Odista vam ka�em da o takvoj milosti niko od va�ih otaca nije slu�ao: ona se zove � ve�ala!

BARON: Treba se braniti koliko se mo�e!

MU�: �ta ka�ete, kne�e?

KNEZ: Samo nekoliko re�i nasamo. (Odlazi s njim.) To je sve dobro za prost narod, ali, me�u nama, jasno je da se ne mo�emo odbraniti.

MU�: �ta nam onda preostaje?

KNEZ: Izabrali smo vas za vojskovo�u, pa vi treba i da po�nete pregovore.

MU�: Ti�e, ti�e!

KNEZ: Za�to?

MU�: Jer ste, presvetli kne�e, ve� zaslu�ili smrt!

Ko samo opomene ne�to o predaji, bi�e ka�njen smr�u!

BARON, GROF, KNEZ (zajedno): Ko samo spomene ne�to o predaji, bi�e ka�njen smr�u.

SVI: Smr�u, smr�u! �iveo! (Odlaze.)

TREM NA VRHU TORNJA

MU�: Gde je moj sin? JAKOV: On sedi na pragu stare tamnice u severnoj kuli i peva proro�tva.

MU�: Utvrdi najja�e Eleonorin bedem! Ne mi�i se odande i svakog �asa durbinom motri na buntovni�ki tabor!

JAKOV: Dobro bi bilo, tako mi Gospod Bog pomogao, podeliti na�ima, da bi se ohrabrili, po �a�u rakije!

MU�: Ako je potrebno, naredi da se otvore podrumi na�ih grofova i knezova!

MU�: Punim pogledom o�iju svojih, punom mr�njom srca obuhvatam vas, neprijatelji moji! Sada se ne�u vi�e samo praznim re�ima i slabim nadahnu�em boriti s vama, nego oru�jem i ljudima koji su mi se pot�inili.

Kako li je lepo biti tu gospodar, biti vladar, i makar sa samrtni�ke postelje gledati na tu�e volje, skupljene oko mene, i gledati vas, neprijatelje moje, zaronjene u provaliji, odakle iz dubina vi�ete meni, kao �to osu�eni vape prema nebu.

Jo� nekoliko dana, pa �u mo�da nestati i ja i svi ti jadnici koji su zaboravili velike o�eve svoje � ali bilo �ta bilo, � jo� je preostalo nekoliko dana � iskoristi�u ih da u�ivam u njima � vlada�u � bori�u se � �ive�u! To je moja poslednja pesma!

Nad pe�inama zalazi sunce u dugom, crnom sanduku od isparenja. Krv se u zracima izleva svuda u dolinu. Proro�ka znamenja mojeg poslednjeg �asa, pozdravljam vas iskrenija i otvorenija srca nego �to sam ikada ranije pozdravljao obe�anja radosti, obmana, ljubavi!

Jer nisam podlim postupcima ili varkom ili ve�tinom do�ao do ispunjenja svojih �elja, nego je to do�lo naglo, iznenada, onako kao �to sam uvek o tom sanjao.

I sada tu stojim, na granici ve�noga sna, kao vo�a svih onih koji su mi jo� ju�e bili ravni.

SOBA U ZAMKU

MU�: Sto ljudi neka ostane na bedemima, a ostali neka otpo�inu posle tako duge borbe.

GLAS IZA VRATA: Tako mi Gospod Bog pomogao!

MU�: Sigurno si slu�ao pucnjavu, odjeke na�eg izleta, ali budi dobre volje, dete moje: ne�emo propasti jo� ni danas ni sutra.

OR�O: Slu�ao sam, ali to se nije dotaklo moga srca. Huka je preletela i vi�e je nema. Ne�to drugo mi zadaje strah, o�e!

MU�: Pobojao si se za mene?

OR�O: Ne, jer znam da jo� nije do�ao �as tvoj.

MU�: Sami smo. Za danas mi je breme spalo s du�e, jer tamo u dolini le�e telesa pobijenih neprijatelja. Iska�i mi sve svoje misli! Slu�a�u ih kao nekada u domu na�em.

OR�O: Za mnom, za mnom, o�e! Tamo se svake no�i ponavlja Stra�ni sud!

