Projekat Rastko : Poljska

Du�an Drlja�a

Marija Dombrovska
o Poljacima u Bosni

Zbornik za slavistiku Matice srpske, 1976, br. 10, str. 133�148.

�iroj javnosti je malo poznato, ili sasvim nepoznato da je slavna poljska knji�evnica Marija Dombrovska boravila 1934. godine me�u poljskim doseljenicima u Bosni i o tom svom kratkom boravku iznela, kako sama na kraju izve�taja ka�e, "subjektivne utiske i zaklju�ke". Njen izve�taj pod naslovom Polscy osadnicy w dawnej Bo�ni na 22 stranice pisane ma�inom �uva se u var�avskom Arhivu novih akata pod brojem 10.462, me�u mnogim dokumentima poljskog Ministarstva spoljnih poslova iz me�uratnog perioda.^[1]

Osim op�tih napomena, izve�taj Marije Dombrovske sadr�i ova poglavlja: privredna situacija poljskih sela u Bosni (s. 2�6), politi�ki polo�aj poljskih doseljenika u Bosni (s. 7�10), zajedni�ki �ivot sa starosedeocima (s. 10�12), pitanje �uvanja narodnosti (s. 12�14), kulturni razvoj (s. 14�16) i, na kraju, �ta je mogu�e u�initi (s. 16�22).

Prema uvodnom tekstu, sti�e se utisak da je Marija Dombrovska putovala u Bosnu s drugim ciljem: da prikupi gra�u za neko svoje novo knji�evno delo ali je, sticajem okolnosti, pisala o su�tinskim pitanjima tamo�njih Poljaka. U svakom slu�aju, kao vrsni pisac i publicista koji je �irio ideju zadrugarstva, ona je mogla da shvati i oseti su�tinu problema poljskih doseljenika u Bosni i da ostavi izve�taj koji se po dubini zahvata i, pre svega, objektivnosti pristupa izdvaja iz grupe sli�nih "obave�tenja" iz Bosne toga vremena.

Izve�taji iz toga doba bili su, po svojim informacijama, uglavnom jednostrani, pa i kontradiktorni. Iza mestimi�no objektivnog prikaza polo�aja i stava svoje strane, krilo se nerazumevanje, pa �ak i mr�nja prema postupcima druge strane. Primera radi navodimo da 1934. poljski konzul u Zagrebu Stefan Fidler Alberti pi�e najpre prili�no objektivno o Poljacima i doma�em �ivlju u Bosni i isti�e izvestan liberalizam vlasti kad je prosveta u pitanju da bi na kraju napisao i ovo: "�este zloupotrebe ni�ih funkcionera dr�avne administracije, naro�ito �andarmerije, ukazuju na podozriv, neodgovoran pa �ak i njihov neprijateljski stav prema stanovni�tvu (poljskom � D. D.)".^[2] Po njemu, "vlasti su poslu�ne i postupaju prema smernicama centralisti�ke vlade, pa se trude da pomo�u zaista 'isto�nih' metoda sve te nacionalne i verske posebnosti izravnaju i naseljenike posrbe."^[3] Prema njegovim re�ima, "u ovom slu�aju je najpotpunija i najefikasnija politika ljubazne odlu�nosti",^[4] jer istovremeno opasnost preti i s druge strane u vidu "antipoljske agitacije lokalnog ukrajinskog klera".^[5] U isto vreme i poslanik Poljske Republike u Beogradu V. Ginter ovako pi�e Ministarstvu spoljnih poslova: "U su�tini, kako pravni tako i socijalni polo�aj na�ih kolonista u Bosni ne mo�e se smatrati zadovoljavaju�im".^[6] Ne�to ranije on je pisao o "brutalnim postupcima jugoslovenskih vlasti, kojima poljske koloniste diskrimini�u u odnosu na doma�i svet".^[7]

O ekstremnom stavu jugoslovenskih vlasti prema kolonistima nisam, na �alost, na�ao podatke u sa�uvanim dokumentima Banovinskog arhiva u Banjaluci, ali se neki zaklju�ci mogu izvu�i na osnovu pisanja npr. "Vrbaskih novina". Tako, godine 1933, povodom osnivanja Jugoslovenske radikalne selja�ke demokratije (JRSD) u prnjavorskom srezu, te novine pi�u: "Verski i plemenski antagonizam, koji je u nekada�njoj strana�koj borbi raspirivan, potpuno je sam po sebi nestao�"^[8] Godinu dana kasnije, u prnjavorskom srezu vodi se borba s odmetnikom Konopkom i dopisnik B. Kljaji� javlja: "Pohap�en je veliki broj Galicijana (zajedni�ko ime za Poljake i Ukrajince u Bosni � D. D.), odmetnikovih jataka i preduzete "najenergi�nije mere" (navodnice D. D.) da se ovom odmetniku jednom stane na kraj. Ako i ovaj put ne bude ubijen ili uhva�en, ne preostaje nikakav drugi na�in, nego nekako evakuirati sve Galicijane iz nekoliko susednih sela".^[9] (podvukao D. D.). Ovih nekoliko navoda dovoljno je da uka�u na prili�no te�ku situaciju i zao�trene odnose u bosanskoj Posavini pre 40 godina.

Istina, Marija Dombrovska je 1935. objavila jedan deo svoga izve�taja Polacy w Jugos�awii, (Wiadomo�ci Literackie, Nr 16 (596) r. XII, Warszawa 1935), u kome je mnogo re�eno, kao: da Poljska ne bi trebalo, u odnosu na Jugoslaviju, da se poziva na Ugovor o pravima manjina; o bedi koja vlada u selima u Poljskoj i o plenitelju; o nedovoljnom razumevanju poljskog koloniste za situaciju u kojoj je kolonizacija izvr�ena (austrijska, dr�avna) i za promene koje su ga u novostvorenoj Jugoslaviji stavile u nepovoljniji polo�aj, o neshvatanju mentaliteta doma�eg stanovni�tva, posebno Srba, itd. Izostale su, verovatno na intervenciju urednika opaske: o nedovoljnom anga�ovanju poljske crkve u pitanjima kolonista u Bosni, izostala su, zatim, imena � sve�tenika i biskupa u Bosni koje Dombrovska kritikuje zbog prohrvatske delatnosti me�u poljskim kolonistima; o pogre�noj, idealizovanoj slici zavi�aja koju kolonista jo� uvek ima; predlozi o tome �ta bi trebalo �initi u jugoslovenskoj �koli i �tampi; ne pominje se u o�troj formi Savez Poljaka i o njegovoj delatnosti se uop�tenije govori; izostale su, najzad, i zamerke koje su Jugosloveni stavljali poljskoj spoljnoj politici � zbog posete Gembe�a.

Zbog svega iznetog, smatrao sam da je tekst izve�taja poznate knji�evnice neophodno dati integralno, u prevodu na srpskohrvatski jezik, kratak pogovor i odgovaraju�e napomene ispod crte. Evo tog teksta:

Sela koja delimi�no ili u celini nastanjuju poljski doseljenici razme�tena su polukru�no, severno i severoisto�no od Banjaluke, u dolini reke Vrbasa i Ukrine, kao i u blizini desne Savine obale. Osim Banjaluke, njihovi trgovinski i administrativni centri su varo�ice: Prnjavor, Derventa i Bosanska Gradi�ka.