MU�: Kamo �e�? Ko ti je pokazao taj prolaz? Tamo su ve�no tamni hodnici, u kojima trunu kosti davnih �rtava.

OR�O: Gde tvoje oko, naviklo na sunce, ne vidi, tamo moj duh ume da kro�i. Pomr�ine, idite u pomr�inu! (Silazi.)

PODZEMNI HODNICI

MU�: Si�i, molim te, si�i k meni.

OR�O: Zar ne �uje� njihove glasove, ne vidi� njihove likove?

MU�: Grobovi �ute, a zublja osvetljava pred nama samo na nekoliko koraka.

OR�O: Sve su bli�e � sve je vidnije: idu ispod uzanih svodova, jedan za drugim, i sedaju tamo u dubini.

MU�: U bezumlju tvojem � moja je osuda. Luduje�, dete, i snagu moju uni�tava�, kada mi je ba� toliko potrebna.

OR�O: Vidim u duhu njihove blede likove, ozbiljne, kako se kupe na Stra�ni sud. Optu�eni ve� dolazi i lebdi kao magla.

HOR GLASOVA: Snagom, datom za muke na�e, mi, nekada prikovani, bi�evani, mu�eni, gvo��em kidani, otrovom pojeni, prignje�eni ciglama i �ljunkom, mu�imo i sudimo, sudimo i osu�ujemo, a kaznu �e izvr�iti sam �avo.

MU�: �ta vidi�?

OR�O: Optu�eni � optu�eni, evo, kr�i ruke �

MU�: Ko je to?

OR�O: O�e, o�e �

JEDAN GLAS: S tobom se svr�ava prokleti rod � u tebi poslednjem skupio je sve svoje snage i sve strasti svoje i svu oholost svoju � da bi onda svr�io.

HOR GLASOVA: Zato �to ni�ta nisi voleo, �to ni�ta nisi po�tovao osim sebe i misli svojih, osu�en si, osu�en na ove veke!

MU�: Ni�ta ne mogu da vidim, a �ujem ispod zemlje i iznad nje, i po stranama uzdahe i �albe, presude i pretnje.

OR�O: On je sada podigao glavu kao i ti, o�e, kad se ljuti�; i odgovorio je oholim re�ima kao i ti, o�e, kad nekoga prezire� �

HOR GLASOVA: Uzalud � uzalud! Nema spasa za njega ni na zemlji ni na nebu!

JEDAN GLAS: Jo� nekoliko dana prolazne slave zemaljske, koje su mene i bra�u moju li�ili preci tvoji, a onda �e� poginuti i ti i bra�a tvoja � i sahrana va�a bi�e bez upokojnih zvona, bez pla�a prijatelja i ro�aka, kao �to je nekada bila i na�a na toj istoj steni bola.

MU�: Znam ja vas, podli duhovi, nestalni plami�ci �to palacate me�u mno�tvom an�ela.

OR�O: O�e, ne zalazi u dubinu! Zaklinjem te, o�e, svetim imenom Hristovim!

MU� (vra�a se): Reci, reci, koga vidi�?

OR�O: To je lik �

MU�: �iji?

OR�O: Taj drugi lik � sasvim bled � okovan� to si ti� Oni sada mu�e tebe! �ujem kako je�i� � (Pada na kolena.) Oprosti mi, o�e! Majka mi je do�la o pono�i i govorila� (Pada u nesvest.)

MU� (hvata ga u naru�je): To mi se jo� nikada nije dogodilo! Ha, vlastito me je dete odvelo na prag pakla! Marija, nesmiljeni du�e! Bo�e, i Ti, druga Marija, kojoj sam se toliko molio!

Tu po�inje beskrajnost muka i tame� Natrag! Moram se jo� boriti s ljudima � a zatim dolazi ve�na borba!

HOR GLASOVA (u daljini): Zato �to ni�ta nisi voleo, �to ni�ta nisi po�tovao osim sebe i misli svojih, osu�en si, osu�en na sve veke!

SALA U ZAMKU SVETE TROJICE

Mu� � �ene, deca, nekoliko staraca i grofova, koji kle�e pred njim � Kum koji stoji u sredini sale � U dnu mno�tvo sveta. � Obe�eno oru�je, gotski stubovi, ukrasi, prozori.

MU�: Ne � tako mi sina mojega � tako mi pokojne �ene moje, ne � i jo� jednom vam ka�em: ne!

�ENSKI GLASOVI: Smiluj se! Glad gori utrobe na�e i utrobe dece na�e � i danju i no�u strah nas mori.

GLASOVI MU�KI: Jo� ima vremena � slu�aj poslanika � ne odbacuj ga!

KUM: �itav moj �ivot bio je �ivot jednog gra�anina, pa se ne obazirem na tvoje prigovore, Henri�e. Ako sam se primio poslani�kog zvanja, koje vr�im u ovom �asu, to je zato �to poznajem svoje doba i umem da ocenim svu vrednost njegovu. Pankraci je predstavnik gra�ana, da tako ka�em �

MU�: Gubi mi se s o�iju, star�e!� (V stranu prema Jakovu.) Dovedi ovamo jedan odred vojnika.

BARON: Upropastio si nas, grofe!

DRUGI: Otkazujemo ti poslu�nost.

KNEZ: Sami �emo s tim �estitim gra�aninom odrediti uslove predaje zamka.

KUM: Veliki �ovek koji me je poslao obe�ava vam �ivot, samo ako mu se priklju�ite i prihvatite te�nje novog doba.

NEKOLIKO GLASOVA: Prihvatamo � prihvatamo!

MU�: Kad ste me pozvali, zakleo sam se da �u poginuti na tim bedemima, pa �u svoju re� i odr�ati, a i vi svi �ete izginuti zajedno sa mnom.

Ha, hteli biste jo� �iveti!

Ha, zapitajte o�eve svoje za�to su okrutno vladali i ugnjetavali narod!

(Grofu) A za�to si ti ugnjetavao svoje kmetove?

(Drugom) A za�to si ti proveo svoj vek u kartanju i u putovanjima daleko od otad�bine?

(Tre�em) Ti si se ulagivao vi�ima od sebe, a prezirao ni�e od sebe.

(Jednoj �eni) Za�to nisi odgojila svoju decu da ti budu branioci � vitezovi? Sada bi ti oni bili od pomo�i, ali ti si se ljubakala sa Jevrejima, advokatima � moli njih sada za �ivot!

Za�to tako hitate u sramotu? �ta vas mami na to da uprljate svoje poslednje �asove? Radije napred za mnom, napred, gospodo svetla, tamo gde su kugle i bajoneti � a ne tamo gde su ve�ala i �utljivi d�elat s u�etom u rukama za vratove va�e!

NEKOLIKO GLASOVA: Dobro govori � na bajonete!

DRUGI GLASOVI: Komadi�a hleba vi�e nema�

�ENSKI GLASOVI: Deca na�a, deca va�a!

MNOGO GLASOVA: Treba se predati � pregovori � pregovori!

KUM: Obe�avam vam �ivot � kako da ka�em, nepovredivost vas samih.

MU� (pribli�ava se. Kumu i hvata ga za grudi): Sveta li�nosti poslanika, idi pa skrij sedu glavu pod �atore pokr�tenika i obu�ara, da ne bih uprljao svoju krv tvojom.

Uzmite kao metu to �elo, izorano borama la�ne nauke � nani�anite u tu kapu slobode, koja se na toj glavi bez mozga trese od daha mojih re�i!

SVI (zajedno): Svezati ga � izdati Pankraciju!

MU�: �asak jo�, svetla gospodo!

S tobom sam se, �ini mi se, penjao po planinama gone�i divlje zveri � se�a� li se, spasao sam te iz provalije.

S vama mi se razbio brod na liticama Dunava. � Jeronime, Kri�tofe, bili ste sa mnom na Crnom moru.

Vama sam sagradio izgorele ku�e.

Vi ste pobegli k meni od r�avog gospodara.

A sada ka�ite: ho�ete li po�i za mnom, ili �ete me ostaviti samoga, s osmehom na ustima, �to izme�u toliko ljudi nisam na�ao nijednoga �oveka!

SVI: �iveo grof Henrik! � �iveo!

MU�: Razdajte im �to je ostalo mesa i rakije � a onda na bedeme!