U te krajeve stigla sam suvi�e kasno (oktobar!), kad su putevi bili jedva prohodni zbog jesenjeg blata; politi�ki momenat je bio sasvim nepodesan (poja�ana budnost posle kraljeve smrti)^[10] i, najzad, udes �to mi se dogodio u putu (te�a povreda noge), sve mi je to ote�alo da obi�em ve�i deo teritorije, �to sam u po�etku nameravala da u�inim. Stoga se moja ekskurzija ograni�ila na boravak u selima: Karajzovci, Tro�elj (me�ovito poljsko-srpsko stanovni�tvo) i Novi Martinac (isklju�ivo poljsko stanovni�tvo). Me�utim, kako su na vest o dolasku "gospo�e iz Poljske" u ta sela do�li mnogi doma�ini iz Donjih Bakinaca, Gornjih Bakinaca, �atrnje i jo� nekih naselja, �esto udaljenih desetak i vi�e kilometara, pru�ila mi se mogu�nost da se na posredan na�in upoznam sa �ivotom, te�ko�ama i potrebama i tih sredina.^[11]

Iskreno tronuti, poljski naseljenici primali su me veoma srda�no. Gde god da sam se zadr�ala, ku�a se istoga �asa ispunila gomilom ljudi, od kojih se kasnije nisam mogla rastati, jer se vrlo �iv razgovor o svim mogu�im pitanjima produ�avao do duboko u no�.

Uprkos tome, kad je re� o umetni�ko-knji�evnim rezultatima, onda svoj boravak u Bosni mogu da smatram isklju�ivo kao uvod za dublje studije u tom pravcu. Uvod, posle kojeg bi usledio novi odlazak u Bosnu i du�i boravak u povoljnije godi�nje doba (zanimljivije s obzirom na ratarske poslove), kao i u povoljnijim politi�kim uslovima. Moj je utisak da bi mi taj boravak omogu�ile ovoga puta uspostavljene veze, kako sa na�im naseljenicima tako i sa mesnim merodavnim i kulturnim faktorima.

Poljaci su naseljeni na jednom od boljih zemlji�ta u Jugoslaviji (pri tome treba imati na umu da u toj zemlji i nema mnogo dobrog zemlji�ta). Istina, i neka poljska sela nalaze se u onim poslovi�no zaba�enim brdskim predelima ("Gde je i Bog rekao: Laku no�!"). Me�utim, sami naseljenici u kolonijama koje sam posetila hvalili su svoje zemlji�te i nagla�avali da u tom pogledu nemaju nikakve primedbe. U ravnici, to je te�ka i plodna ilova�a; na uzvi�enjima zemlja je lak�a, ali jo� uvek plodna, i pre 40�50 godina, neposredno po se�i �ume i kr�enju terena, ra�ala je bez �ubrenja. Sada je ve� neophodno ve�ta�ko �ubrivo, �iji se nedostatak delimi�no ose�a naro�ito u siroma�nijim doma�instvima.

U prvom periodu njihovog boravka naseljenicima je bilo veoma dobro (razume se, uz vrlo veliki napor; uz te�ak, gotovo pionirski trud) da su zemlju i kupovali, pa �ak i putem prira�taja i preko bra�nih veza stvarali potpuno nova doma�instva na zemlji�tu kupljenom od Srba ili Turaka (pretpostavljam da sela sa me�ovitim stanovni�tvom poti�u upravo otuda, s obzirom na to �to su prvobitnom Vladinom kolonizacijom ljudi naseljavani na tzv. "numerama", te su stvorena �isto poljska sela).^[12] U ovom trenutku ne mogu da ka�em u kojoj je meri taj pokret za kupovinu zemlje oslabio, s obzirom na krizu (ili na druge uzroke koji ga ko�e). Naseljenici o tome govore kao o stvari koja je jo� uvek aktuelna.

Povr�ina ve�ine imanja iznosi od 20 do 100 duluma pa i vi�e (5 do 20 morga). Razbijenost parcela veoma je neznatna; me�usobno prili�no udaljene farme �ine selo. Me�utim, deobom zemlje deci ili drugim �lanovima porodice na�i zemljaci su uspeli da svoje parcele usitne.

U periodu pred [prvi] svetski rat, a zatim i posle velikog rata bio je iz poljskih sela, navodno, prili�an broj slu�ajeva sekundarne emigracije u Ameriku, u potrazi za zaradom.^[13] Odlazili su preko Okeana da bi se posle nekoliko godina vratili u svoja bosanska naselja. Da li je tu emigraciju uslovilo siroma�tvo ili �udnja da se steknu znatnija sredstva za kupovinu zemlje, ili su pak na smenu delovala oba �inioca, te�ko je re�i bez podrobnije analize te pojave. Doma�ini sa kojima sam o tome razgovarala, �itavu stvar su uop�teno obja�njavali: "Svako se o svom �ivotu brine kako zna i ume" ili, pak, kao obja�njenje navodili �elju za avanturom, i �udnju "da se vidi svet". I ve�inom su tvrdili da im boravak u Sjedinjenim Ameri�kim Dr�avama nije doneo o�ekivanu korist.

Bilo kako bilo, izgleda nesumnjivim da se sada�nji polo�aj naseljenika pogor�ao zbog: 1. krize koja ih poga�a kao i zemljoradnike celoga sveta, 2. velikog prirodnog prira�taja, za koji nema perspektive u drugim zanimanjima, i 3. nedostatka bilo kakve privredne organizacije me�u njima.

U tom pogledu �ivot poljskih naseljenika stoji na mrtvoj ta�ki. Lokalni faktori, kako dr�avni tako i dru�tveni, nisu posebno zainteresovani za privredni uspon ovog nacionalno razli�itog stanovni�tva. A na�i pak ljudi ne shvataju koristi od zajedni�kog delovanja i s malim izuzetkom, ne ose�aju potrebu stvaranja zemljoradni�kih udru�enja i zemljoradni�kih zadruga.^[14] U tome su oni i indolentni, jer tamo gde nai�u na takvu ve� stvorenu organizaciju umeju da je cene i te kako koriste. Tako, na primer, sela Karajzovci i Tro�elji u blizini izvanredno organizovane, u privrednom pogledu, nema�ke kolonije Nova Topola, �lanovi su nema�ke zemljoradni�ke kooperative, u kojoj se snabdevaju oru�ima, semenom i �ubrivom, a njoj isporu�uju i neke svoje proizvode. Jesu li na�i kolonisti u drugim selima �lanovi srpskih odnosno hrvatskih kooperativa � nisam uspela da utvrdim. Kad je re� o Novom Martincu (a moj je utisak da je to uglavnom norma), celokupna trgovina poljoprivrednim proizvodima je u rukama trgovaca iz Banjaluke, Prnjavora i Gradi�ke (�esto doma�ih Jevreja � �panaca, a u nekoliko slu�ajeva i poljskih Jevreja). Od na�ih kolonista veliki kupac, a delimi�no i isporu�ilac je veliko i razvijeno preduze�e � red trapista kod Banjaluke. �ak i prili�no udaljena sela, kao Karajzovci, isporu�uju trapistima mleko, melju kod njih �ito, i sl.