SVI VOJNICI: Rakije � mesa � a onda na bedeme!

MU� (Jakovu): Idi s njima, a za jedan �as budi spreman za borbu!

JAKOV: Tako mi Gospod Bog pomogao.

�ENSKI GLASOVI: Proklinjemo te za odoj�ad na�u!

DRUGI GLASOVI: Za o�eve na�e!

DRUGI GLASOVI: Za �ene na�e!

MU�: A ja [vas] za podlost va�u!

BEDEMI SVETE TROJICE

MU� (stavljaju�i sablju u korice): Nema ve�eg u�ivanja nego igrati na rizik i uvek dobivati, a kada do�e vreme da se gubi, onda to samo jednom u �ivotu.

JAKOV: Zasuti na�im poslednjim mecima, neprijatelji su odstupili, ali se tamo, u dolini, sakupljaju i uskoro �e krenuti na juri�. Uzalud, niko jo� nije izbegao svoju sudbinu, otkada je sveta i veka.

MU�: Nema vi�e karte�a?

JAKOV: Nema vi�e kugli, ni krupne, ni sitne sa�me. Svega najzad nestaje.

MU�: Dovedi mi onda sina da ga jo� jednom zagrlim.

Dim bitke zamaglio mi je o�i � �ini mi se kao da se dolina di�e i spu�ta, dok se stene lome i ukr�taju u sto pravaca� U �udnom su neredu moje misli. (Seda na zid.)

Nije vredno biti �ovek � nije vredno biti ni an�eo. Prvi od arhan�ela osetio je posle nekoliko vekova � sli�no kao mi posle nekoliko godina �ivovanja � dosadu u srcu svojem, te je po�eleo ve�u mo�. Treba biti ili Bog ili ni�ta.

Uzmi sa sobom nekoliko vojnika, pa obi�i sale zamka i poteraj na bedeme svakog koga na�e�.

JAKOV: Bankare, i grofove, i knezove. (Odlazi.)

MU�: Do�i, sine, ovamo, stavi ruku svoju na dlan moj, dotakni se �elom usta mojih! �elo tvoje matere bilo je nekada isto tako belo i meko.

OR�O: �uo sam glas njen danas, pre no �to su tvoji ljudi zgrabili oru�je. Njene re�i tekle su lako kao miris;

govorila je: "Danas uve�e se��e� pored mene!"

MU�: Da li je bar spomenula moje ime?

OR�O: Govorila je: "Ve�eras o�ekujem sina svojega."

MU� (u stranu): Ho�e li mi nestati snage na kraju puta? Ne daj to, Bo�e! Za jedan �asak hrabrosti bi�u ti rob tvoj �itave ve�nosti. (Glasno.)

O sine, oprosti mi �to sam ti dao �ivot! Rastajemo se � zna� li na koliko dugo?

OR�O: Uzmi me i ne pu�taj � ne pu�taj! Ja �u te odvu�i sa sobom.

MU�: Razli�ni su putevi na�i. Ti �e� zaboraviti na mene me�u horovima an�eoskim, ti mi ne�e� baciti odozgo ni kapljicu rose� O Je�i, Je�i! � O sine moj!

OR�O: Kakvi su to krici? Sav dr��em. Sve stra�nije � sve bli�e � razle�e se tutnjava topova i pu�aka � pribli�uje nam se poslednji, prore�eni �as�

MU�: �uri se, �uri, Jakove!

JEDAN GLAS: Dali ste nam polomljeno oru�je i nare�ujete da se borimo.

DRUGI GLAS: Henri�e, smiluj se!

TRE�I GLAS: Ne goni nas slabe, izgladnele na bedeme!

DRUGI GLASOVI: Kamo nas gone � kamo?

MU� (njima): U smrt. (Sinu) Tim zagrljajem hteo bih se spojiti s tobom na sve veke � ali treba da idem na drugu stranu.

GLAS ODOZGO: K meni, k meni, �isti du�e, k meni, sine moj!

MU�: Hej, k meni, ljudi moji! (Vadi sablju i prislanja je na usta Or�a, koji le�i.) O�trica je svetla kao i pre � dah i �ivot odleteli su zajedno.

Hej! Napred! � Ve� su se probili na du�inu sablje! Natrag, u provaliju, sinovi slobode!

DRUGA STRANA BEDEMA

MU�: �ta ti je, moj verni, moj stari?

JAKOV: Neka ti �avo u paklu naplati za upornost tvoju i moje muke! Tako mi Gospod Bog pomogao! (Umire.)

MU� (zbacuju�i ogrta�): Nisi mi vi�e potreban. � Moji su izginuli, a oni tamo, kle�e�i, pru�aju ruke pobednicima i lele�u za milost. (Gleda unaokolo.)

Ne dolaze jo� na ovu stranu � jo� ima vremena � odmorimo se �askom! Ha, ve� su prodrli u severni toranj � novi ljudi probili su u severni toranj i gledaju ne bi li gde otkrili grofa Henrika. Tu sam, tu sam, ali mi vi ne�ete suditi. Ja sam se ve� spremio na put, idem na sud Bo�ji. (Staje na ostatak kule koji se nadneo nad samu provaliju.)

Vidim nju, ve�nost svoju, svu crnu, kako te�e prema meni kroz polja tamo, bez obala, bez ostrva, bez kraja, a u sredini njenoj stoji Bog, kao sunce �to ve�no gori, ve�no svetli, a ni�ta ne osvetljava.

Tr�e, opazili su me! Isuse, Marija! Poezijo, budi prokleta, kao �to sam i ja proklet na sve veke! Ruke moje, idite napred i secite te bedeme! (Ska�e u provaliju.)

DVORI�TE U ZAMKU

PANKRACI: Tvoje ime?

GROF: Kristof od Volsaguna.

PANKRACI: Poslednji put si ga izgovorio. � A tvoje?

KNEZ: Vladislav, gospodar od �arnolasa.

PANKRACI: Poslednji put si ga izgovorio. � A tvoje?

BARON: Aleksandar od Godalberga.

PANKRACI: Izbrisano iz spiska �ivih. Hajde!

BJANKETI (Leonardu): Dva su nas meseca zadr�ali, a broj topova im je tako jadan, utvr�enja upravo sme�na.

LEONARD: Ima li ih jo� mnogo tamo?

PANKRACI: Predajem ti ih sve � neka njihova krv te�e za primer ostalom svetu! A ko mi od vas re�e gde se nalazi Henrik, njemu �u pokloniti �ivot.

RAZLI�ITI GLASOVI: Nestao je na samom kraju bitke.

KUM: Dolazim sada kao posrednik izme�u tebe i robova tvojih, tih gra�ana visokog roda, koji su, veliki �ove�e, predali u ruke tvoje klju�eve zamka Svete Trojice.

PANKRACI: Ne poznajem posrednika tamo gde sam pobedio vlastitom silom. Sam �e� se pobrinuti za njihovu smrt.

KUM: �itav moj �ivot bio je �ivot gra�anina, o �emu ima mnogo dokaza, a ako sam se priklju�io vama, to nije zato da bih vlastitu bra�u plemi�e�

PANKRACI: Zgrabite tog starog doktrinara � vodite ga zajedno s njima!

(Vojnici okru�uju Kuma i zarobljenike.)

Gde je Henrik? Da li ga je ko od vas video �iva ili mrtva? Punu vre�u zlata za Henrika � makar za le� njegov!

(Odred vojnika silazi sa zidova.) A vi, ne videste grofa Henrika?

ZAPOVEDNIK ODREDA: Gra�anine vo�o, po nare�enju generala Bjanketija po�ao sam prema zapadnoj strani �anaca odmah po�to smo u�li u tvr�avu, i na tre�em zavoju bedema ugledao sam �oveka ranjena i nenaoru�ana kako stoji pored tela nekog drugog �oveka. Naredio sam da se udvoji korak da bismo ga uhvatili �iva, ali pre nego �to nam je to po�lo za rukom, taj �ovek je si�ao ne�to ni�e, stao na kamen koji se ljuljao i �asak pogledao luda�kim pogledom � a zatim je ispru�io ruke, kao pliva� koji treba da zaroni, i svom snagom se odbacio napred. Svi smo �uli tup odjek tela koje je padalo po stenama; ovo je sablja koja je na�ena nekoliko koraka dalje.