Tri zadruge (ako brojku dobro pamtim), koje je inicirao Generalni konzulat, dosad postoje samo na papiru a njihovo stupanje u �ivot nailazi na te�ko�e kako me�u kolonistima (potpuno odsustvo �elje, a delimi�no i nemogu�nost da se u to ulo�e i najminimalnija sredstva), tako i potpuni nedostatak literature i ljudi koji bi se oko toga zauzeli. A zatim, navodno, i te�ko�e kod vlasti kao �to su, na primer, one u vezi sa njihovim imenom, jer vlasti ne�e da se slo�e da ispred naziva zadruga stoji ono "poljska".^[15]

Po mi�ljenju na�eg Generalnog konzulata, polo�aj naseljenika ne samo da se pogor�ao, ve� je veoma lo�. Ne �elim da negiram to mi�ljenje koje se nesumnjivo oslanja na potpunije od moga, teoretsko i prakti�no, poznavanje terena, da �to se mene ti�e, nisam ponela tako tragi�an utisak. �ta vi�e, tamo nigde nisam primetila pojave onakve bede kakva se danas bez truda zapa�a� (nedostaje re� � D. D.) u u Poljskoj, a koja navodno vlada u mnogim posebno planinskim predelima kod doma�eg jugoslovenskog stanovni�tva (podvukao D. D.).

Poljske ku�e su �iste i dobro opremljene poku�stvom. Sobe su prostrane i svetle, prozori tako�e veliki, jednokrilni i dvokrilni, dvori�ta �ista i dobro ure�ena, bez sme�a i �ubri�ta pred ulazom. A osim toga� sa klozetima. Ku�e su unutra sve�e okre�ene (mada su vrlo �esto bez podova), okru�ene cve�em, venjacima ili malim vo�njacima. Zapazila sam da su im njive dobro obra�ene i zasejane, ozimi usevi su svugde dobro krenuli; konji su im krupni, a krave ni�ta manje od njih, mada je sto�arstvo u na�ih naseljenika uop�te slabo razvijeno. Nisu ni bez peradi, a videla sam �ak i �urke u �ije gajenje treba prili�no ulo�iti, a uz to je i dosta rizi�no. Vr�aj se obavlja prete�no specijalnim dolapima sa sto�erom, na principu prenosnog to�ka"kierat", zatim parnim vr�alicama koje vlasnici Nemci ili imu�ni Srbi iznajmljuju pod ujam od zrna. Pokazali su mi, me�utim, parnu vr�alicu �iji je vlasnik Poljak.

Istina je da se na�i naseljenici �ale na nedostatak gotovine, ali mi se �ini da nije pravilo da im novac ponestane za ono �to je najneophodnije: obu�u, �ibice, gas, so i duvan, a koji se nedostatak danas zaista �esto, u u najdrasti�nijem obliku ispoljava kod nas (podvukao D. D.). Prema re�ima doma�ina s kojima sam razgovarala, bez dinara ostaju kad plate porez, zatim kamate na dugove, a ponekad i dugove u celosti. C druge strane saznala sam da ima slu�ajeva da duguju za porez, ali mi se �ini da to nije op�ta pojava. U svakom slu�aju, nigde nisam nai�la na �alosnu legendu o plenitelju, o plenidbi krava, poku�stva u sl. � o onome �to ne mo�e da mimoi�e va�e uho kad odete u bilo koje ve�e selo u Poljskoj (podvukao D. D.). Ovo pominjem stoga �to znam da je postojala koncepcija da se kolonistima iz Jugoslavije olak�a povratak u Poljsku. Iako je ta koncepcija, mo�da, i odgovarala �eljama nekih kolonista (svih ni u kom slu�aju!) a tako�e (�to je i razumljivo!) �elji ovih ili onih jugoslovenskih faktora, �ini mi se da se ona, sa stanovi�ta privrednih interesa samih kolonista, ne mo�e prihvatiti bez kritike. Moram, naravno, da naglasim da se moj sud o ovom pitanju oslanja na subjektivne utiske (podvukao D. D.) sa ograni�ene teritorije i na osnovu susreta najverovatnije s "elitom" tamo�njih emigranata. Me�utim, �ak ni s kola, kojima sam putovala po ovim krajevima, nigde nisam videla poljsku naseobinu koja ne ostavlja dobar utisak, prete�no znatno bolji nego prose�na seoska ku�a u Poljskoj i �esto bolji (mada ne uvek �arolikiji!) od izgleda srpskih ku�a.

Na�elnik Odeljenja za poljoprivredu Vrbaske banovine g. Markovi�, koji dobro poznaje �ivot poljskih kolonija, ne samo po svom polo�aju, ve� i stoga �to se rodio i odrastao u selima u kojima �ive Poljaci, u razgovoru sa mnom tvrdio je da se poljska imanja slu�beno vode kao dobra i da, na primer, 75% isporuka semenske deteline u celoj Banovini daju Poljaci. G. Markovi� je tako�e isticao �vrstinu, strpljivost i neumornu vredno�u Poljaka, njihovu sposobnost za odricanjem, ume�nost prilago�avanja i u najgorim uslovima, uz istovremenu otpornost na uticaje razne vrste koji bi bili u suprotnosti s njihovim nacionalnim ose�anjem. Izneo je zatim mi�ljenje da su poljske kolonije, same po sebi, a zatim i kao �inilac u sveop�toj privredi zemlje veoma zanimljiv problem, koji bi vredelo prou�iti. Dodao je i to, da bi mo�da bilo dobro da neki student, poljski ili jugoslovenski stipendista, obradi to pitanje, recimo kao temu za diplomski rad. �ini mi se da bi ova misao mogla da se pove�e s nacrtom statisti�ke ankete poljskih kolonija, koji je iznelo na�e Poslanstvo u Beogradu i da bi to trebalo ista�i i podr�ati.

Prema podacima Generalnog konzulata u Zagrebu, 80% na�ih kolonista ima jugoslovensko dr�avljanstvo.^[16] Prema istim podacima, poljski kolonisti su to dr�avljanstvo dobili na na�in koji je u izvesnom smislu policijski, naime, popisom poljskog stanovni�tva i njegovog automatskog ubrajanja u jugoslovenske dr�avljane. Saglasno sa onim �to je 17. H 1934. u svom referatu u Zagrebu izneo konzularni �inovnik i potpredsednik "Poljskog ognji�ta" ("Ognisko polskie") g. P. Kovalik, takav na�in re�enja dr�avljanstva kolonista treba smatrati nasiljem od strane vlasti. Me�utim, ako se tom pitanju pri�e sa �ivotne a ne sa "doktrinarne" strane, nemogu�e je prenebre�i da je do tog "carskog reza" u uslovima u kojima je za same poljske koloniste nedostatak precizno utvr�enog dr�avljanstva bio nepovoljan u najve�oj mogu�oj meri (podvukao D. D.). �ak i da su primenjene najliberalnije mere, ve�ina kolonista optirala bi u korist Jugoslovenskog dr�avljanstva, i to ne zbog ose�anja ve� zbog �ivotne neophodnosti. Ne �ini mi se celishodnim isticanje tog ve� "presu�enog" pitanja kao "kamena smutnje i spoticanja", kako sa gledi�ta interesa samih emigranata tako ni sa stanovi�ta pobolj�anja odnosa tih doseljenika sa doma�im vlastima i stanovni�tvom. C jedne strane, jugoslovensko dr�avljanstvo ote�ava, kako �u to kasnije objasniti, delovanje poljskih faktora na podru�ju kolonija i, mo�da, omogu�ava lak�e odre�ivanje kolonista, a s druge strane, ipak obezbe�uje i olak�ava politi�ki polo�aj naseljenika koji bi mogao biti i gori ako se imaju u vidu specifi�ne okolnosti u kojima je do te kolonizacije do�lo.^[17] Kad se to pitanje razmatra, ne bi se smelo zaboraviti da to nije poljska, ve� austrijska vladina kolonizacija (podvukao D. D.). To na�e emigrante �igo�e, u izvesnom smislu, �to je njihov praiskonski greh (bez stvarne krivice!), u o�ima doma�ih vlasti i stanovni�tva. Ta okolnost se ovde posebno ne isti�e i mo�e postepeno da padne u zaborav, ali odre�eni "�al" zbog toga jo� uvek postoji, i posmatra� koji je osetljiviji na tu�e psihi�ke odbojnosti mo�e ga bez te�ko�a otkriti, a razumljivo je da se to ose�anje ne ubraja u �inioce koji olak�avaju me�usobne odnose. A sada � stvar izuzetno zna�ajna. �tetni uticaj tog austrijsko-vladinog po�etka ba� kod samih emigranata ispoljava se znatno sna�nije (i �tetnije po njihov polo�aj!) nego kod Hrvata ili Srba. Naime, celokupno starije pokolenje na�ih doseljenika odli�no pamti da su Poljaci u Bosnu do�li i u njoj �iveli nekoliko godina kao povla��eni �ivalj, privilegovan od strane vlasti, dr�avotvoran � kako bismo to danas rekli (podvukao D. D.). Ti ljudi, na niskom prosvetnom, a naro�ito politi�kom stupnju razvitka, nisu u stanju da shvate uzroke vratolomne promene svog polo�aja, ne mogu da shvate kako je do�lo do toga da oni, od nekad rado vi�enog, pa �ak i favorizovanog elementa uvrste se u red samo tolerisanih gra�ana. To se sve pripisuje isklju�ivo inatu i uro�enom progoniteljskom instinktu u Srba koje, u duhu i me�u sobom smatraju najgorim tupoglavcima na svetu. U toj oblasti nai�la sam, naravno, i na bla�e i pomirljivije stavove, ali su se i ti odlikovali, u najmanju ruku cini�nim kritizerstvom. Kao rezultat tog upro��enog shvatanja, na�i skoro sa suzama u o�ima spominju Austriju i cara Franju Josifa i s ljubavlju pri�aju o austrijskom vremenu, bez ikakvog razumevanja za slobodu za koju se Jugoslavija izborila.

Ako se stvari uzmu objektivno, o�igledno je da Srbi nisu ni bolji ni gori od drugih naroda na svetu (podvukao D. D.). Kod njih, kao i uostalom kod ve�ine evropskih naroda, vlada sistem policijskog i autoritativnog re�ima, a u vlasti se ispoljava narastaju�a sklonost za diktaturom. A to �to je narod (posebno njegov srpski deo), bez obzira na sada�nje veoma lepe domete civilizacije, koji �e u budu�nosti biti jo� ve�i, ne�to primitivniji i vrlo impulsivan, �to se u praksi manifestuje veoma brutalno, dovodi to do logi�nog i razumljivog protivljenja druge strane. To protivljenje treba da se uzme u obzir u akciji brige o kolonistima. Ne bi se nikada smelo, naro�ito kada je re� o poljskim zvani�nim �iniocima, neposredno pozvanim da vode tu brigu � da odu na stranputicu jednostrane ili demago�ke interpretacije �injenica, ili, pak, upro��enog zgra�anja nad grehovima srpskih vlasti, jer su to grehovi koji su danas op�ti u svakoj zemlji ^[18] (podvukao D. D.)

Srpske vlasti, ni u kom slu�aju, nisu blage prema sopstvenim zemljacima, ali se ne sme kriti da su po kraljevoj smrti ispoljile veliku nervozu koja se, u odnosu na strane koloniste � posebno Ma�are i Talijane a delimi�no i na Poljake, grani�ila s prestupima. Neposredno posle marseljskih doga�aja, seoska �andarmerija stavljena je u stanje stroge pripravnosti. Osim toga, po re�ima na�ih naseljenika, koje je potvrdio i veoma nepristrasni po�asni konzul g. Burda, naoru�ano je �ak i srpsko civilno stanovni�tvo, nastanjeno u blizini sela sa kolonistima strane narodnosti. C tim u vezi, osim slu�benog �ikaniranja, kao �to su: revizije, tra�enje oru�ja, pritvori i sl., po�eli su i li�ni obra�uni: batinanje, napadi, premeta�ine stanova itd.

Doma�ini iz Gornjih i Donjih Bakinaca koji su do�li k meni �alili su se, pored ostalog, da su ih odvla�ili u �andarmerijske stanice, tukli do iznemoglosti, lomili rebra ska�u�i na ljude sa stola itd., a da potom o�te�eni nisu dobili nikakvu satisfakciju, Za relativno kratko vreme, te malverzacije su obustavljene,^[19] mada mi nije poznato da li �e i za jedan od tih kriminalnih prestupa biti upu�ena prijava tu�iocu.

Do kog su stepena odnosi tamo zao�treni, puni sumnje i napetosti (u najmanju ruku, takvi su dosad bili), mo�e da se vidi i po sasvim neznatnom incidentu, kao �to je onaj da sam i sama na svom prvom preno�i�tu, kod doma�ina Kumo�a u Karajzovcima, u pono� imala posetu� �andarma. Moje doma�ine su ispitivali zbog �ega su se kod njih sakupljali ljudi, ko je doputovao i sl., a mene � jesam li donela neke knjige, �ta je cilj moga dolaska i koliko nameravam da ostanem. Pona�ali su se, istina, veoma uljudno, a dovoljno je bilo pomenuti prezime g. Burde pa da taj doga�aj ostane bez posledica. Bila je to veoma simptomati�na epizoda za odnose koji tamo vladaju, mada treba uvek imati na umu � da je tako ne samo tamo ve� svugde u svetu) (podvukao D. D.).

Teorijski uzev�i (ukoliko se u datom slu�aju uop�te mo�e govoriti o teoriji), poljski kolonisti ne razlikuju doma�i �ivalj od vlasti, te svima pripisuju neraspolo�enje prema sebi, s tim �to su razli�ite pobude koje ga diktiraju. Po shvatanju kolonista, ono je kod vlasti usled sklonosti uro�ene Srbima da uvek "progone ljude", a kod stanovni�tva � iz zavisti. Poljski seljak u Bosni smatra sebe me�u Srbima �iniocem napretka i unapre�enja zemljoradni�ke kulture, pa to svoje preimu�stvo isti�e na svakom koraku. Prema saop�tenju kolonista, u vreme nastanka poljskih sela, "Bosanci" su gajili samo kukuruz i bavili se sto�arstvom. Tek su ih Poljaci nau�ili gajenju �itarica i krtolastih biljaka, primeni plodoreda, boljem oranju, upotrebi ve�ta�kih �ubriva i sl. Srbi su, navodno, zbog tog preimu�stva poljskih naseljenika veoma ljubomorni^[20] i popreko gledaju na �irenje poljskih poseda koje nastaje usled kupoprodaje imanja.

"Pa oni nam zemlju sami prodaju � pri�ao mi je jedan od na�ih doma�ina � jo� nas obilaze i nutkaju da je kupimo, a zatim zavide �to �e uskoro Poljaci zauzeti �itavu Bosnu. A kad Srbin proda zemlju i dobije novac, on kupi takve konje da ne mo�e da ih obuzda, uparadi se i lumpuje, pije i peva, jurca dok sve ne pro�erda. Oni ne �ele da rade, vole da uzimaju "sve �to im �ivot pru�a".

Sasvim je jasno da je ovaj stav prili�no povr�an i zasniva se na odsustvu razumevanja za razliku u nacionalnom mentalitetu. Srbi se odlikuju znatno ve�om dozom prvobitnog romantizma, ose�anja za poeziju u estetskog senzibiliteta od na�ih okretnih "paora" (ch�opek). Temperament im je vi�e ju�nja�ki, lakomisleniji su po svojoj psihi�koj konstituciji (podvukao D. D.). Klimatsko bla�enstvo, neizreciva lepota zavi�ajnog pejza�a i vekovno ropstvo nisu pogodovali razvitku prizemnih doma�inskih, tj. ratarskih vrlina. Pa i u tom pogledu, u�injeno je u Jugoslaviji mnogo i jo� se �ini, te to zemljoradni�ko preimu�stvo na�ih naseljenika mo�e uskoro da padne u zasenak ako ve� ne pripada pro�losti.

Ne mo�emo se �uditi da se Srbi � u ne samo srpski seljaci nisu naro�ito radovali �to su se na retkim dobrim parcelama, kao �to sam ve� pomenula, raskomotili stranci, te da u na tom tlu mo�e da se stvara ne ba� povoljno mi�ljenje (podvukao D. D.).

Pa ipak, u svakodnevnom i prakti�nom �ivotu, odnosi se uskla�uju bolje nego �to proizlazi iz napred pomenutih stavova. Ti odnosi nisu li�eni znakova dobrog, a postoje mogu�nosti i za uskla�eniji zajedni�ki �ivot. I upravo te momente treba isticati i na tome graditi budu�i bolji polo�aj na�ih kolonista.

�to se ti�e odnosa s drugim useljeni�kim kolonijama, oni su dobri s Nemcima (prete�no katolici), ne znam kakvi su sa �esima i Italijanima, veoma lo�i sa Ukrajincima, stalno raspirivani od grkokatoli�kog sve�tenstva.

Ne�e biti na odmet ako pomenem i odnos kulturnih krugova Banjaluke prema poljskim kolonistima. Na sasvim uskom planu, na kojem sam imala mogu�nosti da se sretnem s tamo�njim tzv. dru�tvom, primetila sam dve vrste toga odnosa: skoro potpuno neznanje o na�im kolonijama, ili temeljito i svesno poznavanje, dobronamernost i zanimanje za njih. Uostalom, dobronamernost je prisutna u oba slu�aja. Navodno, u slu�aju potrebe, neki od uticajnih predstavnika banjalu�ke inteligencije interveni�u kod vlasti u slu�ajevima va�nim za na�e koloniste.^[21] Uzgred re�eno, momenat u kome sam se na�la u Banjaluci bio je krajnje nepodesan za ispoljavanje bilo kakvog poljsko-jugoslovenskog prijateljstva. Pretenzije u odnosu na Poljsku, zbog njene inostrane politike bile su u to vreme tako sna�ne da je �ak i u selu, gde sam posetila porodicu imu�nog srpskog seljaka, ina�e srda�an razgovor po�eo od pitanja o� poseti Gembe�a Var�avi. C tim u vezi, u Banjaluci su se trudili da ne iskazuju svoja ose�anja, ali se "�al" ose�ao u dubini du�e, i to veoma bolno pitanje je zaobila�eno, iz pristojnosti i s naporom. Reda radi navodim da sam se u na�em Generalnom konzulatu u Zagrebu srela sa stavom no kome su neiskreni izlivi srda�nosti koje kulturni u zvani�ni krugovi Banjaluke ispoljavaju prema na�im kolonistima; smatram da ta stvar ne mo�e da se uzme tako jednostrano. Ljudi su svugde ljudi, i rukovode se slo�enim pobudama" (podvukao D. D.).

Starije pokolenje na�ih emigranata su pravi Poljaci, �iji je jezik o�uvan i skoro netaknut, kao i nacionalno ose�anje. Samo u toku vi�e�asovnog razgovora, kada se raspri�aju "do usijanja", ponekad ubace neku hrvatsku re� i izraz. I nedovoljno smela i govorljiva mlade�, �ini to tako�e dobrim poljskim jezikom. �ak i sitna deca, i to u nacionalno me�ovitim selima, govore poljski. �to se ti�e mogu�nosti odro�avanja, sude�i po �injenicama kao �to su: isklju�ivo srpskohrvatske �kole, sve�tenici � stranci, nedostatak poljske inteligencije � do njega �e vrlo brzo do�i, a tako o tome misle i mnogi lokalni krugovi (i hrvatski). Me�utim, me�usobno suprotne zaklju�ke mo�emo da izvu�emo ako se oslonimo na re�i samih naseljenika. Na primer u Karajzovcima su me ube�ivali "da bi svaki od kolonista pre umro nego �to bi se odrekao ili zaboravio svoj jezik, otad�binu ili veru, a raskomadali bi onu koja bi se udala za Srbina ili Hrvata". U tom ube�ivanju i uop�te u ispoljavanju patriotizma prednja�ile su, u skladu sa tradicijom, �ene. U tom pogledu, pesimisti�kiji stav su imali stanovnici Novog Martinca, koji su tvrdili (i �ene i mu�karci) "da za trideset godina od poljskog jezika ne�e biti ni traga, jer se ispovedamo na hrvatskom, a na�a deca vi�e ne znaju poljske, ve� pevu�e srpske pesme".^[22]

U svakom slu�aju, njihov kako optimisti�ki tako i pesimisti�ki stav o tome dokaz je jo� uvek sna�ne �elje da se poljski nacionalni identitet sa�uva, mada u svim sredinama nije ba� dobro u tom pogledu. C druge strane, znam da postoje me�oviti brakovi. Znam i to da se nepovoljno ili, u najmanju ruku, sumnji�avo gleda na poku�aje da se naseljenici uvuku u orbitu aktivnijeg ispoljavanja poljskog identiteta, jer je to nepotrebno zamla�ivanje ljudi i izlaganje tro�kovima s nepovoljnim posledicama za njihove lokalne interese (pismo jednog polupismenog poljskog naseljenika Generalnom konzulatu u Zagrebu).

Ve�ina emigranata idealizuje Poljsku i gaji prema njoj sentimentalna ose�anja, �to proizlazi iz vere u mogu�nost da ona mo�e da im pru�i pomo� �ak i u najsitnijim konkretnim pitanjima, kao �to su, na primer, povra�aj za vreme Austrije datog, a sada uskra�enog prava na kori��enje �ume, kao i povra�aj novca, �to su ga uplatili u okviru prvog (neuspelog) poljskog dr�avnog zajma (to zahtevaju oni koji su u Bosnu do�li iz Amerike) itd.^[23] Daleka otad�bina izgleda im kao raj, bez kriza, bez ijedne te�ko�e s kojom se ina�e bore i morali bi se svuda boriti. Karakteristi�no je da, bez obzira na to �to nisu upoznati sa tzv. velikom politikom, svoja nadanja da �e im se polo�aj pobolj�ati ovi ljudi vezuju za odnos Poljske prema Jugoslaviji. � Kakav odnos na�e Poljske bude prema Jugoslaviji, tako �e n Jugoslavija postupati prema nama � uporno su mi ponavljali, komentari�u�i to na svoj naivan na�in re�ima: "Poljska je velika, tj. velesila, Jugoslavija mora s tim da ra�una".

Mo�e se slobodno re�i da je celokupno poljsko stanovni�tvo u Bosni ili nepismeno ili polupismeno, bez obzira na to da li zna ili ne zna �itati. "Svi mi ovde smo neprosve�eni, ne�kolovani", ka�u sami o sebi. A mla�e pokolenje ako je delimi�no "�kolovano", onda je to u srpskohrvatskim �kolama, po �ijem se zavr�etku tako�e duhovno ne razvijaju, jer ni hrvatske knjige ni novine nisam nigde videla. Od poljskih �asopisa, jedino �to sam mogla da vidim bio je "Vitez Bezgre�ne" (Deve Marije � D. D.). Biblioteke, stvorene ponegde trudom Generalnog konzulata, doslovno su "kap u moru", vi�e se ne razvijaju, pa i ono malo ljudi, koji uop�te �itaju, sve je te knjige ve� pro�italo, dok ih ostali i tako ne uzimaju u ruke. Jedine knjige koje su ovi ljudi preko mene tra�ili jesu zbirke crkvenih i svetovnih pesama i liturgijske knji�ice. G. Burda mi je pri�ao da su preko njega molili nabavku� sanovnika.

Pa ipak, duhovne mogu�nosti kolonista znatno prevazilaze nivo intelektualne "hrane" koju uzimaju i kojom �ele i dalje da se snabdevaju, ili, bolje re�eno, koju smatraju jedino svarljivom i, uop�te, postoje�om. Ovim ljudima ne nedostaje okretnosti, uro�ene inteligencije, duhovne gladi i ispravnog pogleda o svakom kompleksu pojava koji dopre do njihove svesti. Samosaznanje iskazano re�ima "Mi u Bosni smo neprosve�eni", kao i �esto isticani "�al" zbog toga, svakako su dobar znak. Me�utim, to je sirovi "duhovni kapital", koji se "ne obr�e" i ni u kom smislu ni�ta ne stvara, a bez ikakvog je podsticaja da krene s mesta.

Pitanje sve�tenika, bolje re�i njihovog nedostatka, dobro je poznato, pa se o tome ne�u rasplinjavati.^[24] Napomenu�u samo da o nekim sve�tenicima � strancima koji slu�e me�u kolonistima kao, na primer, o Nemcu iz Nove Topole imaju dobro mi�ljenje. Isto tako, i me�u sve�tenicima Hrvatima ima takvih, prema mi�ljenju kolonista, koji su "dobro raspolo�eni prema na�em narodu pa �ak u�e i poljski jezik, ali, kad se takav na�e onda ga banjalu�ki biskup odmah premesti". U tom pogledu kolonisti se tako�e sa setom prise�aju austrijskog vremena, kad su bar u nekim selima imali poljske �asne sestre, a u njima i lekara, apoteku, �kolu i sl.

Takozvano stanje morala u naseljenika je prose�no � �to zna�i srednje, a prema zvani�nim statistikama, prestupni�tvo nije ve�e od onog u doma�eg �ivlja. Pa ipak, �alile su mi se �ene u Novom Martincu da se omladina u selu "vi�e izbode no�evima nego �to bi je palo na bojnom polju".^[25] Me�utim, afera Konopke,^[26] koga su sreske vlasti proglasile "hajdukom" i koga su, kao opasnog bandita, mesecima gonile �itave ekspedicije �andarma i vojske, izla�u�i pri tom poljski �ivalj obavezi da im pru�a preno�i�te i �ikaniraju�i ga, mirisala je vi�e na "razbojni�ko odmetni�tvo" i korene joj je trebalo tra�iti u najcrnjoj bedi pojedinih sela pre nego u razbojni�tvu.^[27]

Pitanje brige o na�im emigrantima u Jugoslaviji je prili�no komplikovano i upravo tu izlaze na videlo te�ko�e u vezi s �injenicom o njihovom jugoslovenskom dr�avljanstvu. U stvari, na�a konzularna predstavni�tva nemaju nikakvu pravnu osnovu da vr�e bilo kakvu delatnost na tom terenu, tako da svaka intervencija, posebno u vreme op�te napetosti mo�e lako i, iz �isto formalnih razloga, da bude otklonjena zbog nedozvoljenog me�anja u unutra�nje jugoslovenske stvari. Na isti na�in, u u sli�nim okolnostima, bila bi otklonjena u u Poljskoj (podvukao D. D.). Valjda jedinu pravnu osnovu za zauzimanje oko neke nepravde, ili pak za kontrolu zbog nepo�tovanja elementarnih prava, �inili bi ugovori o manjinama, a koji se odnose i na Jugoslaviju. Ali, izgleda da ba� Poljska, iz razumljivih razloga, ne bi trebalo da se na njih zvani�no poziva. (podvukao D. D.).

Svaki neoprezan korak, preduzet bez dozvole ili bar prethodnog obave�tenja lokalnih vlasti, u pozitivnoj kulturnoj ili prosvetnoj delatnosti, nama naravno ne�e ni�ta smetati, ali �e ga emigranti veoma bolno osetiti na svojoj ko�i. Tu u su�tini ispravnu, ali u praksi neostvarljivu tezu, podr�avao je i napred pomenuti referat u "Poljskom ognji�tu". Na�alost, s tim treba ra�unati, na to se ne sme zaboraviti ba� tako kao �to ne bismo dozvolili da na to zaborave strani elementi u nas (podvukao D. D.).

Tek ako te okolnosti, uvek i doslovno, uzmemo u obzir, mogu�e je ne�to uraditi. A prilika je da se dosta u�ini, mo�da i vi�e nego �to se sada radi, ali jedino kori��enjem prijateljskih poljsko-jugoslovenskih odnosa koje, ako se stvar posmatra sa stanovi�ta interesa emigracije (a to gledi�te nas u ovom slu�aju zanima), treba �to potpunije i hitnije popraviti i odr�avati.

Kad je re� o izgledima za du�i period, i ako se stvarnost tako vidi, za poljsku emigraciju u Jugoslaviji �ini se najkorisnijom koncepcija na�eg Poslanstva u Beogradu, koje se svim silama trudi da na centralne merodavne faktore uti�e sugeri�u�i tvrdnju da je svako zapostavljanje, maltretiranje ili �ikaniranje poljskog stanovni�tva samo voda na mlin hrvatske opozicije koja, u takvim uslovima, mo�e da pridobije nezadovoljeno katoli�ko stanovni�tvo za svoja gesla. Li�no mi je �ao �to interese na�ih emigranata treba braniti na taj na�in, jer sama podr�avam Hrvate u razumem njihove pretenzije zbog prevage manje kulturnog srpskog elementa u vladi (podvukao D. D.). �ak bih volela da na�i emigranti poka�u spremnost da se jo� strpe, ukoliko bi za tu cenu mogli da pomognu hrvatskoj stvari. Me�utim, ako ostanemo na (meni stranom) terenu �isto politi�kih ciljeva, onda jedino navedeni argument mo�e, u datom slu�aju, da bude efikasan, jer je (sada�njim) srpskim vladaju�im krugovima jedino shvatljiv.

Me�utim, za bli�u budu�nost, u pitanjima svakodnevne stvarnosti, a prema stanju kako je opisano, uloga na�eg po�asnog konzula u Banjaluci g. Burde �ini mi se neprocenjivom. Konzul Burda je u tim krajevima �ovek sa vezama, voljen i po�tovan. On je, osim toga, dobre naravi, kulturan, u �ivotu prekaljen, dobro obave�ten o lokalnim odnosima i polo�aju na�e emigracije, a za Poljsku i njene probleme vezan je iskreno, i sve �to radi �ini bez ikakve naknade. Stoga, ukoliko se od njega ne bude o�ekivalo naro�ito juna�tvo ili velike �rtve, a za preterivanje u tom pogledu malo ko je sposoban; on je u datim uslovima nezamenljiv i jo� dugo �e to ostati.

Me�utim, po mom mi�ljenju, za emigraciju uop�te, pa prema tome i za onu u Jugoslaviji, potezi u dosada�njoj politici Organizacionog saveta Poljaka u inostranstvu (nezavisno od stvarnih zasluga Saveta), sumnjive su vrednosti. Naime, oni se trude da emigrante uvuku u politi�ku igru Poljske, a na liniji velikih sila. Takva politika nigde na svetu ne ostavlja dobar utisak, isto onako kao �to se u o�ima njenih inicijatora ne bi �inila podesnom ako bi je vodila neka od dr�ava koja ima svoje emigrante u Poljskoj (podvukao D. D.). Ideja formalnog Svetskog saveza Poljaka po svome duhu je pruska a ne poljska, pa mo�e ne samo da umanji moralni presti� Poljske ve�, u praksi, u naro�ito povoljnim okolnostima, da dovede da Poljake po�nu da izbacuju iz svih zemalja, kao element nesiguran u dr�avnom pogledu, odnosno nepo�eljan. Ove kriti�ke primedbe iznosim jer smatram svojom gra�anskom obavezom da nedvosmisleno iska�em ono �to mislim (podvukao D. D.).

�to se ti�e neposrednih prakti�nih zadataka, u pogledu na�e emigracije u Jugoslaviji, pred kojima se na�i dr�avni organi nalaze, mislim da nema potrebe na�iroko razglabati, jer svi zainteresovani dobro znaju da su "poga�ena" sva prava Poljaka na otvaranje svojih dr�avnih �kola,^[28] na pro�irenje mre�e biblioteka, �kolovanje bar nekoliko u�itelja^[29] i dru�tvenih radnika, stipendije za decu ratara koja �ele da se posvete zanatstvu ili uop�te nekom nezemljoradni�kom zanimanju, i sl. U toj oblasti, ograni�i�u se samo na nekoliko napomena op�tije prirode.

1. Svaka konkretna delatnost me�u emigrantima uslovljena je izdacima, a rad me�u jugoslovenskom emigracijom zahteva ih vi�e od drugih, jer tamo sve treba po�injati; nema nikakvih lokalnih poljskih rezervi, niti pak bilo kakvih vidljivih centara dru�tvenog �ivota koji bi, samim svojim postojanjem, podsticali koloniste na �rtve. C obzirom na to �to neki smatraju da ova emigracija postepeno nestaje, a svi misle (i to ispravno!) da je spolja zatvorena i da nema izgleda za dolazak ljudi iz zavi�aja, mo�e se nametnuti pitanje: nema li Poljska va�nijih briga no �to je ulaganje sredstava u o�uvanje nacionalnog identiteta i dobrog �ivota ove, na propast osu�ene �a�ice stranih dr�avljana poljskog porekla. Me�utim, stvar je u tome �to emigracija nema ose�anje da �e nestati i, mada ne raste dolascima spolja, ona se znatno razrasta iznutra i ispoljava, bar zasad, upornu �elju da sa�uva i oja�a svoj poljski jezik. Dakle, ta �elja je odlu�uju�a i ona obavezuje poljsku dr�avu na �to je mogu�e �tedriju pomo�. A po�to �e ti ljudi i tako ostati Poljaci, neka onda u svakoj oblasti budu onakvi kao �to treba, prema slici i prilici onih najboljih, a nikako onih najgorih.

2. Po mom mi�ljenju, u prosvetnoj delatnosti vrlo je va�no saznavanje ne samo o Poljskoj ve� u o Jugoslaviji, koju bi na�i emigranti morali potpunije da poznaju (i pro�lost u sada�njost) u pravednije da ocenjuju. �ini mi se, uop�te, da je jugoslovenska strana celokupnog pitanja donekle zapostavljena (podvukao D. D.). Mo�da bi bilo dobro da se u jugoslovenskoj �tampi povremeno pojave �lanci o pitanjima na�e emigracije, ili bar "reporta�e" i pri�e u kojima bi bili izneti primeri dobrih me�usobnih odnosa,^[30] pa �ak i sli�ice o uzajamnim pakostima i nesporazumima.

Trebalo bi ve�u pa�nju obratiti posebno na Banjaluku, jer od stava njenih merodavnih �inilaca u znatnom stepenu zavisi svakodnevica na�ih emigranata. A na te faktore mogu�e je uticati posredstvom stava tamo�nje inteligencije, veoma osetljive na to � po mi�ljenju g. Burde � kad se neko iz Poljske (ne mora to uvek biti neko iz vladinih krugova) zainteresuje za emigrante. �ini mi se da postoji mogu�nost da se i tamo organizuje predavanje ili �ak predavanja o Poljskoj, jer su me o tome i pitali u toku drugarskog sastanka.

3. Uloga crkve na ovom terenu neobi�no je va�na. I tako, Poljska katoli�ka crkva, koja svoje misionare �alje �ak i me�u divlja plemena, dosad se nije zainteresovala poljskim delom Bosne, bar kao misionarskim podru�jem. I mada sebe u Poljskoj smatra sto�erom nacionalnih ideala, ona se potpuno ravnodu�no i nipoda�tavaju�e odnosi prema velikoj opasnosti koja preti tim idealima u poljskim kolonijama nekada�nje Bosne.^[31] Iz takvog stava na�eg klera proizlazi da je u kolonijama mogu�e i duhovnu i svetovnu kulturu stvarati bez mantije i krstionice. Me�utim, stanje duhova na�ih emigranata je takvo da oni ne umeju da �ive bez sve�tenika. Sve�tenik je za njih jedini autoritet, zasada jedini �inilac koji je u stanju da ih mobili�e za u�e��e u dru�tvenom �ivotu. Razumljivo je da bi to morao da bude "bo�ji �ovek" (su�ta suprotnost od sada�njeg paroha u Detini), idealista, altruista, spreman da �ivi u veoma skromnim materijalnim uslovima, ne toliko obrazovan koliko mudar. Zadatak dr�ave svakako nije da vodi posebnu brigu o dobrim parosima, ali s obzirom na to �to se tim niko ne bavi, a ba� je to potrebno ovim ljudima, ovo pitanje trebalo bi hitno da se razmotri. Mo�da na taj na�in �to bi se zainteresovali prosve�eniji krugovi katoli�kog dru�tva. A za sada, dok tamo nema poljskih sve�tenika, vredelo bi pobli�e ispitati politiku hrvatskog klera da se sve�tenici koji pohrva�uju i ukrajiniziraju zamene onima koji se bolje odnose prema poljskim nacionalnim ose�anjima.

4. Bilo bi veoma po�eljno da se za pitanja zemljoradni�kih i zemljoradni�ko-prehrambenih zadruga zainteresuju poljski zadru�ni savezi, koji bi mogli da prime na sebe obavezu propagiranja pokreta na terenu kolonija, ili, bar, da kolonistima po�alju literaturu o tome.

5. Na kraju, mala napomena o sitnom, ali za mene prili�no zanimljivom pitanju. Ne �tede�i sredstva, poljski dr�avni �inioci osnovali su na terenu kolonija nekoliko fudbalskih klubova. Nisam protiv sporta, ali ako uzmemo u obzir da se poljsko stanovni�tvo u Jugoslaviji me�usobno sasvim neznatno razlikuje, i to, kako je duboko, po prirodi stvari, odano neumornom fizi�kom ve�banju na vazduhu, onda se mo�e zaklju�iti da se s tim nogometom moglo malkice sa�ekati. Ili je, mo�da, bilo bolje po�eti od organizovanja, na primer, peva�kih dru�ina. Takav utisak sam stekla, ako ni po �emu drugom, ono zbog �injenice da sam o postojanju fudbalskih klubova doznala tek u Zagrebu. Kolonisti, koji su sa mnom do sitnica pretresali sva pitanja svoga �ivota, nogometne dru�ine nisu nijednom pomenuli. Me�utim, vrlo �esto su pominjali potrebu stvaranja horova. Ali je to, mo�da, i stoga �to sam najvi�e razgovarala sa ljudima koji nisu bili u cvetu mladosti i koji, o�ito, nisu osetili dra� �utiranja lopte.

Ovim zavr�avam i jo� jednom nagla�avam da sam ovde iznela utiske u subjektivne zaklju�ke (podvukao D. D.) koje sam voljna, po�to detaljnije upoznam teren, da korigujem ili potpunije obrazlo�im.

Marija Dombrovska

Tri godine kasnije, novi poljski konzul u Zagrebu Viktor Pol obi�ao je koloniste u Bosni, te iz njegovog op�tinskog izve�taja navodimo samo slede�e: "Poljaci u Devetini su u velikoj meri osu�eni na similatorske uticaje sve�tenika Hrvata i jugoslovenske �kole koju vodi u�itelj � Srbin". I dalje, "katoli�ki sve�tenik u Devetini Bandi� ostavio je na mene utisak zadrtog Hrvata � asimilatora, a grkokatoli�ki pop Jurista u�inio mi se jo� gori, jer je gotovo demonstrativno izbegavao temu o polo�aju stanovni�tva u Devetini".^[32] Po njemu, karakteristi�na crta u kolonijama je politikantstvo i sve aktivnije u�e��e u me�usobnim sukobima pojedinih partija.^[33] "Na�i kolonisti podr�avaju, uglavnom, hrvatsku opoziciju dr Ma�eka."^[34]

Poslanik je koloniste odgovorio od namere da iz zadruge u Prnjavoru, u kojoj imaju ve�inu, postepeno elimini�u hrvatsko �lanstvo, i da je pretvore u �isto poljsku zadrugu, odnosno da se ne odupiru predlogu hrvatskog dela �lanstva za uklju�ivanje u Hrvatski zadru�ni savez.^{[ 35]} Svoj izve�taj V. Pol zavr�ava re�ima: "Na� kolonista u Bosni je �vrst elemenat, kako u nacionalnom tako i u privrednom pogledu i nije ga lako istisnuti s mesta koje je jednom odabrao, niti mu je mogu�e iz srca iskoreniti veru i ljubav prema svom jeziku, tradiciji i kulturi.^[36]

U nepotpisanom izve�taju iz 1938. isti�e se da je prethodna godina donela, pre svega, porast nacionalne svesti u Bosni. Pre toga je, naime, ovaj teren u velikom stepenu ispoljavao inerciju i nedostatak interesovanja za nacionalna pitanja, a pod uticajem te�ko�a koje su �inile lokalne vlasti.^[37] Dva meseca kasnije, Generalni konzulat izve�tava Ministarstvo spoljnih poslova u Var�avi da je odnos lokalnih vlasti na podru�ju poljskih kolonija, u celini uzev�i, blagonaklon, a �to se ti�e raspolo�enja Vrbaske banovine prema Poljacima, ono je tako dobro da tu nema �ta vi�e zahtevati.^[38] Dosada Konzulat nije primetio, pi�e dalje u ovom izve�taju, da lokalne vlasti primenjuju neke specijalne mere u cilju asimilovanja poljskog �ivlja. Osim toga, uticaj �kole i vojske na ovom terenu je relativno mali.^[39] Me�utim, na na�e prete�no religiozne koloniste mnogo je opasniji uticaj hrvatskih sve�tenika, te su na�i kolonisti, prema sada�njoj unutra�njepoliti�koj konjunkturi u Bosni, vi�e izlo�eni kritiziranju nego posrbljavanju. Doma�e srpsko stanovni�tvo i ni�i dr�avni organi (uglavnom srpska �andarmerija), jo� uvek smatraju na�e koloniste stranim elementom, opasnim i neprijatnim u privrednom pogledu � zbog svoje radinosti i �tedljivosti, kao i zbog velikog nataliteta. Zato ih u svim privrednim, pa i zajedni�kim politi�kim pitanjima, izrazito izostavljaju. Ovakvo stanje uti�e na njihovu unutra�nju kompaktnost i �uva ih od srpske asimilacije, i gura u zagrljaj katoli�kog hrva�enja, opozicionog prema sada�njem re�imu, s druge strane. Ovo se, opet, ne dopada sreskim na�elnicima, Banovini i centralnim vlastima, koje ovu �injenicu, u odnosu na poljski �ivalj, isti�u kao jedini nedostatak.^[40]

Blagonakloni stav vlasti prema organizacionim potrebama doma�ih Poljaka omogu�io je da se (1938) osnuje Savez Poljaka u Kraljevini Jugoslaviji, sa sedi�tem u Zagrebu. Stvaranje Saveza neizmerno je olak�alo rad u �itavom nizu drugih oblasti, pozitivno uti�u�i na nacionalno ose�anje i solidarnost ovda�njih Poljaka � pi�e u izve�taju Generalnog konzulata iz 1939. godine.^[41] Taj pozitivni odnos vlasti u Kraljevini Jugoslaviji prema poljskoj ekonomskoj emigraciji naro�ito se isti�e u izve�taju iz 1939. o delatnosti Saveza Poljaka.^[42]

***

Sagledav�i izve�taj Marije Dombrovske u ovom svetlu, mo�emo zaklju�iti da su ga diplomatski slu�benici pre odlaska na du�nost u Jugoslaviju pomno �itali, ali su nam shvatljiviji razlozi zbog kojih poznata spisateljica nije ponovo pose�ivala Bosnu. Pet godina kasnije, za Poljsku a zatim ubrzo i za nas, po�eo je drugi svetski rat, koji nas je sve izlo�io novim isku�enjima. Od 1943. partizanski odred bosanskih Poljaka aktivno se borio protiv zajedni�kog neprijatelja, a po pobedonosnom zavr�etku rata Poljaci iz Bosne vra�aju se u zavi�aj i nastanjuju u Donjem �ljonsku. Zbog svega toga, izve�taj Marije Dombrovske jo� je dragoceniji za poznavanje na�e nedavne pro�losti.