PANKRACI (uzimaju�i sablju): Tragovi krvi na bal�aku � a ne�to ni�e je grb njegova roda.

To je sablja grofa Henrika. � On je jedini od vas odr�ao svoju re�. Zato slava njemu, a vama giljotina!

Generale Bjanketi, pobrinite se za ru�enje tvr�ave i za izvr�enje presude!

Leonarde!

(Stupa na kulu zajedno s Leonardom.)

LEONARD: Posle toliko besanih no�i trebalo bi, u�itelju, da otpo�ine� � na tvome licu vidi se umor.

PANKRACI: Jo� nije vreme da zaspim, dete, jer �e tek polovina posla biti ura�ana s njihovim poslednjim uzdahom. Pogledaj ove ravnice, ovaj ogromni prostor koji stoji izme�u mene i misli mojih! Treba naseliti te pustinje, prose�i te stene, spojiti ta jezera, podeliti zemlju svakom ko ho�e, da bi se na tim ravnicama rodilo dvostruko toliko �ivota koliko smrti sada le�i na njima. Druk�ije se ne mo�e otkupiti delo uni�tenja.

LEONARD: Bog slobode da�e nam snage.

PANKRACI: �to govori� o Bogu? Klizavo je tu od krvi ljudske. �ija je to krv? Iza nas ostado�e dvori�ta zamka � sami smo, a �ini se kao da je tu bio neko tre�i.

LEONARD: Mo�da ovo probodeno telo?

PANKRACI: Telo njegova pouzdanika, mrtvo telo � ali tu ne�iji duh vlada� A ta kapa � sam taj grb na njoj � gledaj dalje, onaj kamen koji stoji iznad provalije. Na tom mestu puklo je njegovo srce.

LEONARD: Bledi�, u�itelju.

PANKRACI: Vidi� li tamo visoko � visoko?

LEONARD: Iznad o�trog vrha vidim nadnesen oblak, na kojem se gase zrake sun�ane.

PANKRACI: Stra�no znamenje gori na njemu.

LEONARD: Valjda te vara vid.

PANKRACI: Milion ljudi me je malo�as slu�alo � gde je moj narod?

LEONARD: �uje� li njihove uzvike � zovu te � �ekaju te.

PANKRACI: �ene i deca su brbljali da �e se on pojaviti, ali tek poslednjeg dana.

LEONARD: Ko?

PANKRACI: Kao stub sne�ne beline stoji iznad provalije, obema rukama naslonjen na krst, kao osvetnik na sablju. Kruna od trnja na�injena mu je od spleta munja �

LEONARD: �ta se to s tobom doga�a? �ta ti je?

PANKRACI: Od munje toga pogleda umire, valjda, svako ko je �iv.

LEONARD: Sve vi�e ti nestaje rumenila s obraza� � Hajdemo odatle, hajdemo! �uje� li me?

PANKRACI: Stavi mi ruke na o�i, pritisni mi pesnicama zenice, odvoji me od toga pogleda, koji me mrvi u prah.

LEONARD: Je li ti dobro ovako?

PANKRACI: Slabe su ruke tvoje � kao u duha, bez kostiju i mesa, prozra�ne kao voda, prozra�ne kao staklo � prozra�ne kao vazduh. Jo� vidim.

LEONARD: Nasloni se na mene!

PANKRACI: Daj mi bar mrvu mraka!

LEONARD: O u�itelju moj!

PANKRACI: Mraka � mraka!

LEONARD: Hej, gra�ani � hej, bra�o, demokrati, u pomo�! Hej, u pomo�, u pomo�, pomo�!

PANKRACI: Galilaee, vicisti!^[1]

(Pada u naru�je Leonardovo i umire.)

NAPOMENE

^[*] Lovorove kapi � Nap. prire�iva�a.

^[**] � ropsko stado podra�avalaca; parafraza Horacijevog stiha (Epist. I 19, 19): O imitatores, servum pecus � Nap. prire�iva�a.

^[1] Galilaee vicisti � Galilej�e, pobedio si! � re�i rimskog cara Julijana Apostate (361�363), koji je za vreme svoje vladavine gonio i mu�io hri��ane.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | O Poljskoj | Prevodi | Bibliografija
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt