Мирослав Пантић
Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века
1990.

XVIII век: Доба просвећености

Књижевност на тлу Црне Горе и њенога Приморја ушла je у XVIII век с одређеним и за ондашње њене услове чак и значајним наслеђем. На том наслеђу je као на својој основи, и упирући се о њега као о свој ослонац, она могла да продужи свој ход, па и да се упути ка новим просторима и ка сложенијим и већим делима. Она je то и чинила, колико јој je било могућно, и колико су јој историјске и друштвене прилике допуштале. Следећи њен збир, који се да начинити на завршетку даљих стотину година њенога живота, већ je далеко богатији и показује несумњиви раст у многом погледу и не у једном правцу. Тих стотину година крунише на крају крупна и моћна фигура Петра Првога, који није био само знаменити архијереј и предводник свога народа него и писац који одваја једно књижевно раздобље од другога, представљајући првоме завршетак и синтезу и дајући другоме прве подстицаје и почетне замахе.

Нека својства књижевности на овом подручју остала су, стицајем околности, њена карактеристика и у новом столећу. Једно je од тих својстава од првенствене важности, истина негативне: још увек књижевност овде није могла да се креће у истом смеру и ка Једном циљу, нити да свуда буде подједнако разноврсна и обилна, а ни да постане јединствена и заједничка. Њени писци, као и њени читаоци, били су одвојени историјским судбинама, државним границама и антагонистичким религијама, па je из тога као неминовна последица проистицала различитост појединих друштвених средина, а у складу с тим и неједнакост културног живота и схватања књижевности, као и сврхе коју она има. Линија поделе, у најгрубљим цртама, ишла je овде линијом додира и одбијања двеју главних конфесија. Писци из православних средина, који су и даље остали малобројни и ретки, настављали су да пишу у затвореном кругу освештане традиције: њихово отварање према свету, кад су се за њега указивали неки изгледи, редовно je ишло преко једноверне Русије, у коју су они одлазили, где су учили и одакле су им стизале књиге. Центри њиховог окупљања и рада и сада су били манастири и цркве; градског друштва они нису имали и читаоци на које су смели рачунати бројили су се на прсте. Кудикамо бројнији, а и неупоредиво образованији, били су писци из претежно католичких градова Боке Которске. Они су могли да прате боље и да прихватају у већој мери оно што се догађа у културној Европи онога доба, иако су се и даље у томе ослањали на посредовање Дубровника, где су налазили узоре и учитеље у "словинској" литератури, и Италије, одакле су им увек долазила одлучујућа културна зрачења. Друштво за које су они стварали било je одавно урбанизовано, а у њему je и читалаца било сразмерно више. Упркос томе, извесне неједнакости, па и повремена затварања у сопствени завичај и у видокруге омеђене његовим звоницима дају се уочити и овде. Књижевност негована у Перасту живи прилично независним и засебним животом у односу на ону која се у исто време ствара у Котору; с Которанима уосталом Пераштани одавно имају заплетене рачуне и од њих их одвајају вековима подгрејаване антипатије. Понека места у Боки Которској касније се укључују у поморски и трговачки живот овога подручја и спорије остварују своје економско благостање; природно je било отуда да једно време видљиво заостају и у књижевности.

Ситуација није ипак у свему тако једноставна и одвојеност у сфери књижевности и културе није на сву срећу дефинитивна. Неки додири и прожимања остварују се поред свега, и они су драгоцени предзнаци будућих кретања. Чак и када се споре, и када се у жару полемике обарају једни на друге с много зелотске нетрпељивости, католички и православни писци из ових страна показују да не живе одељени непремостивим зидовима својих религија и да и те како воде рачуна једни о другима. Такве полемике постају једна од ознака културе у овом региону, и њих има како у време владике Данила и надбискупа Вицка Змајевића тако и у време владике Саве и његових опонената с католичке стране. Али постоје тада и додири друге врсте, и срдачнији. У појединим тренуцима опажају се утицаји књижевности настале у православној средини на ону из средине католичке, и обрнуто. Најлепши пример таквог утицања можда je траг који je у књижевности Пераста оставила једна полустихована, полупрозна Повест о кнезу Лазару. Настала ко зна где у српским областима, та ћирилицом писана "повест" о косовској бици, рађена према традицији и према народним песмама, добила je специфичну стилску и језичку верзију на земљишту Црне Горе и Боке Которске.^[328] Неки непознати Пераштанин искористио ју je затим за једно необично своје дело, које je представљало спој драме и епоса, и које je назвао Бој Кнеза Лазара и зла сврха Милоша Ковиљића и издајника Вука Бранковића и девет браће Југовића на Косову Пољу.^[329] Остале изворе он je себи нашао у народним бугарштицама о Косову, које су записиване, или можда само преписиване, у његовом Перасту, и у сувременој историјској литератури коју je читао, а у којој je прво место припало Орбину и његовом Краљевству Словена. Из ћирилске Повести о кнезу Лазару перашки песник преузимао je несумњиво највише, и то не једино чињенице и основну материју, већ je у широким захватима зајмио из ње и сам текст, који je с потребним модификацијама претварао у доста невеште, а често и незграпне и рапаве двоструко римоване дванаестерце. Његово дело без сумње се на неки начин изводило у Перасту, највероватније на главном његовом тргу. Само то извођење није нам докраја јасно, али оно je могло бити онакво какво je било у обичају у онда врло популарним ораторијумима: наративне делове казивало je лице које се звало Писац, Песник или Историчар - код Пераштанина само Писац и Писник - а текстове појединих јунака - овде су то кнез Лазар, Милош Кобилић, Вук Бранковић, кнегиња Милица, Југ Богдан и сви остали учесници у косовској трагедији - говорила су сама та лица, па било да се на позорници виде у свечаним, укоченим и достојанственим положајима, готово без покрета - или се пред гледаоцима и не појављују, него се само чују њихови гласови.^[330]

Таква драмска дела у којима су теме и јунаци узимани из народне историје нису се иначе ни у XVIII веку приказивала по Боки Которској, па ни у Перасту. У том погледу перашки Бој кнеза Лазара мора се сматрати апсолутним изузетком, јер je позоришни живот, уколико га je на овом подручју било, следио друга два правца. Када су бивали препуштени сами себи, позоришни аматери одавали су се, у време карневала, бучној, неконтролисаној, и на бурлескама грађеној импровизацији, у стилу и по сижеима комедије dell'arte; та су извођења била лишена сваког другог циља, поготову уметничког, осим да што гласније насмеју у тим разузданим часовима окупљену и за такву врсту забаве расположену гомилу. Али обичније и чешће локалне љубитеље позоришта окупљала je око себе црква, а текстове je одабирао и њихово je извођење увежбавао месни свештеник; представе су тада имале из основа други карактер, а циљ им je био у поуци и ширењу побожности у пуку, а не у тривијалној и јевтиној забави. Изводило се редовно у цркви или пред њом, махом у предускршње дане, па су стога бирани и одговарајући комади из циклуса предсмртних Христових мука и његове смрти на крсту. Како перашки писци, а и писци у целој Боки Которској, нису имали оригиналних драма те врсте, уместо њих за овакве сврхе добро су долазила традиционална и по свем приморју одавно извођена "приказања", писана у једноставним осмерцима и припростим, али свима схватљивим језиком и стилом. Једно je од тих приказања Плач блажене Госпе када плака горку муку прислаткога свога синка Језукрста господина нашега, које по свом постанку спада "у најмању руку и подаље у XV стољеће",^[331] а његов текст извођен je, са ситнијим прилагођавањима, у првом реду језичким, од тада па за више столеће даље. Перашки позоришни аматери играли су га у свом дијалекту, не водећи нимало рачуна што je понекад њихова штокавштина на крајевима стихова кварила испрва правилне сликове изворне чакавштине. Колику je популарност ово дело уживало у Перасту ништа боље не показује од околности да из XVIII века има неколико рукописа с његовим текстом, један анонимног писара с почетка века, други Марка Баловића из 1733, трећи перашког патриција Николе Мазаровића из друге половине XVIII века, и можда још који.^[332] Сви ти рукописи, вероватно рађени онда када су била поједина извођења овога дела илустровани су с мање или више цртачке вештине а на тим њиховим цртежима, гдекад и колорисаним, представљене су поједине сцене или личности драме. Плач блажене Госпе, у коме наративне делове (Ријечи писма) казује нарочито лице, а остало говоре малобројне личности драме, Језус, Госпа и Иван јеванђелиста, извођен je свакако у Перасту као и другде, и можда управо на начин који je Петар Кнежевић описао у предговору своје Муке господина нашега Исукрста и плач матере његове из 1753. године.^[333] Ту су наративни делови певани наизменично од двојице или више извођача, а остале деонице певале су (или говориле) личности Којима односни текстови припадају. Истоветним или сличним поступком изведени су у Перасту током XVIII века још један "Госпин плач" — сада се он зове Плач блажене госпе синка свога мртва држећи под крижем^[334] — затим једно друго приказање које би се могло назвати Отајство муке Језусове, и у коме излазе редом анђели, на челу са Габријелом, "носећи поједина отајства муке Језусове": пенезе, чашу, коноп и веригу, свиту, руку, стуб, бичеве, круну, чавле, сунђер (спенга), копље, скале, клијешта, и приказујући сваки од њих побожном пуку са по неколико слабо начињених и непоетских, али сигурно у оним часовима упечатљивих строфа.^[335] Занимљивост оваквих представа увећавала су и незнатна прилагођавања одређеној средини, и нема сумње да су Пераштани, слушајући на почетку стихове као што су:

С неба слећех ко видите
овди к вама гдје молите,
о ви, браћо Пераштани,
Језусовом крвју спрани,

доживљавали двоструко гануће и осећали се, на известан начин, као учесници у призорима које гледају. Поједине драме овога рода одржавале су се дуго и жилаво на репертоару аматерских представљања у Перасту: на једном Приказању разговора Језусова с ученицима својијема у бријеме напокоње вечере, у чијем je тексту и цртеж последње вечере с распоредом њених учесника, а на рукопису, рађеном калиграфски у XVIII веку, неки упућени читалац дописао je касније да je последње представљање тог дела било 1800. године.^[336]

Књижевни рад у Боки Котарској XVIII века одликују још неки општи моменти. Један je од њих следећи: народио песништво, које се овде воли и слуша као и раније, а можда и више, из усмених облика свога живота све чешће прелази у писане збирке. Примери Николе Буровића и Јулија Баловића вероватно су у томе били пресудни. Све бројнији Пераштани, од којих неки остају анонимни, док су други познати као личности, бележе народне песме које чују или које налазе у ранијим записима. И опет као Буровић и Баловић пре њих, они то чине искључиво за себе и једино свог задовољства ради, па их зато не узнемирава много ако чисто народне песме мешају с очигледним њиховим имитацијама, и ако једнима и другима стављају у друштво уметничке производе дубровачких, а уз то и осталих приморских песника. На самом почетку XVIII века неко je у Перасту записао бугарштицу о свађи Видосаве и Маре, кћери кнеза Лазара, и о трагичном сукобу њихових мужева Вука Бранковића и Милоша Кобилића услед тога, што je све довело до српске неслоге у одсудном часу, и Бранковићевог издајства и Кобилићевог херојског чина после незаслужене клевете. Најопсежнију збирку са оног тла из XVIII века оставио je иза себе перашки патриције Никола Мазаровић (7. Х 1760 - 23. II 1851), који je рад на њој започео 1774, још невештом, у ствари дечачком руком, када je и ставио запис о томе на корицама рукописа, али je песме у њу уносио дуго, и све до почетка наредног столећа, тако рећи.^[337] У збирку je Мазаровић уписивао све што му се допадало: највише су то народне песме, и то јуначке, у десетерцу, о догађајима из историје Пераста и о хајдучким нападима на Турке претежно, затим лирске, у различитом ритму, и обавезне почаснице, мушке и женске, сасвим лепе и чедне, и оне које то нису, ни што се тиче лепоте, а ни што се тиче чедности. Поред народних песама, ту су још, и у обиљу, састави дубровачких песника, познатих (Марин Буресић, Паскоје Примовић, Влађ Менчетић) и оних чија се имена не знају, као и стихови разних анонимних перашких песника. Када je Мазаровићев зборник ко зна како, али још увек за његова живота, јер je он живео дуго, долазио у руке других песника и љубитеља, Јоза Шилопића, на пример, и они су у њему додавали понешто, па je број и репертоар песама у њему увећан и на тај начин.^[338] Осим збирке Николе Мазаровића, у коју су већ многе народне песме биле једноставно пренете из ранијих збирки, највише из оне Јулија Баловића, али у којој има и нових песама те врсте, у Перасту су начињене и друге такве збирке, мањег обима а обично и мањег значаја: три потичу од појединих Баловића,^[339] а око једне се старао Пераштанин Иван Коловић, почев од краја XVIII века, па све до 1805. године, како изгледа.^[340]

Дубровачки песници, тако присутни у књижевности Боке Которске, и од толиког утицаја на њу, преписивани су овде с врло много усрдности и током целог XVIII века, тако да то постаје још једна од виднијих карактеристика епохе. Ти преписи, иако проређени временом, потичу са разних тачака овог подручја и налазе се још увек у приличној мери. Њих су за себе, и понајвише једино као предмет личних читања правили љубитељи дубровачке литературе, која се и у Боки Которској, као и свуда код нас уосталом тада ценила као класика васцелог "словинства". Извесно je да су таква схватања покренула 1728. године Марка Баловића (1683-1732), Пераштанина од знатног угледа, поморца и трговца, судију и заступника своје општине, да себи даде труда да препише, или да наручи да неко други то за њега учини, онда већ и далеко изван Дубровника чувени Осман Џива Гундулића.^[341] Ништа друкчији, свакако, нису били ни мотиви которског патриција Антона Јакоње, када се, средином XVIII века, одлучио на исти посао и определио за исто дело.^[342] Ти преписи, међутим, одиграли су у култури Боке Которске улогу и дуготрајнију и крупнију од оне коју су имали у изгледу, и коју су им намењивали, њихови творци или зачетници: чувани и читани у току година, а затим, као готови предлошци, даље преписивани, они су утицали да се на овом подручју изгради одређена представа нашег књижевног језика и стила, као и наше књижевности уопште, и да та представа постане затим не само модел коме се тежи већ и безмало обавезујућа литерарна норма.

Књижевност овога подручја одликују још и бројни преводи са других на наш језик, што je потпуно разумљиво, и што има не један разлог. Превођење je стална појава у литератури уопште, и културе друкчије и не живе до у непрекидним међусобним сусретима и узајамним прожимањима. Али осим тога, и поготово, оно je неизбежно, а и од нарочитог значаја исто тако, у срединама мање развијеним и у којима су интелектуалне и стваралачке снаге ретке, као што je овде несумњиво случај. Тежиште je, међутим, у избору који се при том мора чинити, јер се у њему огледају не само духовне потребе одређеног региона и тачке до којих он стиже у појединим тренуцима своје духовне историје. Задуго, превођење на овом тлу остаје у границама традиције и настоји да одговори само дневним захтевима цркве. Тако je фрањевац Бонавентура Марчела, о коме се иначе ништа поближе не зна, осим да je живео, у Котору и да je умро 1806. године, превео Благо наука крстјанскога Николе Тирлоа (Turlot), и то, како изгледа, са францускога ("принесен из дијачкога, пак у француски језик, напокон у словински", казано je у поднаслову), а његови пријатељи издали су тај превод 1770. у два тома у Млецима, као дело "једнога редовника из Далмације".^[343] По тој напомени судећи, а и по "чистој икавштини" којом je превод рађен, Марчела изворно можда и није Бокељ. Од њега се иначе помиње и превод још једног побожног списа — биографи га називају Ћудоредне намјере Бенедикта XIV — али je он остао у рукопису и одавно га већ нигде нема. Само je преводилац био, и то од исте врсте и са истоветним намерама, и Јосип Матовић, који je у Доброти рођен (1732), у њој проживео век као свештеник (од 1760, по прилици) и у њој и умро (1811). Те околности су пресудно утицале и на оно што je радио: 1775. он je у Млецима штампао Катекизм римски по наредби с. сабора тридентинскога к парокима,^[344] за који je већ у наслову истицао да je "истомачен и приобраћен из латинскога у славинскому језику", али je његов језик у ствари било добротско наречје.^[345] Свој превод Матовић je посветио бискупима "нашега народа", с надом да ће га они препоручити подручним стадима "да би се пук окористио с овијем с. науком, који просвијетљује цркву божју и каже прави пут за изаћи у небеску отаџбину". За Матовића се још понекад тврди да je сакупљао и народне умотворине, првенствено загонетке, али од тога његовог посла није сада ништа остало, а лако je могућно да га није ни било. Најзад, и Которанин Франо Моранди (9. VI 1748— 6. VII 1826), који je најпре био жупник Светога Матије у Доброти, а онда каноник и архиђакон катедрале у Котору, више je упамћен "по изврсним преводима" но по "неколико његових пјесама по народном обичају испјеваних".^[346] Једна je од тих његових књижевних творевина Пјесан у пофалу покојнога капетана Пава Ђурова Каменара из Доброте, коју je Моранди сложио 13. септембра 1796, када je био "парок Светога Матије у Доброту". У тој песми писаној у десетерцима народне песме и са осталим својствима тога песништва, до слика и карактеристичних поступака и обрта, "трудан јунак" — а то je Паво Каменаровић управо — заспи "у планини на трави зеленој", а уз њега легне, загрливши га, "планинкиња вила";када се он пробуди, вила одговара на његова питања која je гора најлепша, па која звезда и најзад које лице, а онда му дарује срећу, која je: "мудрост у памети", "снага у десници", "благо небројено" и — да се не ожени, већ да све што je стекао по смрти остави "Богу и црквама", "души и убозијема" и "роду и племену". Песма je настала после Каменаровићеве смрти, што се у њој и каже, а све што je Доброћанину вила обећала уистину му се и стекло. Нарочита je особеност ове пригоднице у томе што je Моранди у њу дословце укључио лирску народну песму познату из Вукове и из многих других збирки усмене поезије која почиње "Која je гора од горе најљепша?"^[347] A изврсни Морандијеви преводи, који су даља његова дела, преносе у чист бокељски говор, познат Морандију од куће и научен на извору, пастирске посланице которских бискупа и друге сличне црквене текстове,^[348] а највише им je достигнуће било Увјежбање крстјанско од капуцина Максима из Валенце, које je иза свог преводиоца остало у рукопису и никада више није угледало света.

Сви бокељски писци XVIII века нису ипак бирали за превођење само црквену литературу; неколико их je пошло за делима великих представника световне књижевности. Али те њихове преводе који би сада били прворазредно занимљиви није мимоишла најгора могућа судбина: остали су у рукопису и после су се погубили, тако да су о њима до нас дошле само недовољно поуздане вести. Један je од тих писаца Пераштанин Ђуро Бане (25. Х 1742 — 6. III 1776), који je умро веома млад, готово тек што je завршио школе у Дубровнику и Млецима и постао свештеник у родном месту.^[349] За њега се казује да je написао више шаљивих песама у макаронском стилу у коме су се мешали српскохрватски и млетачко наречје италијанског језика. Осим тога, стигао je да преведе Темистокла Пијетра Метастазија,^[350] који je једна од најлепших драма великога Римљанина насталих у првој деценији његовог плодног боравка и рада у Бечу (1730—1740). Други се Пераштанин одлучио за још веће дело светске књижевности: то je Јосип Висковић (28. VIII 1728 — 6. IV 1801), перашки конте и вишеструки капетан града, који je са француског превео гласовити Фенелонов Телемак. Тако je Висковићев Пераст накратко добио тај педагошки роман којим се бриљантно окончава XVIII век и, одмах je — може се рећи: на жалост — без њега и остао, јер се и тај превод изгубио.^[351] Локална историја упамтила je још један Висковићев гест, који, строго узевши, не би спадао у литературу да му она није тако видно кумовала: то je његов говор, пун патоса и потресне историјске носталгије, изречен на нашем језику у Перасту 23. августа 1797, када се, по паду Венецијанске Републике, завршавала епоха њеног владања на нашим обалама и кад су Пераштани под жртвеником своје цркве покопавали млетачку заставу којој су, по нарочитој привилегији, били верни чувари "за тристо и седамдесет и седам годишта".^[358]

Међу општим карактеристикама књижевности и културе XVIII века на овом подручју не спада на последњем месту, ни по вредности, а ни по значају, појава писаца и правог књижевног рада и у области Црне Горе. До овога столећа, неки скромни видови књижевнога израза могли су се наћи једино у спонтано насталим и случајно очуваним записима по рукописима и књигама; записи се праве и у овом столећу, по устаљеном обичају и на традиционалан начин. Такође се до овога столећа истинска литература могла срести само у њеном усменом облику, као такозвана народна књижевност; њених записа, попут оних начињених у Перасту и Котору, одавде нема. Али сада се јављају и писци као посебне стваралачке индивидуалности - Један je такав писац живео, неоспорно, у личности владике Данила, а други, свакако, у личности његовог наследника, владике Саве - који то јесу и када не остављају дела писана да буду литература и да се обраћају широј публици. Међутим, већ се у појави владике Василија и његових списа јасно опажају и такве намере: он своје повесничке и летописне белешке, затим такође и своје песме, намењује читаоцима, како савременим тако и оним "који после буду", а своју Историју о Црној Гори чак и издаје штампом. После њега то ће се наставити, макар у интенцијама појединих аутора, а свакако у обиму који су наметале прилике. Неки од блиских сарадника гувернадура Јована Радоњића, а можда и он лично, начиниће "в Черније Гори 1774" један пристрасни, против свештенства и владика и њиховог политичког утицаја усмерени, али и са више страна занимљиви поглед прошлости и савременог стања Црне Горе и покушаће 1775. године да га штампа у Бечу под насловом Краткое описаније о Зете и Черној Гори и са посветом "јего сијатељству графу Алексеју Григорјевичу Орлову". Само су ревност и политичке бојазни аустријске цензуре спречили ово дело да се појави пред читаоцима: да je до тога дошло, ко зна какве би све реакције, па вероватно и писмене одговоре, оно изазвало, а није искључено да би и тајанствени Н. Н., који je потписан као аутор, том приликом био откривен.^[353]

Почетак столетног пута књижевности на тлу Црне Горе означава, и временски и по свим другим разлозима, владика Данило. Први у низу црногорских владика XVIII века, Данило Шћепћевић "от племена Његушах", касније прозван Петровић, није само једна од најмаркантнијих фигура наше историје већ je, захваљујући Његошу и Горском вијенцу, и један од највећих ликова српске књижевности. Али, исто тако, он постаје, на свој начин, и без своје намере, и представник те књижевности, иако није оставио за собом ниједно чисто литерарно дело. У књижевност он улази својим писмима, која јe управљао на разне стране обично у службене сврхе и по државним пословима а ретко када из побуда приватних и особама које су му биле лично блиске. Сва та писма, или безмало сва нису била намењена јавности, и у највећем броју случајева чак су из политичких обзира имала да остану у строгој тајности. Њих су истраживачи открили у архивима, међу осталим званичним документима, а нису их нашли у књигама и по библиотекама читалаца. Та околност лишила их je основне функције коју литература мора да има: да се обраћа широком кругу око себе и да људима саопштава своја осећања и виђења живота. A оно што их књижевношћу чини, то су поезија и истина којих су она пуна, искрени и дубоко доживљени изливи срца и душе великога владике, његова мудрост и сублимисано искуство живота, и крепки, једри и живописни стил, који није имао времена да се изграђује и дотерује у спокојном раду, већ je настајао готово од себе и просто откидан у ветрометинама и неприликама сваке врсте.^[354]

Образовање сина Шћепца Калуђеровића није могло бити богзна какво и једва да je и у чему превазилазило образовање које je онда стицао и сваки други калуђер у Црној Гори. Када je он, у пролеће 1697. године, изабран за владику, његова знања вероватно доиста нису ишла даље од читања и писања, како je коју годину касније, с нешто пакости, истицао његов неупоредиво ученији сународник, али и љути противник, јер je био војник у табору противничке конфесије, надбискуп барски Вицко Змајевић из Пераста.^[355] Али владика Данило одмах je почео да прибира књиге и да живи са њима, да их набавља, али и да их чита. Има неког нарочитог значаја, а можда и одређене симболике, у томе што се први његов познати запис, од 17. јула 1699, тиче књиге, и што се и један од последњих његових записа, од 12. марта 1732, односи опет на књигу. Први je писао у пуној скромности, као "грјешни и смерени Данил, наречени владика цетињски", дајући маха радости што je купио "душеспаснују књигу житије сватаго Сави прваго архиепископа и учитеља србскаго", коју je истовремено даровао своме манастиру на Цетињу.^[856] Последњи запис звучи кудикамо самосвесније, што je и схватљиво, јер су до њега од оног првог протекле деценије, у којима je, одолевајући свим бурама, Данило непоколебиво стајао на свом тешком месту. "Данил, владика цетињски Његош, војеводич србској земљи", бележио je сада да je купио "светоје евангелије ценоју златиц пет у Ивана Калуђеровића с Рисна, принесено от земљи молдавскије некоторим купцем" и да га je оковао у сребро и украсио "образима" Христа и четири јеванђелиста, а онда приложио "у патријаршији пецкој храму вазнесенија Христова".^[857] Између та два владичина записа о књигама које он набавља, налазе се многи други сличнога садржаја, из 1704, о једном псалтиру који je за њега донет из Свете Горе, из 1706, о зборнику који je даровао "у монастир Дулево", из 1713, о "хертонији" и о књизи Јована Златоустог о свештенству, из 1715, о књизи "глаголемој скрижали", коју je "за себе и своју црков" купио "в великом царствујуштем граду Москви", као и о "дванаест минејах", које je, опет тамо, набавио и послао у манастир на Цетињу "за душевни спомен" својих родитеља, из 1716, о књизи коју je купио у Будиму и даровао "ч'стњејшему духовнику кир Григорију јеромонаху рожденијем от Кратова".^[358] Ко би сада могао рећи колико je још таквих књига владика Данило купио и колико их je у својим осамама, и тешећи се у тескобним часовима живота, страсно ишчитавао? О тој његовој лектири сведоче реминисценције које се срећу у његовим писмима и честе паралеле које он повлачи између појединих ситуација и поступака из непосредне стварности и оних о којима je дознао читајући. Али о томе казује и владика сам, у једном тешком свом тренутку, с краја октобра 1728: "Ja сам доста и жив био међу ови зли и непокорни народ и одавно бих крепа от јазве, него се разговарам и гледам у прве старе историје, да су и гора зла била и горе мутње."

Осим из књига, и више него у њима, владика Данило учио je у крвавој и суровој школи живота. Он се обрео на челу народа који судбина није мазила и у временима која су била тежа и гора од многих других. Око себе, тај народ имао je саме непријатеље: једног бруталног, отвореног и сталног, што je за Црну Гору била Турска; и другог, потајног, претворног и лукавог, предусретљивог у властитој нужди, а мало склоног у нужди свог ближњег, што je за Црну Гору била Венеција. A пријатељ, у кога се полагала сва нада и од кога се ишчекивала помоћ, што je за Црну Гору била Русија, био je далеко и имао je својих мука, и својих посебних интереса, при којима je каткад лако заборављао муке Црногораца и њихове интересе. Владичино одређење у таквим околностима било je колико једноставно, толико и одлучно и доследно. За њега je Турчин "вазде невљеран" и "велики злотвор", чију je дивљу мржњу и беспоштедност он искусио много пута, како лично тако и делећи патње са својим народом: бивао je по њиховим тамницама и са коцем на раменима вођен je у сусрет ужасној смрти, тукао се против њих и у два маха бежао je испред њихове освете, која je палила, разарала и уништавала његову земљу; за њега je и сам Вицко Змајевић признавао да je "неумољиви непријатељ Турака, којима се са сагласношћу земље заклео на вечно непријатељство". Према Млецима, чију je замршену игру прозирао, покушавао je да се понаша по њиховом начину: декларативно, био je верни слуга "принципов" и приправан у свакоме часу да му се подложи и буде на услузи; у све то он je неуморно уверавао изванредне и генералне провидуре с којима се дописивао, Франческа Донада и Карла Пизанија, Николу Контаринија и Марка Молина, Данијела Ренијера и Винченца Лоредана, Габријела Болдуа, Антонија Бемба и Винченца Дона; али они су долазили и одлазили, показујући за време свог боравка у овим странама лице час притворног пријатеља, час препреденог непријатеља, а владика je остајао, увек у новим искушењима и све са новим бригама. Трудио се стога да стекне њихову наклоност, молио их je и кумио, упињао се да их гане искреношћу и непосредношћу, износио им своје јаде и отварао им своје срце; али, у суштини, остајали су они увек међусобно неповерљиви и стварно далеки; једно време, штавише, млетачке власти њега су огласиле својим опасним непријатељем и решиле су да га у интересу Републике уклоне с овог света, па je мало недостајало да се та смртна осуда у згодној пригоди и оствари. Ништа друкчији није био ни Данилов однос према млетачким "каваљерима" и поузданим службеницима, а иначе которским племићима Зану Грбичићу и Јеролиму Бући. Међутим, када му се чаша горчине пунила до врха, и када више није могао да je трпи, владика се усправљао и, пун пркоса, узвраћао храбро, с поносом и одлучно. "А ми чистије и правије кажемо", написао je он тако, Габријелу Болдуу, фебруара 1726, "како чисто и знамо и освједочено je и чувено по васему свијету, како су ови људи у ову крајину вазда били и вјерни, и часни, и јуначни, и свакому господару послушни, и готови на службу, и први поштеношћу од свега свијета, колико Паштровић, толико сви Приморци, и Црногорци и Брђани, и сва ова крајина, него су се сад одскоро смели и прозлили, и све од жестине, и од глобах, и неправедна суда, и от науке господске за освету, а то није господи речено от Бога да потичу људи на освету, но да их уче на мир, и на послух Божји, и господски, и да их зову на суд, пак онада нека виде тко je за милост, тко ли за изгубљење, зашто je у господску власт и живот и милост." Или, када га je, фебруара 1713, расрдило обесно поступање которског властелина Буће, знао je да одбруси: "Нијесу моја браћа њему кметићи, него су оно бољари и бољарски синови; нијесу туђега жељни, него имају и својега"; и још: "Хвала Христу, Богу мојему, који ме дарова, имам ja у Црну Гору и у Приморје и у Брда двеста главарах и властеличићах који могу већи господари бит от Буће при кому ти драго краљу за кога хоће војеват и крв проливат, како и код истога ћесара има нашијех ђенералах, а нека ли таквијех кавалијерах." Напротив, владичина љубав за Русију и његово дирљиво поуздање у њу били су исто толико чврсти и непомерљиви колико су и разочарања била крупна и честа. Још пре но што je ту земљу и видео, и пре но што се сусрео с њеним царем, Петром Великим, он je писао с одлучношћу чију непоколебивост као да je желео да појача упорним понављањем: "A ja сам Москов, Москов, Москов; говорим, говорим, говорим; а чи' ja, тога и сва земља."

У тим тешким, опасним и мутним временима владика Данило учио je не само како ће водити народ већ и како ће њим владати. A тај народ био je други велики извор свакодневних владичиних невоља - управо тако je он и записао средином 1729: "За мене нема дана без невоље" - и зато je та школа била за њега претешка. Непрекидно je имао да смирује побуњене, да мири закрвљене, да уједињује несложне, да уразумљује несмотрене; служио се при томе и молбама и претњама, и уверавањима и клетвама, и љубављу и анатемама. Гдекад су га слушали, али су се обично поводили за својим главама и за својим страстима, а њему je онда долазило на ум, и писао je тада о томе, да напусти све, и оде у пустињу, у самотничку ћелију, чак и у туђину. Али je остајао ипак, и упркос свему, и борио се са злом и када изгледа за успех није било, и када су га болести ногу и очију сасвим сколиле, и када му je смрт била за вратом. Једино његово оружје била je реч, исказана усмено или исписана у "књиге", које je одашиљао црногорским главарима, и главарима брдским, кучким, пиперским и клементским, грбаљским кнезовима и суђама и паштровским суђама и старјешинама, Његушима, Ћеклићима, Бјелицама, Озринићима и Цуцама, Вуку Станишићу и војводи Марку Андрину, попу Вукадину и попу Михаилу, али се та његова реч показивала одвећ слабом и немоћном, а књиге су се претварале у "вљетар и у маглу" пред отврдлим наравима његовог непослушног стада. "Сами знате, господине", жалио се он Зану Грбичићу већ на самом почетку своје владавине крајем априла 1700, "какви су ови људи слободни, Бога се не боје, а господи до руке не доходе, који би им чинио да зло не чине, но јe уста чојак на чојка, те се кољу и пљенују, како и сами чујете. Али што ми да сатворимо? Учимо их и карамо по закону, но не хоће слушат, а нам није дато на кога дигнути оружје, нити имамо војску, да их силом уставимо да зло не чине. Наше јест оружје по апостолу глагол божи, али кад људи не слушају, што да им сатворим?" У другој прилици, скоро три деценије после тога, поново је био приморан да признаје немоћ своде речи: "A наше Црногорце и наше Паштровиће не би свети Јован Златоусти у праву регулу обрнуо." Када га je огорчење хватало, а нада сасвим напуштала, што се дешавало ретко, он je из душе изливао тешке и прегорке вапаје, говорећи о "стрптивом и безумном народу" и "пуку малоумну", који он мора да предводи и о "великим мукама", које подноси "међу ови проклети и безразумни народ, који не хоће изабрат што je боље за њих спасеније от душе". Такви његови вапаји отежу се, на страницама његових писама, унедоглед, и немају, рекло би се, краја ни конца. "Ми смо варени и печени од труда и муке помежду ови народ", записује он јула 1727. "Немам ти што добро отписат, нити ми се мили ни мој живот међу злијем људма", његово je расположење из септембра 1729. И све тако, до последњег дана.

Своја познавања света и знања о животу црногорски архијереј допунио je свакако и путовањима, која je предузимао када га je на њих гонила нужда или када су тако налагале потребе његовога народа. Ради свога посвећења ишао je, јуна 1700, у Сечуј у Мађарску, где je владичански чин примио из руку Арсенија III Чарнојевића, пошто није желео да га у Пећи добије од наметнутог патријарха Калиника. После, када га je упад босанског везира Нуман-паше Ћуприлића одагнао из земље, он je видео Беч, и Будим, и Кијев, и Москву, оставши на том путу скоро две године. У некој прилици исто тако стигао je и до Венеције - сам je о томе писао изванредном провидуру Антонију Бембу, 1. августа 1729: "Ja сам и свм био у Млетке ..." - али то није било априла 1718, када се на челу једне црногорске делегације упутио тамо, пошто су тада млетачке власти уз силне напоре и служећи се лукавством успеле некако да га врате из Сплита, док су његове пратиоце пропустиле даље.^[359] Крај свега тога, он никада није успео да попуни големе празнине свога образовања, није му чак пошло за руком да научи ни италијански ("ми ниже подписани, не умијући писат латински", изјављивао je он маја 1727), те je у основи остао самоук, али и то оскудно његово знање, уз голему мудрост која се скупила у њему, били су за њега оно "ак' и мало брдо", са кога je видео далеко више и боље, бистрије и продорније "но они под брдом".

Његова дивна и срдачна писма из 1714. и 1717. године упућена пријатељу Јовану Пушкару, који je живео у Будви, испуњена су том мудрошћу, али у исти мах и као да су се излила право из срца, тако да на тренутке делују, а једном су поједини њихови одељци у том смислу и схваћени,^[360] као чиста поезија. Изагнан "турскоју силоју" из домовине, он у писму од 26. октобра 1714. приводи "плачевније песни" које га "оскорбише" и које ритмичким каденцама својих аориста звуче доиста као "песни"; па чак и као стихови: "Перво ми печал и скорб нанесоше неки наши именом христијани зовући се кнезови и бољари, који турскому лаштенију вјероваше, и земљу и народ разавријеше, и Турке у земљу уведоше, и сами от њих најпрви пострадаше, и куће им огњем сажежене бише и многи се народи ва пљен отведоше. Друга ме скрб постиже од њене лажебратије, који нијесу светому духу калуђери, него својему тијелу [...] Трећа ме скрб највише опечали: тешкије слези сирот и вадовиц, плачуште и ридајуште нас ради; такође и ми њих ради плачем се, ако која и утече од турске силе, неће имат оца, и утјешитеља, и питатеља како су и досад, него се бојим да ће наступит који вук у овчу кожу обучен и расхитиће стадо, стадо моје малоје оставшеје от огња и мача турскога." Док се ти редови прате, читалац се не може отети мисли да je владика Данило морао имати у рукама, па и сасвим добро држати у свести, многа места из већ тада у овом делу земље добро познатог Житија кнеза Лазара и остале србске господе на пољу Косову. Један примерак тог Житија нашао je био у манастиру Св. Луке код Никшића руски пуковник Михаило Милорадович, који je дотле боравио у мисији у Црној Гори и са владиком заједно избегао пред Ћуприлићевом војском, а који га je однео собом у Москву и тамо дао да му се начини његов препис током 1714. и 1715. године.^[361] На владичино непосредно познавање тог Житија упућује и његова посланица црногорским главарима, такође из 1714. године, од које je, на жалост, очуван једино италијански превод. Правдајући се пред њима због одласка из земље и корећи их што су се дали смутити "отоманском силом" и њеном лажном вером, он се заклињао да му није било жао да умре заједно са њима и затим настављао: "Била би ми драга смрт да сте хтјели да сви скупа часно и славно погинемо као што су то урадили кнез Лазар и Милош Кобиловић, који уби цара на Косову и погину са својим господарем и са њихових седам хиљада бораца (...) оставивши послије смрти вјечну славу".^[362]

Владичина огромна мудрост, његово широко човекољубље и способност коју je имао да књижевно уобличи своје идеје ишчитавају се у његовим писмима и у безбројним другим случајевима. Једном je тако устао у одбрану неке несрећне жене којој су Кртољани узели да суде јуна 1723, што му je дало маха за разгранату нарацију, у коју je ставио напомене о себи и о свом положају у народу ("трудимо [се] сваки час, иако није у свашта среће и послуха от непокоренијех људи"), уденуо прекоре "господи" ("зашто и господа нијесу с неба слећела него су и они људи плтени и имају жене и сестре"), навео библијске паралеле (о Христовом поступању с осуђеном грешницом или о Даниловој одбрани праведне Сузане), подсетио да смо "сви од женах рођени" и "кад би се такве ствари пуплико судиле, то би се велико зло почело, а веће доспјело, зашто би и многе госпође принципесе по злу пошле и непоштено осуђене биле", и на крају по души изрекао упозорење: "Ово je слово крупно и чатовно; може се добро чатит и добро разумјет, ако je и от слаба архијереја, али je право писано." Такав je даље владика кад расправља о питањима части, поштења и поноса (у писму брату поводом притиска каваљера Буће на овога да погази реч и преда коње поверене му од стране неких Турака на чување); када говори о општој смутњи у свету и међу људима ("све се je обрнуло наопако и узјаха je чловјек на чловјека; сад нејачему од јачега није стана, ни живота"); када с тугом размишља о владању људима и о својој немоћи да их начини бољим; када описује свој боравак у Бечу и свој пут у Русију.

Нарочита je способност владике Данила да лапидарно срочен и ефектно исказан афоризам нађе и постави на право место у писму, као што je то извесно умео и у усменом причању. Примери би се могли вадити готово насумце, толико их има: "Зашто je и прије било гоњенија, и биће га до скончања вијека, а није ово најпрви почетак, ни паки најпоследњи доспјетак"; "а зли чине што им je драго докле и њих зло стигне"; "кад мала искра огња остане у потаји неугашена, може се от ње и велики огањ уждит, а вљетра је вражјега доста, који пуха и раждиже сваки дан"; ма се не може све колико би се кћело, него онолико колико смо моћни"; "а тешко свуђе инокоштини". Више пута су његови афоризми надахнути, и имају свој извор у народним изрекама, са којима je владика живео из дана у дан, или сентенцама из Библије, која му je већ и по његовој дужности, али без сумње и по личном избору, била најближа књига. Сажетости израза и крајњој сведености стилизације владика je био склон и иначе, када није говорио у афоризмима. Са мало речи он je умео да искаже наслућивање злих дана ("Нешто се ружно чује, бојим се ружно ће и бит"), да прекори када му није указано поверење ("а сиромах неки бискуп право и онда писаше, него му не вјероваху"), да узврати на недостојне предлоге ("пастир бо јесам, а не шапатник") или да се постави смерно и скромно, како je знао да његовом чину и доликује, "а некако да се држим на високо, то наше дело није"). Али, ако je и био скроман и себе приказивао, а можда, сасвим искрено, и видео и доживљавао, као "слаба пастира" и "слаба архијереја", владика Данило није био несвестан историјског значаја онога што твори и казује и у једном часу почетком 1726. године исписао je готово пророчки поносне речи у писму млетачком високом функционеру: "Ja како слаби пастир слабе ријечи пишем, које су и сувише слабе пред људима, ема ће бит скупе у господина Бога и у неко вријеме у господе. Имаће 40 годишт како смо тобож калуђери, а имаће 25 годиштах како смо тобож архијереј слаби пастир."

Језик којим je владика Данило исписивао своје посланице и своја писма, своје пресуде и своје "умире" сав je заснован на живом народном говору, који Je он са уста, непосредно и без нарочитог удешавања, стављао на хартију. У том језику, ако му je то у тренутку затребало, владика није бежао ни од турских, нити, и још чешће, од италијанских речи, гдекад и на властити начин прекројених, а тим његовим језиком промичу, исто тако, и обрти и речи старосрпске или руске, које су се овде пробиле из владичине лектире.^[363] Са свим тим, то je језик оне снаге и живости, оне непогрешиве експресивности и оне једрине који ће, преузиман у наслеђе, постати традиционална одлика писаца овога краја, и који ће своје врхунце имати у књижевним текстовима Петра Првога и Његоша.

Многе и на моменте љуте битке владика Данило био je приморан да води с которским бискупима и с тадашњим надбискупом барским Вицком Змајевићем; те битке биле су се о душе верника. Већ сам Данилов избор за владику покушао je да омете ондашњи бискуп Котора Марин Драго; однекуд, он je имао свога кандидата, једног которског свештеника, и упињао се из све снаге да Црногорцима њега наметне као владику. Када му то није пошло за руком, борбу je наставио приказујући Данила у најцрњем светлу: у дописима које je слао Пропаганди у Рим онда млади цетињски владика сликан je као неспособан и незналица, више окренут светским стварима но бризи о стаду, и називан "псеудовладиком".^[364] Тако je борба почела, и онда се распламсала и пренела на прави терен, црквени и политички. Патријарх Арсеније, који je Данила завладичио и који je "кано рођени Црногорац" добро знао сва места зетско-приморске епархије, основане још од стране Светог Саве, поименце их je набројао у синђелији издатој новом владици приликом посвећења; то су били: Црна Гора, Грбаљ, Паштровићи, Кртоле и Луштица; градови Бар, Скадар, Улцињ, Подгорица и Жабљак; затим Зета, Кучи, Васојевићи, Братоножићи, Пипери и Бјелопавлићи.^[365] Већ тада, дакле, Данило je прозван владиком скендеријским и приморским, и он je ту титулу задржао до краја, па се, штавише, и упорно трудио да јој прибави прави смисао и реалну садржину. Његова дијецеза тиме се разастрла и на територију Боке Которске, и то je силно разјаривало которске бискупе, јер су у томе видели посезање православног владике за областима које су сматрали неприкосновено својим; поготово се њихов бес распламсавао сталним Даниловим покушајима, који су коначно и уродили плодом, да свој утицај, своја права и своју јурисдикцију прошири сталним притиском на млетачке власти. Свим расположивим средствима, которски бискупи борили су се да га у томе онемогуће: опирали су се његовим каноничким обиласцима верника, издавали су строге забране и декрете против његовог свештенства и"настојали су да што више православног света преведу у крило римске цркве. У жару те борбе, и гледајући како ратови доводе све више православних у приморске крајеве, они су имали осећање да су суочени с правом инвазијом којој се једва могу поставити било какве бране, а да са тим долазе и бескрајна друга зла кварење "добрих обичаја", продор јереси свих врста и крвна мешања православних и католика, разуме се на штету ових последњих.

Бискуп Драго, који се не једном нашао у сукобу с владиком са Цетиња, био je за борбу неупоредиво боље припремљен: као изданак старог которског патрицијата, свршио je универзитет у Падови и био je доктор оба права, црквеног и цивилног.^[366] До 31. маја 1688, када га је папа Иноченцо XI именовао за бискупа Котора, прошао je већ уобичајени пут: био je најпре каноник, па архиђакон катедрале Светога Трипуна. Историчари бокељске културе сврставају га чак и у писце: када je римски папа народу Италије и подручних острва, ужаснутом честим и страшним земљотресима, почетком XVIII века прописао молитве, постове и побожна дела, а заузврат обећао опроштај од свих грехова, појавило се тумачење да се та привилегија не односи на Далмацију, а поготово се из ње изузима Котор. Бискуп Марин Драго устао je тада да такво тумачење оповргне и израдио je, служећи се великом литературом, учени спис у коме je доказивао да се "према стилу римске курије" Далмација и Котор имају подразумевати под појмом Италије и острва која јој припадају. Али, упркос својој жилавости, а и великој теолошкој и ерудитској спреми, бискуп Марин Драго није имао снаге да до краја остане у борби: међу рукописима дубровачког доминиканца и историчара Сара Цријевића сачувала се белешка како je он у једном часу напустио Котор "између осталога због разних непријатности које су му причињавали шизматици".^[367] После пуних двадесет година проведених на бискуповој столици родног града,^[368] затражио je од папе Клемента XI и 3. октобра 1708. добио премештај за бискупа Корчуле. Ту je нашао више мира и могућности за пасторално деловање и за трајније обележавање свог присуства, а ту je и умро 31. октобра 1733. године.^[389] За њим су се у борбу с владиком Данилом упуштали његови наследници; један од њих био je и Задранин Хијацинт Зенобети (у Котору од 1718. до смрти, 1742. године) за кога je, марта 1730, владика Данило рекао, у себи својственом стилу, на изглед благом и помирљивом, а у ствари крајње одлучном: "Преосвештени господин бискуп которски нама je по духу светому брат, ма je боље да живимо у љубав и да не слушамо неке лашце, који ову крајину муте ..."^[370]

Као најогорченији противник владике Данила представљен je у историјској литератури Пераштанин Вицко Змајевић; то по свему судећи и није без основа. За њега се чак износило^[371] да je "највећи прозелит према православнима" и да се није либио да буде и "достављач Турцима против Данила, чим га je и довео под вешала турска", за шта ипак нису нађене потврде у прегледаним документима.^[372] Али, ако су се са стране историчара којима није био драг испољавала претеривања у оцени Змајевићеве личности и његовога рада, исто су тако, и можда чак и у већој мери, претеривали његови биографи изразите католичке оријентације, који су му били неприкривено склони; један за другим они о њему понављају стару, и не баш оправдану метафору да je био "златно перо", а неки виде у њему "највећег сина града Пераста" и "најодличнијег Бокеља свих времена", и за његов рад, и његова схватања, паралеле траже у раду и схватањима Џива Гундулића, Јурја Крижанића и бискупа Штросмајера.^[373]

Вицко Змајевић потиче из исте перашке породице из које и Андрија Змајевић, па je, према томе, и сам старином из Црне Горе; он je један од синова Андријиног брата Криста, који je био угледан Пераштанин, а једно време и капетан Пераста; по мајци он je исто тако из виђене куће Штукановића.^[374] Детињство и прво образовање протекло му je у знаку и под надзором великог стрица; Андрија Змајевић je одредио главне правце његовог живота, а утицао je и на његова основна схватања. Сам Андрија Змајевић био je ватрени католик и поузданик Конгрегације за ширење вере у овим крајевима; али Вицко ће и у једноме и у другоме отићи кудикамо даље и доћи ће чак и до неоспорне нетрпељивости, па и мржње према најближим суседима, и суграђанима друге вере, које ће потом целога свог века презриво звати Serviani, Greci, Scismatici. Са позиција те своје неумољиве тврдоће, он ће касније сав рад својих претходника за римску цркву на овом подручју оцењивати као немар и небригу, у чему се, вероватно, с правом, осетило да неблагодарник очито циља на стрица Андрију".^[375]

Када je Вицко доспео у петнаесту годину, Андрија Змајевић обратио се 10. јуна 1685. римској Пропаганди с молбом да се у њеном училишту Collegio Urbano једно место додели његовом братанцу, за кога je с поносом истицао да je већ добро упућен у латински и грчки језик и да je више пута, на опште задовољство, беседио у перашкој цркви, пред суграђанима, а и пред самим которским бискупом. Те Вицкове беседе држане су на нашем језику, који он зове "словинским", а предметом су биле везане за најзначајније празнике и, сасвим разумљиво, за Богородичино успење (Велику Госпу) коме je посвећена перашка Госпа од Шкрпјела. Неке од њих он je изговорио још 1682. године, а све заједно окупио их je у збирку Разговор Духовни, која je једини његов српскохрватски спис. Све остало што je писао, а писао je прилично, на италијанском je и латинском језику. Полазећи на студије, Змајевић je пред Пераштанима наглашавао да ће у Риму учити, како су то чинили и његови стари, "за част и поштење" роднога града, и обећавао je, истовремено, да ће се тамо молити за њих да напредују "у сваком добићу према невјерником и на овој крајини мјеста нашега Пераста".^[376]

У Риму, где je стекао одлично образовање, али се и још више учврстио у свом нетолерантном католичанству, Вицко Змајевић постао je, по ондашњим обичајима, доктор филозофије и теологије. Тамо се, једини пут у животу, огледао и у латинском песништву: било je то стилски дотерано, по свим прописима школске поетике начињено, али у суштини хладно пригодно стихотворство. Змајевић je од њега начинио једну посебну збирчицу намењену глорификовању Антонија Зена, заповедника млетачких трупа на копну и мору, а назвао je Musarum chorus и штампао 1694. у Риму.^[377]

Већ на тој књижици он je себе означио опатом, што му je, нема сумње, унапред било намењено; али je опат Светога Ђурђа, а тиме и жупник Пераста, он постао на предлог капетана и судија перашких, тек 17. новембра 1695. Даље je његово напредовање на лествици црквене хијерархије било заиста брзо: 1695 бискуп Марин Драго одредио га je за свога викара, а већ 18. априла 1701. папа га je именовао за надбискупа барског и примаса српског, чиме je истовремено постао повереник Пропаганде за мисије у Албанији, Србији, Македонији и Бугарској, и администратор будљанске бискупије. Нашавши се тако на месту на коме je пре њега био његов стриц Андрија, Вицко je пошао његовим стопама, али je хтео да иде брже и да пређе више. Свим жаром бацио се на посао да сузбије све у чему je видео јерес, да искорени све што je сматрао опасним одступањем од правог католичког живота и да потре све у чему je наслућивао утицај околних шизматика и неверника, то јест православних Срба и муслиманског живља. Ради сређивања верских прилика у својој дијецези и нормирања црквене праксе, организовао je велики синод у селу Мркињу, у који je, према једној забелешци, без устезања утрошио властитих двадесет осам хиљада млетачких сребрних дуката.^[378] На том синоду, који се назива албанским (Synodus Albanus), били су окупљени драчки и скопски надбискуп, четири албанска бискупа и префекти албанске и македонске мисије а учеснике je свечаним говором увео у рад надбискуп Змајевић. Према одлуци црквених власти, а o трошку римске Пропаганде, сва акта тог синода штампана су у Риму, 1706. године, на латинском и албанском језику и са Змајевићевом посветом пали Клементу XI.^[379]

Из неких разлога, а вероватно понајпре због опасности које су му претиле и неприлика у које је довођен, он се повукао из своје надбискупије и, оставивши у Бару себи заменика, прешао je у Пераст, следећи и у томе стопе свога стрица Андрије. Његова палата и његове породичне куће у Перасту постале су убрзо стално стециште многобројних Албанаца католичке вере који су бежали пред зулумима паше Махмуд-Беговића и које je он прихватао, помагао и, како je сам у више прилика истицао, о свом трошку издржавао, док се не прилагоде новим и друкчијим условима живота. Уз њега je и ту, као верни помагач и сарадник, боравио дубровачки доминиканац Рајмунд Јелић. (Галани), који je, уз дозволу црквених власти, дошао у Змајевићеву службу још 1702. и од тада неколико даљих година делио са њим судбину, а пратио га je приликом визитације по Албанији, Епиру и Македонији. Јелић није био само учени редовник већ и љубитељ књижевности свога града, а повремено и преписивач њених "словинских" дела, па je, као израз благодарности за добра која je примио од перашкога прелата, начинио за њега препис Гундулићевог Османа. Свој препис тог дела "славна толи, ки далече и наблизу по словинскијех странах слови", он je нарочитом песмом, писаном у осредње сроченим осмерцима, посветио своме мецени (Присвијетлому и припоштованому господину, господину Вицку Змајевићу, архибискупу од Бара и Диоклеје, прима србскога краљества, метрополиту од Арбаније, администратору од Будве, комесару светога пристоља апостолскога по Арбанији, Сервији, Мачедонији и Булгарији). У Јелићевом "припису" дубровачког епоса изворник je нашао свакако Пераштанин Марко Баловић за свој познати препис Османа из 1728. године, у који je унео и посветну песму Вицку Змајевићу, иако овај у том часу није више носио ниједну од титула побројаних у њеном наслову. Јелић се Баловићу тада лично потписао испод те песме, која je, колико знамо, једини његов покушај у поезији, а и сам je већ био друго, и далеко више, од скромног доминиканца од пре две деценије; био je "аркибискуп фра Рајмондо Галани".^[380]

Да тако високо дође, Јелићу je био потребан први високи узлет у каријери, а њега му je омогућио Вицко Змајевић. Папа je на Змајевићеву препоруку, а његове су препоруке у Риму редовно прихватане, именовао 1706. Јелића за викара латинске патријаршијске цркве у Цариграду, што je била дужност барем онолико угледна и часна колико je била одговорна и тешка, а повремено и опасна. Док je у њој правио прве кораке, Јелић je од Змајевића добио дуго писмо, праву једну посланицу, писану 1707. у Перасту на италијанском језику.^[381] Надбискуп барски и примас српски давао му je у њој подробна упутства за његов рад и држање у турској престоници. Обазриво стилизована и добро промишљена, та умна упутства могла су без сумње Јелићу бити од користи. У њима се откривају обе стране Змајевићеве личности. На једној се он показује као црквени достојанственик заинтересован за верски и духовни живот, коме je искрено стало да нови цариградски викар што боље служи својој пастви, да латинском стаду приведе што више дотле заблуделих душа и да тим његовим радом буду што задовољнији врхови римске Пропаганде. Али се на другој страни Змајевић види као светски човек и политичар, који живо прати токове савремене историје и хвата сваку прилику да и сам утиче на збивања. Он Јелића упућује како да се снађе "у земљи варвара и у њиховој престоници" и како да се односи према појединим представницима европских сила у њиховој мало прозирној а више скривеној, често и противречној и међусобно антагонистичкој игри. Све то, по Змајевићу, Турску чини узбурканим океаном пуним "опасности и заседа, па се за тешку пловидбу по њему тражи и вешт крманош", чији поглед стално мора бити управљен ка полу мудрости, да би "мерећи према њој кораке и усклађујући покрете срећно путовао између замки Сциле и Харибде". Решење које Змајевић нуди Јелићу одређено je колико његовим строго католичким гледањем на ствари овога света, толико и његовом најдубљом приврженошћу интересима млетачке државе, чији je верни поданик. По њему, за Јелића нема сигурног уточишта ни у француском, ни у аустријском двору, јер су они и сами у завади; а дворови енглески и холандски, пошто су заражени јересима, онемогућују црквене особе да са њима саобраћају. "Стога вам не остаје други олтар коме бисте се могли сигурно приближити осим јединога олтара Светога Марка", саветује Змајевић. "Ту треба да се заустави ваша света котва, да би се од непогода и бродолома сачувао брод ваше апостолске службе. Свака друга лука није сигурна. Једино обале Јадрана уживају данас у тихом спокојству." Препоручујући Јелићу најтешњу сарадњу и пуно садејство с млетачким баилом, Змајевић je сликао затим у свим појединостима како замишља портрет идеалног црквеног представника у Цариграду, који мора да буде и мудар, опрезан, вазда на све приправан, скроман и уздржан Христов пастир, и окретан дипломата на сцени пуној тегоба и у улози пуној опасности. "Сваки излив наглости, па био и оправдан и праведан, тамо се плаћа суровом ценом бола и патњи; верујте моме искуству и туђим погрешкама које сте видели." По Змајевићу, потребно je било још пуно уздржавање, у придикама, "од уједљивих инвектива против мухамеданства и источне шизме", једно што оне тамо доводе до недогледних невоља, а друго што "наше догме ваља да се подупиру снагом разума, који им у обиљу помаже, а не сатиричким декламацијама, које изазивају срџбе и бес, а не доносе користи". Змајевићева посланица Јелићу, занимљива са толико страна, а и сама по себи, као један од текстова наше старе филозофско-политичке литературе, ретко очуване са овога подручја и из овога столећа, местимице je од већег значаја и аутобиографски. Између осталога, надбискуп из Пераста с горким разочарањем говори у њој о невеликим резултатима које je постигао у цркви која му je поверена. "После толиких трошкова и напора, налазим се без жељеног добитка. Зло je надвладало моје старање. Ако je учињено нешто добра, то je све мало у поређењу с оним многим што тражи надокнаде и помоћи."

После убиства Вицка Бујовића, Змајевић je из Пераста прешао у Котор и настанио се у властеоској палати Бућа. Изгледа да се извесна сенка око тог убиства протегла и на самога надбискупа, а његов брат Матија био je у њему један од најнепосреднијих учесника.^[382] Матију Змајевића то ће одвести у вечито прогонство из домовине, коју од тада није више видео, али ће за њега бити и почетак блиставе каријере у страном свету. Та његова каријера показује још једном колико су судбине наших људи у она времена покаткад могле да буду бурне и пуне великих обрта, али и несумњиве трагике, и какве су све снаге и скривене способности избијале из њих у изузетним приликама живота. Из Пераста Матија се одмах склонио у Дубровник, да сачува главу, а онда се, после вишемесечног ишчекивања и пошто je изгубио све изгледе да стекне милост власти које нису могле лако прежалити Бујовића, упутио у Цариград, где je дефинитивно ступио у руску службу. Већ у Цариграду чекали су га прегорки часови: чим je избио рат између Русије и Турске, он je, заједно с тамошњим руским послаником грофом П. А. Толстојем, бачен у злогласну тамницу Једи-кула, у којој je проборавио годину и по дана "мучног заточења и суровог ропства", у мраку, под земљом и не видећи друго до ланце, конопце и мучилишта и где je био суочен са ужасима куге. Ишчупавши се отуда маја 1712. он je преко Петроварадина и Беча стигао у Карлштат, где се сусрео с Петром Великим. Цар га је примио лепо, али га је и подвргао тешком испиту из наутике и војне вештине и тек после тога определио га je за службу у руској флоти. Од тада, па све до смрти у Таврову, 1735 године, Матија je непрекидно у њој, најпре као заповедник ратног брода, од 1714, контраадмирал, од 1719 и коначно адмирал, од 1721. године. Нарочито се истакао у дуготрајним и суровим руско-шведским ратовима, у бици код Гангута (1714) и у каснијим беспоштедним операцијама руског бродовља против шведских обала (1719), којима je више или мање сам командовао. Крупне заслуге за Русију Змајевић je стекао поред свега тога још и као организатор изградње њених флота, северне, балтичке, и јужне, речне. У својим писмима из Русије, која je слао у Пераст породици, рођацима и пријатељима, описивао je шкртим војничким речником, али местимице пластично и живо, своје борбе и успехе у далекој земљи, али и своје невоље и патње у том за њега страном свету, говорио о признањима и високим одличјима која je примао и о понижењима која није избегао, сликао им своје доживљаје и своје учешће у појединим крупним збивањима руског државног, дворског и друштвеног живота, спомињао своје претпостављене, заштитнике и пријатеље, међу којима у првом реду "грофа рагузинског" Саву Владиславића, истицао своју заштиту католика по Русији, изградњу цркве за њих, у арсеналу, у Петрограду, подршку коју je пружао исусовцима. и осталим католичким редовницима и свештеницима дуже настањеним у руској земљи или одасланим у њу по нарочитом задатку, и наглашавао стално, неуморно, постојано своју неутољиву чежњу за кућом и Перастом, и своје наде, које се нису оствариле никада, да га цар отпусти и да му се и са друге стране дозволи да се врати међу најближе који су га узалудно ишчекивали најпре из године у годину, а онда из деценије у деценију.^[383] Завршетак каријере Матије Змајевића у Русији није ни сенка њеном блиставом почетку. Осумњичен, крајем 1727, за разне злоупотребе положаја, за кривотворење докумената и за присвајање и утају државног новца, Змајевић je изведен пред суд, где je понешто признао, а понешто се без тешкоћа доказало. Стога je проглашен кривим и осуђен на смрт, али до извршења пресуде није ипак дошло, већ je прослављени адмирал деградиран у чин вицеадмирала и послат за заповедника пристаништа у Астрахану, уз обавезу да причињену штету држави надокнади троструко. Тако je осрамоћен и у забораву дочекао и последњи дан негдашњи неустрашиви адмирал и командант у борбама против Швеђана, творац руске флоте, и каваљер највишег ордена Светог Александра Невског.^[384]

Боравећи у Котору, одакле je енергично водио послове своје цркве и своје породице, Вицко Змајевић je понешто настојао и око књижевности. Из Котора он се 1. септембра 1711. обратио папи Клементу XI предлажући да најзад буде штампан Љетопис црковни његовог стрица Андрије Змајевића, који би, с обзиром на околност да садржи и латински текст, по његовом уверењу могао бити од користи народима који не знају словенски. Али, да ли стога што су црквени кругови увиђали да je то дело временом превазиђено или што средстава за штампање није било, ово настојање Вицка Змајевића остало je безуспешно.^[385] A пратећи с пажњом, помешаном са стрепњама, прве кораке свога брата Матије у руској служби, он му je 20. фебруара 1713, управио једно дуго писмо политичко-моралне садржине, у коме му je, као пре тога пријатељу Рајмонду Јелићу, али још подробније износио своје мисли о томе како треба да се понаша у свом новом животу који je тек отпочињао. Један препис тог Змајевићевог писма нашао je данас посве непознати Никола Алберто Пјаца (Piazza) 1777. у Перасту, "у књижници неког старог свештеника", и мада његовог аутора већ одавно више није било међу живима, штампао га током 1778. или убрзо потом у швајцарском граду Ивердону (Yverdon) као засебну књижицу.^[386]

Дело Змајевићево доиста je било достојно овог изласка у свет. У њему има мудрости и животне филозофије, има присног познавања историје и савремених светских прилика, има стила, а местимице и истинског надахнућа. Писано као да се већ унапред рачунало са штампањем, оно просто кипти од сентенци и афоризама, који ако и нису сваки пут нови и продорне дубине, а оно су барем увек окретно и с духом казани. Реченица je високо култивисана, а фраза раскошно барокна, заснована на свесно траженим антитезама и на навлаш бираним обртима. Гледано у целини, то je свакако најбоље и најдотераније дело Вицка Змајевића.

Посланицу брату Змајевић je сeo да пише када je непостојана судбина Матији одједном окренула насмејано лице, после његових многобројних патњи; надбискуп чије je искуство било дуже, мудрост већа, а знање шире, хтео je да га поучи вештини живљења, како би точак среће, који се обрнуо у његову корист, што трајније задржао у том положају и тако га спречио да поново преузме "свој фатални ток унатраг". Али ни личну срећу, ни животне успехе за свога брата није Змајевић хтео на било који начин; њему je у истој мери било стало да их Матија постигне с чашћу и на основу истинских вредности, и да оне служе на понос и његов и његове куће. Стога се на сваком кораку у тексту овога писма срећу појмови као што су "врлина" (virtù), "слава" (gloria), "име" (nome), "част" (onore), "дужност" (dovere), "вера" (fede), "вредност" (valore) и "срчаност" (coraggio). У том je смислу стилизована и већина Змајевићевих изрека: "Ко добро отпочне, треба да настави боље, да би свршио са славом"; или: "Врлина није лака ствар, али не треба да се плаши тешкоћа онај који делује подстицан славним завршетком"; или пак: "Увек je боље живети у тескоби а с чашћу, него се понизити у нади на сјајне добитке."

Змајевићеви савети задиру у све стране живота и казују на начин сасвим одређен како би, према његовом гледању на ствари, Матија имао да се понесе у њима. Пре свега су то политички савети: како би Матија ваљало да се односи према земљи, владару и народу којима служи, остајући при том увек у неокрњеној верности и према своме "природном владару" то јест према Млетачкој Републици, као што су то чинили и његови преци. Суд Змајевићев о Русији строг je, подоста негативан и на местима чак неправедан, па je и сам издавач осетио потребу да се понегде од њега огради напоменама које je приложио тексту. Руски двор je, по Змајевићу, најнесталнији на свету, а нарочита клима учинила je онај народ суровим у поступцима, променљивим у осећањима и далеким од цивилизованог друштва; у том поднебљу владају злоћудне влаге и отровне паре, које, дижући се са тла, замрачују руском народу "сунце католичке истине". Њихов je систем несрећан, а онај који тамо борави мора настојати да му се прилагоди како би сачувао "светлост у тами и живот међу мртвима". Своју стару веру Руси чувају љубоморно и једино њу сматрају имуном од грешака; "несрећни народи умотани у маглуштине заблуда заобилазе пут вечнога спаса". Њихов цар има нешто Змајевићевог уважења, јер je личност херојска и даровита, заокупљена мислима о рату и економији (овом последњем чак и превише!), али се у посланици ипак истиче да њега народ у свом незнању држи за носиоца божје воље и ту су разлози његове деспотске власти. Ако се и нису никада према Млецима показивали као пријатељи, Руси су за Змајевића, борбеног католика и оданог млетачког поданика, прихватљиви због њихове борбе са заједничким непријатељима. Од свога брата, кога je судбина довела к њима, он и не очекује друго до да им служи лојално и верно, као што му je и дужност, али не пропушта да га при том упозори: "Господару коме служите дугујете живот, али самом себи дугујете част", или: "Љубав владара треба да се заслужи делима племенитим и вредним, а не подлим и недостојним."

Знајући пак колике опасности вребају његовог брата у новом животу и какве га све замке у њему очекују, Вицко je писмо испунио прегрштима савета из области морала и друштвеног понашања. Препоручивао му je, с много разложитости и позивајући се на примере, нарочито из античког света, како онога из митологије тако и онога из историје, да се држи мудро и до крајности опрезно, да не испољава велике амбиције и да буде свестан променљивости среће, да се са свима понаша уљудно и да се не показује охолим, да и не покушава да тражи широк круг пријатеља, јер се многи само претварају да то јесу, а у ствари нису, и да остане поверљив само са изузетнима и најређима, да се клони љубави и жена и да брижно избегава неумерености било које врсте.

Змајевићу je особито било стало да његов брат остане недотакнут "московском вером" и у потпуној чистоти свог католичанства: у тој се ствари он не колеба и није спреман да чини и најситније уступке. Али ипак зато не очекује од Матије да јавно доказује преимућства религије којој припада и чак захтева од њега да радије ћути него да се упушта у верске расправе које не приличе његовом положају и за које није спреман, а које би неминовно изазвале најнепријатније реакције. "Увек je боље", разлаже о тим дискусијама учени надбискуп, "избегавати их мудро него их водити непромишљено; вама припада да верујете у свете догме, а не да их испитујете: пашете сабљу да бисте их бранили на бојном пољу, али немате оружја да бисте их заступали у друштву." Његов брат треба да остане у неокрњеној побожности и да вазда држи на уму како ништа не бива без Бога или мимо њега - да je, једном речи, "узалудан сваки напор ако у њему нема учешћа божије руке" и да "победе нису кћери људске снаге, већ небеске милости која их додељује".

Као војник и заповедник Матија Змајевић треба да се труди, према саветима свога брата, да задобије љубав и оданост потчињених и да своје поступање темељи на хуманости и благости, чак и према обичним редовима, а не на суровости, иако то не значи да би имао да попушта у дисциплини и да одустаје од кажњавања, када je оно потребно; "увек je добро учинити да вас се плаше, али у томе ваља имати и љубав за друге". За однос према војницима Матији се даје прецизно упутство и наводи пример, који једини у целом спису није узет из античке историје. Упутство гласи: "Примати војнике с благошћу, саучествовати са њима, помагати им у недаћама, давати им у потребама исто je што и привезати их да се жртвују у ратничким потхватима за славу свога вође и добротвора." A пример je "наш Скендербег", који je, идући назначеним путем, "срећно доспео до великог храма части". Као дворанин, Матија Змајевић би морао знати да je двор по коме ће се кретати препун несталности и опасности и да je налик на огромно и разбеснело море, са кога je протеран мир у коме све узбуркава ветар ћудљивог понашања. "Ако je гдекад зрак ведар, изненадно се рађају облаци и буре. Стога je мучно пловити по том немирном мору. Добар водич бродова ваља да често премерава карту и да регулише терете да се не би насукао на плићак [...] Пошто je ваш војнички занат поморство, ви ћете веровати да je погибељнија пловидба на двору но на Балтику [...] Али ко зна да добро плови по већим непогодама, још лакше ће умети да то чини по мањим."

Својом посланицом Вицко Змајевић хтео би још да свог брата увери да je потребно да непрекидно изучава историју, с обзиром на чињеницу да "никада није било ваљаног војсковође који не би био и добар историчар". Наводећи користи које такво изучавање пружа и задовољства која нуди, Змајевић развија схватање историје у коме додуше нема ствари која у оно време, а и далеко раније, није била већ позната и безброј пута казана, па опет то његово понављање изгледа лепо, јер га чини на свој начин и са правом барокном речитошћу. "Историја je галерија ретких Драгуља", разлаже Змајевић, "која богати свест свога ученог госта. Она je арсенал који снабдева оружјем за употребу најфиније врсте. Она je позориште које живо приказује минуле догађаје и сугерише прописе мудрости за будуће случајеве. Она je школа у којој се о трошку другога учи ратовању, јер из туђег искуства, доброг или лошег, заповедник извлачи правила за своје војничко држање и установљује истинска начела вештине да би прибавио повољан исход у вођству. Биће драгоцен сваки тренутак који посветите овом изучавању подједнако корисном и пријатном [...] Не може да за другарицу добије Белону онај који није имао за учитељицу Паладу [...] Лепи примери прикупљени из историјских збивања у истој су мери документи у којој су и подстицаји на надметање пуно врлине."

Тако je Змајевић надугачко разлагао своје схватање идеалног поступања, војничког, аристократског и хришћанског, које би морао да следи његов из домовине изагнани и на странствовање принуђени брат. Наслућујући исправно да je пут који га je ишчекивао препун сваковрсних опасности, за његову душу, колико и за сам његов живот, Змајевић je употребио све своје знање скупљано годинама и сву речитост којом je располагао да би га што снажније привезао за становиште које je заступао. У основи, то становиште сводило се на следећу максиму, коју je он ставио у средиште своје посланице: "Памтите да имате три драгоцена капитала: душу, коју дугујете Богу, живот, који дугујете владару, и част, коју дугујете себи."

Подоста и сам умешан у мучну аферу скопчану убиством Вицка Бујовића, Змајевић се није осећао довољно сигурним ни у Котору; његову неизвесност и страх од освете Бујовићевих синова и рођака увећао je нарочито пуцањ кроз прозор куће у којој je становао, намењен свакако њему, али који je на сву срећу био без потребне прецизности. Можда се у томе крио прави разлог што се постарао да се удаљи из Боке Которске, мада његови биографи радије истичу како je огроман углед који je стекао у цркви надахнуо млетачке власти да га затраже, а папу Клемента XI да га 22. маја 1713. именује за надбискупа, задарског. Пре него што je уведен у посед своје нове надбискупије, средишње у Далмацији, Змајевић je био примљен у млетачком "Колеђу" (Collegio), једном од најважнијих управних тела Републике. У току те аудијенције изрекао je неку врсту свечане беседе (Uffizio), кратке, али унапред најбрижљивије припремљене, чији се текст после преписивао у круговима далматинских ерудита.^[387] Веома помпезна и у високом стилу онда владајуће и официјелне реторике, та беседа представља заносну глорификацију Венеције и њене улоге у судбини ових крајева. У њој се још, а повезано с тим, Змајевић осврнуо на досадашње своје служење цркви и млетачкој држави и назначио основна начела на којима ће се темељити његов будући рад у оба та смера. Као одани поданик, говорник je уверавао Колеђо да je срећан што у "величанству владара" може да ода пошту "божанским атрибутима побожности и религије", који су дали трајности владању, усрећили цркву и "засладили најгорче бриге црквених старешина". За протеклих тринаест година, које je провео као надбискуп барски у европској Турској, Змајевић je, по властитом исказу, срчано (coragiosamente) вршио своју дужност, "у оној клими коју je учинило нездравом најварварскије небо и где се не клања другоме богу до интересу". Тамо су га пресретала многобројна зла, али им није попустио, јер га je од пада сачувала моћна рука млетачке заштите: "Албанија, Србија, Македонија, Бугарска и Тракија биле су позорница на којој су се свету представљале моје слабости и ваша племенита доброчинства." Та су доброчинства била "свете котве" које су од бродолома очувале "опште спасење", захваљујући њима, саграђене су или обновљене цркве, бискупи опет уведени у своје еванђеоске службе, верници окрепљени од болних несрећа, вера васкрсла из агоније и религија враћена из изгнанства у многа места. Најновије из дуге серије тих млетачких доброчинстава Змајевић посебно издваја, а везује га, то се одмах види, за трагична збивања у време и непосредно после неуспелог покушаја владике Данила и пуковника Милорадовича да народ Црне Горе и онај из суседства на зов Русије подигну у борбу против Турака. О тим збивањима Змајевић je говорио усиљеним барокним сликама, али се и испод њих сагледавала довољно јасно њихова крвава суштина. Мир ове крајине по њему je помутио "изненадни црни облак", подстицан "неугодним ветром Ледене Медведице" - то je, очигледно, Русија - и "заводљивим обећањима" у исти положај довео "српске народе Црне Горе и Грбља" (li popoli serviani di Montenegro e Zuppa), који су творци зла, и недужне католике граничне Албаније, и млетачке поданике са рубова државе. "Смелост je оснажио изговор вере, а интерес маскиран полугама ефемерне побожности, пошто je презрео сваки други савет до онај који je у служби нерасудној обести, изложио je подједнакој судбини и кривицу и недужност у тек насталом удару отоманске срџбе, која je, препливавши пространа поља и ужасне врлети Црне Горе, носила покоље и разарања на све стране." У таквом једном часу говорник би био спреман да ускликне: "Јадна веро!" да није било млетачке заштите. Представници њене власти, код којих je побожност удружена с мудрошћу, вратили су овамо мир, варваре учврстили у законима, дотле непознатим, а народе извукли "из бедне злоће". "То je био уистину срећан грех", размишљао je надбискуп Змајевић, "јер je поново донео славу млетачког најславнијег откупљења!" Поново враћени у живот и слободу, и везани за Венецију "троструком везом вере, побожности и захвалности", ови народи "исправили су ону прирођену мржњу, која их je доводила до крајности на штету државе, показујући васколиком свету да млетачка побожност није мање моћна да укроти најдивље народе у време мира од млетачке снаге у време рата". Преласком Змајевићевим у престоницу Далмације, Албанија - а то je ондашња Млетачка Албанија, дакле подручје садањег Црногорског приморја - даје руку престоници Далмације и чврсто je стеже у заједништву судбине: Венецији je она, према понетим речима ове беседе, увек била верна и не би могла да изгуби њу а да истовремено не изгуби и себе. Према томе, за надбискупа, у његовом владању, постојаће, од сада, као и дотле, два чврста ослонца: вера у Бога и верност Венецији: "престоница Задар нема богатијег у оданости према вама, а инострани народи немају вредније имовине до наклоности и наде да буду ваши"; управљајући својим стадом, нови његов пастир учиниће све да Богу даде што je божје, а дужду што je дуждево.

Испраћен у главни град Далмације похвалним стиховима и жаљењем својих Пераштана, барем оних који су му остали пријатељи, Змајевић je у ново седиште донео свој стари жар неуморног борца за ствар цркве којој je био врло високи достојанственик. Непријатеље je и овде нашао у православнима, које су неприлике и ратна збивања непрестано померали и у све већим групама доводили не само у околину Задра, већ и у само срце града. Њихов начин живота, верски обреди и обичаји, све je то сметало престрогом задарском метрополити и у свему je он видео претњу и могућност погубног утицања на његове вернике. Опседнутом тим страхом, њему се чинило да и саме млетачке власти, које иначе није одликовала превелика трпељивост у верским стварима, гдекад сувише иду наруку "шизматицима", и да би то спречио почео je да се огорчено бори делом и речју, да доказује и отвара очи онима који не виде то што je њему докраја јасно, да се позива на разлоге и интересе државне када верски нису изгледали довољно уверљиви, да надлежне просто засипа, а понекад и отворено застрашује, представкама, оптужбама и теолошким дисертацијама. Једини излаз, у чију je ваљаност био искрено и најдубље уверен, налазио je у привођењу православних у крило "свете римске цркве" и у њиховој унији с њом; али, да би до остварења те замисли уопште могло доћи, требало их je најпре одвојити од њихових попова и калуђера и на тај начин пресећи опаке утицаје које они врше на њих. Нарочито се био устремио на владику Стевана Љубибратића, кога je српски патријарх Мојсије на Сретење 1719. устоличио за епископа новског и верског старешину свих православних у Далмацији, а у чијем je присуству на том тлу он сада видео смртну опасност која подједнако прети католичкој цркви и млетачкој држави. Стога je одстрањивање тог "псеудовладике" одатле, изведено на сваки начин и постигнуто по сваку цену, изабрао као свети циљ и као свој животни задатак. На тој основи, и из таквих побуда, настале су његове италијанским језиком писане расправе, препуне жучи и слепе страсти, у којима je ерудиција често само неопходни декор, али je у суштини потпуно подређена полемици, којој добро долазе, нарочито када недостану прави разлози, и богословске досетке и преслободно манипулисање чињеницама.^[388] Једна je од тих Змајевићевих расправа Дијалог између католика и Србина (Dialogo tra cattolico e Serviano), у понеким рукописима називана и Дијалог између католика и Грка са Леванта (Dialogo tra un cattolico e un Greco di Levante), у којој се под појмом "Србина" или "Грка" подразумева, разуме се, припадник православне цркве; није ни потребно наглашавати, јер се то погађа и само по себи, како се тај "дијалог" води, на чијој су страни у њему сви разлози и чиме се он окончава. У другој се таквој Змајевићевој расправи, довршеној почетком маја 1721. и журно одасланој у Венецију, то види и из самог наслова: Огледало истине у очигледности чињеница на одбрану свештенства и власти против јеретичке српске шизме подједнако штетне и за веру и за државу (Specchio della veritа nella evidenza de fatti а difesa del sacerdozio e principato contro lo scisma eretico-serviano egualmente dannoso alla fede et alla ragion di stato). Ти списи, рађени у облику научних дисертација, имали су у ствари практичну, чак и званичну намену; ономе од њих који je назван Спис или извештај о грчко-српском обреду против монсињора Стевана Љубибратића, грчког епископа у Далмацији (Scrittura o sia relazione del rito greco-serviano contro Monsignor Steffano Gliubratich, vescovo greco in Dalmazia) намена je чак искључиво таква. Вероватно стога су ти Змајевићеви списи и остали нештампани, па су до својих читалаца, а читаоце су имали, долазили једино у рукописима.^[889] По природи својој, а и по вредности, они се укључују у преголему полемичку литературу коју су католички писци производили у обиљу доказујући преимућства властите цркве и њених уверења над црквом источном, православном, "грчком", и њеним уверењима. Међу тим писцима, Змајевић спада у групу крајње пристрасних, непомирљивих, агресивних: тим својствима он je изазвао супротстављање Николе Пападополија, додуше Грка по пореклу, али давнашњег католика, чак и исусовца, и великог борца за унију, тада професора универзитета у Падови и познатог научника. На утук Змајевићу, он je написао Апологију у одбрану грчко-српскога обреда и монсињора епископа Стевана Љубибратића (Apologia in diffesa del rito greco-serviano e del monsignor vescovo Steffano Gliubibratich), у којој je не само побијао редом све Змајевићеве тврдње, већ je изрекао и оштар, а веома негативан суд о делу задарског надбискупа у целини рекавши да оно "пре личи на сатиру или боље рећи памфлет, који je могао замислити и саставити само дух питомаца Пропаганде, дух кавге, амбиције, опадања и клевета". "Спис онај што сам прочитао", подвлачи затим исти аутор, "није друго до хрпа бестемељених претпоставки, лажан у фактима, нетачан у погледу апостолских конституција, препун клевета и врло мало хришћански, противположан мисли о ширењу вере, сувишан и можда на штету душевног спасења".^[380] Једва да je потребно рећи да Змајевића ниједан разлог није могао уздрмати и да je он Пападополију одговорио новим текстом, још бешњим, још отровнијим и још нетолерантнијим.^[391] Чак и дуго после тога, и када су љуте борбе биле прошле, он je остао уверен да су једино његова становишта исправна: при дну једног рукописа свог одговора Пападополију он je забележио 3. децембра 1743. како му je у један сат ноћи дошао неки калуђер Арсеније, који je хтео да се покатоличи, и како му je, у току прописаног испита, на питање "о свим српским јересима - да ли су онакве какве су исписане на овим листовима", одговорио одлучно да су све такве, једна по једна (una per una) и да je био чак и спреман да о томе даде изјаву под заклетвом, што надбискуп, из неких својих мотива, ипак није прихватио. Змајевићеви страсно вођени верски ратови, потпомогнути још сагласношћу осталих католичких бискупа у Далмацији, доносили су, у току године, жељене плодове: низом декрета млетачког сената, које je задарски прелат, у раздраганости од победе, називао "златним", прво je протеран из Далмације српски владика Стеван Љубибратић, чиме je срушена "његова кужна катедра", а православни народ читаве провинције, као и његово свештенство, подвргнути су у црквеном погледу власти католичких бискупа.^[392]

Свакако je најтешње с овом Змајевићевом борбом била повезана, и из ње je проистекла, његова замисао о оснивању "илирске" богословије у Задру, у којој би се школовали свештеници вични богослужењу на "илирском" језику и писању глагољицом и ћирилицом. Ти свештеници, који би добили и одлично теолошко образовање имали су да служе по оближњем острвљу, где се одржала јака глагољашка традиција, на учвршћењу католика у вери, али, још више и много пре, њихов би задатак био да у Задру и околини раде на превођењу православних у католицизам. Иако je још 1727. добио одговарајућу дозволу и сагласност млетачких власти, а затим, 1729, успео да за градњу обезбеди и приходе двеју укинутих опатија, Св. Петра на Осору и Св. Кршевана у Задру, Змајевић није дочекао да види окончано своје дело: због недовољних средстава, "Илирско сјемениште" (Seminarium Illyricum или, како су га још звали по његовом творцу, Seminarium Zmajoillyricum) подизано je са застојима, па га je отворио тек 1748, три године после Змајевићеве смрти, његов наследник на столици задарске надбискупије Сплићанин Матија Караман. Змајевић je предузимао и друге сродне акције и Матија Караман имао je и одраније у њима одређену улогу: желећи да се за попове глагољаше приреде црквене књиге на словенском језику, он je Карамана најпре послао у Рим, да се у Пропаганди обучи за мисије међу православнима, а онда га je, о своме и о трошку Пропаганде, упутио у Русију, да тамо студира словенске језике, како би се припремио за реформу језика у богослужбеним текстовима. У Русији je Карамана примио најтоплије и потпомогао свесрдно адмирал Матија Змајевић, надбискупов брат, а тамо je нашао и верног сарадника у личности Матије Совића, који je у Петрограду и рођен и у адмираловој кући и образован. Ни од ове Змајевићеве иницијативе није било особите користи, али се и то показало тек доцније: Караман и Совић определили су се, у својој реформи, за "црквени језик руске редакције" (В. Јагић), па je прво издање мисала, из 1745, приређено на тој основи; то je довело до крупних и оштрих полемика, из којих je Караман додуше службено изишао као победник, пошто je решење папе Бенедикта XIV од 15. августа 1754. подржало његово становиште али je његова реформа иначе остала без крупнијих последица, "јер се уопће црквеним језиком писало све мање", а народним, за који су се залагали његови опоненти, напротив све више.^[393]

Вицко Змајевић забележен je у нашим историјама књижевности и по подршци коју je давао појединим писцима; штавише, за њега je једанпут речено, свакако са доста преувеличавања, да je "до данас први и задњи прави Меценат наше народне књиге и просвјете у Далмацији".³⁹⁴ Од тог меценатства остали су понеки трагови. Спомиње се, тако, да je он подстицао задарског каноника и свога викара, а иначе познатог песника, преводиоца и лексикографа, Ивана Танцлингера Занотија, да на наш језик преведе римски катехизис.^[395] Можда из властитих побуда, али још понајпре очекујући унапред да ће код Змајевића наићи на благонаклон пријем, Марко Кузмичевић, фрањевац на острвцету Галевцу крај Задра, одлучио се у доколици ("не имајући на вримена ника велике забаве, а размишљајући да стати у испразности веле шкоди духовному животу") да препише глагољским словима, а после ваљда и публикује, Зрцало од истине меју царкве источне и западне од фрањевца из Ћипровца и каноника печујског Крсте Пејкића, које je 1716. већ било штампано ћирилицом у Венецији. Тај познати спис, у коме су се излагале разлике између православне и католичке цркве, наравно у корист ове последње, штампао je и латиницом, додуше као сопствено дело, фрањевац из Дрниша Стипан Бадрић, и чак више пута. Кузмичевић се није ограничио на то да "труд дон Крстов" само пренесе "из српских књига у ове хрватске, словми светога Јеронима", већ га je понешто са своје стране и допуњавао, па je отуд веровао да би га вредело штампати "видећи велике потрибе које имају наши редовници Харвати штити Зрцало истине за знати ишторије меју црквам источном и западном раздиљенија и несклади". Једним кратким, али прилично китњастим текстом у коме се позивао на љубав коју Змајевић показује према Хрватима ("Харватом, синовом вашим") он je изрицао молбу да надбискуп својом потпором учини да његова књига буде штампана ("да бисте се достојали ову моју књижицу вашом свитлостју просвитлити, помоћи и загрлити, јер исходи на свитло, да буде каконо од сунца свитлога свитлости ваше просвитљена, крипостју покрипљена, мудростју направљена, милошћом помилована, тихостју весело пријата и љубављу напокон загрљена").^[396] И поред толиких ласкавих похвала, Кузмичевић, како изгледа, није добио очекивану помоћ, али je зато задарски надбискуп штедро одрешио кесу 1729. године да би омогућио штампање чувеног спева Уздаси Мандалијене покорнице у спиљи од Марсиље највећег песника дубровачког XVIII века Игњата Ђурђевића. И. Ђурђевић се Змајевићу одужио посветом, али речитијом и лепшом од оне Кузмичевићеве, што je и сасвим разумљиво, јер je "опат мелитенски" био неупоредиво бољи писац од скромног фрањевца са острва Галевац. Што је свој барокни спев "поклањао" Змајевићу, Ђурђевић je набројао више разлога; неки од њих спадају у уобичајену куртоазију, док су други, зато, сасвим стварни и врло занимљиви. Један je, на пример, био што je Мандалијену Пераштанин "и рукописану толико љубио и дф јој начина да се из притиштаонице заудуго разгласи"; други je што je дубровачки песник био толико "притегнут" гласом Змајевићевих, изабранијех и узмножнијех крепости" да je одавно желео да буде од њега "пригрљен за пријатеља и слугу". Изнад њих je, међутим, следећи разлог: што се Ђурђевићу чинило да не може другоме да "припоручи" Мандалијену "нег онему који и писмом и ријечи, и разумом и храбрености неоцкврњену час, облас некренуту и узвишено надименовање супроћ безобразнијем опћене цркве одметницима римској правовјерности и задарскијем дошастијем аркибискупима непобитно издржо je". Том похвалом Ђурђевић je могао имати на уму, а највероватније je и имао, Змајевићеву дугогодишњу борбу с православнима, који су и за њега били "одметници" од римске "правовјерности". Али могао je ту дубровачки опат циљати и на Змајевићев трактат о були папе Клемента XI Unigenitus Dei Filius од 8. септембра 1713, који je он, по сведочењу својих биографа,^[397] одаслао провинцијалном сабору у Француској. Наведеном булом побијала су се, у сто и једном одељку, схватања која je у свом делу Нови завет са моралним размишљањима, Le Nouveau Testament avec des rйflexions morales (дефинитивно издање у осам волумена штампано je 1699) изложио Француз P. Quesnel, али je она била, у исти мах, и коначни обрачун цркве с јенсенизмом уопште. Када се у Француској подигла силна бура око те буле, јер су je неки црквени кругови прихватали, а други су устајали против ње, и када je настала права поплава теолошких и полемичких написа у којој су расправљана њена начела, и задарски надбискуп осетио je однекуд потребу да се умеша у расправу. О судбини његовог трактата више се ништа не зна, али je он Игњату Ђурђевићу могао бити не само боље познат већ и драг, и по духу близак, с обзиром на то да je и он у напоменама уз поједине псалме свога Салтијера словинскога ратовао с "бајистима" и "џансенистима" као "полувјерницима".

Као што je остало непознато шта се даље збило с тим трактатом Вицка Змајевића, исто je тако могућно да су пропала и још нека његова дела. У свом предсмртном тестаменту он je одредио да се његове књиге, рукописи, дописи Пропаганди и папске буле и писма пошаљу у Пераст и тамо чувају у његовој библиотеци, али од тада су Перастом прошла толика историјска искушења. Осим тога, смрћу Вицковом, 11. јуна 1745, у Задру, угасила се перашка породица Змајевића, којој je он био последњи мушки изданак.^[398] У Перасту су после њега остале његова сестра и снаха Агнеза, жена Матије Змајевића, обе удовице и обе без мушке деце. Њима, а затим породици Буровић, у коју je удајом дошла Матијина кћи Марија, припала су сва добра породице Змајевић; почетком прошлога века пожар je уништио кућу Буровића и тада су у њој, по тврђењу перашких историчара, нестале књиге и рукописи Андрије и Вицка Змајевића.

Владика Данило и надбискуп Вицко Змајевић били су моћне, страсне и сугестивне личности, и за њима су остале дубоке бразде у историји, у друштвеном животу, па и у култури средина у којима су деловали. Њихов утицај и њихови примери протежу сe и преко њиховог времена, и распознају се у раду њихових савременика, као и њихових сабораца и следбеника. И међу овима има писаца и историјских фигура, као што су владика Сава и Василије Петровићи, на пример, који достојно могу стати уз њих. Али многи Други нису били увек, а нису били најчешће, ни толике снаге ни такве многострукости, па су њихови ликови, сасвим природно, мање изразити и мање видљиви на обзорју осамнаестога столећа.

У те друге сврстава сe сигурно Вуко Ивов Ајутантовић, старином Милковић (Мирковић), с Побрђа у Грбљу. Као грбаљски кнез он je био врло угледан и утицајан у првим деценијама XVIII столећа; њега као једног од ретких писмених својих људи, али без сумње и због његове умности и дипломатске вештине, шаљу Грбљани да заступа њихове интересе и да у њихово име преговара, да сe за њих бори и да им скида неправедно натурене намете, да сe сусреће с турским и млетачким званичницима и да исходи дарове. Одлазио je он стога у Босну и у Бањалуку, "справљан" je на Цетиње и у Цариград, и путовао je у Задар и Млетке; разговарао je с "честитим везирима" босанским и излазио, и по пет пута, "на диван по цареву кубу ђе цар седи", бивао je "у тајство" код Хода-паше "од Михоља-дне до Савина-дне" (1702) и бацан "у хапсу", свезиван "тврдо" и застрашиван у Цариграду (1704), излазио je пред "зенерала" у Задру и приман je у Млецима као један од "имбашатура од комунитади од Грбља" (1714). У свим тим променљивим обртима свога живота он je умео да сe понесе како ваља и да храбро, с достојанством и мудро дочекује свакојаку судбину, чешће злу него добру. У једном предаху, "1705. мјесеца марча тридесети дан" он je ухватио прилику да као неки извештај или подсетник за своје Грбљане испише шта je по њиховом послу учинио, и где je све био и с ким сe све сретао од јесени 1702. до средине 1704. године.^[399] Писао je без удешавања и претходног плана, како му je шта пролазило кроз сећање и долазило под перо; отуда се у његовом кратком тексту запажају скокови и местимице побркан или теже ухватљив редослед ствари. Ни речи није он уопште тражио, нити их je бирао, већ их je низао, као да усмено говори; зато je његово казивање шкрто, опоро и сиротињско, да тек понегде, изненада и ненамерно, блесне у њему ретка слика или природна, исконска народна речитост.

Оваквих неочекиваних и стога увек само местимичних тренутака надахнућа, када понесеност усменог казивања претвара писану реч у књижевни фрагмент, може се наћи веома много у дописима и представкама појединих црногорских војвода, кнежева и главара, или читавих зборова и осталих колективних тела, племенских и других. Када своје поруке или писма шаљу Војвода Драшко, у првим годинама века, или кнез Марко Вучетин, сам и са осталим Његушима, 1713. и 1714, када пишу кнез Станоје и његови Цетињани, тих истих година, војвода Вукота са црногорским главарима, 1714, и нарочито "поп Вук Станишић, сердар од Црне Горе", много пута између 1714. и 1741. године, онда ти њихови текстови, поред самих ствари о којима je њиховим творцима било стало да јаве, да отпишу, да узврате или да моле, и у којима je садржана неулепшана, гола, чак и сирова истина о приликама њиховог времена, настају реченице, не зна се како и у сваком случају нетражено, где се понешто од тога издиже до литературе, или се у њу претвара.^[400]

Неупоредиво ређе на таква места наилази се у паштровским "шкритима" и "писанијама", сачуваним у сразмерно великом броју и насталим у току више векова.^[401] Њих су, на српском језику, издавали, сами писали или у перо диктирали "канзалијерима", домаћим духовницима или осредње писменим световним лицима "суђе Паштровићи", "стимадури", "властели који бише нотани по ордену и заповиједи господе суђах", "добри људи", "војеводе и властели", зборови паштровски, гдекад удружени и са црногорским. Често се у њима вели да они то чине "пред свети Шћепан, под маслине" или "на обично мјесто од правде", где седе, већају и пресуђују, "држећи се одредаба старог српског права^[402] и по прастарим обичајима своје општине. A тицали су се ти њихови списи имовинских спорова и "деференција", затим продаја, замена, деоба и разграничења поседа, разних дозвола, тестаментарних одредаба или парница, трговачких уговора, ослобођавања залога и процене учињених штета, испитивања и сведочења, па погодби око мираза, са пописима ствари и вредности датих или добијених при женидбама и удајама, али су у њима бележени и догађаји много важнији, и од веће тежине по појединце или читаву "комунитад", као што су крвни "умири" или избори "инбашадура" за Млетке. Иако су све те исправе строго званичног карактера, овде-онде се у њима, као драгоцена зрна, нађу одломци свежије казани и у којима има неке књижевне лепоте.

И од скромног, али постојаног рада на књизи који се обављао по православним манастирима на подручју садашње Црне Горе остали су неки споменици; други су се погубили, а они су могли бити и бројнији. Прилике за тај рад нису биле свуда, и нису биле трајно, истоветне: негде je он, и у понеким временима, био не само крајње отежан, већ и просто онемогућен. Средишњи манастир Црне Горе, онај Ивана Црнојевића на Цетињу, тек што je напорима владике Данила био обновљен, између 1701. и 1704, после минирања и рушења из 1692, разорен je поново, 1712. године у походу босанског везира Ахмед-паше Шапчалије,^[403] и требало je да владика Данило, по срећном повратку из Русије, и столујући у Маинама код Будве, нађе у себи нове снаге и да пређе исти мукотрпни пут грађења, док манастир није још једном обновљен 1724. За свих година мира, каквог-таквог, калуђери су у њему настављали прекинуте послове, који су поред црквених били окренути и другим, и ширим, потребама њиховога народа. Тамо су они на рукописима које су обнављали, опремали или преписивали и на књигама које су добијали стављали записе о годинама и данима који су им доносили наизменце срећу и несрећу, богате летине и сурове глади^[404] тренутке спокоја и дуге часове недаћа; покаткад je то била молитва, а покаткад клетва, и покаткад страшна збиља, а покаткад само шала; гдекад опет и све то заједно, као у једном запису на рукопису из овога столећа, где се чита: "Црква цетинска рождаство Богородице; сија књига цетинска тл'к од псалтира Богородице Цетинске: услиши, Господи, глагол мој, јегда мољу се тебе; патријарху же Калинику секирице по хрбату".^[405] И тамо je неко од њих, нама сада незнан именом, али добро познат делом, исписивао и богато украшавао иницијалима и заставицама рукописе који су гдекад од почетка били намењени да оду у друга средишта, а гдекад су их другде одводили обрти историјских збивања. Он je тако 1716. писао један Молитвеник "на Цетињу у каштел Виган, повеленијем господина попа Николе од села Грађаних" и тај je његов рад сада у титоградском музеју; такође тада, или нешто пре тога, радио je на Ирмологију, који je после доспео у цркву села Братишковци, на северу од Шибеника, и најзад, коју годину раније, довршио je Требник на коме се 1728. потписао, као његов власник, јеромонах Максим Милешевац, у манастиру Милешеви, јер je ваљда за њега био и рађен, али je данас рукопис опет у манастиру на Цетињу.^[406] Своју већ вековну улогу у књижевном животу и у писмености нашега народа под Турцима часно je продужавао да игра гласовити манастир Пива. У њега стално пристижу књиге, рукописане често и по више деценија, па и векова уназад, које набављају његови монаси и његови приложници, па се о томе на њих уносе белешке, које су својеврсни наши екслибриси: 1705. митрополит херцеговачки Ђерасим записао je на рукопису беседа Јована Златоустог да их je "одкупио поп Вук за свој труд" и приложио "у манастир Пиву", душе своје ради; 1709. стављено je на једном Минеју, из XVI или XVII века, а 1710. на једном лепо орнаментисаном јеванђељу из XVI века да припадају пивском манастиру; 1720. учињено je то за Златоуст из XV века, а 1741. јеромонах Теодосије Пивац приписао je на Октоиху из XV века да je ту "светују и божествену књигу, црковну и царствујушту", приложио "ћирије Петку светому монастиру Пиви". Те књиге се нису само побожно чувале, као светиње, него су се и читале, и о томе исто тако има спомена у записима: "смерени поп Мелетије Пивац" ставио je на Панегирику из XV века две белешке о свом читању те "божаствене" књиге, 1740. и 1743. године. Тај Панегирик, иначе, пролазио je у току година кроз многе руке, и оне су, за потоњег читаоца (некад се њему обраћају са срдачношћу: "О љубозрителни друже Србине") остављале не само трагове свога бављења њиме већ и забелешке о догађајима од већег или мањег значаја, али за ондашња поимања значајним ван сваке сумње: из 1700. о "венчању" митрополита херцеговачког кир Филотеја и о доласку у Пиву патријарха Јоаникија, 1711. о смрти проигумана Григорија и 1739. о удару Турака "на Билиград", коме ипак "не сатворише ничтоже". Сличних хроничарских приписа има и на другим рукописима овога манастира: на једном Триоду патријарх српски Арсеније IV убележио je 14. маја 1727. сећање на пријатан боравак у манастиру и на срдачан дочек који су му приредили калуђери ("придох ва Богом покривајеми монастир Пиву, ју же от основанија ваздвиже светејши патријарх србски кир Саватије; наш приход бист при преосвештеном митрополите херцеговачком господином Аксентијем и при игумане тоје обитељ кир Атанасиј и многое утешеније самим мнихом јакоже духовне, сице и телесне"..., а исти патријарх je и у исту књигу, унео и 8. априла 1733. белешку о поновном свом, и не мање угодном, боравку у овом манастиру, где je празновао и "светлоје В'скрсеније Христово".^[407] Сви хроничари манастира Пиве нису, међутим, увек били у тако срећној прилици да писмено овековече боље моменте ондашњег живота; неки су морали да праве записе о страдањима и недаћама: 1705. на рукописном Псалтиру: "Да се знаде каде погибе војвода Илија, сапреше га Дробњаци и посијече га Мустај-паша и узе му све имаће: 100 коња и говеди и 600 оваца, ва љето 7213"^[408]; 1710. на штампаном Октоиху Божидара Вуковића: "Да се зна каде би на Ерцеговини Ченгић Дурмиш-паша и узе от Пиве гроша 800 стотина ва лето 7218; писа поп Томо Лешевић"^[409]; или из 1720. такође на рукопису Псалтира: "Да се зна каде би гладна година у Дробњације ва лето 7228 и распраши се и оде у доњу (земљу) сви Дробњаци листом у ужичку нахију".^[410] Такве или сличне догађаје записују и "смирени монаси" по осталим манастирима овога подручја, какви су, на пример, записи из манастира Бијеле код Шавника, у области Никшића — један из 1702. године о похари манастира: "Да се зна од Сељмана, када je попалио Бијелу, 7210",^[411] а други, из 1735, о смрти игумана, у коме je, у маломе, садржан читав његов честитошћу испуњен и светао животопис: "Да се зна каде се престави игумен Максим из Бијеле манастира, син кнеза Николе Јанковића, добри и изабрани чловек; игумнова 30 лет, понови 2 келије и украси цркву и купи уру са с'вештници и цвет и кандило сребрно, и огради валаницу и воденицу и анбар, а ине 3 куће за службе манастирске својим трудом, и узе под манастир земље више него je прежде било; престави се ва лето 7243 ва уторник 4 нед. по пасце".^[412]

Ново и значајно поглавље своје историје бележи у XVIII веку и манастир Савина; међутим, прави свој почетак то поглавље има још при крају претходног столећа. Свој нови успон Савина дугује једним делом ослобођењу Херцег-Новог из турских руку и његовог укључења у млетачку државу, 1687. године; прелазак града у сасвим другу културну сферу није могао бити без благотворног дејства и на православно становништво, Херцег-Новог и око њега. Други догађај који je означио, а делом и приправио, тај почетак већ није тако светао. У борбама с Турцима око Требиња 1693. Млечићи су разорили стари херцеговачки манастир Тврдош, да га непријатељ не би искористио као упориште, а његове монахе, заједно с владиком херцеговачким Саватијем Љубибратићем, прихватили су и сместили на својој земљи, крај Новога и у Савини. Тврдошки монаси донели су са собом своје драгоцености, које и данас "представљају највећу вредност савинске ризнице".^[413] Тако je у тај манастир доспео, ако већ није у њему настао, познати Савински летопис, из друге половине или са краја XVII века, који je у ствари други део обимнијег Сказанија в'кратце суштим от Адама до данашњаго времене, "које се налази испред српских летописа прве групе" (Љ. Стојановић), али с додацима и умецима којих у овоме нема.^[414] У Савину, Која je постајала све већи и све привлачнији центар културног и верског живота, почеле су са разних страна да пристижу књиге, поглавито оне потребне богослужењу; неке од њих су и даље рукописне, али се у све већем броју јављају књиге штампане, и то у првом реду у Русији. Тако je 1702. године чак из далеке рјазанске и муромске митрополије једну такву књигу, штампану у Москви 1697, митрополит Аврамије "за душевнују своју ползу и по својех родитељех и вјечноје поминовеније" послао "в сербскују земљу в пречестнују обитељ Успеније Богородици нарицајеми Савина при сербском митрополите Нектарији и при игумене тоје обитељи Георгији"^[415] а 1703. извесни "капетан Радивој Србин" откупио je неко "светое евангелије" и поклонио га обитељи Савине "за душу своју и својих родитеља" и душу "својега подруга госпожде Дане" и њених родитеља.^[416]

У исте сврхе и из истих мотива личне побожности и одавања поште својим најближим годинама ће у цркве и манастире по Боки Которској и Херцеговини стизати богати и скупоцени дарови у књигама и свештеним утварима које je слао Сава Владиславић, руски сенатор и "тајни дејствителни саветник", каваљер и "гроф илирски". Овај Србин из Херцеговине, који je рођен око 1684. године у кући сасвим скромних могућности, али дугих и никако скромних традиција, захваљујући својим блиставим способностима, винуо се у Русији до највишег угледа и дошао до огромне моћи и преголемог богатства.^[417] Од првих година XVIII века, када започиње његов брзи успон лествицама успеха, па све до смрти, 17. јуна 1738, он je у Русији био личност највишег реда у дипломатији и у државним пословима и уживао je готово неограничено поверење и непрекидну наклоност цара Петра Великог и царице Катарине I. Деценијама су у многим државним потребама од њега тражени савети и његова су мишљења усвајана, а стално je упућиван у поверљиве и деликатне мисије од најкрупнијег значаја, које je он обављао на најбољи начин и на опште задовољство; за непроцењиве услуге руској држави обасипан je частима, одличјима и доиста царским наградама. Али и када je почињао, као и када je био на врховима угледа и моћи, Сава Владиславић није заборављао своје порекло и није прекидао везе, ни емоционалне, ни стварне, са земљом и народом из којих je потекао. Сећајући се својих првих животних корака, а изгледа и свога школовања у Дубровнику, што му je у Русији донело назив Рагузински, под којим je врло дуго био искључиво познат, он се са срдачношћу односио према дубровачкој властели, чинио je услуге њиховој влади, а једно време носио се мишљу, и покушавао je, да у Дубровник пресели своју мајку и да ту за њу чак и сагради цркву, по православном обреду, што се, због слепе и нетолерантне упорности конзервативног дубровачког патрицијата, није ипак остварило. И из властитих побуда, а не само на захтев Цара Петра Великог, он je начинио руски превод, заправо скраћену верзију знаменитог историјског дела Краљевство Словена (Il regno degli Slavi, Пезаро, 1601) дубровачког калуђера бенедиктинског реда Мавра Орбина. Тај свој превод, под насловом Кнiга iсторiографiя початiя, имене, славы , и разшiренiя народа славянскаго он je, истина без назначеног свог имена, штампао у Петрограду 1722. године, од када траје и његов огромни утицај на историографију српску, бугарску и руску.^[418] Као дворски саветник за питања православног истока, он je извршио неоспоран утицај на Петра Великог да Црногорцима и владици Данилу упути пуковника Милорадовића и да их позове на ослободилачки устанак, који додуше није донео жељене плодове, али je назначио пут далекосежне политике, црногорске и руске, и распламсао заносне и после вековима неугасле наде. За њега се тврди да је отворио такозвано источно питање и поглед руског цара окренуо према Јадрану. И без сумње само један од многобројних знакова те нераскидиве Владиславићеве повезаности с прошлошћу и вером свога "национа" представљају књиге којима je он опремао српске цркве и манастире. Све те књиге, махом штампане, и увек, разуме се, у Русији, ретко када руком писане, Владиславић je давао да се раскошно увежу и да им се повези окују у сребро и злато и украсе драгим камењем. На њих je стављао натписе који су имали да потомству "на вјеки вјеков" преносе његова побожна и родољубива осећања дародавства. Таквих књига има у Житомислићу и у манастиру Дужи код Требиња; има их, или их je било, у манастиру Пиви, у Светој Тројици Пљеваљској, у цркви на Топли у Херцег-Новом и у оној Рождества Богородице у Ластви у Грбљу, у манастиру Светог Луке у Рисну и у манастиру Прасквици.^[419] Каткада су оне тамо стизале појединачно, а каткад су их допремали у великом броју и у читавим сандуцима, као, на пример, маја 1733, када су игуман манастира Прасквице и "суђе комунитади паштровске" потврдили свечано да су примили од "графиње Јевросине Влаиславича, вадове војеводе Митра Ћарковића Магазиновића из Новога" тридесет две црквене књиге "ва том евангелије напрестално оковато сребром и позлаћено", које су послате "из Русије и Сантпетербурга" у манастир "от јего високосијателства и императорского величанства тајнаго саветника и ордена С. Александра кавалера и илиричаскаго грофа и нашего милостивјешаго патрона Саве Влаисавича јеје брата, за душевно поминовеније усапши јего родитељеј и сарадников и јего здравија и душевног спасенија".^[420] Није тешко замислити какав су силан утисак те књиге чиниле, и од каквог су дејства биле на душе и свест православног српског народа када их je само и виђао, у тренуцима нарочито свечаних богослужења, онако велике, масивне, у скупоценим повезима и оковане у сребро које je потом још позлаћено. Оне су већ самим тим стварале чврсто уверење да не може бити без будућности народ са тако високом племенитом и моћном господом, која га и у далекој, али једноверној и братској Русији не заборавља и не оставља самога себи.

Сава Владиславић био je у Русији моћан заштитник и благонаклон пријатељ великог броја наших ђуди, који су тамо стизали гоњени свакојаким невољама исти вођени најразноврснијим амбицијама. То нису били једино православни Срби; Владиславићева кућа исто тако je остајала широм отворена и за католике, чак и за оне које je у Русију упућивала Конгрегација за пропаганду вере и који су се страсно заносили надом да ће једанпут православне Русе ипак привести под скуте једино правоверне римске цркве. Владиславић их je примао све, без обзира на веру, једноставно као своје "Илире". Иако je сам био непоколебиво одан православљу, он у конфесионалним питањима није никад показивао ни трага искључивости, тако да су га због таквог његовог држања, а и због дубровачког периода његовог живота и његових срдачних веза с појединим Дубровчанима, извесни руски историчари сматрали католиком. Брат задарског надбискупа Вицка Змајевића, који се толико обележио мржњом према православљу, Матија Змајевић нашао je у Владиславићу свог највећег протектора, и то док сам није још био дошао до неких већих части и положаја у Русији. У једном писму свом рођаку Матији Штукановићу, одаслатом 3. новембра 1714. из Петрограда у Пераст, он Владиславића назива својим јединим "господарем, оцем и заштитником" (mio unico patrone, padre e protetore).^[421] A Матија je такође био више него ревностан католик и стајао чак у директној вези с Пропагандом. У Владиславићевој близини нашао се и перашки опат и песник Иван Крушала, кога je, штавише, "гроф илирски" повео са собом у Кину као тумача и секретара, када га je царица Катарина тамо послала у својству амбасадора по државном послу од најпресудније важности, октобра 1725. године. Најзад, још један перашки писац, и врло добар католик при том, Крсто Мазаровић исказао је своју истинску приврженост Владиславићу посветивши му најласкавијим речима своју италијански писану књигу о поморском подвигу капетана Ђура Бана у драчкој луци, коју je штампао 1716. у Венецији. Тако се у личности и раду Србина из Херцеговине и руског грофа и државника Саве Владиславића, и у кругу одабраних наших људи, које je он, захваљујући својој умности и ширини, окупио око себе, остварила, још једном у XVIII столећу, блискост судбина и повезаност култура народа из разних средина овог подручја, које су онда одвајали обичаји, религије, цркве, државни системи, па и државне границе.

Један од тих блиских сарадника грофа Саве Владиславића, Пераштанин Иван Крушала, био je заиста несвакидашња и по много чему необична личност; путеви његовог живота имали су и дотле и потом најчудније смерове. Рођен ко зна где, и као Турчин, он je у најранијем детињству заробљен и доведен у Пераст, где je покрштен и где га je усинио Матија Крушала, блиски рођак Вицка и Матије Змајевића.^[422] У Падови je свршио теологију, како изгледа у колегију за покрштене^[423], и већ 1704. заређен je у Котору за свештеника. Крајем 1708. и на почетку 1709. налази се, сасвим кратко, на дужности опата Светога Ђурђа у Перасту^[424], па je од тада, и сигурно по томе, стално носио звање опата. Тек што се вратио "из учења падованскога", и док je, како и сам признаје, био још увек "мало вјештан од језика словинскога" — који, нема сумње, никада није ни стигао да научи честито — дао се храбро на крупан песнички подухват: да на том "словинском" језику опева знаменити догађај из перашке историје, од 15. маја 1654, када су малобројни становници јуначног града, потпомогнути шачицом млетачких војника из Котора, задобили сјајну победу над далеко бројнијим турским непријатељем, који их je напао са више страна и уз то се послужио лукавством. За то своје Спјевање догођаја боја перашкога на 15. свибња 1654 — што јe, у ствари, омањи спев, од триста тридесет четири стиха — Крушала се определио за тринаестерце, римоване у паровима (аа bb итд.) и подељене главном цезуром у две неједнаке половине, од којих прва броји осам, а друга пет слогова. Такав стих Крушала je нашао у народним песмама, или, још пре, у песмама народским, којима су понеки анонимни Пераштани опонашали народно песништво; дикцији он даје утисак извесне тежине и неке нарочите тромости, каква се срета и у бугарштицама. Занимљивост Крушалиног избора у томе je што je истоветан стих изабрао и барокни песник из Дубровника Влађ Менчетић за свој хероикомични спев Радоња, који je до њега дошао исто тако посредством усмене поезије; али сва je прилика да за дубровачки спев Пераштанин није ни знао. Не види се из његовог дела, а не би се рекло ни иначе, да je Крушала имао веће књижевно искуство и да je много времена утрошио читајући песнике. Из биографских написа о Андрији Змајевићу зна се да je потоњи надбискуп барски, док je још био на студијама у Риму, испевао поему Бој перашки, у осмерцима и у три певања, али како je она већ одавно нестала, не може се судити да ли je барем њу Крушала имао прилике да види. Као поуздано могло би се узети да je слушао малобројне песме усменог постања на исту тему, које су се у његовом веку јавиле у Перасту и које су имале, као главно своје обележје, јак хроничарски карактер^[425]; поједини обрти у његовом песничком језику наводе на мисао да je Крушали израз народног певача бар донекле живео у памћењу. И он je свој спев замислио, као хроничарско низање догађаја, без учешћа маште и без литерарних додатака. У закључним стиховима, и у којима говори понешто о себи, а понешто о томе како je дело радио, он то нарочито истиче, пошто му je очигледно стало да читаоцу предочи истинитост "ове повјести" и да та увери да у њој нема ствари коју je сам измислио ("и да овдје ништа није од моје свијести"). Као своје изворе Крушала ту наводи сведочења "старјешина" и приповедање његовога "ћајка придрагога", који су били очевици ("како видјеше"), а понеки можда и учесници славнога боја. Сем тога, ставио je до знања да се све то "находи у писмохрану", мада je тешко веровати да je доиста ишао у архиве, да тамо гледа документе везане за опевану битку, пошто су Пераштани после ње, што им већ много мање служи на част, пред млетачким судовима водили парнице око тога ко je од њих, борећи се, стекао веће заслуге, па према томе има и више права на признања и награде. Постојали су, у Крушалино време, и омањи историјски списи, на италијанском језику, у којима се с много потанкости излагао читав догађај; један je од њих под насловом Историја о Мехмед-аги Ризвановићу, када нападе Пераст године 1654 (Istoria di Memed-aga Risvanovich, quando assali Perasto dell' anno 1654) и сада очуван.^[426] Али, иако je углавном сувопарно и непоетски излагао ток збивања, како му je оно било представљено у приповедањима његових суграђана, помињући свако име, сваки локалитет и сваку појединост, што при читању његовог спева врло много замара, Крушала није ипак избегао моменте који су настали игром песничке фантазије; једино може бити тачно да их није он створио, него да су они такви, и већ створени, а махом изнова дограђивани, живели у свакако честим народним казивањима о бици коју je време све више удаљавало, и тако омогућавало да се она преображава у легенду. Ти моменти делују сада најживље у Крушалином спеву и ретке су пријатне оазе у њему: један je кад "љуби" Мехмед-аге, слутећи несрећу, покушава, разуме се узалудно, да одврати свог "господара" од похода на Пераст, као што то, и са истим исходом, чине и толике друге "љубе" наше народне поезије:

Пак му рече: Мехмед-ага, мој господару,
наши тебе на зло стављу, лудо те вару.
Ако идеш Пераст мјесто сад поробити,
промисли ли на погуби ка може бити,
промисли ли да je Пераст с тврђом обрањен,
испод крша под крај мора тврдо посађен,
да не може пјешац скупа на њему прити,
да не може с коњицима на њем удрити,
да брез воде, ко je нема, не може се стати,
твоја војска, господине, брез погубе нег ливсати?
A сврх свега, Пераштани сви су јунаци,
бранити ће се сви до смрти, док буду јаци.
Ja се бојим, господине, твоје погуби,
не ход'тамо, устави се, моли те љуби'.

Такав je моменат затим када један од Пераштана, именом Куцуловић Анто, полази да погуби турског барјактара и да тим јунаштвом постигне да му стари Вуко Матошевић најзад даде своју кћер коју му je пре тога, када ју je запросио, одлучно одрекао; у подвигу je он и успео, што песнику даје повода за прикладну рефлексију: "Така љубав, кад je права, чиста и сјајућа, усред смртне погибе она je могућа." Најзад, трећи такав моменат представља опис чудесне појаве Богородице у беломе руху "врх тврђа" Пераста, од које се леди срце престрављеним Турцима. Таквим песничким одељцима, поред оних у којима je излагање права "повијест", Крушалин спев се ипак допадао читаоцима у његовом Перасту, међу којима се одржао захваљујући рукописима. Штампан je први пут тек 1854, о двестогодишњици гласовите битке, а после тога још два пута, 1896, и 1928. године^[427]; штавише, два музичара су за њега компоновала музику, према народним напевима (Ricci, Dionisio De Sarno-San Giorgio), па je по њој "још пјевају перашки младићи пригодом фашинаде".^[428] Поред поезије, Крушала се у Перасту понешто занимао и локалном историјом, првенствено црквеном; тако би се могла разумети једна вест која каже да je он био при руци у скупљању грађе познатом Данијелу Фарлатију, који je, у првим деценијама XVIII века, започео монументално дело о историји "светога Илирика", то јест о црквеној историји наших крајева (Illyricum sacrum), које ће окончати и штампати тек Јакопо Колети, скоро сто година касније.^[429]

Крушала се ипак није трајно задржао у Перасту: после своје краткотрајне опатске каријере, и јединог свог излета у свет српскохрватске поезије, он се око 1717, нашао у Млецима. Већ тамо je дошао у додир с Русима и по први пут, са Савом Владиславићем: некој групи руских младића, не више оној којој je учитељ био Марио Мартиновић, него другој, која je у Венецији такође студирала поморство и над којом je надзор вршио Владиславић, тада на дужем боравку у Венецији, по личним и државним потребама.^[430] Крушала je предавао италијански језик.^[431] A онда се, свакако с тим "Московитима", упутио у њихову земљу. Већ средином октобра 1719. он je у Петрограду, крај свога суграђанина Матије Змајевића, који га помиње у писму послатом у Пераст кћери Марији. Са Змајевићем je Крушала и марта 1725, али сада у Москви, како се види из адмираловог писма надбискупу барском Матији Штукановићу.^[482] Тада je био у служби Саве Владиславића, са којим je 12. октобра 1725. из Петрограда кренуо, за Кину, као његов тумач и секретар, када je овога тамо упутила царица Катарина I, као свог опуномоћеног министра, да о низу проблема који су постојали између две неизмерно простране државе преговара и нађе најпогоднија решења. Ово Владиславићево путовање, на које je ишао у пратњи многобројне свите, чији je Крушала само један члан, било je веома тегобно и трајало je дуго а водило je леденим путевима Сибира, преко безбројних градова, река, планина и густих шума, све до Монголије, Кинеског зида и Пекинга. Ни у Кини није све текло до краја глатко и није било без опасности и тешких часова; али je Владиславић савладао све тешкоће и с највећим успехом довео до краја преговоре. Један je од крупних резултата те мисије разграничење двеју држава, које je он обавио са својим сарадницима, а које je било дотле предмет сталних трвења; други je био што je Владиславић том приликом подигао град Троицкосавски и низ утврђења и постаја у пограничним областима; најзад, када се фебруара 1729. вратио у Петроград и изашао пред царицу, могао je да о Кини поднесе велики, исцрпан и на личним посматрањима, проучавањима и размишљањима заснован извештај, који се с правом истиче као његов значајан књижевни и ерудитски посао.^[433] За све време тог путовања, уз Владиславића био je и Крушала, па je највероватније по успешном повратку и он од руске царице добио неко признање, као што je, можда тада, а можда и раније, од папе Клемента XI примио орден и титулу каваљера константинског реда, који се давао за нарочите заслуге за католичку цркву, и који je, уосталом, имао и Сава Владиславић. Није искључено да je већ приликом тог пута перашки опат начинио један сонет на италијанском, с додатком од три стиха, у коме je дао његов кратак, журни и готово би се рекло задихани опис, при чему je безмало једино стигао да наброји важније локалитете које су на њему прошли уз једва по коју реч више овде-онде, Путовање перашкога опата каваљера Крушале од престонице Санкт-Петербурга по царству Велике Русије до Кине (Viaggio dell'Abate Perastino Cavalier Crussala dalla Imperiale di San Pietroburgo per l'Impero della Gran Russia fino in China).^[434] Неки историчари, међутим, склони су да прецене литерарну страну тог сонета, а Ф. Висковић, који га je и спасао од заборава, рекао je чак за њега да се може сматрати класичним". Ништа се не зна где je Крушала био, и шта je радио, по повратку из Кине; у сваком случају, вратио се на крају у Пераст, где je и умро, 28. децембра 1735, поремећеног ума.^[435]

Другог перашког писца који je живео и радио у те деценије, Крста (Крила) Мазаровића (Пераст, 8. I 1680 — Пераст, 3. IV 1725) повезују с Крушалом две сродности: и он je за собом оставио дела и на нашем и на италијанском језику; и затим, и он се нашао у некој вези с "грофом илирским" Савом Владиславићем. О његовом кратком животу не зна се много. Извесно je да je припадао једној од водећих "казада" у свом месту и да се стога називао "властелином перашким"; у родном месту се и оженио и имао je једну кћер и три сина, од којих je најстарији продужио кућу, а два друга умрла су прерано, један у самом детињству, а други као клерик.^[436] Осим тога, познато je још једино то да je око 1716. године служио као "шкриван" на броду ("вашелу") капетана Ђура Бана и да je тад добио прилику да учествује у великој поморској бици с "барбарешким" гусарима, која се одиграла у драчкој луци на Божић исте године, а окончала се чудесном победом Пераштана над бројно и по оружју неупоредиво надмоћнијим непријатељем, запленом гусарске тартане и заробљавањем њених преживелих бораца, али и јуначком смрћу перашког заповедника; у тој бици Мазаровић се понео с чашћу и храбро, и био je чак теже рањен, а после две године пред свет je изашао као њен повесничар и глорификатор својих суграђана који су били њени хероји. Разлика у предмету између "словински" и италијански писаног Мазаровићевог дела била je толика, а околност да je он 1716. године служио тек као бродски "шкриван", чиме je по правилу започињала каријера помораца, у тој je мери изненађујућа да je то све навело бокељског историчара културе Срећка Вуловића на претпоставку да ту и немамо посла с једном, већ с двема личностима^[437]; та се претпоставка не може држати из многих разлога, а основни je свакако што су језик и стил италијански писаног Мазаровићевог дела тако барокно разиграни и високоречиви, и толико дотерани, да je очигледно да су им подлога биле дуге године вежбања и учења. Прво Мазаровићево дело, ако се оно тако и може назвати, с обзиром на то да уопште није оригинално, штампано je у Млецима 1712, код познатог штампара наших књига Бартола Окија, који je своју радњу држао "на риви скјавунској". То је књижица сасвим малога формата, илустрована исто тако ситним и наивним сличицама, рађеним у техници ксилографије и без сумње преузетим из неког италијанског издања. Мазаровић јој je ставио наслов Цвијет од крипости прикористан дјечици и свакому вјерному крстјанину који га узбуде штити често, али je у подужем поднаслову додао и још све друго што je, као претходно обавештење, читалац ваљало да зна: да je то превод са италијанског језика "у словинска слова и језик" како je назвао ћирилицу и наш језик - који je већ био начинио фра Павао Посиловић, бискуп скрадински, а да га je он, "Кристо Мажаровић, властелин {перашки", само "опета припонео и приписао како се види" - то јест у латиници - "за погодити опћеној пожуди, навлаштито онезијем који не умију штити словинскијем словим".^[438] Босански фрањевац Павао Посиловић, чији je превод Мазаровић транскрибовао из ћирилице у латиницу, али и пренео из икавско-ијекавског дијалекта у свој перашки говор, трећи je наш преводилац популарног морално-дидактичког дела Fiore di virtù италијанског средњовековног писца из Болоње фра Томаза Гоцадинија (Tommaso Gozzadini). Старији су од његовог анонимни глагољски Цвет всаке мудрости, из XV века, и такође анонимни ћирилски Цвијет од крипости, који се налази у познатом дубровачком Либру од мнозијех разлога. Дело je и у средњем веку, а и касније, било изванредно популарно и служило je као књига најшире лектире, чак и као школски уџбеник; разлога тој популарности доиста има: у њему се на пријатан и лак начин, и стилом нежним и пуним љупкости, расправља о људским врлинама и манама, али тако што се за сваку од њих, поред дефиниције, дају још и сваковрсни примери и цитирају одговарајуће мисли не само црквених отаца већ и највећих писаца антике. И Посиловићев превод пратила je та популарност: поред два ћирилска издања, из 1647. и 1701, и поред Мазаровићевог преноса у латиницу, оно je имало још једно латиничко издање, из 1756. године.^[439]

Крсто Мазаровић je нарочитим текстом стављеним на уводно место књиге и датованим "из Пераста на 15 марча 1712" посветио (он то каже лепом старом речи: поклонио) ово издање Марину Драго, доскора которском, а тада корчуланском бискупу. Та посвета je једини оригиналан Мазаровићев састав у књизи, али je она и по себи вишеструко занимљива.^[440] Писана je у аутентичном барокном стилу, заснованом на досеткама, на траженим обртима, на хиперболама. Оне се срећу од самог почетка: "право и истинито јест да крепост (тј. ова књига која говори о врлини) иде крипости" (тј. личности која je ова од врлине); њих има и даље, све до краја, а нарочито када се помињу "свјетлости крепосне и изгледна дјела" бискупа Марина и слава куће Драго: бискуп je "свијетло зрцало од апостолскога живота, гласовит на дјелу, хваљен по доброти, слављен по крепости", а његова кућа нема потребе "од ткања дуга и слаба" Мазаровићева језика "за ње неизмерне дике, бивши познана како и сунце по свијем странам свијета". У посвети, затим, Мазаровић још једном, и јасније, објашњава разлог са кога je Посиловићев превод пренео из ћирилице: иако je овај Цвијет од крипости одраније пресађен "из латинскога у словински перивој", мало je био познат "цјећа незнања од штења онијех слова словинскијех од Примораца нашега језика". Тај "наш језик", међутим, у Мазаровићевој свести, као и у свести ондашњих дубровачких писаца, "словински" je језик, и он je заједнички за "сву словинску државу". На једнога не потпуно хваљенога спјеваоца нашега славнога језика" и на његове стихове "боље je мучат него рит мало, то надходи свачију мисо" Мазаровић се и позива у овој својој посвети, кад увиђа да му je немогуће да достојно искаже славу куће Драго. и да му је стога боље "умукнути часно". Он, само, не каже да je тај песник Дубровчанин Џиво Гундулић: то су ваљда његови читаоци знали: и не наводи да су стихови из Османа (XI, 851-852): то су ваљда његови читаоци имали да нађу сами.

Друга Мазаровићева књига, на италијанском језику писана и невелика по обиму, штампана je у Венецији 1718. године, јамачно у малом тиражу, па je сада постала изузетно ретка. Наслов јој je барокно бомбаст: Победничка врлина или цена славе у презиру смрти непобедиве перашке нације (Valor trionfante overo preggio di gloria nel dispregio della morte dell' intrepida nazione perastina), а делом и непреводив, бар у својој основној одлици, игри речима: preggio di gloria nel dispreggio della morte. У другом поднаслову Мазаровић je објаснио да je то "историјски извештај о жестоком нападу и крвавом судару између перашког вашела и барбареске тартане, који се одиграо у заливу Драча и завршио се заузимањем тартане 1716. године". На насловној страни каже се још да je тај извештај "на молбу пријатеља" писао "шкриван" поменутог брода Крсто Мазаровић (Cristofaro Mazarovich). а да га посвећује кнезу Сави Владиславићу, дворском саветнику руског цара и каваљеру.^[441]

Посвета Владиславићу могла je бити у неку руку излив наглашеног поштовања према изванредном господину и моћнику у кога писац упире очи наде, очекујући и за себе подршку какву je овај већ пружио неким његовим суграђанима, а највише Матији Змајевићу; исто je тако могуће да je она и израз захвалности мецени који je поднео трошкове штампања књиге. Али се та посвета ипак одваја од конвенционалних текстова, испуњених општим местима, какви се онда често срећу по књигама. Испод барокне задиханости њених периода и кићене реторике њених свечаних фраза, пробијају се и до читаоца ипак стижу и нека најинтимнија Мазаровићева схватања. У њој перашки писац говори о себи колико и о Владиславићу, и одређује властити положај према историји, народу, прошлости и садашњости, колико у тај контекст поставља и угледног кнеза. Дело које даје у свет он назива скромно "маленим породом својих мука", али не пропушта да истакне, с очигледним поносом барокног ратника, да га je писао "најпре најфинијом крвљу која je текла из жила његове левице", а да га потом исписује десницом, која не би хтела да стоји докона пером, као што није била докона ни сабљом у прилици када се полетело "на крилима гласа и славе". "Ако je она (тј. левица) обилно проливала крв - наставља он да развија своју и иначе сложену метафору - ова (тј. десница) најпре je сабљу обојила крвљу (непријатеља), а сада перо боји мастилом, обе у часној жељи да се жртвују за веру, за владара и за домовину". По речима његове посвете, Владиславић je заштитник нације из које je потекао, али коју je и прославио, "како својом особитом добротом, тако и херојским врлинама, стеченим дугим бављењем светским стварима, заслуживши тако части које га красе и достојанство које заузима". Без труни резерве Мазаровић прихвата - не види се да ли само привидно, или пак доиста искрено - Владиславићеве генеалошке амбиције, које су расле у сразмери с његовим успесима. За њега je Владиславић "прави изданак наше Илирије, прослављене током многих векова" и у обе линије потомак "прве господе, деспота и кнежева ове ратничке нације". То проистиче јасно још од времена када je "охоли Отоман преплавио многа краљевства и царства и када су у том бедном бродолому пали Илирија и део наше Далмације". Иако je Владиславићеву домовину "варварин" подјармио, његовој кући и кнежини учинио је правду, оставио их у слободи, одликовао их својом царском дипломом и потврдио им старе повластице и имунитете; те су истине засведочене и о њима се спомени чувају у архивама "славнога града Дубровника". И Петар Велики, који je Владиславића обасуо признањима, звањима и дипломама, и који му je даровао свој владарски портрет, добио je у Мазаровићевој посвети одељак истинске апотеозе; по перашком писцу, царев "велики глас, његове врлине, узвишеност, тријумфи и слава испунили су васцели свет". Ревном и искреном католику из Пераста много je значило и то што папа није пропустио да увећа части Саве Владиславића и истакао je посебно одлуку Клемента XI да му за заслуге које je стекао штитећи католичку веру и градећи цркве додели високо знамење константинског реда. Посвету je Мазаровић заокружио новим враћањем на своје дело и на његов предмет: дело je мало, али укључује у себи чудесни подвиг, који je његов писац умео боље да испише сабљом него пером; али, ако je приповест кратка, подвиг je крупан и задивљујућ, јер je у њему самих двадесет пет Пераштана - Мазаровић ту додаје карактеристично одређење: "из моје домовине и из заједничке Илирије" - у крвавом сукобу "потукло, свладало и бацило у ланце сто и седамдесет Турака, што не би смело да остане сахрањено у забораву". Нека обавештења која допуњују ову посвету дао je Мазаровић у кратком наредном тексту Аутор ономе који чита. Неко ће можда веровати да je садржај књиге измишљена прича, али како je у њој наведено и уверење млетачког генералног капетана, мора се сматрати дрскошћу достојном и најстроже казне помисао да би овај могао лагати. И овде, и уопште, Мазаровић наглашава своје претензије да буде веродостојан историчар, иако стално понавља своју намеру да потомству остави спомен на догађај који чини част нацији. Сам предмет има у себи и друго својство које се онда захтевало у историјским делима: он je забаван. Писац, међутим, нема илузије да ће одговарајућом композицијом умети да га учини таквим: "знам добро да je основа мога знања слаба, и да зато није кадра подићи велике грађевине".

Догађај који je исприповедао, као његов учесник и очевидац, а онда и као његов повесничар, Мазаровић je уоквирио високопарним и барокно искићеним почетком и не мање високопарним и искићеним завршетком. Изван њих, приповедање je доста стварно, конкретно, чак живо; иако се и у даљем његовом току не одриче жеље да буде речит и да се поиграва обртима, Мазаровић je самим следом догађања и мноштвом чињеница које мора да исприча принуђен да остаје увек на чврстом тлу и да не залази у магле реторике. Оно што се десило он je изнео у свој ширини и са минуциозним улажењем у појединости; почео je припремама за путовање и набрајањем разлога који су говорили против њега и који су му били у прилог, а окончао га повратком преживелих победника у свој "толико жељени Пераст", после дугих патњи и целе једне мале одисеје. Приповедајући, сликао je појаве, околности, људе и њихове акције: долазак непријатељског брода; припреме једних за напад, а других за одбрану; чиниоце који се у ствари плету, било да Пераштанима помогну, било да им начине пакости; гусарске вође и разговоре које један од њих води с француским конзулом у Драчу; саму битку са свим њеним ужасима, погибијама и суровим акцијама; јуначку смрт перашког капетана Ђура Бана; властито пишчево учешће и велику личну улогу коју je одиграо преузевши команду; победу и заробљавање гусара, с одласком из драчке луке, заједно са заробљеном тартаном; лутање до луке предаха и спаса, коју су нашли тек на Крфу; сусрете с млетачким бродовљем и њиховим заповедницима, од којих су многи Пераштани; различита искуства у тим сусретима и крупне и ситне невоље које су проређени, борбама изнурени и ранама измучени Пераштани имали још да претрпе. Мазаровић je највећи део свега тога доиста видео својим очима, и мада ствари понегде књижевно дотерује, мада им даје лични печат или их чини већим, драматичнијим и сјајнијим но што су били, он се битно не огрешује о истину, као што je то показало поређење његовог дела са записима непристрасних сведока и прозаичним званичним документима. Он je у области чисте фантазије само у ретким моментима када наводи разговоре којима није могао бити присутан и чији садржај није био у прилици да сазна. Такав je случај нарочито у драматском приказу сусрета француског конзула у Драчу, искрено склоног Пераштанима, и силовитог, окрутног и непомирљивог драчког разбојника Хусеина Ротуле, кога ниједан разлог није у стању да одврати од наумљеног кобног чина; али тај јe разговор Мазаровић измислио само из своје жарке жеље да што снажније истакне храброст, витештво и борбене врлине Пераштана, о којима један странац, један незаинтересовани Француз, изговара похвале чији само мањи; део звучи, на пример, овако: "Пераштани су ратнички народ који се не да тако лако побиједити како се ви заваравате. Премда је посада њиховог брода много слабија од ваше, јунаштво Пераштана ипак надокнађује број људи који je сачињавају. Ако се ваша одважност заснива на броју ваших људи и на вашој снази, они такође посмрти; њихово наслијеђено начело je побиједити или лажу своје наде у јунаштво, неустрашивост и своју чврсту одлуку да издрже до краја не плашећи се умријети, којим су увијек обуздавали охолост непријатеља и побјеђивали"...^[442] Оваквим местима, а затим и оним у којима je, понесен догађајем који има пред очима, претварао своју визију у пластичан приказ, Мазаровић je, и када je остајао на подручју историје, долазио у близину литературе. Може се рећи, штавише, да његов прозни, и по првобитној његовој замисли историјски приказ делује пре као аутентична књижевност но бројни други текстови, који би то требало да буду по својој природи, и по намерама са којима су стварани, као што су народске и народне песме, или њихове имитације, које су радили учени бокељски песници, осмерачки спев Корчуланина Августина Драганића Шашке Слава у смрти или смрт у слави храбренога витеза Ђура Бана Перастјанина или Писма од витезова Которски од Андрије Качића, у његовом Разговору угодном народа словинског, која садржи одељак о подвигу Ђура Бана и његових Пераштана.^[443] Ти други у већини су, ако не и сви, познији од Мазаровићеве књиге, а понеки су и настајали на основу ње, што се види очито или што чак њихови писци и кажу, помињући и Мазаровића међу јунацима битке, како je то, уосталом, без сувише скромности, учинио и он сам. Тако у дугој песми под насловом Повједање од боја дријевскога догођена на краје од Драча града на дан 25 просинца годишта 1716 међу једном великом тартаном барабешком и петаћом капетана Ђура Бана из Пераста како je истинито истумачено у ову пјесну, чији је аутор остао непознат, опева се, све на основу Мазаровићеве књиге, и читав догађај и Мазаровићево јунаштво у њему, па се песник Мазаровићу чак и непосредно обраћа стиховима:

ти из боја свједок очигледни,
ти расписа боја повједање.^[444]

Књижевне вредности књижице Крста Мазаровића, свакако скромне, једно су од својстава тог његовог састава, поред онога које се у досадашњим оценама тог дела највише наглашавало, а то je: да оно показује до ког су степена образовања и култивисаности духа гдекад у она времена успевали да се издигну бокељски поморци, који су у исто време кад и писци и поморци силом придика морали да буду и ратници.

Крсто Мазаровић добро je познавао, и био je тесно везан за прошлост и традиције своје породице; однедавно je утврђено да je оставио у рукопису дело у коме су на италијанском језику исписане биографије појединих чланова те куће (Biografie della Famiglia Mazarovich). To дело je већ коришћено у културној историографији, када je била реч о сликару XVII века Антуну Мазаровићу, који je био један од пишчевих предака.^[445] Сада, када je том биографском делу аутор идентификован,^[446] оно постаје још занимљивије: у потпуности се уклапа у токове свога столећа, у коме je биографика једна од карактеристичних појава и представља лепо употпуњење опште слике о култури Пераста у XVIII веку. Мазаровић je то дело морао радити на основу живих породичних успомена и, свакако, прегледајући неке "старе карте" које су се чувале љубоморно по кућама Мазаровића. Нема сумње да je на тај начин нашем познавању људи и прилика прошлих времена додао многе појединости које се без њега нигде не би могле наћи.^[447]

При крају XVII и у првим деценијама XVIII века и Прчањ излази из културне анонимности и у домаћем свештенику Николи Луковићу добија свог првог писца. Његова појава није случајна и не представља неки изненадни обрт у историји малог бокељског места. Као и Пераст, мада нешто касније и не у толикој мери, Прчањ постаје полазиште смелих морепловаца и трговаца, који су знали да искористе повољно време и којима je море обилно и вишеструко узвратило за ризике и опасности у које су се отиснули. С благостањем и економским просперитетом долазе могућности друштвеног и културног живота. Од неугледног села, Прчањ постаје 1714. аутономна комуна, а 1739. уговара с фрањевцима да уз цркву Св. Николе сагради манастир и школску зграду, у којој ће монаси прчањској деци давати почетно образовање. Дуж обале подиже се низ капетанских кућа, од којих су неке и изгледом и величином праве палате у њих се из Млетака или са путовања у далеке земље доносе уметнички предмети и фино покућство, а са њима и књиге и слике, и стварају се угодни богати и интимни ентеријери, који постају места окупљања угледнијег прчањског друштва. "У 'карневалу' су се у господским домовима давали плесови и свечане приредбе са озбиљним и шаљивим пјесничким рецитацијама" - каже о Прчању тих деценија најбољи његов познавалац.^[448] По тим салонима, ако им тај назив пристоји, читали су се италијански и дубровачки песници, а свакако и састави бокељских писаца.

Све што се о Николи Луковићу зна представља шачицу најоскуднијих вести, па опет, готово би се могло рећи да je то и довољно. Он je рођен у Прчању, 8. децембра 1650, у породици која са обе стране носи карактеристична обележја: отац му je био адмирал бокељске морнарице, а мајка "од старе и славне перашке породице Штукановића".^[449] Образовање je стекао у колегијуму исусоваца на Ријеци, где je завршио гимназију и богословију. Цео живот служио je као свештеник, у Рисну, Кртолима и Луштици најпре, потом у Столиву, и коначно у своме Прчању. Ни он, бар у почетку своје каријере, није одолео утицају Вицка Змајевића у духу католичке борбености и верске несношљивости које je овај ширио. Уплашен правом поплавом православног света, који je у Боку све више пристизао после ослобођења Херцег-Новога и Рисна, ондашњи надбискуп барски Змајевић упућивао je на све тачке где je по његовом осећању католичанство било угрожено младе свештенике да се тамо, обављајући мисије, боре за сваку католичку душу. У свом допису Пропаганди, од 3. новембра 1701, Змајевић je из Пераста овако јављао о ситуацији у Рисну, Луштици и Кртолима: "После учвршћења граница с Турцима у овом делу провинције, у та села je надошло толико мноштво шизматика да они, опслуживани многим поповима и калуђерима, све више сеју своје заблуде, и мада до сада није било већега зла захваљујући неуморној потпори свештеника дон Николе Луковића из Прчања, који je био мисионар у тим селима и земљама, ипак постоји сумња да би штете могле настати убудуће, јер речени свештеник нема више начина да настави у својој уобичајеној ревности".^[450] И књижевна интересовања Николе Луковића задуго су текла у том; знаку. На његову молбу Света столица дозволила му je да "преведе и испише италијанским словима (тј. латиницом) у илирски говор читав мисал", и он je то, према једној вести, и учинио; како се потом тај његов рад изгубио, не може се разабрати поуздано у чему се он састојао: да ли je Луковић доиста само пренео у латиницу старословенски мисал? да ли je то доиста била, као што je претпостављено^[451], и што изгледа мало вероватно, транскрипција глагољског мисала, "да се омогући читање свећеницима которске бискупије, који су учили у Италији, а нијесу познавали глагољице"? или je пак Луковић доиста дао превод исписан латиницом, како вест у ствари и каже? Осим тога, локална традиција сведочи да je прчањски жупник препевао на наш језик више литургијских песама, "а спјевао и неколико оригиналних", које су се, исто тако све погубиле, осим једне песме за Божић, кратке (има свега десет строфа, свака од по четири осмерца) и конвенционалне, као што сe да видети већ и по њеном почетку:

Спомени сe од спасења,
свемогући Спаситељу,
да рад нашег одкупљења
сљезе с неба дол на земљу.

У историју лепе књижевности Никола Луковић ушао je више омашком ревносних потомака но захваљујући свом оригиналном песничком делу: читајући, у доколици, дубровачке песнике, он je за себе, и личног задовољства ради, понешто из њих и преписивао. Нарочито му сe из једног дубровачког препева Ариостовог Бесног Роланда, за који je утврђено да je његов преводилац био "апсолутно Дубровчанин, и то најдаље из средине седамнаестог века"^[452], допала епизода о Лидији, кћери краља некакве земље Лидије, која у диму и огњу пакла испашта своју бездушну неосетљивост и "нехарност" према несрећном трачком витезу Алчесту; овај je у својој неизмерној љубави према њој био спреман на сваки подвиг и сваку жртву, па му ипак ,на то није ни најмање узвраћено. Та Лидијина приповест, у којој она казује како je Алчеста њен отац најпре одбио када je затражио њену руку, како сe неустрашиви и неизлечиво заљубљени витез затим светио, ступивши у службу непријатељског краља, како je она, у часу безнађа, пошла њему, да личном жртвом искупи спас за оца, како се Алчесте сместа изменио и великодушно јој опростио и како je најзад најтежом незахвалношћу и мржњом, која га je отерала у смрт, плаћен за сва своја страдања, могла се Луковићу свидети и због своје јаке женомрзилачке ноте, и због стихова о људима као што су:

Јер се жена на све стави,
тер не гледа већ ни срама
када види мач на глави ...
... Ови наук сваким буди
у љубави који живи:
не вироват већ у људи,
јер су људи сви лаживи ...
... Јере ласно лаже жена...
... Нехарна je нарав наша,
горега се вазда хита ...
... Ja нехарно стекох име
и таку ме свак говори,
и у диму зато стојим
и стати ћу у вик вика,
и у пламу вазда горим
страшну огњу, а брез лика.

Како je у Луковићевим хартијама препис Лидије из пакла нађен без икакве ближе ознаке о његовоме аутору, а како je он, с друге стране, приликом преписивања у текст уносио обележја свога језика, па и стила, и понешто прекрајао, испуштао и мењао, схватило се да je то његово дело и под његовим je именом оно и штампано, 1775. године у Венецији, у једној танкој и малој књижици од самих шеснаест страна и под насловом Разговор краљице Лидије из пакла, истомачен у словинскому језику и сложен у пјесанцу од господина дун Никола Луковића.^[453] Када је цела та забуна начињена, прчањски жупник и скромни књижевник Никола Луковић био je већ пола века мртав: умро je био још 4. јула 1728. године.

И Доброта, која je прешла сличан пут успона и напретка у XVII и нарочито у XVIII веку, захваљујући својим поморцима и трговцима, обележила се у књижевности овога времена на свој начин и неколицином својих писаца. Једна нарочита врста лирике негована je у њој и постала je специфичност њене књижевности. Добротски поморски капетани и "шкривани", кормилари, па изгледа и обични морнари, док су на својим бродовима најразличитијих величина, врста и имена, пловили по морима, или ишчекивали повољне ветрове у лукама, или бројили дуге дане чекања у контумацима, прекраћивали су досаду, ублажавали су тегобе, толили су чежњу или олакшавали тугу пишући стихове. Чинили су то како су умели и знали, али обично неуко и наивно, ослањајући се на моделе које су памтили и подешавајући размере својих стихова мелодијама на које су желели да се они певају или на које су их чак и сами певали. Ти њихови модели нису били особита поезија: биле су то ондашње градске песме, какве су настајале по нашим приморским местима, напола по италијанским узорима, напола у тону народних песама. Махом су то љубавне песме, а говориле су о тузи растанака, о чежњи и љубави растављених, о жељама које их море, о сумњама које их растржу, о страховима који их спопадају: често су се у њима обнављала сећања на сусрете, на обећања, на "целове", на ситне сцене из појединачних љубавних историја, које само за заљубљене имају некаквог значења; растанци су гдекад појачавали жеље и учвршћивали љубав, а гдекад су их доводили у опасну близину неверства или одводили у коначна раздвајања. О свему томе добротске песме, као и све љубавне песме свуда другде у свету, говориле су на разне начине у зависности од тема и тренутних расположења њихових твораца, с тугом или у весељу, с хумором или са жаокама ироније. Разуме се да се у њима понављало оно што су љубавници и пре тога говорили у стиховима небројено пута, и говорили на начин често и бољи, и дубљи, и неупоредиво више песнички. Особитост добротске лирике у томе je што су je стварали људи везани за море и који су од мора живели, па je онда оно, као прва и најсуштинскија стварност њиховог живота, присутно у већини тих песама, као што je било присутно и у већини њихових мисли, осећања, расположења. Сва та поезија живела je у добротском друштву као анонимна, чак и онда када су се за поједине песме тачно знали њихови творци. Њихова ,имена нису ту значила много - данас она значе још неупоредиво мање! - јер je то поезија предодређена да буде заједничка и општа. Она се одржавала изван писаних текстова, као певана и меличка лирика, а тада доиста није било значајно од кога je потицала. Да би могла служити у разним приликама и ширем кругу љубитеља који ће je у њима певати, она je прикупљана и записивана у песмарице, које су je одржавале у животу, у сећању и у употреби, и дуго времена после њиховог настанка, када су њихови протагонисти и њихови писци одавно већ били у годинама када се на љубав и не помишља или их чак никако више није ни било, јер су се по неумитним законима људске судбине расточили "у мало праха на дно гроба". У петнаестак песмарица које су сачувале ову лирику и које су рађене у XVIII и XIX веку, неке према ранијим изворима, а неке и са текстовима испеваним у међувремену и после, ретко су када бележени њихови многобројни аутори, који себе нису ни сматрали песницима, а најчешће нису то ни били. Њихове песме занимљивије су самом својом појавом, но остварењима од уметничке вредности, и драгоцене су још својим дугим и жилавим трајањем, што без сумње показује и да су у друштвеном животу Доброте имале неку своју функцију и да су биле потребне.^[454]

Књижевност Доброте XVIII века, скромна по писцима и не много богатија у песничким делима, имала je свог најизразитијег представника у Ивану Антону Ненадићу, који пореклом и није био Доброћанин. Али je Доброћанин он био стварно, и постао je то по осећању, а сигурно и стога што je бољи, а изгледа чак и дужи, део живота и рада провео у том малом бокељском месту, у коме je и окончао своје дане и у коме je, по властитој жељи, и сахрањен. Из Пераста, у коме се родио 22. јуна 1723. у поморској кући Ненадића (Ненада),^[455] отишао je рано, а после се у њега враћао ретко, уза сву његову близину. Студирао je у Падови теологију и црквено право, спремајући се за позив свештеника; тамо je стекао звање доктора оба права ("научитеља у обадва закона"). Лако je могућно да je у Доброту дошао непосредно потом; у сваком случају, он je ту од 1752. године, као жупник у новооснованој парохији Светога Еустахија, кога мештани зову на свој начин Светим Стасијем.^[456] Око заснивања те парохије, поред оне Светога Марка, која je дотле била јединствена за све Доброћане, повео се међу верницима прави мали рат, с много узајамно просуте горчине, тако да су поједини учесници у полемици, у анонимно рађеним списима на народном језику, поредили то одвајање ништа мање него с расколом грчке и римске цркве. Тако je "на 20. мјесеца маджа 1771" неки неименовани а свакако и намерно у сенку анонимности повучени "брат Доброћанин" управио посланицу "капетану и свим главарима од придостијне и поштене комунитади дабројске", у којој, између осталога, пише и ово: "Докле Грци бијаху под владање Свете матере Цркве римске и католичанске, и докле бијаху владани с нама заједно од једнога главара духовнога, међу нама и њима не бјеше никакве противности ни ненавидости, зашто и они бијаху дионици исте цркве како и ми, а како они отпадоше од речене Цркве римске, од онога бремена наносе велику ненавидост протива истој цркви и протива нами, који смо дионици ње. По исти начин и ми Доброћани, докле бијасмо под парокијом цркве Светога Матије и докле бијасмо владани од једнога парока у духовноме начину, међу нама бијаше права љубав братинска, мир, (с)клад, послух, јединство и свако друго добро. Заисто, и ми често састајући се заједно, бијаше међу нама љубав узмножита како међу правом браћом, а узрока од ненавидости не имасмо. A покле учинисмо другу парокију, тадира раздијелисмо и нашу браћу и љубав од њих дигосмо, и тако не састајући се како и прије, учинисмо се како туђини, или како два закона, који се међу собом противе, бранећи сваки свој закон. Тако и ми, бранећи сваки своју парокију, упадосмо у велику мрзост и ненавидост" .. ;^[157] Као свештеник велике учености и изузетне ревности, Ненадић се лако пео лествицама црквене хијерархије: постао je каноник катедрале Св. Трипуна у Котору, па њен натпоп и коначно генерални викар которског бискупа Стјепана дел Ољо (dell' Oglio). Али ипак није зато напуштао своју Доброту, у којој се нарочито ангажовао око изградње и раскошног опремања познобарокне цркве Светога Стасија, чије je настајање помно пратио, од полагања камена темељца 1762, до свечаног освећења, 20. јула 1773. За њу je он потом од млетачког сликара Ђованија Солимана, и идући због тога нарочито у Млетке, наручио две велике уљане слике, "од којих једна представља чешког свеца Ивана Непомука, са градом Прагом и мостом на Влтави у позадини, а друга Св. Алојзија Гонцагу и четрнаест слика крижног пута". На последњој постаји тог "крижног пута" уметнут je и портрет самог Ненадића, на коме се он види како у стилу старих донатора понизно клечи и скрушено се моли Богу.^[458] Вршећи неуморно пастирске дужности, Ненадић je био и смртно погођен: док je приликом једне визитације окупљеном народу у цркви Горње Ластве проповедао против вештица, настојећи да искорени сујеверје, добио je срчани удар, од кога je остао у животу тек колико je требало да га пренесу у Доброту. Већ следеће ноћи, 13. јула 1784, умро je у седамдесет петој години, а сахрањен je испред главног олтара своје парохијалне цркве. Заиста несвакидашње околности Ненадићеве смрти дале су мотива биографима за хуморна нагађања о могућном реаговању слушалаца његове последње придике на оно што се с њим тада збило: "Ласно да ће бит тад рекли: викару, дакако, вјештице срце изједоше што се пошао борити с њима".^[459]

И претежни део књижевног рада Ивана Антуна Ненадића у блиској je вези с његовом пасторалном делатношћу, или je из ње најнепосредније проистекао. Сва његова производња те врсте није до нас ни дошла, а и оно што се сачувало лежи у ретким и обично неприступачним рукописима. Познато je тако да je са латинског преводио црквене песме, и побожне тродневнице и деветнице (новене), од којих су неке све до пред крај прошлога столећа још живеле у црквеној употреби.^[460] Забележено je исто тако, додуше без икаквих даљих разјашњења, да у цркви Св. Стасије има "неколико његових радова црквеног садржаја који су већином рађени по страним оригиналима"^[461] Тога je рода и његов Пут крижа, штампан у Млецима код Доменика Ловиза 1768. године. тај je његов рад у стиховима, али je он сам за њега рекао да представља препев ("принесен из италијанскога у словински језик"), а однедавно се зна да се при том као изворником служио истоименим делом познатог црквеног писца Св. Леонарда а Portu Maurizio (1676-175l)".^[463]

И његово најбоље дело те врсте Наук крстјански, коме je у продужетку додат Наук за добро и корисно исповиједити се и причестити се, с другијем крстјанскијем богољубнијем молитвами^[464], такође je само компилација разних сличних списа из преобилне католичке литературе, која je цветала нарочито у постридентским деценијама. То потиче из Придговора правовјврному и богољубному штиоцу, у коме je Ненадић поштено признао да се служио "од наука и реда у другијем књигами уписана" - од свих изричито je опоменуо само онај који су "дали на свјетло" Лоренцо Приули и Марко Градениго, патријарси млетачки - али je истакао и то да његов компилаторски рад није никако био механички и једностран, већ да представља избор усаглашен с потребама и обичајима средине за коју je књига приређена, с личним додацима онога што je за њу било потребно и испуштањима свега што би јој било сувишно или би je узнемиравало ("њешто оставих што je тање у богословју, а и не толико сасвијем потребно, а њешто надоставих што цијеним да je потребно и овди у обичају"). У овом Придговору, који je и најзанимљивији део Ненадићевог Наука, као што je то случај и с многим другим нашим старим књигама, писац je peкао и пуно других значајнијих ствари. О множини дотад насталих Наука крстјанских "сложених или принесених у нашему славинскому језику", нарочито оних "из наше Далмације, а навлаштито из Дубровника", он се изражавао с високим признањем, па опет, уза све њихове одлике, они нису могли одговорити сврси и читаоцима који су њему били пред очима. Своје дело он je спремио за не сувише учен свет ("неумјетне"), који би се лаким начином увежбао у основним стварима вере, "потребнијем за спасити се", а нарочито за децу, која тек имају ући у хришћанску доктрину. Неке од постојећих оваквих књига, међутим "засве да су сложене уреднописањем и изврснијем говором, и пунијем ријечима да се маломањ погађају нашијем обичајнијем говором, ништа не мање јесу с начином и редом одвећ дугијем у упитовању, а што je теже, дуге у одговорању, по та' начин да je мучно и старијем моћ ласно све упаметити, а некмоли дјеци". Друге су, опет, собом носиле друкчије незгоде: биле су писане речима "сасма разлицијем од нашега обичајнога говорења у овијем странами да освем књижевнијех и разумнијех не би остали а дјеца навлаштито, ни умјели штјети, ни корисно разумјети". Ненадић je имао лична гледања и на правопис наших дотадањих књига, при чему јe осуђивао шаренило на које се у њима наилази ("зашто се јошт не зна дје кућом стоји права крепост од писања у нашему језику славинскому, служећи се ми туђијем словима за изговарати ријечи наше, видим да свак пише како му je мило, како му je драго, или како се веће погађа својијем обичајнијем говором"), и декларисао нека своја начела и циљеве у том погледу ("како боље могу бити разумјен од наше чељади, и да се лашње може штјети како се говори, и да се изговара онако како се и штије"), што све по много чему подсећа на критике и начела која je изрекао и којих се држао касније Вук Караџић. Од свих писаца Приморја Ненадићу су језиком и правописом најближи били, и најсавршенијима су се чинили, Дубровчани ("држим да je данас уреднописање дубровачко најизврсније"), иако je био свестан да и они не одговарају свим срединама ("али и то није свуд и свакому ласно за проштјети, разликост будући од једнога пука до другога у изговарању од ријечих"), па je он стога у понечему следио дубровачку праксу, а у понечему je од ње и свесно одступао, следећи говор свога краја ("зато наћеш овди њеке ријечи уписане на дубровачку, а њеке не").^[465] Свој Наук крстјански Ненадић je нарочитим уводним текстом, писаним "у Доброти на 5. априла год. 1768", посветио Которском бискупу Стјепану дел Ољо, чији je "намјестник или викаријо опћени" био и по чијој je "заповиједи" и приступио раду на Науку, за који je још рекао да je "од давнијех годиштах сложен и састављен".^[466] Данас ова његова књига разнородног садржаја, писана већим делом у облику питања и увек сажетих одговора, прошарана местимице стиховима и испуњена молитвама и другим религиозним текстовима, може привући пажњу најпре својим језиком, а онда и извесним страницама на којима Ненадић, осуђујући неке појаве у савременом животу (народне празноверице, игре, "попијевке", изазивања на мегдан, псовке и клетве, љубавна удварања, читање "непоштених" књига и гледање "несрамних" слика, гозбе и весеља на "пиру, на бабинам", и пуно чега другог), даје интересантне податке за културну историју Боке у XVIII веку.^[467] Али код старијих читалац? та je књига имала више успеха, о чему сведоче и два њена каснија издања, једно из 1802, код которског штампара Франческа Андреоле^[468], и друго чак из 1841, у Венецији, тада додуше без Ненадићевог имена.

Бурна збивања из оних времена, од којих су нека била обележена истинском хероиком и због тога се дуго задржала у сећању савременика, Ненадића су у два маха нагнала да им се одазове као епски песник. Занимљиво je и значајно да je то учинио једном по угледу на уметничку поезију Дубровника и настојећи да опонаша њен начин и њене поступке, а да je други пут изабрао начин и поступак епског певача из народа и да je покушао да пође његовим трагом. То двојство епске инспирације Ивана Антуна Ненадића нипошто није случајно; оно je заједничка карактеристика већине бокељских песника и има својих дубоких разлога, културних, друштвених и историјских.

Један од тих догађаја који je подстакао Ненадићеву епску Музу доиста je изузетан поморски и ратнички подвиг. Доброћани Марко и Јозо Ивановићи, синови кнеза Луке Ивановића, на други дан Ускрса, 19. априла 1756, у атинској луци Змај (италијански Porto Draco) са својим невеликим и оскудно наоружаним трговачким једрењаком (тартана) и малобројном посадом (од тридесет пет Доброћана, по два Пераштана и Прчањана и једним Которанином) свладали су, запленили и затим уништили велики и страшним наоружањем опремљени теретни брод (шамбек) триполитанских гусара под заповедништвом реиса Хаџи-Ибрахима, уз кога je било још три стотине шездесет љутих бораца. У том судару погинуо je Марко Ивановић, а заједно са њим смрт je стигла и осморицу других Бокеља, али то није омело његовога брата да борбу доведе до победе и да се срећно врати кући. Млетачки сенат обасуо je бокељске јунаке и њихову родбину частима, признањима и наградама: Јозу Ивановићу и његовом погинулом брату Марку додељена je ласкава титула каваљера Светога Марка, њихов отац и стричеви добили су скупоцене медаље и разне привилегије, преживелим члановима посаде дате су такође медаље, само знатно скромније вредности, а породице погинулих обезбеђене су доживотним издржавањем.^[469]

Под најнепосреднијим утиском који су та победа и све славље што ју je пратило произвели не само у Боки већ и много шире изван ње, добротски песник Ненадић похитао je да подвиг браће Ивановића овековечи одужим спевом ("спјевањем")^[470], који се још 1757. године појавио у Млецима у танкој књижици под насловом Шамбек сатарисан божјом десницом. Дело je било писано у строфама од по шест осмераца, такозваним сестинама, које je Ненадић научио да прави од дубровачких песника, у првом реду од Џива Гундулића, чији je религиозно-рефлексивни спев Сузе сина разметнога испеван тим стихом и у таквој строфи. Али, како су ту књигу штампали млетачки штампари без познавања "словинскога" језика, а сам писац није могао надгледати њихов посао, нашло се у њему недопустиво много типографских погрешака Ненадић се стога, обезбедивши почетком јуна 1757. дозволу да може поћи у Млетке^[471], побринуо да одмах приреди друго издање, које je угледало света у току исте године, али очишћено од "већијех помањкања", прерађено и увећано за читаве четрдесет и три строфе, и још опремљено нарочитим прилогом с цртежом луке и бродова у часу битке, који "забиљежи, уписа и једному велику свому господару у Млецима посла они исти трговац Францез који се je намјерио у ту луку с својијем бродом када се je бој учинио".^[472]

Све je те околности изнео Ненадић у краћем прозном тексту (Сложитељ крепостному штиоцу), који као предговор долази испред самога спева и испред једне надгробнице Марку Ивановићу, у двоструко римованим дванаестерцима, која je постављена између њих а не одликује се неком посебном песничком вредношћу. У предговору je Ненадић о свом раду на спеву дао веома важну изјаву, по којој je податке о бици прикупљао не само пажљивим пропитивањем код морнара који су у њој били учесници, код свога братучеда и код "господина кнеза, војводе и витеза", већ и да их je још извадио из архивских списа и званичних диплома. Та Ненадићева тежња ка документарној тачности и аутентичности казивања дала je његовом делу суви хроничарски карактер, у коме се чињенице нижу са заморном исцрпношћу, и чији прозни, непоетски карактер још увећавају маргинална објашњења на народном и италијанском језику с допунским фактима, датумима, именима, техничким и другим терминима и лексичким појединостима.

Ненадић ипак није желео да остане само хроничар и његове амбиције ишле су и даље од тежње да читаоцу пружи подробни извештај о знаменитој бици. Он je хтео да његово дело има и песничких својстава. Зато je у њега уметао и делове за које je мислио да ће допринети његовој чисто уметничкој вредности. Отуда апострофа Грчкој и њеним прослављеним државама и градовима да окупе своје "разглашене" јунаке који би требало да виде и чују јунаштво "славне браће Ивановића", не мање од њиховог; отуда и велика епизода са сном Марка Ивановића, пуним злослутних наговештаја и са појединостима симболичког значења; отуда уметнути говори учесника битке које они тобоже изричу у њеним разним моментима; отуда историјске реминисценције и митолошки украси; и отуда, такође, и онај скуп "мудрих вила од простране све Гречије", које у песми и плешући "припијевају" добротске победнике и позивају "славинске виле" да им се у томе придруже.

Шамбек сатарисан Ненадић je писао под снажним утицајем Џива Гундулића и то се на много места у спеву упадљиво показује. Код дубровачког песника je видео како може да се служи историјским успоменама и да се директно обраћа негдашњим личностима, градовима, народима, тоном носталгичним и меланхоличним; као Гундулић je покушавао да гради антитезе (младијех су јошт г о д и ш т а / али здреле прем п а м е т и; колик приђе вас п у н с л а в е / сад васколик п о р у ш е н и); да нарочите ефекте тражи у кумулацијама глагола (мити, пријети и силује; тријеска, пуца, праска, крши) и именица (масло, ориз, крух, маслине / мед и месо, и ствари ине) у тесним оквирима појединачних осмераца; Гундулићеве приказе издвојених момената битке имао je у виду описујући неке детаље из сукоба Доброћана с триполитанским гусарима, као што je, примера ради, овај:

један Арап међу остале
за скочити смионство има,
носи у руке пушке мале,
голу сабљу у зубима,
пун расрџбе, силовити
гледа како моћ скочити ...

Гундулићев манир сликања идеалних женских ликова осећа се јасно у његовом "портрету" Богородице:

у јустима она има
руменило од розице,
жарко сунце у очима,
зору у челу, рај у лице,
она je посред срца мога
рад ње лица небескога.

Добротски песник није, на жалост, по таленту био што и песник дубровачки, и његов спев не долази ни близу Осману или Сузама сина разметнога по вредности. Штамбек сатарисан значајан je културноисторијски, а не књижевно, и у њему данашњи читалац више сазнаје о времену и о бокељском песнику но што може уживати. Ненадић je своје дело писао ослоњен на три кључна полазишта у гледању на свет и истину. Прво je његово родољубље, најпре сасвим уско, месно, затим шире, и којим je обухваћено цело подручје, и најзад најшире, и које се разастире на читаво словенско племе: та градација упада у очи већ на насловној страни његове књиге, где изричито каже да je ово "спјевање" писао, између осталога, "за утјеху и дику Вука, оца хваљенијех витезах, родбине, Доброте, Б о к е и све опћено славинске државе"; та je градација исто тако видљива и у самом тексту његовога спева: Марко и Јозо Ивановићи су витезови "које роди славна Бока", али су они "Славони" такође и своје ратнике позивају да покажу:

славинскога да сте рода
и државе гласовите.

Друга je темељна тачка Ненадићеве животне филозофије његово непоколебиво хришћанство: Доброћани се туку "за обрану" и "за славу вјере свете", "за вјеру Језусову", за "крстјане", и он у последњој строфи позива свог читаоца да заједно са њим, "сада и вазда" ускликне: Тебе, Бога, ми хвалимо. Најпосле, трећи je Ненадићев основни постулат његова оданост Млецима и прејасном дужду, можда пре привидна и декларативна него стварна и истинска, али баш зато увек присутна и готово нападна: Доброћани пре борбе "стијег млетачки уздигоше"; у говору посади пред одсудни бој Марко Ивановић подстиче их и на овај начин:

Под стијегом млетачкијем
јуначки се огласимо
и под Лавом вијек славнијем
себе и барјак обранимо.
Нека je дика приведрому
нашем дужду млетачкому!

али се исто, и готово истоветним речима, понавља и у једној од закључних строфа, у којима песник говори у властито име:

Нашем дужду приведрому
буд свеђ слава у добити,
нека оружју млетачкому
вазда дика буде бити;
да свеђ срећни подложници
под стијег буду добитници.

Ма колико слаб иначе као поезија, Ненадићев спев je свакако имао тренутног успеха као стихована хроника о догађају непосредне актуелности и који je управо стога морао изазивати велику радозналост и живо интересовање читалаца. Из тих разлога, највероватније, њиме се послужио, и то, како je утврђено^[473], већ првим, и лошијим, и краћим његовим издањем, и Андрија Качић Миошић за једну од песама унетих накнадно, у издање из 1759. године, свог изузетно значајног Разговора угодног народа словинскога. У том издању она има наслов Слиди писма од кавалира Марка Ивановића из Доброте од Буке Которске, и краћа je, боља и читкија од Ненадићевог спева по коме je делимично рађена.

Други догађај савремене историје о коме je Ненадић оставио један епски састав одјекнуо je не мање међу савременицима, иако није од свих, барем није од млетачких власти, примљен с одушевљењем и није својим протагонистима донео ни части, ни признања, мада их je, на свој начин, ипак прославио. То je ослобођење из сужањства код скадарског паше Абдије Чаушевића удовице познатог перашког гусара Грила Цвјетковића (Јововића), средином 1747. године. Том догађају претходи дужа предисторија, која би се у најсажетијем виду свела на ово: када се, крајем претходне године, Грило, после дуге и опасне гусарске каријере, враћао на једном изнајмљеном француском броду у Пераст, да тамо, сит дотадашњег начина живота и већ остарео, у миру и са стеченим богатством проведе своје последње године, открили су га у близини Драча и, заробили, са женом, свастиком и читавом пратњом, улцињски гусари, с којима je имао давнашње рачуне. Њега су већ сутрадан обесили, сав иметак су му опљачкали, а Гриловицу и све који су били са њом даровали су, као робље, скадарскоме паши, који их je затворио и за њих од Пераштана затражио високи откуп. Уместо да му га даду, што су могли, али нису желели, Пераштани су започели да се свете Улцињанима, и да спроводе лукаво смишљену превару. Резултат je био сјајно изведена отмица Гриловице, на велику срамоту скадарскога паше. Из тога се, међутим, изродио опасан политички заплет, који умало није довео до рата између Млетачке Републике и Турске. Као и обично у оваквим приликама, Млеци су настојали свим силама да умире Турке, без икаквих обзира према својим поданицима Пераштанима, чак и на огромну њихову штету. Организаторе отмице Гарофалије Гриловице погодили су изгнанством и другим суровим мерама, а Пераст су изложили блокади и невиђеној одмазди, у којој je од најцрњих последица било ускраћивање повластице за даљу трговину по Албанији, што по речима једног перашког историчара "донесе голему штету нашима и удри почетак расулу перашког богатства".^[474] Повластице одузете Пераштанима Венеција je доделила њиховим суседима Доброћанима, "па ови услијед тога нагомилаше огромно богатство".^[475]

Без обзира на нежељене обрте које je добила, отмица Грилове удовице стекла je глорификаторе међу бокељским песницима, нарочито међу онима који су остали анонимни, а за овоје саставе зајмили су облике, језик и изражајну технику усмених песника. Већ у зборнику народне поезије, који je скупио Јулије Баловић, нашао се, додуше уписан другом и каснијом руком, почетак једне такве песме (Пјесан Грила Цвјетковића) од сама два десетерца:

Љуто цвили Грилова љубовца
у дворове паше скадарскога.

Заузврат, у обимнијем, али и за више деценија млађем, зборнику Пераштанина Николе Мазаровића има једна дуга, и такође десетерачка, песма, којој je наслов дугачак не мање (Истинито сповиједање у стихе просте истомачено како Пераштани ослободише из сужанства удовицу Крила Јововића с ње сестром у службеницом, које стаху затворене у тамници паше скадарскога, и у исто доба како немило, зашто издајно и нехвално, зашто не у доба ратовно, осветише реченога Крила, алити Грила, ер он бијаше се у Пераст родио и у доба своје младости врли гусар од Малте је био, ткога год Драчом погубише Турци, како ће овди приказано бити, пјесан), и чије се вештачко, ненародно порекло осећа у сваком десетерцу.^[476] У круг таквих подражавалаца народнога песника ушао je и Иван Антун Ненадић, својом епском песмом на ову тему у десетерцима, без наслова и с почетком "Покли изгину Грило капетане".^[477] Остало je непознато када je Ненадић написао своју песму, али се по неким околностима сме судити да то није било истовремено с догађајем о коме je у њој реч, ни непосредно после њега. Прва je од тих околности што je песма писана у десетерцима који се римују у паровима (аа bb сс...) и групишу у строфе, а такав начин опонашања народне поезије увели су у нашу уметничку књижевност тек Филип Грабовац са својим Цвитом разговора народа и језика илирскога алити арвацкога, из 1747, који Ненадић, с обзиром на познату судбину тог дела и његовога аутора, сасвим сигурно није читао, и Андрија Качић Миошић, својим Разговором угодним народа словинскога, из 1756, односно 1759, који je песник из Доброте знао врло блиско, и на који je, у једном детаљу, и сам утицао. A друга je таква околност што у Ненадићевој песми нема ни трага некој осуди, или и најмањег ограђивања од поступка Пераштана, што извесно не би било могућно, или бар Ненадић не би чинио, док je срџба млетачке господе због те "афере" беснела у пуном свом јеку.

Догађај je Ненадић исприповедао обично и једноставно, како би то учинио и било који народни, или боље народски, песник из његовога Пераста у оне дане. Њихове текстове, види се то, Ненадић je добро познавао. Неке особите лепоте по којој би се памтила ова песма нема, као што je немају ни остале песме исте врсте. Без живљих места и без узлета инвенције, она представља једнолико римовање догађаја, на основу онога што je Ненадић упамтио из казивања савременика и нашао у неком од писаних извора, а то значи не у свему поуздано и тачно. Тако, на пример, Грило Јововић није погинуо, нити je ухваћен "на вјеру", као што Ненадић каже, и није му тада глава одсечена, него je обешен; још мање су Пераштани пошли у своју герилску акцију ослобађања Грилове Гарофалије "за поштење дужда млетачкога и на дику вијећа перашкога", јер je тај њихов акт управо највише и огорчио "дужда млетачкога".

Такође су у кругу Ненадићевих пригодних творевина, а тек нешто су као поезија боље, "пјесни духовне" под дугим заједничким насловом У дан честити када изврсна госпођа и крепосна дјевица Тонина Барижони обукује редовничку одјећу у многосвијетлу манастиру С. Јозефа у граду Котору прозвана Марија Серафина.^[478] То je поезија писана за дан када су поједине девојке из виђених кућа напуштале грешни светски живот и као "думнице" одлазиле заувек у манастир. Тај je дан у нашим приморским срединама прослављан изузетно свечано, као права свадба - и звало се то "пир" - али овога пута свадба духовна, и у манастиру у који je девојка ступала, и у присуству родбине, блиских знанаца и будућих другарица. Као саставни део таквих светковина ("феста") рецитована je или у некој врсти драмскога приказа извођена, уз учешће или пратњу музике, поезија неког домаћег песника, познатог у том друштву. Те апотеозне представице - јер представице су оне биле ипак - имале су гдекад, у ренесансним својим почецима, алегоријски карактер, а у XVIII веку извођене су као нека врста музичких приказања". Као у ондашњим ораторијумима у њима су се удруживали приповедачки и представљачки целови, а све у песми и рецитативу, и уз музику; јављао се у њима, и дејствовао, и хор, као колективно лице. Ненадић je за ову прилику спремио три "пјесни", а изговорене су оне или изведене истога дана, 9. октобра 1757. у манастиру Светога Јозефа у Котору. У тај je дан млада грађанка Тонина Барижони, заређујући се, одсекла косу, заменила своју свилену хаљину и златни појас прескромном редовничком одећом и "пасом" од конопца, и одвојила се од мајке и оца, родбине и пријатеља ступајући у манастир. Прва je песма приповедање о томе свему, нежно, и у тону, и у изразима, народске свадбене поезије, и у стиховима уобичајеним за такву поезију, који су наизменични осмерци и петерци. Другу песму изговара сама Тонина, "сад Марија Серафина", у строфама сачињеним од осмераца смењиваних строфама у стиховима од по четари слога, и "сва у Богу занесена". Њена патетично "говорена" песма представља парафразу псалма шездесет трећег. Последња je песма својеврсни дијалог "думнице" Марије Серафине и "кора": "думница" се опрашта с мајком, са стричевима и ујацима, са сестром и теткама, с братучедима и братучедама, с родбином и пријатељима, а "кор" јој сваки час одговара строфом увек истом или тек незнатно прилагођеном тим личностима. Ненадићев састав сигурно je тога дана наишао на опште допадање код присутних: није то ни чудо пошто je сав био прилагођен тренутно општем укусу. Али праве поезије, која остаје и за све наредне тренутке, има он сувише мало да би могао значити нешто и читаоцима после тог ретког празничног дана, који je донео толико узбуђења Тонини Барижони и њеним суграђанима.

Књижевна физиономија Ивана Антуна Ненадића коначно je уобличена када je он уврштен и међу драмске песнике на народном језику. Првобитно je то чињено с резервама и опрезно, али како je време одмицало, бивало je у томе све више одлучности, а све се мање места остављало сумњама. Срећко Вуловић први je, пре једног века, упозорио да je нашао, исписане Ненадићевом руком, и чак у по две верзије, један "игроказ", како он то каже, служећи се старом кованицом, под насловом Изак, прилика нашега Откупитеља, и трагедију у пет чинова Богољубно приказање муке господина нашега Језукрста. Али да им је Ненадић и аутор, Вуловић није рекао, и истицао ie, штавише, да тако нешто не би ни тврдио, већ да на неке наговештаје у том смислу наводи чињеница што су обе драме писане његовом руком.^[479] Па и доцније, када je њихове рукописе предавао Југославенској академији у Загребу, где су они и сада, није могао бити одређенији, како се види по готово истоветним белешкама које je ставио на њима и по којима они представљају Ненадићеве аутографе, али није било извесно да ли je он њихов писац ("но je ли он и саставио, то се не зна^[480] Књижевни и културни историчари после Вуловића ослободили су се његових ограда и обе су драме без устезања прибројили Ненадићевим делима.^[481] Сва je прилика да они у томе и нису грешили, јер je очигледно да je у послу око ових драма Ненадић био више од обичног преписивача.

Исто je тако сигурно и да Ненадић није знатан и значајан драмски писац, као што се то покушало показати модерном прерадом његових драма и њиховим изношењем на позорницу, на којој се уосталом оне нису одржале. Тешко je, међутим, рећи није ли то скорашње њихово приказивање "било уистину и њихова веома закаснела премијера. Можда њих Ненадић и није, или их није обе, ни наменио приказивању, нити je на то, у ондашњим приликама своје Доброте, смео и помишљати. У том случају би се он око њих трудио свог личног задовољства ради, а и да оне буду лектира малобројних читалаца попут толиких других наших старих драма, које су биле једино читане, а публика их никада није видела на сцени. Али, ако je Ненадић и успео да их некако прикаже, било je то сигурно на начин веома скроман, уз најједноставнију опрему и са импровизованим реквизитима и костимима, негде у окриљу или испред парохијалне цркве, а "глумци" су били добротска деца, коју je њихов парох, а сада и писац, и режисер и организатор представе, свакодневно учио катихизису.

Те драме нису ни оригиналне, и то je још важнија околност када je реч о њима. Њих je Ненадић преводио из италијанске књижевности, немајући довољно снаге ни песничке инвенције да их смишља сам. За обе се те драме то може тврдити и овога часа, мада неке појединости остају да се тек разјасне. Ненадићево Богољубно приказање муке Господина нашега Језукрста сасвим je сигурно превод, јер je тако назначено и на његовом натписном листу који се био некако одвојио од осталога текста и тек je недавно уочен: "пренесено из италијанскога у славински језик наш".^[482] Али која je италијанска драма Ненадићу послужила као извор, сада се не може рећи и можда ће се установити тек када се буду прегледале све многобројне побожне драме (drammi sacri, componimenti sacri, tragedie sacre) италијанског XVIII века. Ако je судити по ономе што je већ сада познато, Ненадић je умео да бира и ишао je за бољим италијанским узорима: Исак, прилика нашега Откупитеља превод je ораторијума Isacco, figura del Redentore славнога Пијетра Метастазија, који спада у најбоља дела те врсте великог италијанског драматичара, а неки су у њему видели и један од другуља италијанске књижевности уопште.^[483] Све своје ораторијуме, осим најранијег, који je из 1727, Метастазије je написао у Бечу, између 1730. и 1740 — овај који je Ненадић превео управо je из те последње године — а изводили су се они не у позоришту, већ у дворској капели, и не као сценска, већ као музичка дела, без костима и позоришне опреме, на музику коју су компоновали истакнути мајстори онога времена. Тако су се само у писању музике за Исака (сола, хорови и оркестарске партије) огледала четворица композитора, међу којима и онда доста популарни Никола Јомели (Jommelli, 1717—1774), али и сам Волфганг Амадеус Моцарт.^[484] У овом потресном и лирски обојеном ораторијуму Метастазије je понегде одступио од познате библијске приче, и учинио je то свесно, не би ли тако боље постигао ефекте до којих му je стало: код њега, Сара од почетка зна шта се има догодити с Исаком, а обавештава je о томе сам Абрам; њен бол тиме постаје дубљи, а песнику и композиторима то даје прилику да импресивно изразе њено душевно раскидање између материнског бола и непоколебиве послушности Богу. Осим тога, Метастазијев ораторијум има и двоструки смисао: Исак je алегоријско подсећање на Исуса, и у његовом обећању мајци и пријатељима, који тугују и плачу за њим, да ће им се вратити пошто испуни вољу свога оца, парафразирају се на свој начин Исусове речи у истом смислу. Већ и сам један поглед на то место код Метастазија

Madre, amico, non piangete
lungi ancor presente io sono:
non è ver, non vi abbandono,
vado al padre, e tornerò.
Ei respira in questo petto:
ei vi parla, а lui credete:
voi fra poco, lo prometto,
voi sarete ov'io saro^[485]

и у Ненадићевом препеву:

Мајко моја, пријатељу,
ах, немојте већ сузити,
пошто испуним ћајка жељу,
опет ћу се повратити.
Ко да ми je срце испало ...
Ал вас нећу оставити,
вјерујте ми да до мало
и ви ћете са мном бити

показује да je Ненадић додуше настојао да доследно и колико му je год било могуће верно следи реч и мисао Метастазијеву, али да сонорност и лакоћу његовог стиха није успевао да достигне. Не би то уосталом био лак задатак ни за песнике боље, и веће, и вештије у грађењу осмераца но што je то био Ненадић, а он je све то био у размерама толико скромним да се једва, и тек уз много благонаклоности, и може назвати песником. У добротском извођењу Метастазијевог ораторијума према његовом препеву музике ваљда није ни било, или je било само понегде и уз коришћење стандардних црквених мелодија, а мали Ненадићеви глумци једноставно су рецитовали научени текст.

Друга драма која нам je од Ненадића остала, и којој за сада није нађен изворник, сложеније je драмске структуре: већ само то што je у пет чинова - Ненадић их зове "деловима" - показује да то није ораторијум, који по правилу има два дела, већ права побожна трагедија (tragedia sacra) или побожно "приказање" (azione sacra). У њој je обрађена Исусова "мука", то јест суђење, страдање и смрт његова на крсту, према ономе што je o томе речено у јеванђељима и у осталим библијским текстовима, и према већ вековној традицији у обради те велике теме. Лица су врло бројна, као у каквој исусовачкој драми, али од њих говоре само поједина, а цео их je низ, од Исуса и Богородице, до Магдалене и Марије, која не говоре, иако се иначе пред гледаоцима појављују. Осим њих има и колективних лица (кор), а јавља се и једна персонификација (Милосрђе). Што Исус не изговара ниједне речи у овој драми лако се да погодити: писац није сматрао упутним да се божји син на тај начин изједначује с обичним и грешним људима. Слични мотиви водили су и Метастазија у замисли за ораторијум о истом предмету (La Passione di Nostro Signore), из 1729, који Ненадићу није служио као изворник; тамо се Исус чак ниједном и не појављује, јер je он, како Метастазије наглашава у једном свом писму, сувише велики да би се мешао с другим личностима побожне драме. Радња Ненадићевог Приказања муке Језусове тече од већања у двору Каифаса (Кајафа), на коме овај "поглавица од Жудјела", редовници и остали предводници јеврејског народа доносе одлуку да се Исус по сваку цену умори, па све до Јудиног безнадног кајања, које му коначно намиче омчу на врат, и до визије "дјевице Марије с Исукрстом на скуту мртвијем" и групом ученика њеног сина поред ње (pietа). Нe обзирући се уопште на пропис о јединству места, писац слободно премешта радњу, чак и у оквирима истога чина, из једне средине у Другу, из куће Каифине, у град, у дубраву, у кућу Маркову, на суд и у кућу Пилатову. Још већи број места био би му потребан када поједине кључне сцене Христове муке не би давао у облику живих слика или визија - он их зове "приказањима" - које гледаоцима нуде приказ догађаја уз једва коју реч коментара и обично отпевану од стране анђела; те су кључне сцене: тајна вечера Исусова с апостолима, молитва у врту гетсиманском, сцена Исуса везаних очију и сцена бичевања његовог уз срамни стуб, ecce homo ("ево човјек"), сцена распећа и она Исуса скинутог са крста и стављеног у крило Богоматере. Упркос обиљу и разноврсности сцена, радња тече доста тромо и оставља утисак крајње развучености, а тај утисак још са своје стране појачавају дугачки говори многих личности, без много драмског и без правога патоса. Једино су нешто живље фигуре Понтија Пилата, који не увиђа Христову кривицу и уза сав притисак "главара свештеничких, и књижевника, и старјешина народних", оклева да донесе смртну пресуду за Исуса, затим апостола Петра који се три пута одрекао свога учитеља, као што му je овај био и прорекао, а онда се, обузет грижњом савести, љуто расплакао, и, у првом реду, Јуде Искариотског, који, брзо и лако улази у издајство, а затим се тешко и дуго каје за своје злодело, постајући тако средишна личност целе драме. Ненадић или, још пре, његов италијански узор, правио je још при томе чисто барокне ефекте, визуелне: када се, у часу Христовог страдања "чине тмине", при чему се из мрака чују једино гласови анђела, а онда "просвјетљује се мјесто помало"; акустичке: када у монолозима апостола Петра и, још много чешће, издајника Јуде, на њихове речи узвраћа одјек или ехо (Ненадић га зове "одговор"), тако често присутан у драмама XVII века; стилске: када читаве дуге говоре, као Јудин и последњем чину, заснива на низовима антитеза; емоционалне и психолошке: када личности даје у тренуцима њихових душевних криза и распињања, што je поступак веома омиљен у барокним мелодрамама. Ненадић je ово своје дело писао у полиметријским стиховима, међу којима су далеко најпретежнији осмерци, али има и они краћих, шестераца, петераца, па и четвераца, а има и одељака у којима се они међусобно комбинују. Ти стихови су обично без сликова, а само по изузетку, и на местима с посебним нагласком говор спонтано добија римоване завршетке. У погледу језика Ненадић се одлучио за свакодневни жаргон свога краја; у њему има и италијанских речи (ола, си, баста, пјаца) и речи турских (харач, аспра, бре), а има израза и обрта из усмене књижевности (од метафора, као што je: да си срцем љута змија, до пословица, као што je: тако с честа удорца брадве / најпослије јак дуб паде). Праве поезије у Ненадићевој драми има мало, и она се највише среће у конвулзивним, речитим, а местимице и доживљеним Јудиним монолозима. Много су чешћи сусрети с најобичнијом прозом, неуверљивим, наивним или тривијалним размишљањима и сувопарним говорима појединих личности.^[486] Један je такав случај када Јозеф, сазнавши како je Исус постојано ћутао пред Пилатовим питањима и тако навукао срџбу свога судије, јадикује на овакав начин:

Ајмех, пуцам од жалости!
Ja не могу разумјети
зашто муча, драг Језусе,
кад те Јеруд краљ упита.
Видим, видим да за наше
хоћеш здравље ти умријети.
Ал' што с моје стране узмогу
слободит те настојаћу.
Ти који видиш срце моје
сам познајеш да те љубим (II, 13).

Није ништа бољи израз добио ни Пилатов прекор Мисандру и Кајафи, који упорно траже Исусову главу, а он се устеже да им je преда, јер није ни уверен у његову кривицу:

Дакле смионо ви хоћете
што ниједан разлог хоће
Веће сте ми додијали
су толико ваше буке.
Цијените ли да ћу се ja
вашој злоћи приклонити?
Ако je ови мађионик,
ако нови заков дава,
ако тлачи Бога и цркву,
и худобом заповиједа,
држани сте избистрити
и законом свједочити.
Моји су га сад војници
тако тешко избичали!
да ће вама ганут срце
кад му ране ви видите ... (III, 2).

A на још je нижем ступњу Иванов позив Јуди, пун прекора и пребацивања због издајства, да се покаје и да се нада у Исусово милосрђе:

Ако аспре жуђијаше
и на сребро лаком бијаше

чему мене не продаде u могаше добит веће.

A да 'е тужна мајка знала
тво'е пожуде, тво'е одлуке
сама себе продала би
да би синка не изгубила ...
(Како гледа испод очих,
пуца од јада, не говори!
Ах, нећу га већ корити ...) (V, 4).

Књижевност која се неговала у Доброти у овоме периоду не окончава се делима Ивана Антуна Ненадића; поред њега, и истовремено са њим, било je још Доброћана који су се у одређеној мери занимали поезијом. Један je од тих песника остао анониман, али сва je прилика да je био жупник цркве Светога Матије, која je на другој страни места. За дане "штовања знамените моћи од непроцијењене крви господина нашега Језукрста" он je приредио једно Пјеснославје, с текстовима који су се тада имали певати, и штампао га je у Млецима, у малој и танкој књижици без свога имена и без назначене године издања.^[487] У њу je унео две песме и једну прозну молитву, све на исту тему: о Христовим мукама и о његовој жртви поднетој ради спасења свих људи. Прва je од тих песама дужа и писана je у осмерачким секстинама, а наслов јој je Од непроцијењене крви Језукрстове; друга je у строфама од по четири осмерца римована наизменце (abab) и са једноставном назнаком Пјесан други. Песме одају прилично вештог стихотворца, али се иначе ни језиком, ни дикцијом, а поготово песничким доживљајем, не одвајају ни набоље, али ни нагоре од стандардног нашег приморског песништва овакве намене и ове инспирације.

Други je Ненадићев савременик, напротив, познат именом, али je неизвесно да ли му се дела још негде чувају. То je Стјепан Маровић (рођен око 1754, умро 27. априла 1832), који je, без сумње у младости, за которску морнарицу и у њену част састављао песме пригодног карактера. Он није био поморац. како би се у први мах могло помислити, и није чак припадао ни лаичким круговима; као и Ненадић, био je свештеник и, опет као и он, жупник цркве Светога Стасије. За те своје песме он je такође изабрао одавно одомаћени и традиционални осмерац, али се не би баш рекло да je у њима нарочито заблистао. Срећко Вуловић, који je још био у прилици да их прочита, нагађао je да je недостатке Маровићеве поезије скривио осмерац: "мислим", каже он о томе, "да овакво мјерило боље се пристоји шаљивој негли озбиљној пјесми, те да се je овога он оканио, његове би пјесме доиста боље биле". Ближе ће истини бити да je за њихове недостатке одговоран једино Маровић, који je сасвим сигурно писац са самих маргина литературе.^[488] То се уосталом сасвим лепо види по једној јединој његовој сачуваној пригодној песми у осмерцима испеваној у славу изванредног провидура которског Лоренца Соранцо, последњега у томе звању (за године 1796—1797), у којој се позива славуј "прирадосни" да избуди све птице "словинске" и да заједно прославе Соранца, између другога и зато што "суди свеђ без мита": тако остаје нетакнута "принципова сва захира", којом провидур може да у потреби "учува пук и себе".^[489]

Док се од средине XVIII века Доброта све осетније дизала, њен блиски сусед Пераст почео je свој лагани, али постојани ход низлазном линијом. Своје учешће у гусарском подвигу ослобађања Грилове удовице из дворова скадарског паше он je платио превисоком ценом: одстрањен из трговине по Албанији, он je губио животно најзначајније изворе свога благостања. Тако су још једном у његовој историји крупне и далекосежне последице имале ситне и у самој ствари безначајне почетке.^[490] Са тим као да je почело да јењава и одушевљење његових писаца: песнике који су настојали да према својим моћима остваре некакву литературу на народном језику све више смењују ерудите који се окрећу прошлости и прибирају старе списе и спомене из давних дана, ношени жељом да из њих, или боље: помоћу њих, сагледају историју свога града. Не издижу се они, још никако, до правих историчара: више су то пасионирани скупљачи грађе и у најбољем случају хроничари и компилатори. Строго узев, њихов рад и не спада у историју књижевности, или у њу улази тек периферно и уколико су они у своја интересовања укључивали и књижевну прошлост Пераста. Али појава таквих страствених љубитеља минулих времена и трагања за свим преосталим сведочанствима о њима није никаква специфичност малог бокељског града; она je општа карактеристика читавог оног века, и исти такви ерудити, са исто толиким локалним поносом и осећањем прошле величине своје уже домовине, сретали су се тада и у Дубровнику, по другим местима нашега Приморја и у свим градовима Италије. Многи од њих, штавише, међусобно су се упознавали, затим су одржавали живе везе, гдекад и дуготрајне, и зближени заједничком љубављу водили су између себе учену преписку, у којој je обично и за нас остало пуно драгоцених обавештења.

Један од таквих перашких ерудита осамнаестога столећа свакако je Андрија Баловић. Рођен у Перасту 18. маја 1721. године, у кући која je давала поморце, али и писце, и у којој су трговачке и ратничке традиције одржаване напоредо с традицијама културним, он се још као сасвим млад човек упутио у Задар, свом земљаку и рођаку Вицку Змајевићу, где je добио прво образовање и почетна искуства за свештенички позив, који je изабрао. Школовање je окончао у Италији, као питомац Илирског колегијума у Лорету. По повратку отуда, неко време, изгледа не одвећ дуго, провео je у Дубровнику, где je искористио прилику да сретне многе изванредно учене писце, а међу њима свакако и полихистора Сара Цријевића, који je од ћелије и библиотеке свог манастира начинио самим својим снагама готово цео један историјски институт. Априла 1766. перашка општина изабрала je Баловића, а 30. маја 1767. млетачки дужд га je именовао за опата Светога Ђорђа код Пераста, и на тој дужности он je остао све до смрти, 28. јула 1784, бавећи се у доколици литературом и историјом.^[491] Као искључиви патриције, и речју и делом борио се против извесних манифестација демократског расположења код перашког пука, које je баш у време његовог постизања опатске части почело да се осећа под утицајем слободних струјања из Француске. Бавио се, нарочито у почетку, преписивањем дела која je, са свог становишта, ценио (остали су такви његови преписи латинског превода биографије блажене Озане од Сара Цријевића и отровних полемичких списа Specchio della verità и Dialogo tra Cattolico e Serviano од Вицка Змајевића,^[492] а понешто je и преводио, али je од тог његовог рада, осим препева неколико црквених песама, сада све изгубљено. Нису се сачувале ни његове проповеди, којима се, према уверавањима нешто млађег перашког ерудите Трипа Смеће (1775—1812), прилично истицао. Једини његов рад од нешто ширег значаја који je до нас дошао представља доста некритичну и мало оригиналну хронику ("историју") Пераста, писану на италијанском језику и сачувану у рукопису под насловом Историја храбре племените перашке нације, Рисанског залива и Горње Далмације или Црвене Хрватске (Historia della valorosa nobile nazione Pirustina, del Seno Rezonnico e della Dalmazia Superiore o sia Croazia Rubea).^[493] У том делу Баловић je духовни ученик Мавра Орбина и дужник његовог Краљевства Словена, које je не само користио, већ га je изабрао и за углед. Као Орбин, он не држи до композиције и склада, и не брине се о неком реду у излагању; од Орбина je научио да буде одвећ слободан у служењу изворима, пресмео у комбинацијама и пребрз у закључивању; читајући Орбина, увидео je да се старији историчари и географи, хронике и извори могу и измислити, када их нема, и да се читаоцу може приказати као да су њихова дела гледана, иако им већ одавно и нигде није било ни трага. Сада се једино с муком и с пуно добре воље може Баловићу поверовати да je икад имао у руци већину од оних силних старих писаца из Пераста, као што су Манџо Пераштанин (Mjanxo Pirustino, Мазаровић?), Дентали, Бућа, Чизмај и Пероје, на које се иначе позива. Баловићев поглед више je управљен старијим, чак и врло старим, периодима прошлости, и маглинама обавијеним временима Илира и негдашње Дукље; ређи су одељци о догађајима писцу знатно ближим, из XVI и XVII века, или из епохе другог морејског рата. Као и већина историчара његовога доба, Баловић у своје дело уноси античке натписе, који су се у правом обиљу налазили на овом подручју, нарочито у Рисну, и које je прикупљао и у Пераст доносио још Андрија Змајевић, затим исправе и дипломе, као и сваковрсну другу документарну грађу, и када je она очигледно сумњиве аутентичности. Ништа што je могло допринети слави Пераста и Боке Которске није пропуштано; у исту сврху додат je овој хроници и један сонет у хвалу Пераста (Sonetto in lode di Perasto), који je вероватно испевао сам Баловић. Ко зна да ли je Баловић сматрао своје дело довршеним, мада би посвета млетачким заштитницима Пераста Пијетру Морозинију, Јакопу Диеду и Антонију Моченигу упућивала на закључак да je око њега био забављен још средином XVIII века, а то ће рећи знатно пре своје релативно ране смрти. Сигурно je да je на њему радио и даље, као што je сигурно и да се у томе не крије разлог што га није изнео пред лице Јавности. Нештампана у своје време, Баловићева хроника све je више губила од своје првобитне и већ тада не сувише велике вредности; данас она може бити занимљива једино као грађа и њено интегрално публиковање сада би још маље имало неког смисла.

Са мањим и увек повременим изузецима, који су баш зато и теже приметни, сав духовни, па према томе и културни и књижевни живот православног становништва на подручју које данас заузима Црна Гора и то безмало целом, а понекад и ширем, у XVIII веку још je увек усредоточен око цетињских митрополита. Они су и даље, и остаће то још задуго, његови (најистакнутији представници; али и више од тога, они на њега пресудно утичу и својим га зрачењем у свему одређују. Што су они тада међу својим верницима далеко најобразованији појединци околност je која умногоме објашњава тај утицај и то зрачење; од неког je значаја и то што крај њих и у њиховој служби стално борави известан број калуђера, скоро један двор у маломе, који су, поред осталога, и људи вични књизи; најпосле je од трајног дејства била и столетна традиција, која je владикама обезбедила и ову врсту ауторитета, поред чисто духовног и државног, који су већ имали.

Од како им je, у време владике Данила и његовим старањем, најзад и званично призната црквена власт над православним живљем Боке Которске, односно такозване Млетачке Албаније, могућност њиховог утицања и интензитет њиховог зрачења још су увећани. Сада они више нису искључиво митрополити цетињски, чак не више и искључиво митрополити црногорски; на својој бризи и под својим надзором, а не само у својој титули, они имају и Приморје и крајеве које су називали, и који су онда схватани, Скендеријом. Неки од њих чак и своје резиденције премештају у манастире на млетачкој територији, где су безбеднији, али одакле су и у још ближем и лакшем додиру са православним светом који живи изван старе Црне Горе. Већ je владика Данило, на пример, повремено бивао у Стањевићима, манастиру крај села Побори, на самих десетак километара северно од Будве; а његов наследник, владика Сава, пошто je у Стањевићима саградио цркву Свете Тројице, 1736. године, скоро се трајно настанио тамо. Исто je чинио и владика Василије: за оно мало година што их je у Црној Гори уопште провео, он je претежно живео у Мајинама, где су владике имале "своје домове, винограде и маслине" и где je, у манастиру Свете Петке, он чак засновао некакву школу у којој je једно време учитељевао и сам Доситеј Обрадовић. Доситеј о томе говори у другој књизи свог аутобиографског дела Живот и прикљученија (1788), сећајући се како га je том приликом владика Василије, изненада и готово из шале, рукоположио за свештеника".^[495]

Од двојице архијереја који су на управи цркве и народа били после владике Данила први je на то тешко место дошао и кудикамо je на њему дуже остао Сава Петровић. Док je владика Василије, који je и млађи (рођен je око 1709) и много касније завладичен (22. августа, односно 2. септембра 1750), свој живот проживео пребрзо и умро, готово изгорео, у најбољим годинама (10. марта 1766), Сава je трајао дуже и од самог игумана Стефана из Горског вијенца - једва коју годину мање од једнога столећа. Рођен негде око 1690, он je још млад, уз стрица Данила, почео да се бави и световним, а не само духовним стварима, и да прати, а колико je то било у његовој моћи и одређује судбину народа, и чинио je то постојано, упорно, као да je био од неке неуништиве грађе, све до своје позне смрти, 26. фебруара 1781. За то дуго време он je, као и поменути Његошев игуман Стефан, "проша сито и решето", и ако није, као овај, много видео од "грднога свијета", и није био у Јерусалиму и на Христовом гробу, нити пак славио Божић "у Витлејем" или "у Атонску гору", али je сигурно, и као неку надокнаду, и он искапио повелику чашу његовога отрова, и још како се "познао с гркијем животом".

За беспримерно дуго време овоје владавине владика Сава само je краткотрајно био сам и без икога уз себе с којим власт мора да дели. У почетку je то био природан пут али после je то већ сасвим изузетно и представља његову особиту трагедију. Од 1719, када га je, приликом посете Црној Гори, завладичио патријарх српски Мојсије Рајевић, па све до 1735, он je само "спомоћник" свога стрица, коме je предодређен за наследника, владике Данила, одлучног и ауторитативног колико се то само могло бити. Једва je седам година саставио после тога, безбедан и миран на свом митрополитском трону, и слободан у доношењу одлука. Већ у јесен 1742. он je морао кренути пут Русије по народном и црквеном послу ("за његове и наше аванце", како je то рекао сердар Станиша Станишић) пошто je на своме месту оставио тада још сасвим младог архимандрита и свога брата од стрица Василија. Када се после две године вратио "из Мошковије", ситуација je била знатно друкчија: његово дуго одсуство Василије je искористио да удари темеље сопственој политици и да за себе и за ту политику придобије и привеже не баш малобројне присталице. Тада почињу, и потом бивају све већа и тежа, Савина злопаћења с Василијем, која су се окончала тек Василијевом смрћу. Под притиском у међувремену за Василија придобијених главара он je овога морао прихватити за свог "пријемника" (намесника) и од 1750. за свог "коадјутора" (помоћника). Али какав je намесник и какав помоћник то био! Брз, нестрпљив и претерано амбициозан, осим тога склон импровизацијама и недовољно промишљен, и најпосле лишен скрупула, спреман на много шта да дође до циља и чак прекомерно себичан и материјално заинтересован, Василије je свим стварима у животу прилазио на други начин, за све проблеме имао друга решења и из свих тешкоћа тражио друкчије излазе. И када такво држање није било у логици ствари, он као да се силом трудио да поступа баш тако и да поврх свега свакоме стави до знања да то чини свесно. И свим осталим својствима свога бића он се разликовао од Саве: овај je био тих, мек и мирољубив; он je био, или je хтео да буде, бучан, тврд и ратоборан; Сава je човек мирења, компромиса и средњих путева; Василије не зазире од кавге, непомирљив je и без много предомишљања срља у крајности; у Сави се временом наталожило пуно народне мудрости, он je домаћински чуваран, чак на махове и шкрт, и није човек високе науке; Василије није никад стигао да се сталожи, њега привлаче титуле и блесак, и он парадира својом "науком" и својим књижевним радом које подвргава личним циљевима и властитој политичкој пракси. Сава увек остаје код куће и са својим народом, и осим пута у Русију 1743-1744. године који je предузео када je то баш морао, он не борави ван земље, и најдужи његови одласци за читаве четири деценије после тога били су до Котора и Будве, а и они су изнуђени потребама: да се поклони новодошлим носиоцима млетачке власти или да обави канонску визитацију подручних цркава. Василије je, напротив, скоро сваки час негде на путу: само у три маха je одлазио у Русију, а био je осим тога и на Ријеци, и у Трсту, и у Бечу, и у Млецима. Чак и у ономе што je чинило њихову свакодневицу они су различити: Василије се по својој природи, а и из опрезности, јер je стално био у опасности да га млетачки поузданици отрују, уздржавао од јела и пића, и осим рибе и млечних производа није узимао ништа друго; супротно од тога, за Саву се говорило да je склон пићу и више но што je доликовало смерности калуђера, а са тим je, највероватније, било повезано и то да није био у непријатељству с добром трпезом. С таквим човеком и таквим сарадником, какав je био Василије, Сави није могло бити нимало лако. Када je за то био у прилици, он се против њега борио; али je чешће остајао немоћан, и тада се повлачио у Стањевиће, да обрађује "свој врт" и сређује црквену економију, да са болом гледа оно што није у моћи да спречи, и да стрпљиво чека да невоља прође, као што пролази и све друго. Тада се и формално чинило, као што je у ствари и било, да je од владара он сведен на савладара, и да je од митрополита све Црне Горе, Приморја и Скендерије постао само заменик и помоћник Василијев, који je уз сва та иста звања дометнуо себи још и титулу "егзарха српскога трона", на коју није могао имати права.

Тек што je по Василијевој ненаданој смрти у Петрограду на тренутак одахнуо, а у Црној Гори се Већ појавио незнанац који je себе називао Шћепаном Малим, и чак најмањим од свих, али je тајанственим и двосмисленим понашањем омогућио нагађање да je он у ствари главом руски цар Петар Трећи, и другима je допуштао да га тако и зову. Био je то човек изузетан, и несумњиве и велике интелигенције, и имао je ауторитета и државничког смисла, којим je не само опчинио већ и покорио Црногорце; али je исто тако био и мутан, конфузан и недоречен, и у основи je један од многих крупних авантуриста, којима je осамнаесто столеће и иначе обиловало и чијем смо обиљу и ми дали веома запажен допринос. Владика Сава je од почетка прозрео да пред собом има препредену варалицу, али се у прво време држао опрезно и резервисано; чари Шћепанове личности и легенде која га je пратила подлегао je само приликом једног њиховог сусрета, али je та магија трајала код њега један једини дан, јер су му већ следећег из Цариграда стигла писма руског посланика која су потврдила и најцрње његове слутње; онда je почео да се бори против Шћепана, једва с којим савезником уз себе и с безмало свим Црногорцима на другој страни, потпомогнутим још патријархом Василијем Бркићем поврх тога. У тој његовој борби није заправо било никакве наде у победу, и он се само стицајем околности, и настојањем других, лукавијих и јачих но што je био он, ослободио Шћепана, када je овоме, 22. септембра 1773, гркљан пререзала рука плаћеног убице.

Истовремено, владика Сава je осетио да му опасност долази и са стране младога архимандрита Петра Петровића, чије су га наглашене способности и одрана показиване иницијативе. ужаснуле, и покушао је, уз помоћ Шћепана Малога, да им стане на пут, чинећи тако највећу неправду и најкрупнију политичку грешку у своме животу. Срећом, ствари су се уредиле од себе: његов сестрић Арсеније Пламенац, кога je он пристрасно одредио за свог наследника, надживео га je кратко (умро je већ 1784) и није могао да препречи излазак на политичку и историјску позорницу Петру Петровићу, будућем црногорском Петру Великом или Светом Петру, како су га све звали. Непосредно после смрти Шћепана Малог покушао je да на Шћепаново место заседне други и несравњено безочнији пустолов, Стјепан Зановић из Будве, најшире образован и богато обдарен, плодан књижевник и слободоуман мислилац, али као човек лишен свих моралних рефлекса. Зановић je заиграо на истоветну карту и себе je чак дрско прозвао Шћепаном Малим, као да онај несрећни Грк није пре тога починио оно што je ипак починио; но његов покушај није успео и он je из Црне Горе испраћен, иако je после у једном свом спису о Шћепану Малом и о себи, штампаном 1784. у Лондону на француском језику и пуном мистификација^[496], приказивао ствар тако као да га je владика Сава звао у Црну Гору, нудећи му престо, а да je он отуда отишао упркос томе и драговољно. Владика Сава имао je затим да се под старе дане носи и с амбицијама гувернадура Јована Радоњића, које су ишле право против њега, али je некако и њима одолевао. Осврнувши се једним погледом унатраг на оно што je прошло, он je негде при крају своје владе и свога живота, пишући дубровачкој "господи" 25. јула 1775, говорио, смирено и задовољно, о силним мукама и труду, и о разорењима свога "трона", које je поднео, нарочито од 1767. године наовамо, када je био опкољен недаћама са свих страна ("не само имајући противницима околнијем рат, но и с мојијема љубазнијема отачаством Черном Гором"), па je ипак све издржао и над свима je тријумфовао ("док je милостиви Бог погледао милосрднијем својијем оком и све моје непријатеље и противнике ставио под моје ноге, а мене возвисио и у перву моју славу и моћ поставио").

Код историчара владика Сава одавно није на високој цени и у њиховим судовима редовно не пролази добро; разлог томе je сигурно што они код њега нису нашли крупне политичке концепције, нити су у његовом деловању открили смеле државничке потезе. Неки од њих изражавали су чуђење како je владика Данило баш Саву изабрао "да после њега управља црквом и народом", и образлагали су то размишљањима какво je ово: "мек, тих, мирољубив, Сава je најмање био створен за државника и судију".^[497] Други су у Сави видели "слаба, повучена и касније пићу одана човека", који, нарочито зашавши у године, "беше изгубио и оно мало ауторитета што je имао".^[498] За треће je он био "стари и не много паметни владика Сава", непопуларан у народу, и који je "знао да у доба велике глади или сличних недаћа купује земљу од сељака"^[499], или чак, истина тада очигледно претерано, и зато свакако неправедно: "слабић и мекушац, у политици на нивоу једног сеоског црногорског кнеза свога доба (који се) Није никада одликовао оштроумношћу и дубоким сагледавањем догађаја".^[500] Веће су разумевање показивали и више су симпатија за владику Саву имали књижевници. У свом Лажном цару Шћепану Малом Његош га je извео на сцену, међу личностима које узимају учешћа у "збитију", па ако му баш и није дао улогу ни приближно онолико видну, ни лик онако живописан као што су улога и лик Теодосија Мркојевића, није га опет ни посматрао с презиром, нити je на његову главу сручио иједну од оног мноштва негативних карактеристика којима je обасипан у виђењима историчара. Још je несравњено бољи Савин лик изишао у познатом раду Шћепан Мали од Стјепана Митровог Љубише. Тамо je владика Сава "добри старац без оштроте и хитрине", који je "под мирном ћуди крио дубоко оштроумље"; а онај одсек црногорске историје који je за њега везан, оцењен je такође из сасвим другог угла; Црна Гора, каже Љубиша, "у то доба мирно живукаше под црквеном управом доброга и побожнога старца, владике Саве Петровића".

Владика Сава није за собом оставио ниједно право књижевно дело, иако je вероватно да га je литература занимала, на известан начин. Како није знао италијански, ни иједан други језик, осим можда понешто руског, био je упућен на уобичајене текстове, махом побожног карактера, и на историографске списе старе српске писмености; то je била лектира и сваког другог иоле образованијег калуђера у она времена. Својим деловањем, међутим, као и оним што je у току њега писао, владика je изазвао литературу нарочите врсте. То су полемички састави, не увек вођени најбољим намерама, којима су оспоравани његова личност и његов рад или су побијана његова схватања. Једна таква књига против њега штампана je средином столећа у Русији, према извесном обавештењу које није могло бити проверено, јер се књига ш/[када није нашла. За штампање се побринуо познати Стеван Шаровић из Подгорице, официр у руској служби и у то време врло блиски сарадник владике Василија, који му je изгледа дао и миг, можда и средства, а свакако и идеје за овакав начин борбе против угледа и доброг гласа владике Саве. Та памфлетска књига без сумње je узвраћај Шаровића и Василија Петровића на отпор владике Саве њиховом покушају да у Русију отпреме један број младих црногорских ратника за службу у руској војсци, а митрополит je у њој представљен као похотљив човек и лихвар, ждера и помагач у ширењу католичке вере у оним крајевима, што je све до последње речи или измишљено и нестварно или силно преувеличано.^[501] Лако je могуће да се управо на потворе у тој књизи односе гневне Савине речи у једном писму из тог времена (5. јануара 1760), управљеном бившем пријатељу Стефану Петровићу: "А неки дураци просипали неправду на нас њиховијема смраднијема устима и њихова ђела сказивали и на мене говорили. A ми благодетју божијеју ево четрдесет годах како јесмо архијереј православни, и овоју убогују митрополију и епархију држали у миру и у добро са свакијем, а с помоћу јеје императорскога величаства. A сад некизи тамо пођосте напунисте лажах сву Русију. Ни се зна старијега ни млађега, но све једнако. A што су мене неправдом проносили, нијесу мене но себе. A фалећи Бога, мене зна и Бог, и људи и моје живљење. A они су лагали како чрти.. ."^[602] Други je спис против себе владика Сава изазвао некаквим својим писмом ("књигом"), а дошао je он са стране непознатог католичког писца и чисто je теолошко-полемичке природе. Он није штампан ни у време када je настао, - а настао je 1780. године, - ни касније, него се у две рукописне књиге (од 281 и 179 страна) чувао у библиотеци манастира Госпе Велике на Бадији крај Корчуле. Садржина му je приказ разлика којима се источна црква одваја од цркве западне, наравно са католичког становишта и схваћених као "фоцијанске" јереси, а у продужетку je додат, како се чини у дијалошком облику, трактат ("разговор") о "пресноме даруху", што je још једна разлика између две цркве, јер, као што се зна, католици, при служби божјој, употребљавају неквасни (пресни) хлеб, док и се православни ту служе хлебом у коме има квасца.^[503]

Владици Сави место je и у историји књижевности, а не само у политичкој историји, а право на њега стекао je наравно оним што je писао. У првом су реду то његова писма, додуше увек само службена и пословна, као што су и она која имамо од његовог претходника и стрица владике Данила, али често и веома књижевна, поред одсуства сваке примисли да то буду, и опет као у случају владике Данила. Основно својство књижевних дела - да одмах и непосредно ступају у комуникацију с читаоцем - ни та писма нису имала, јер их владика Сава није наменио ширем кругу и погледима других изван неколицине упућених. Књижевношћу су она постала тек накнадно, у нашем осећању ствари и заправо много година по своме настанку.

Писама Саве Петровића има сада нешто мање од три стотине, али je несумњиво да их je за његова живота настало више, можда и много више.^[504] Она прате цело време његовог дугог предводништва народа: прва су из 1736, када je после свога стрица, сам стао на чело земље и цркве, а последње je из 1781, када се опростио од овога света. За све то дуго време само су малобројне године из којих његових писама нема, али ће и тада пре бити да су се погубила но да их није било.

Највише je и најчешће владика Сава био у писменој вези с млетачким властима: од свих његових сачуваних писама, добре две трећине отпадају на кореспонденцију с изванредним провидурима у Котору, и то са свима који су се на том месту за његовог живота изређали, без иједног изузетка; уз то су ту још и писма генералним провидурима Далмације и, много ређа, писма самоме дужду, венецијанским инквизиторима, ректору Котора и другим представницима Прејасне Републике. Бројност и учесталост те преписке није само последица чињенице да je она најбоље очувана и најтемељније научно претражена; још пре од тога, она показује да je у државничкој и дипломатској делатности владике Саве Венеција заузимала веома значајно место, што je и сасвим схватљиво с обзиром на њену свакодневну присутност и у црногорском ј животу онога времена. За велико je чудо, међутим, како je мало и ретко владика Сава општио с пограничним Турцима (има једно његово писмо капетану и агама од Спужа, из времена приближно одређеног између 1739. и 1742. године) и како се само једном или двапут за целога живота обратио руској царици и њеним министрима или осталим високим личностима рускога друштва, за разлику од владике Василија, који их je иначе, обично пишући у своје име, али гдекад додајући и име његово, просто засипао дописима, представкама, извештајима, молбама; из априла 1743. постоји меморандум владике Саве царици Јелисавети, у коме јој спомиње црногорске борбе с Турцима, слика тешко стање народа и моли je за помоћ, и затим тек из 1776. његово писмо митрополиту московском Платону. Напротив, чешћи су Савини писмени контакти с Дубровачком Републиком, што се такође лако објашњава: та Република била je близу и много пута од потребе, с њеним су поданицима Црногорци сваки час западали у некакве спорове или чак и веће и мање сукобе, и, најпосле, за њу су владику Саву посебно везивала осећања најближе родбинске присности и националног идентитета. Сада je преостало укупно десетак његових писама јединој "словинској" републици, и она почињу још 1746-ом, а престају 1777-ом годином, али je и њих некада морало бити више, и можда чак и знатно више. Најпосле, има и писама владике Саве народу о коме се старао и његовим главарима (кнезовима, старешинама и збору грбаљском, 1768, свештеницима и хришћанима у Подгорици, 1752), подручном свештенству и појединим манастирима (братији Савине, 1749, попу Косту, 1768, архимандриту Никодиму и игуману Теодосију, 1777) и пријатељима, од којих неке знамо по именима (Стевану Петровићу, 1760, Јозу Каменару, 1760, Стијепу Стијеповићу, 1767-1775), а неки су за нас остали безимени.

Сва своја писма владика Сава je или писао сам, или их je казивао у перо свом верном и дугогодишњем сараднику ђакону Стефану. Тај ђакон Стефан, који се у владичиној преписци јавља између 1740. и 1768. године, био je стални чинилац његовога двора: он je уз владику када овај изриче пресуде ("сентенце") и доноси одлуке у народним потребама, и он свршава деликатне дипломатске послове; владика га зове "наш калуђер ђакон Стефан", "наш ђакон Стефан" или само "Стефан", а у једној прилици и изузетно срдачно "мој Стефан". Често га je упућивао у Котор да се уместо њега, када он сам то није могао, или када je био болестан, "поклони" новом изванредном провидуру (1740, 1745, 1749, 1751, 1755, 1764), да однесе писма (1751). да усмено пренесе поверљиве поруке ("Шаљемо Стефана да се поклони вашему п. г. и да прими коју заповијед од ваше преведрости, и што ви рече устима, то су наше ријечи", 13. априла 1749; "Стефан ће ви казат неке ријечи што не можемо писат", 28. јануара 1758). Понекад те Стефанове мисије нису биле лишене ни својих непријатних страна: новембра 1748. био je, са још два "ђетића", који су га пратили, стављен "у секвестар", а новембра 1768. владика моли млетачког ђенерала да некаквог сиромаха пусти са галије, где je бачен за казну "поради зашто je Стефана пушта у град", па додаје да је исти Стефан тамо "вазда улазио, ма право, а није с лукавством". Мада се може помишљати да je ђакон Стефан, који je као сенка пратио владику и био му i тако дуго на помоћи, понегде утицао и при формулисању његових порука, оне опет у тој мери носе разговетне трагове Савине личности и тако су из ње проистекле, да се владика има сматрати искључивим њиховим творцем.

На својим писмима Сава се потписивао различито и у зависности од тренутног расположења, од значаја који je преписци придавао или од личности којима je писма намењивао. Много пута стављао je само "владика Сава" или "владика Сава Петровић", али je покаткад додавао још и који карактеристични атрибут: "стари владика Сава", "невољни старац владика Сава", или пак титулу: "владика Сава цетињски", "владика Сава скандариски и приморски". Исто тако често писао се и једноставно "архијереј Сава", "архијереј Сава Петровић" и "архијереј Сава скандариски и приморски". Али, када je хтео да му писма зазвуче свечаније, служио се титулом митрополита, којој je дометао и обласна одређења: скендериски (скандариски), черногорски и приморски, а гдекад уз све то још и речи "смерени" и "богомољац". У преписци с млетачким функционерима или с Дубровачком Републиком волео je да се назива бискупом ("бискуп Сава", "бискуп Сава скандариски и приморски", "бискуп Сава цетињски, и скандариски и приморски", "бискуп Сава скандариски и приморски, Цетињац"), а у два или три маха и арцибискупом ("арцибискуп Сава скандариски и приморски").

Политички погледи владике Саве, уколико се огледају у његовим писмима, до краја су јасни и до упрошћености једноставни. Савршено свестан положаја свога народа на опасном и тешком месту где му je било дато да живи, владика je добро видео и шта треба да чини и како ваља да се односи према најближим суседима и шире, у ондашњој великој политици. Он je осећао шта све значи то што je његова земља "на крајини" или, боље, што je она сама у ствари "крајина", дакле, гранично подручје међу државама и народима не баш сувише пријатељски расположеним међу собом, и, уз то, још "крајина веома љута", како je писао 1741. године; али je знао, од почетка, и да je "крајина свака мутна" и да се једино с врло много мука и мудрости, стрпљења и душевне снаге она може држати и водити ка одређеном циљу. За владику Саву од првих дана до краја његове владавине тај je циљ био мир, како онај на границама, са суседима, тако и мир у властитој кући, међу племенима често раздвојеним тешким завадама. Једна од првих његових изјава по ступању на владичански престо, исказана 30. новембра 1736, везује се за тај његов циљ: "Ми много жудимо мир међу крисћанима, да су у мир и у љубов како им свето Јеванђелије и света мати црква заповиједа, и јесмо се много и досад мучили, господин Бог зна, паки се нећемо ни посад облијенит..." После се иста мисао непрестано iBpaha у његовим бригама, с упорношћу лајтмотива: "Зашто je мене тешка та свађа и та мутња што се чини међу крајинама, и главу ми сломише" (16. септембра 1737); "нисам рати љубио с Турцима, ни с Латинима, во живова у љубави и у милости" (24. новембра 1756); "мене кавга и зло није мило никад било, а камоли сад у моју старост" (13. март 1761). Код те своје основне мисли он je остао чврсто до краја, и још 25. јула 1775. разлагао je Дубровчанима: "У све моје живљење и владање черногорско радио сам с Турцима, Венецијанима и с вашом славном републиком бити у мир, у слогу и у сваком добру, како je свијету очито"; "моје серце жуди да je све мирно", писао je 1. августа 1776; а 14. марта 1777. године уверавао je млетачког провидура да je "вазда настоја о хиру и о слози", и не само између Црногораца и поданика Венеције но и између самих ових последњих, "да мртве главе не падају и: да се не кољу, како у један пук сметени, ко je јакши, он je бољи".

Како сви нису с њим делили исте погледе, владика Сава био je готово стално на тешким мукама и често je само са немоћним болом морао да гледа како његови противници, које je без устезања називао "вуковима" и "ђаволима" "лажунима" и "спијунима", ;,злотворима" и "проклети&1 барунима", руше оно што je он мукотрпним напорима саградио и уносе немир и смутњу у "крајину" убацујући у њу угарак неслоге и покоља. Он je имао превеликих искустава са својим Црногорцима и знао je добро како су они непокорни, и брзи да се узбуне до мере када не слушају ни савете, ни молбе, ни претње, ни клетве; у тренуцима велике ојађености он се тужио да нема 1"ни галија, ни тавница, но' зле људи и непослушиве страшним клетвама" (у писму Дубровчанима 15. јуна 1767) и да je "немајући ни тавницах, ни градовах, ни регуларне војске", принуђен да живи у пуку који je свакому злу склонит" (у писму истима 27. јула 1775).

Али, живећи тако са својим Црногорцима, он се научио "зло трпјет и подносит", приморан много пута sa себе теши гундулићевским рефлексијама о променљивости света ("ма je свијет коло које се обраћа"), о пролазности сваке невоље ("и приђе je залах било, пак су се мирила"), о коначној победи истине и правде ("ма лаж истини не може одољет нигда, нити ће"), о мудрости подношења свих невоља и одолевања свим искушењима ("ваља трпљет, а паметоват"), или о општем несавршенству и грешности људскога рода ("а нитко без гријеха није, токмо једини Бог"). Исто je тако неке утехе он могао налазити у констатацијама да ни у његовом народу сви нису исти и све није до краја црно, и у поређењима са другима, где такође није било више бољега: "Нијесу сви зли ни у Црну Гору, и добрије' има доста к овој страни од Арбаније.

Ма ево се види на нека мјеста, ђе су пуне и галије и тавнице, и злије' се људи и непослуха находи доста, а некмоли неће у оволике пусте горе по Црној Гори, ђе су људи у своју слободу." Несложни међу собом, Црногорци су још више, и лакше, и љуће, долазили у заваду и сукобе са својим непосредним суседима, без обзира што су они били исте вере и припадали истоме народу, али су били поданици ("судити") млетачког "принципа". Владика je тада одлазио међу њих или на Цетиње, где су се накупљали "главари от све земље", да их моли, преклиње и учи "словом божијем, како пастир, да се мире са судитима принциповијем". Али ови други исто су тако сваки час кршили на једвите јаде начињене договоре и прекидали ионако крхки и варљиви мир. Владика je онда опет јадиковао, узнемирен подједнако и са те стране: "Ja Црногорце устаљам и кунем, и молим да не иду на судите принципове, а судити војују." Тада се он обарао пуном силином свога гнева и свом убојитошћу своје реторике на Грбљане ("ваши судити Грбљани вљеру вашу и ријеч поломише, и цркву Светога Николу похараше, и људи побише; учинише што се није приђе учинило", 4. јануара 1748), на Ришњане ("разумљели смо велико зло и крвопролиће које je окурило међу Ришњанима с проклетијех барунах, који се Бога не боје, а преведрога принципа не боје. Сад помутише и поклаше комунитад рисанску и разурише људи старинске и праве судите који обедиваху сваку заповијед преведрога принципа", 7. фебруара 1748, "молим ваше п.п. госпоство да дате орден Ришњанима да моје људи не задијевају, који су у моју корту и службу... Немојте да се прави кољу, но се зна кривац", 12. август 1765), на Арбанасе ("просим, дајте страха тијема Арбанасима, нека то јунаштво по тому граду оставе, докле нијесу сву крајину смутили и заклали", 24. новембра 1747), и нарочито на Мајине и Паштровиће ("ваљало би да имају бољу памет и да боље слушају свога принципа, зашто би већу корист имали, а тако видимо да ће зло бит за обје парте ш њих непослуха: ми њих карамо и учимо да се зла остану, а они говоре: 'Ти си нам непријатељ'", 31. јула 1736-1737; "за велику љубав божу, преведри принципе, што се ово чини? Ето почеше судити Паштровићи харат и плијенит истините и старе судите принципове... Бог их убио са свијем њиховијем добром", 3. новембра 1750; "ми смо радили са свијем срцем и са свом снагом да je ова крајина у миру, пак зло сад не стојаше, ho je смутише проклети Паштровићи да je њих анатема, а суд от земље не говори да сијеку праве људи и муку њих узимају. То Бог није река, но су они прво Богу непокорни, пак свому истому принципу нијесу покорни ничим нако лијепијема ријечима, а ja не могу ни њима ни Махинама ништа, но им ето принцип. Нека он у то мисли, ако ли би, нека ослоне на тога принципа што je у Будву, који покла и смути самотрећи сву земљу. Да Бог да, и много милостива дјевица Богородица да му се смути утроба", 24. августа 1753-1754.

У свој тој пометњи владика je умео да сачува бистар и трезвен поглед на ствари, људе и догађаје, и да углавном добро процењује ситуацију. Он je знао да прецизно одмери значај који његови Црногорци имају у сталним обрачунима Турске и Венеције, цара и "принципа", да увиди колико je битан њихов удео у обезбеђењу целога приморја у чијем су они залеђу ("зашто исти Црногорци, иако стоје на цареву земљу, ма су они принципови вазда били кад je преша била, и бити ће, и они су тврда мураја својзи Боки, и ми сви који смо под ови врх сви га мирно ијемо и почијевамо докле су они горе на стражу...", 17. новембра 1751). Исто je тако он био свестан свог личног положаја у народу, и умео je када je требало да то истакне, с одлучношћу и храбро ("а бискупи су овојзи крајини вазда били глава, и биће; нека се нитко не вара, ни мисли друго", 31. децембар 1739-1742), и да, штавише, с извесним пркосом поручује: "И нека мене не пријети нитко. С помоћу Божом ja се мало бојим докле су ми дванајаст хиљад Црногорацах што имам у државу моју."

И владика Сава, као и сви његови претходници, Турке je осећао као "ваздашњега нашега непријатеља и противника вјере христијанске", како то стоји забележено у његовом писму од 12. септембра 1775, и као "противника крста", како их je назвао у писму од 17. новембра 1771. Они су и за њега "пријеварни", и све што су, од туђих земаља, покорили и подвластили, учинили су то, по њему, "на пријевару у на божу вјеру". Он je много пута бивао у расположењу да каже, ко што je и рекао пишући "господи и властели дубровачкој" новембра 1771: "Данас сви стењемо и плачемо под тирански и мучитељски јарам турски, који посведневно не могу се с нашом крвљу наситит."^[505] Али je он знао, и памтио, какве су све несреће и колики "разури" долазили његовом народу с турским упадима и свим својим силама старао се стога да их избегне и спречи, кад год му je то било могућно. Није при том имао уз себе општу сагласност, а на противљење je наилазио и са стране себи најближег - владике Василија. Тако се нешто догодило у току 1756. године када се он залагао, не зато што би томе био склон у души, већ једино у страху од горега, да се босанском везиру исплати тражени харач и да се тако отклоне његов бес и поход на Црну Гору, до чега je после, због упорног одбијања, ипак дошло, а и харач je, коначно, морао да буде дат.^[506] У овом турском насртају на Црну Гору млетачке власти понеле су се непријатељски и неблагодарно према Савином народу и не само да су биле у дослуху с Турцима већ су им и отварале пут ка црногорским планинама. У једном горком писму изванредном провидуру Ђустину Болдуу, 18. октобра 1756, владика je смогао снаге да му све то баци у лице и да уз љуте прекоре упути и недвосмислене претње. Спомињући своју, и црногорску, верну службу "преведроме принципу", која je трајала целе четири претходне деценије, а била je сва о његовом "харчу" и није ваљала ни њему ни "крајини", владика je набрајао, и оптуживао, и предочавао: "Приђе смо изгубили прекрасни и многоцјени манастир на Цетиње за преведрога принципа. У то не није помога ни аспре. Сад имамо двије црквице ђе се Богу молимо и двије три кућине. Ето видимо лијепо отворенијех очих да водите Турке на срамоту, да их развале, ма се нећете у то пофалит нимало, но ће то, ако Бог да, и за вас у зо час бит: теке ова крајина погине, и ви ћете, ако Бог да." За њега нису били тајна дволични млетачки поступци, али je обећавао да они неће остати непознати ни моћнима у ондашњој Европи: "Ja нијесам ни вљерова докле сам има копије от књигах вашијех, што су нам Турци послали, које ћемо силат на свакога, и цара, и краља, нека виде ваше крсћанство и вашу вљеру, што чините от крсћанах ..." Кумећи и заклињући провидуре Светим Марком да заустави Турке, он je достојанствено и одлучно, а рекло би се и срчано, упозоравао: "А знамо: како их водите да их можете и уставит. Ако ли и нећете, фала да je Богу, ми их чекамо, и хоћемо их послужит, с помоћу Божјом, колико најбоље узможемо. Ако не и добије, срамота ни није; но ће већа њему, ако ми њега добисмо, а надамо се у Бога и у пресвету Богородицу да ће нам бит у помоћ, зашто нијесмо криви, но je нама напаст и от њих и от вас."

Та млетачка "невера" и њихова непрестана спремност да на све расположиве начине отежавају живот Црногорцима била je једна реалност, али и трагика, Савиног положаја; трагика je његова још већа што je он дубоко осећао да упркос томе мора да са Млецима поступа крајње обазриво и пажљиво, да им иде на руку и да им "служи", како се о томе сам изражавао, не очекујући од њих ни признања, ни "провижијуна", чак често ни неке нарочите помоћи. "Колико узможемо, служићемо", обећавао je на почетку своје државничке каријере, и датог обећања држао се, са непоколебивом постојаношћу, до краја живота ("од младости до моје старости"). Та његова "служба", Којој je из деценије у деценију одбројавао трајање, стављајући га до знања и својим млетачким сабеседницима, била je, или je бар требало тако да изгледа, "са свијем срцем", па je у том погледу изванредно карактеристична реч коју je овај православни прелат без устручавања управио једноме од провидура: "Ако ћеш ме и бакетом ћерат, ja сам твој, без церемонија."^[507]

Везани, обично, сличним невољама и заокупљани, готово стално, истоветним неспокојима, владика Сава и неки млетачки провидури успостављали су и присније, а понекад, и колико je то уопште било могућно, и праве пријатељске односе. Ако je у писмима црногорског владике било и дипломатске слаткоречивости и куртоазног удварања када je провидуре, приликом њиховог доласка на нову дужност, уверавао да им се радује "како нашему сунцу огријану, које не вазда грије и храни, и од савакога зла брани; и да их дочекује "како озеба сунце, да га огрије", не може се спорити опет да je у више махова, за оне две године што су делили зло и добро, и једни их другима и наносили, било прилика за истинска људска зближења међу њима. Поједини провидури слали су владици, у знак пажње, одабрану и финију рибу или какве друге "лијепе господцке дарове"; некима je он топло захваљивао на "лијепо дочекиште и стиму", које je од њих имао када je долазио, на поклоњење, у Котор ("у та поштени град преведрога принципа"). И он je њима узвраћао, на свој начин и даровима које je могао дати. "Знамо да имате вина от сваке руке, - јавља се он, тако, 28. августа 1751. провидуру Валерију Антелмију - али немате от планине, но ви шиљемо једну малу барјелицу, ако ви буде на вољу: то се родило у Црвницу, у нашему винограду." У понеким случајевима Савина писма провидурима свједоци су о интимној блискости, па и пријатељству које je њих везивало као људе: "господине, побратиме и брате", обраћа се он Пијетру Ему, 27. априла 1764; "нијесмо се давно поздравили; јесмо оба остарили", пише затим Гаетану Молину, 22. априла 1771, да непуну годину иза тог затражи "правду" за своју цркву, баш у име те њихове дуготрајне срдачности ("за ону љубав и со и хљеб, што смо вазда имали и заједно јели"). Када су га смућивала "велика зла", која су се дешавала, или кад се препуштао својој горштачкој плаховитости, што je код њега било у тренуцима заиста изузетним, владика je љубазност замењивао срдитошћу, а услужност опорошћу, али се и тада брзо трзао и враћао у устаљене норме свога држања; "јесмо и ваше поштовано госпоство једном књигом нашом расрдили", пише 7. децембра 1747. Винченцу Гритију - "иштемо грацију, да нам опростите, то je било у огањ велики".

Уистину, владика Сава имао je, у току свог дугогодишњег општења и сарадње с носиоцима млетачке власти у нашим крајевима, чак и превише разлога за срдњу и "огањ велики". Једно време, и док je он још био на почетку своје владавине, они су га обележавали као рускога човека и према томе су у њему препознавали свог природног непријатеља; после су га гледали боље, али неповерење према њему никада нису изгубили у потпуности. У сложеној и замршеној политичкој игри коју су водили, они су хладно и прорачунато ишли једино за интересима своје републике, и без имало скрупула, и не подајући се никада осећањима евентуалног пријатељства, удруживали су се и с најцрњим владичиним "злотворима" када им се то чинило корисније, веровали су више "лажунима" него њему, када им je то изгледало боље, и остављали су га без помоћи у невољи, када им je то тако требало. Митрополитова писма из свих периода његовога живота, и у пуном смислу речи све до његове "самрти", препуна су стога тешких али и речитих прекора због таквог њиховог држања према њему. Често je он осећао како су га притисле и "смеле лажи са сваке банде" и уздао се тада једино у Бога који ће показати колико je он "вљерна слуга преведрога принципа". "Да дв Бог - клео се он, и клео je, 27. фебруара 1742 - ако сам ja невљеран био мому принципу досад, али ћу посађ, да ме вљера убије; а тко лаже, убио га и Бог и вљера!" Када му се и поред тога није веровало, упозоравао je, као, на пример, 11. децембра 1747: "Ако нећете и моју коју послушат, не могу ти ja помагат крајину у мир држат, но ћу дић руке от крајине, а виђат свој поса; ако ћете ме, ja сам са свијем срцем да ве служим." Шта му je све то вредело, када су његова уверавања наилазила на глуве уши и када je он морао да подсећа: "И ja принципа без плате служим, и "не иштем плате, а мене међу вами не ваља једна ријеч" (10. августа 1748), да резигнирано размишља и да се неодређено теши: "Ма je сад устала неправда на правду. Сад правде није на ове стране, а неправде доста, а ти си господар мој и принцип. Мож чинит како хоћеш. Не даду баруни и лаже да моја ваља у вас ниједна, ма фала Богу. Видјеће се послије"(8. новембра 1748), да са призвуком кајања своди мршаве резултате своје политике: "Живот похарах, а благо црковно дестрегах, а добра не виђех никаква до добријех ријечих..."(14. новембра 1752), "ево тридесет годинах како служим преведрога принципа мојијем животом и мојијем благом, а помоћи немах от мојега преведрога принципа. Сада сам животом фалио, а благо просуо. Сад што да чиним?" (1753-1754), да јадикује када га помешају "са злијема и невљернијема", иако то није био "нигда", а што "нека Бог види и расуди"(1755-1757) и да за своју ревност и усрдно служење прима једино ударце, и то не само са једне већ са свих страна: "Ево имају шездесет, седамдесет годинах како сам у земљу преведрога принципа и како сам га вјерно служио, тако и сад што могу најбоље, иако су ме разурили рати на велику божу правду, нешто Турци, а нешто Черногорци, а нешто војска преведрога принципа. Ма ако je преведри принцип и повикао, може и помиловат, како се и уздам. Отац сина којега бије онога и милује ..."(12. јануара 1773).

Помирљив и стрпљив упркос свему томе, и са сталном свешћу о потреби да млетачке достојанственике усрдно уверава у своју готовост да им за вазда остане "вљерна слуга", владика Сава je, међутим, у свим стварима које су за њега биле од суштинске важности умео да се држи крајње одлучно и да ни за стопу не одступа од својих становишта или од своје дужности. Као духовни пастир свога православнога стада он се колико год му je то било у моћи одупирао непрекидно обнављаним и све учесталијим настојањима католичког клера да му, ослањајући се на световне власти и уз њихову прећутну или отворену сагласност, отежавају, па чак и онемогућују, додире с верницима на млетачкој територији и да што више света "грчкога" или "сћавунскога" закона преведу у католичанство. Већ 1738, последњега дана децембра, он je оштро напао "неке новитаде" које су "на оток под Кртоле" почели да уводе "њихови" фратри. "Чине једне неприлике што нијесу први чинили, - тужио се Сава изванредном провидуру - вљеру нашу псују и не стимају низашто, муче христијане и крсћане тудије, теке се чудимо што чине." Нимало верски искључив и лишен сваке мржње на католике, који су сада све чешће стали да се јављају у крајевима где их раније није било, па и да то тек постају, напуштајући првобитно православље, владика Сава није зато ипак био склон да устукне пред насртајем "латинског" клера и опомињао je, на изглед благо и доброћудно, али с достојанством и решеношћу који избијају из сваке речи: "У Кртоле и у Луштицу није било от старине ниједног латинина, но све хрисћани от нашега закона, ма сад има и латина; ja не сметам ако ће и они поћ, закон je ваш свет и добар. Ма нијесмо ни ми погани, нијесмо Турци, но смо крштени у закон свет и добар грчаски и ми стојимо на подументу, како нам заповиједа црква васточна." Молећи да провидур утиче да фратри "стоје с миром, нека пук не муте", владика je додавао с нешто ироније, коју није било могућно не уочити: "А ми се у њих ствари не мећемо, нека с миром благују, и пију, и почијевају, зашто они мљу да га сваки мугтице благује како и они." Борећи се за право да посвећује нове цркве свога "закона", да обилази ("визита") вернике и да служи за њих "свјетују литургију" кад год се за то укаже потреба, а против покушаја да у томе буде ометан, Сава je подсећао да православне не спречавају да се моле Богу "ни цари, ни краљи који нијесу крштени, а камо ли ће сметат који су крштени", и са снажним осећањем да je он само карика једног ланца и део једног континуитета поносно додавао: "А ми, фалећи Бога и у здравље преведрога принципа, имамо државу нашу што су наша прва браћа бискупи држали, и то и ми држимо и држаћемо, а у туђе се не пачамо... Нека сваки своје држи, од туђега нека стоји с миром." У тој постојаној одбрани права свога народа, владика Сава се на махове издизао до висина истинске верске толеранције, која je једна од части његовог столећа, али која чини не малу част и њему, иако та толеранција за њега није значила ни одступање, ни, још мање, капитулацију. Најбоље се то види у његовим писмима другом једном млетачком провидуру, од 25. фебруара 1754: "Молимо ваше препоштовано господство да бисте заповиђели некијема вашијема светијема оцима викарима који су у Котор да не чине мутњу међу пуком и нека не чину новитате што се нијесу приђе чиниле, ни запријеке нашијем поповима, но ко ће држат римски закон нека држи, тко ли ће грчаски, нека држи. Ja их оба почитујем и свете држим, и онога ко их право држи, он je свет и добар, него je мало таквијех, но се сад ово све с лажом живи и влада. И молимо ваше п. п. г. нека не срамоте вљеру свету грчаску, да не буде која кавга, зашто мене мила није, а ко je тражи, нека гледа што чини." Нарочито су крвна мешања следбеника једне и друге цркве изазивала спорове и владику стављала пред велика искушења: када су "гркиње" удајом прелазиле у "латинску" веру, и када су се чак "латиниле" (католичиле) "цијеле грчаске фамиље", никоме то није сметало, али када се, којим случајем, догађало обрнуто и када су се "латинке", удајући се за "грке", обраћале "на закон грчаски", иако их на то није наводио нико, "јер наши попови нијесу учени", изазивало je то големи револт католичких кругова. Владику je то болело и он се против тога морао бунити: "Зато нас не зовете от закона грчаскога, него от закона сћавунскога чисматици. Ми какви смо гођ, истини познаној нијесмо противни, ни закон римски хулимо, а бољему веселимо се да ћемо бити уједно, како смо и били." Оне пак којима су верска мешања сметала и уносила узнемирења у душе он je стављао пред необичну погодбу, али je истовремено указивао и на њену људску, религијску и друштвену неодрживост: "Ако збиља велите, што не вљерујем, да смо ми изгубљени и они који се обраћају у закон сћавунски, а ми изнађимо све сћавуне који су се полатинили и сћавунке које су се обратиле у закон римски, и све римске које су се за сћавунима удале и у закон сћавунски обратиле, пак их обратимо у они закон који су се крстили и родили, но ваља да промислимо хоће ли нас послушат. Ако ли ћемо их и силом нагонит, ja вас питам, који закону и римскому и грчаскому наносим свако поштење једној цркви католичанској, коју не дијелимо, ни можемо, а, мој драги брате, и приђе je било и бискупах и арцибискупах, ма овијех работах било није, нити je право да улази скандала у пук..."

Велика, моћна, уз то још и православна Русија била je сигурно у свести, а и у осећањима, владике Саве исто оно што je била и у свести и осећањима његовог стрица и претходника владике Данила: једини стварни ослонац и заштитник његовог народа. У трајност такве његове свести и у чврстину тог његовог осећања не може се сумњати, без обзира на чињеницу да се сачувало врло мало његових одређених изјава у том смислу, и да их много више највероватније он није ни оставио; ипак, све се то разумевало по себи. И када je, на вест о смрти владике Василија, Сава у писму руском синоду 24. јула 1766. похитао да изрази "стареческоје и рабскоје благодареније" руским властима за "славноје погребеније" преминулог црногорског владике, али и да дода своју молбу за даљу милост царице, и своју наду у руску потпору "дља зашчишченија от порти отоманској, и нападенија их, котороје честократно на нашој земљи от њих имејемо, не дати прокљатим над ово христјанства власт имјет", само je изрицао своје најдубље уверење и формулисао једно од темељних начела своје политике. Истина, због његове тесне и сталне сарадње с млетачком државом, Руси му никад нису веровали до краја, не увиђајући поред свега колико je та сарадња условљена стицајем прилика и реализмом Савиних гледања на збивања, а не његовом унутрашњом и искреном приврженошћу Венецији. Руски емисари, које je повремено слала њихова влада у Црну Гору, да извиде ситуацију, да донесу помоћ или организују Црногорце у некој одређеној ствари, нису се враћали кући сувише одушевљени и у својим извештајима немају много хвале ни за владику Саву, ни за црногорске прилике уопште. Један од њих, пуковник Стеван Јустинович Пучков, који je у Црној Гори боравио у току 1759. године, имао je нешто више поверења у владику Саву но у владику Василија, кога није марио, ни ценио никако; староме митрополиту он je пред угледним главарима уручио руску помоћ и одговарајућу грамату. Али, гледан у целини, његов рапорт са пута у Црну Гору, поднет 21. марта 1760. године, више je негативан и критичан у оцени верског и друштвеног стања у народу, и рада обојице владика као његових предводника, но што за њих има похвалних речи.^[508] Још je много оштрије и неповољније, али и неправедније, о владици Сави судио други, и доцнији, изасланик руског двора, кнез Јуриј Володимирович Долгоруков, који je у Црној Гори провео од 30. јула до 14. октобра 1769. године. Ако дневник који je o тим данима оставио непознати члан његове експедиције верно одражава кнежево мишљење, како по свему изгледа, владика Сава je на њега оставио најгори могући утисак. Тада већ седамдесетогодишњи архијереј добио je ту портрет сав у црним бојама: "Дволичан je, лукав, глуп, злобан, непостојан, притворан, а најгоре je што je лакоман на новце, па макар би то стало и народног крвопролића." Износећи цео један низ различитих, и све врло тешких, Савиних недоличних поступака у црквеним, моралним и у грађанским стварима, анонимни писац овога дневника записао je још о владици да je необразован и неупућен чак и у елементарне свештеничке дужности, да je "стари злочинац и начелник разбојника" испуњен непомирљивом мржњом на патријарха српског Василија Бркића, и што je најгоре, и што je поновљено на више места, да je политички крајње непоуздан и "одани шпијун млетачки".^[509] Све те оцене, које су донесене на брзину и као резултат површних виђења садрже и очигледна претеривања и неистине, утицале су незаслужено много на нашу потоњу историографију, за коју се чак може рећи да се још увек није ослободила њиховог сугестивног дејства и да им je стога, у грађи сличног карактера, радије налазила потврде но неопходне исправке.

Осећајући и Турке и "Талијанце", а то je у његовом случају значило Млечане, као заклете непријатеље словенског рода, владика Сава je пред "комшијама и пријатељима", дубровачким кнезом и вијећницима, у писму од 17. новембра 1771, открио део своје политичке концепције и, у исто време, битне елементе свог историјског осећања. "Молим Вишњега Творца - писао je он тада^[510] - да би свише благословио оружје росинско и вазвисио крст, нашу славенску руку опет прославио с оном славом коју су имали наши и ваши стари." Идући даље у трагању за основним историјским и националним одредницама у деловању и размишљањима владике Саве, морало би се узети да je и он, што се његовог тла тиче, попут главара црногорских који су га септембра 1742. отпремали у Русију, држао да je оно "в земљи сербској в предјеле македонском, т. ј. в Скендарији, Черној Горје и Приморју"^[511], и да je, што се његовога народа тиче, опет као црногорски главари који су своја, и његова, становишта изнели пред млетачким провидуром Ђустином Болдуом, 24. октобра 1756, носио у себи поносно и чврсто уверење да je он "рода частна и света славено-сербскаго, од којега су происходили свети цари сербски и герцоги черногорски, равно тако патријархи и архијереји, свештеници и поштени људи, главари и офицери".^[512] Са таквим погледима, у којима као да се наслућују рефлекси "словинства" дубровачког историчара Мавра Орбина, и дубровачког барокног "словинства" уопште, владика Сава je једино могао да се за Дубровчане везује осећањима народног и крвног идентитета, да им се, чак скупа са владиком Василијем, обраћа "како Сербљи Сербима и својијема суседима", да у њиховој републици види једну од држава свога народа, и једину слободну ("и драго нам je владање ваше, који се ви јоште од нашега србскога језика находите, који заповиједате") и да с изразима највише и поетске патетике, и силне националне гордости глорификује ту републику и саму околност њеног изузетног постојања ("ваша славна република зна да je све господство и слава србска пала и ништо није остало до вас, нако један цвијет на вас свијет, што јоште може се сербска земља с вама похвалити").^[513] Разуме се да je сaда лако откривати пукотине, па и понеке заблуде у историјској концепцији владике Саве; за онај тренутак, међутим, та концепција имала je и друкчији смисао и веће значење но што јој се данас може дати, а и једва да je и могла бити друга но што je била.

Времена која су текла, и у којима je владика Сава морао да живи, била су уосталом најчешће сложена и тешка, носила су собом безбројне недаће и нимало није било лако опстати у њима; владика их je схватао и осећао добро, и његова писма својеврсна су књига о њима, несређена и сва од фрагмената, али у целини сагледана жива и упечатљива. На једном њеном месту он о својим данима само констатује уопштено: "Велико зло, а било га je и досад доста" (17. јуна 1741). Други пут je одређен, и тужи се на "злосретње мито" и на опакост нарави која je одатле проистекла: "Дође време да брат брата мања и продаје на самрт" (12. фебруара 1749).^[614] У његовим писмима, осим тога, много пута се чита како земљу похађају љуте, убитачне и неподношљиве глади.. Извињавајући своје "Махине" што нису дошли да се поклоне провидуру, у заказани дан и како je требало, владика je 1740. навео и сасвим прост и схватљив, а више но довољан, разлог томе: "Заисто их je велика глад смела, и невоља, а пак нијесу тизи сиромаси криви... биће им мртацах у кућу от глади." Глад je немило стегла његов народ и у зиму 1748: "Хоће погинут пук од глади; мене су досад све изјели што смо имали: и жито и аспре; сад немам ни себе ни њима." Види се затим како се то тако настављало и даље, без конца и скоро редовно, да понекад узме и ужасавајуће размере. Претпоследњег дана у августу 1760. владика je морао упутити у Доброту свог верног Стефана да од пријатеља Јоза Каменара измоли хиљаду цекина зајма, "за каритад божи", за душу и поштење, и "на тешки божи аманат", а понудио je, као јамство, петороструко вреднији залог: своју владичанску "панађију и митру". Марта и априла 1764. владика се нашао у истој неприлици: глад му се опет примакла сасвим близу ("молимо ваше племенито госпоство немојте се на нас расрдит е ти пуно тежамо ма ме ћера велика потреба, изагна ме сиромаш и живот ми извадише, а крух изједоше, а сад хоће ми слуге от глади помријет... Ну ми дај мало круха сад, колико мож, а да платим како заповиједаш", обраћа се он млетачком провидуру) и злоћудно се увукла у његов народ ("дајемо на знању вашему пресвијетлому племенитому госпоству како ваши судити Побори зло стоје от глади да се грђе не може, и почели су умират, и неће живи остат, но за Бога и Светога Марка, преведри принципе, смилуј се на њих. Твоји су. Дајте им два миљара круха... Платиће, божу ти вjepу ja давам ... Ja ти се за њих фатам, зашто ме фата велика мука ђе ми пред очи умирају", јавља се он изнова истоме сабеседнику, нескривено вапијући за помоћ).

Да се тако пригне и да готово клечући моли моћнике за сиротињу и гладне, за неправедно погоњене и за невино осуђене, за оклеветане и одбачене, никада није било мучно овом душевном владици. Он није могао да мирно подноси "сузе сиромашке", већ je, види се то, са њима плакао и сам, и тада je не само праштао већ je, у њихово име, за опроштај молио, не гледајући много на своје архијерејско достојанство, и на свој црногорски понос. "Људи су сиромаси, пак гладни и невољни, пак фаливају, не знаду ни што чине", правдао их je пред провидуром 30. априла 1740; "та je сирома прав, то сваки зна, а тизи исти који на њега лажу, они су за галију заслужили; виђу чудо: прави гњију у тамнице, а криви шетају по Котору"^[515], заузимао се 13. априла 1749; три године касније, 20. јула 1752, јављајући се поради "сиромахах Кртољанах, који гину без суда на правду божу", клео сe чиста срца: "Врх поштења мога, нијесу криви нимало!" и јадикујући просио: "Жа ми je, господине племенити, хоће ливсат у тавницу на правду божу без суда; за љубав божу, господине, грација, грација, грација." Сврставање владике Саве на страну сиротиње није било последица његовог положаја, нити je проистицало једино из осећања дужности пастира према стаду: оно je имало дубље разлоге у њему и у његовим погледима. Између богатих и сиромаха, он je бирао сиромахе; између главара и народа, он се опредељивао за народ. Сведочења о томе такође су бројна у његовим писмима. Крајем маја 1742. године, на пример, његова "крајина" доспела je "у велику мутњу", а кривица за то, по суду владике Саве, није била на народу, већ на онима "који се броје официјали и дохтури"; "главари, и дохтури, и обакати [адвокати?] сиромахе разурише и оставише без ништа; ja сe за њих јављам, јадне сиромахе. Зато на нас главари приносе сваку лаж, а што гођ говоре, ништа сe истина неће наћ". За неслоге и раздоре који су разједали Грбаљ, прво крајем 1742, потом почетком 1749, он je искључиве узрочнике видео у главарима и у њиховој грабљивости: "А Грбаљ они хоће разурит све с митом, а сиромаси немају што дават, но су гладни и невољни" или: "А све то чини злосретње мито, зашто да мита није, сва би земља мирна била; главарима сe хоће доста, а сиромаси немају откуда дават." Исто je тако, и из истоветних побуда, он устао да сe, у време оскудице крајем 1751, онемогуће бокељски трговци да шпекулишу са житом: "да жито не закупљују, ни мећу на скупоћу, но га нека пуку продаје они који га довозе, зашто пук хоће погинут и крајине сe разурит."

Нимало сe владика Сава није устезао да опору реч каже или да озбиљну осуду изнесе и против калуђера властите цркве када су ови радили на штету народа или када сe њему само чинило - јер он није био увек у праву - да њихов рад има такав карактер. Тако je 7. фебруара 1748. оптужио неке "редовнике" да су изазвали "велико зло и крвопролиће које је окурило међу Ришњанима", и запретио je да ће их стога "от цркве оћерат". Две године доцније, 3. јула 1750, ударио je на друга "два калуђера који су дошли от Ћесаровине и замутили сву новску комунитат". Узимајући од њих у заштиту калуђере манастира Савине, "судите и слуге преведрога принципа", и предлажући да сe ти дошљаци, "чужди људи" и "Ћесаровци" изагнају из млетачке државе, "пошто с миром не хоте стат, но муте народ докле сe покољу судити принципови", он je набројио низ њихових неподопштина, где их je он осетио и како их je он видео: "И чине неке ствари непристојне што не тока редовнике чинит: старце калуђере с брадами сиједима безчасте тако, и старешине срамоте, и главаре од комунитади новске, и на велику силу иду, и муче судите принципове; не знам: ко им je ту власт и слободу толику дао." На сличан je начин, септембра 1751, узнегодовао и против доласка Симеона Кончаревића у Савину и Топлу, а нарочито против намере да Кончаревића и још једног игумана за владике посвете у Требињу епископи херцеговачки и босански, "који су у Турско", а не он, који je у принциповој служби, и тим својим протестом, у ствари непотребним, најзад сe у једној ствари нашао скупа с владиком Василијем^[516], а тада je баш и погрешио највише. Урођено Савино неповерење према калуђерима, којима je и сам припадао, и које je зато и добро познавао, претварало се гдекад у нескривену мржњу, нарочито кад су се уз остало мишали и материјални моменти; тада je његова речитост узимала најоштрији вид, али je тиме и његов смисао за правду доспевао до своје најниже тачке. Последњих дана августа 1759. побунио се што калуђери из Савине "визитају" његову епархију и захтевао je да они остану у Новској "држави", "а овамо мимо Росе да их није", подупирући свој захтев констатацијом далекосежног значења: "Заисто... пуно чуда чине сад једни црковни људи; никога жива не би оставили да им може бит." Али je највећи свој бес, необуздан као мало када, излио против читавог калуђерског рода у писму провидуру Даниелу Рениеру, 28. јануара 1758. Повод му je дао неки неименовани његов сабрат - владика га je, уистину нехришћански, назвао "они скот" - који je дошао однекуд из света ("он je био два пута у Москву, и њему плата иде, и таквога ђавола нема на свијет") и уз подршку млетачких власти, али "без дукале принципове", узео да гради манастир у Рисну. "Све би мирно било, - разгрмео се тада цетињски митрополит - али не даду проклети калаши и скоти калуђерски, који васи свијет усмрђеше и смутише, пак сад не могу нигђе пристана наћ но у принципову земљу. И ни говорите, латини: 'Турко бестија', а ви сте их, латини, сад претекли, који примате калаше и шпијуне, и који принципу срце ваде ... Смутише проклети калуђери васи свијет."

Ништа мање није био горак и беспоштедан владика Сава ни када су га непромишљени поступци најпре самога архимандрита, а потом "младога владике" и његовог сувладара Василија Петровића доводили у тешке неприлике или су угрожавали основе његове политике, па и њега самога. Особито je то било крајем 1744, када се вратио "от Мошковије" и затекао "крајину веома смућену". "И та мутња би пошто ми кренусмо на пут речени, - разлагао je владика Сава у писму самоме Дужду - зашто да смо се ми находили, не би Црногорци упадали у зла што су чинили, зашто их ми беспрестано карамо и учимо по нашему закону, да се от свакога зла оставе, а навластито от судитах ваше преведрости. С овијем истијем начином није их умио учити они кога смо оставили на наше мљесто црковно, него непофаљеном памећу владао се." Уместо да седи са својим народом и да га учи и смирује, Василије je тада "пошао утајно" у Млетке, "на име от крајине црногорске, како један инбашатур", што му се као калуђеру није пристојало и што je радио "по самој његовој памети, без знања ове крајине Црне Горе", и тамо je тражио "многе ствари" и неправедно се, и без разлога, жалио "на неку господу која нијесу то заслужили". Још je више огорчења на Василија просуо владика Сава у децембру наредне године, када je сазнао "да je Василије писа у преведри Сенат лаживе књиге и притиснуо фалсијема мохурима от свијех главарах, а главари то не знаду, но су то они мохури фалси што je вадио у Млецима, и притиска на фалсе књиге да превари преведрога принципа и да му благо измами". Не штедећи свог најближег рођака и сарадника, и свог у Богу брата, Сава je настављао, као да удара маљем: "И то je Василије кријући писа от нас. И ми смо га питали, и говори: 'Ја писа нијесам.' A знамо да јест писа и знамо да je пуно ову крајину смутио приђе него смо дошли и напунио лажавијех књигах и цареву, и принципову земљу. Пак јошт не хоће да престане. Пак криви кавалијера Болицу и остале, који нијесу нимало криви, но исти више речени све." Исто je тако одлучно, иако опрезно, и негативно, иако уз скривања иза алузија и подразумевања, владика Сава писао и о самозваном цару Шћепану, који je био непријатељ јачи и безобзирнији, па самим тим и опаснији од свих осталих.

Савина писма образац су ондашњег говорног језика Црне Горе, бацан на хартију како je протицао мишљу и навирао под перо; баш стога се у њему не могу запазити ни трагови неког литерарног и језичког чистунства: мирне душе митрополит je стављао у њих многе италијанизме или чак и праве италијанске речи, како их je и говорио и управо зато што их je говорио (на ове банде; ми смо делонго писали; да се ђуста та работа; за испунит мој дебит; у конат вере; која ми се трата; да дате орден итд.). Исто тако стил ових писама одликују народски колоквијални обрти, многи карактеристични дијалектизми, а понекад и аутентичне народне пословице (виђи, преведри принципе, ко ти je вљера, ко ли невљера; вук на пазар не иде; свеђу пошли, свеђу дошли; отац сина којега бије онога и милује итд.), што je све такође било долазило и у начину његовог мишљења, као и у остваривању његовог свакодневног израза.

У часовима у којима je владика Сава исписивао прве своје посланице и њима обележио почетак своје дуговеке каријере архијереја и државника, али, по случају и нужди, и писца, неки његов савременик из Подгорице, који je себе назвао једном Раде Кнежевић, а други пут Раде кнез од Подгорице, и о коме знамо само толико, довршио je у том месту један занимљив рукопис. У њему су се нашли разноврсни текстови: једно Сказаније от врагов и исцеленије от всакоје болести, то јест уједно лекаруша и збирчица молитава које помажу у разним болестима, затим азбука истумачена реченицама, па тропар и кондак Св. Сергија и Вакха и најзад, и највредније од свега, један летопис, с кратким и концизним белешкама прво из опште историје, а онда, и несравњено претежније, из историје српске, од Стевана Немање до Душанове смрти, и из новије српске историје, од Уроша Нејаког па све до почетка седме деценије XVI века. Уз тај завршни део овог рукописа, на његовом осамдесет првом листу, задовољни аутор ставио je напомену: "Аз Раде саписах сије ва љето от сазданија миру 7245 то би била наша 1737. година јуниј други дан".^[517] Тај Раде из Подгорице није, наравно, писац ниједног од текстова које je унео у овај свој рукопис: он их je само изабрао и исписао из раније познатих традиционалних текстова старије српске књижевности. Као и други наши преписивачи, он није био, нити je остао само механички преносник из свога извора: летописачким белешкама он je давао гдекад своју стилизацију или им je са овоје стране надодавао појединости које су му се чиниле важне, или значајне, или једноставно лепе, а испуштао неке друге, које то за њега нису биле. У тим његовим кратким белешкама има некад неочекиване, а једноставне лепоте, као што je, на пример, случај с белешком из 7900, а то ће рећи 1392. године: "И то лето одеспоти се Стефан, син Лазарев, и царова тридесет осам лет; он бист праведан и богобојазан, а жена му госпожда беше от града Галата, и они бише неплодни; господин Стефан сагради велики и часни храм светују Тројицу на Ресаву". Даља je занимљивост тог његовог летописа, који je познат као Подгорички и сврстан у групу такозваних младих српских летописа, што je понегде писан под утицајем народних приповедања, као у белешци о косовској бици: "Би бој, велико крвопролитије и погибал на Косово. Ту погибе велики господин кнез Лазар, и Југа Богдановић, и Милош Омилевић., и Мусић Сћепан, и Мили Косанчић, и много храбрих витезовах господе ту погибе, а Вук Бранковић побеже су шест тисућ војске, и учини неверу свому господину кнезу Лазару. И та дан погибе цар Мурат, уби га Милош руком својом у цареву тамбору, и много турске војске, погибе, месеца јунија петнаести дан."

Огорчени противник и најближи сродник владике Саве, његов помоћник, вишегодишњи сарадник и наречени наследник владика Василије Петровић више je од њега био писац, оставио je за собом већи број дела и кудикамо je присутнији у нашој свести о књижевној прошлости овог тла: сви прегледи и све историје књижевности доскора су једино њега и помињали као књижевника из Црне Горе, и не само у XVIII веку већ све до Петра I, па чак и до Његоша.^[518] То своје књижевно име владика Василије дугује Историји о Черној Гори, коју je штампао 1754, у току свог првог боравка у Русији, само не у Москви, како се дуго мислило, већ у Петрограду, како je сада несумњиво утврђено.^[519] Али право на место у довести литературе њему дају, барем толико колико Историја о Черној Гори и други његови списи.

Међу овима, понајпре му то место обезбеђује мноштво његових писама. У току читавог свог живота тако рећи владика се на тај начин обраћао када му није било могућно да чини то непосредно или некако другачије врло широком кругу личности: руској царици Јелисавети и царици аустријској Марији Терезији, највишим руским доглавницима и министрима, у колегији иностраних дела, у влади или међу руским посланицима у Бечу, људима од угледа и утицаја у Петрограду и Москви, и рускоме Синоду, затим дужду, сенату у Венецији, изванредним провидурима и осталим чиниоцима млетачке власти, па онда митрополитима, владикама и осталој калуђерско сабраћи, и најпосле својим Црногорцима и Приморцима и њиховим старешинама.^[520] У тим писмима, чији службени и практични карактер није могућно порећи, и који остаје и основни и несумњив, гдекад се налазе и одељци истинске понесености и чистог литерарног израза. По њима je он у најновије време убројан у значајне представнике српске епистоларне књижевности XVIII века.^[521] Своју преписку владика није ни схватао олако и не изгледа да je у њој одвећ импровизовао; напротив, пре би се рекло да се о њој доста старао и да се пишући претходно добро премишљао, а концепте и преписе појединих писама чак je уносио у посебну књигу, да их и тако сачува, за себе, а свакако и за оне који се после буду загледали у минула времена.

Уз то, он je поред своје штампане историје имао, или има још, и друге радове сличног карактера; његова заокупљеност историјом, и његово стално кретање у тој сфери, били су трајни и оставили су многа осведочења. У младости он je морао много времена утрошити претражујући, по манастирима и њиховим ризницама, остатке старих докумената, листина и писама, који су се некако отели свим паљевинама и осталим ратним недаћама Црне Горе, и помно читајући старе српске родослове и летописе, из којих je учио прошлост свога народа и ширио кругове својих знања "о царех сербских и герцогах черногорских". Већ тада je и сам понешто записивао у том начину. Један такав траг те његове ране летописачке делатности води из писма које je управио млетачком и изванредном провидуру Марку Кверинију године 1740, 16. јуна, када je овај у тренуцима глади ("у ово уздихање и тешко бријеме") прискочио у помоћ Црногорцима. "Ови пук имате умријет од глади да га ваше племенито госпоство не одржа - пише тада Василије - али, господине, имате примит от господина Бога превелику милост, а u ми имамо уписат у либра [у књиге] ово љето, и љуту глад, и вриједно ваше госпоство, како сте препитали [прехранили] у ову крајину оволики пук, како и прекрасни Јосиф, који препита Египат ва време глади, u то писмо оставит посљеднијема, за хвалит господина Бога и спомињат племенито ваше госпоство".^[522]

Дотле стечено историографско образовање Василије Петровић je имао прилике да несравњено употпуни боравећи између 1749. и 1751. у Пећи, средишту патријаршије српске, где га je призвао ондашњи патријарх Атанасије II Гавриловић, "да послужи неко вријеме престолу духовенства сербскаго" и "да се код патријарха поучи", што je све уистину значило и читав један, а за њега и једини, универзитет.^[523] Међу књигама патријаршијске књижнице он je тада могао видети не само многа рукописна дела средњовековне наше књижевности или она која су у каснијим столећима продужавала њене традиције, и не само документе и службене списе преостале из старих дана него и новија, па и сасвим нова историјска дела о предметима која су живо држала његову пажњу. Сигурно ту, он je наишао на неки превод познатог Барлецијевог дела о Скендербегу, из кога je сaчинио изводе, и на Орбиново Краљевство Славена, у италијанском оригиналу, који je можда и могао читати, или, још пре, у руско-словенском преводу "грофа рагузинског" Саве Владиславића, који му je свакако био ближи.

Сва та Василијева разноврсна лектира, и извори или копије које je из ње правио, заједно с оним што јe прибрао на Цетињу и другде по Црној Гори, ушло je као садржина у један разнородан и у сваком погледу врло неуједначен зборник, око кога je био забављен нешто пре средине XVIII века, и затим и нешто касније. Тај зборник називају сад Цетињски летопис, по једном стварном летопису који je у њему преписан (Историја различна), а сада Крусовуљ, по повељама (хрисовуљама) "благочестиваго господина Ивана Черноевича, обладатеља господарства зетскаго", издатим манастиру цетињском. У ствари су оба назива неадекватна, пошто сваки од њих пристаје само делу зборника, а никако зборнику целом. Јер у њему има и свакаквих других текстова, биографских (Повест о Скендер-бегу Черноевичу ва светом крешченији нареченом Георгију), историјских и историјско-географских (Родословије сербских деспот; Границе между Черном Гором и Херцеговини от цара Стефана до Ивана Черноевича; Родословије Черноевича; О Светој Софији ва Константине граде; Повест откуду наста царство турско), и правно-историјских (Суд царски и патријаршаски, узаконил господин зетски Иван Чарноевић); ту je затим и познати дипломатско-државнички меморандум самога владике Василија из 1744. године (Књига за Црногорце -предата у сенат млетачки), а уз њих се нашло и још много чега другог, и сасвим друкчијег по намени и карактеру, као што су службени документи и повеље, аутентичне и лажне (каква je она коју je тобож Стеван Првовенчани издао Котору 1212. године), купопродајни уговори у вези с појединим манастирским добрима, акти о позајмицама, опоруке, лични записи патријарха Атанасија о боравку на Цетињу, па чак и текстови трију песама, без наслова и са почецима: "Черна Гора от Котора, сва до Бара и до Скадра", "Симеоне, свети Немања, многих отац свога имена" и "О Исмаилу, докле будеш царствовати".^[524]

Текстове за овај свој зборник владика Василије нарочито je бирао, а није их уносио по случају и како му je који долазио до руку. Сви они, или безмало сви, имали су да служе његовој главној сврси, политичкој и државничкој, и да буду потврда његовог виђења прошлости и осећања историјског континуитета, и ослонац у његовом схватању савремених потреба земље у којој се спремао да преузме, а добрим делом je већ и био преузео, "тешко бреме од владања". За његов je зборник отуда добро, и у потпуности тачно, речено да "од почетка до краја одражава дух немањићке државе и настоји да ту традицију сачува."^[525]

И све три песме које су доспеле на странице Василијевог зборника сасвим су у складу с његовим општим карактером: то су праве политичке песме, с целим једним програмом? у себи. Прва je посвећена "Черној Гори", славној земљи, "до Бара и до Скадра", која je некада била срећна, "Иван-бегом оглашена, манастиром прослављена", и у чијем се средишту "на сред земље, на Цетиње", дизала поносна задужбина Иван-бегова, "черногорска дика превелика, Богородица крепка помоштница", с белим орлом и царским грбом на олтару; сада je та црква разорена, а орлу су "крила саломљена" и из "Московије" она очекује помоћ, да се озида, и обнови у старом сјају ("орлу перја да порасту, цркви крила паки да подигну"). Друга песма, у којој се апострофира Немања, само почетним, и краћим, својим делом слави "Симеона светога Немању" и његове наследнике, који су "краљевством Сербију прославили, многе цркве саградили, отечество своје просветили"; другим својим, и већим, и за песника значајнијим делом, она je вапај и позив за помоћ, попут чувеног плача монахиње Јефимије, који je овде сигурно био узор и несумњива инспирација, и у њему je славна прошлост схваћена као снага која треба да духове окрепи и мобилише у тешкој садашњици:

Отечество ваше Турки завладали,
многе ваше цркве разорили,
сербски свети краљи вастаните,
цару Христу молбу сатворите,
мухамедску вјеру низложите,
от вашего отечества иждените!
Христијанском цару помозите,
отечество ваше обновите!
Архијереји сербски не лезите,
но всу ношт Бога молите,
царство сербско паки воставити
и благочастијем поставити.

Трећа песма упућена je "Исмаилу", непријатељу који влада некада царским "Константином градом", али се, као у Гундулићевом Осману, изриче нада, овде оснажена пророчанствима "светих мужеј", да ће се на "христохулника" подићи многа "вастанија", која ће га "от царства... низрунити", а на његово место "императорство христијанскоје ваставити".

Песме нису, наравно, висока поезија, и не одају великог, па чак ни занату богзна како вичног песника. Њихови стихови, које све по два наизменце везује припроста, олако нађена и често неправилна рима, разних су дужина у оквиру исте песме, и у њима се после низова осмераца надовезују низови десетераца, а и једне и друге пресецају или смењују стихови друкчијег размера, од деветерца до једанаестерца и дванаестерца. Владика Василије ни за једну од тих песама није рекао ко ју je испевао, али нигде зато није ни наговестио да би јој он сам могао бити аутор. Загонетка око њиховог ауторства остала je стога потпуна, а књижевни историчари различито су je решавали; једни су се о њима изјашњавали опрезно, истичући да се "не може утврдити да ли их je он (тј. Василије Петровић) написао или само забиљежио"^[526], или да се само "сматра да су његове"^[527]; други су такође остајали у основи неодређени: "Три песме, за које се, чак и ако се не докаже да представљају песничке покушаје Василија Петровића Његоша, свакако може узети да су међу првим стиховима, данас познатим, из песничке продукције читаве династије Петровића"^[528]; али трећи су их одрешито и без икакве резерве приписивали Василију самоме.^[529] Неке појединости у њима, до сада неуочене, јасно показују, међутим, да њихов песник ипак није могао бити Василије Петровић. У првој од тих песама реч je o разореном цетињском манастиру, који "ожидује да се сазидује, Московија да je покрасује", а тако се могло певати само пре 1724. године, када je владика Данило, по повратку из Русије и захваљујући помоћи коју je тамо добио, успео да манастир обнови и подигне из рушевина^[530]; будући владика Василије у време кад je песма настала једва да je имао десетак година. Друга je песма исто тако везана за сасвим конкретан историјски догађај: у њој се српски владари из куће Немањића призивају да притекну у помоћ "христијанском цару" и да тако ослободе своје "отечество", а то може бити једино песнички одјек познате грамате руског цара Петра Великог, коју су, у пролеће 1711. године, Црногорцима донели пуковник Михаило Милорадовић и капетан Лукачевић и којом су ови позвани да устану на заједничког непријатеља, што су уосталом и послушали, и услед чега су и тешко пострадали. Могло би се чак узети, без сувише слободе у претпостављању, да и трећа песма коју je владика Василије унео у овај зборник сведочи, на свој начин и самом својом садржином, против његовог ауторства: сигурно je тај исти руско-турски рат 1711. године изазвао наду непознатог песника да ће "Исмаил" коначно бити "изринут" из свога Царства и из Цариграда и да ће тамо засести "императорство христјанскоје", то јест сам руски цар Петар Велики. Али све те три песме, које очигледно Василије није испевао, сасвим су блиске његовим идејама и његовим политичким визијама и то би било оно пресудно њихово својство које je определило његов избор и које их je, захваљујући његовом препису, заувек сачувало од заборава.

Једно нарочито и сасвим лично виђење прошлости владика Василије Петровић дао je и у кратком рукописном саставу под насловом Вјечнопамјатник и анатема, који je само делом његов, јер га je радио скупа с руским владиком Иларионом, такође у време свог првог боравка у Русији, 1753. године, и само je делимично у области наше историје, јер му je предмет и историја руска. У два одвојена одељка, једном за нашу, другом за руску прошлост, у њему се приказују и оцењују личности из даљих или ближих времена, при чему се некима додељује бесмртна слава, а неки се опет осуђују на вечито проклетство.

Своје судове црногорски владика je заснивао, па je према томе и смерове својих симпатија и антипатија за личности о којима говори одређивао, на подлози знања које je прибрао из не много поузданих и критичних историографских дела, летописних и хронографских, и из још мање поуздане и критичне народне традиције, приповедне и песничке, али исто толико и на основу онога како je све то он сам осетио и доживео. По њему Немањићи су сви заслужили да уђу у "вјечнопамјатник", Лазаревићи такође сви, Бранковићи готово сви, осим, разуме се, Вука Бранковића, који je и по његовом уверењу био косовски издајник, а за овима затим Црнојевићи, па архиепископи и патријарси српски, и на крају низа, место je тамо заслужио и Василијев стриц и претходник владика Данило. A у групу анатемисаних сместио je он Вукашина Мрњавчевића, за кога je непоколебиво држао да je убио цара Уроша, као што je то држао и народни певач, онда из прве скупине искљученог Вука Бранковића и двојицу браће Милорадовића, који су у Јајцу усмртили деспота Вука Огњенога, чији су кочијаши били ("зашто от Турок бише награждени, а от христијан прокљати и прогнани")^[531], и на крају, од најновијих и њему готово савремених личности, црногорске главаре из ратова од 1712. до 1714. године.^[532]

Различити и вазда променљиви токови владичиног живота изливали су се у још неке његове списе, који гдекада појединим својим деловима, а гдекада и у потпуности, припадају књижевности. Један je од њих мемоарске природе, а по извесним својим одликама изједначује се с најбољом литературом тога рода коју уопште може да покаже читав наш XVIII век: за њега се може само жалити што je остао у невеликом опсегу и што чак и толико кратак није у целини штампан.^[533] У њему je владика Василије пратио део своје биографије, који се протеже на две године по прилици. Те су две године 1751. и 1752, а догађаји Василијевог живота који су се у њему збили хватају завршетак његовог дуготрајног и љутог сукоба с митрополитом Павлом Ненадовићем, одлазак његов у Црну Гору после тога и одатле, затим, његово прво путовање у Русију. Поменути сукоб избио je око реликвија, драгоцености и одежди пећке патријаршије, које je, бежећи пред Турцима 1737, однео из Пећи ондашњи патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, а владика црногорски дошао да их преузме, с пуномоћјима новог пећког патријарха. Али Василије je том приликом преступао овлашћења која je добио и права која je имао, а чинио je и много других ствари које су карловачком митрополиту сметале или су га угрожавале. Василије Петровић je у том сукобу, који се протегао на више година, прошао лошије, био je једно време конфиниран у Крушедолу, а ако му се сме веровати, митрополит je чак покушао и да га отрује.^[534] Приказавши последње моменте те своје велике борбе с митрополитом Ненадовићем, владика црногорски проповеда потом како je из Карловаца отишао у манастир Раковац, и како je преко Дунава наставио за Футог и Нови Сад, и из Новог Сада отпутовао за Трст; одатле je аустријском двору послао познату жалбу на карловачког митрополита, која je, како се то зна и иначе, остала без икаквог повољног дејства, а онда je, унајмљеном трабакулом, двадесет дана пловио до Будве и тамо се у Подмаинама, искрцао, свечано и топло дочекан од владике Саве и народа; али, оставши једва девет месеци код куће, Василије се поново дао на пут, и то сада за Русију; преко Ријеке и Трста дошао je у Беч, где je имао два значајна и занимљива виђења с аустријским царем, а потом je преко Будима и Токаја, и преко Дукле и Брода, коначно доспео до Кијева, где овај спис престаје да прати његово даље кретање. О свему томе владика Василије прича једноставним и брзим потезима, као да му пред очима лебди, као једини циљ, да сачини суви и службени извештај. Од тога je, срећом, пружио знатно више. Он тамо наводи дијалоге које je с појединим личностима водио и дословно саопштава шта су му оне том приликом рекле или како им je он узвратио. Поред тога, он се задржава на појединостима које су сликовите, али и одвећ ситне, и којима не би било место у извештају, а један писац би их истицао свакако. Примера таквог његовог поступања има више, али je довољно навести и два-три, да се по њима виде и остали. Када приказује своје тренутно и обострано нимало искрено помирење с митрополитом Ненадовићем, после кога су се извезли у шетњу каруцама кроз Карловце, Василије наставља: "Стави мене о деснују себе у карету проз варош; смотрја нас варошани, говоре между собом: 'Что тако наш митрополит почитајет черногорскаго, а прежде љутоју враждоју јего гоњаше'." Када слика радостан дочек који му je приређен у Црној Гори, он ће забележити да "народ черногорски и приморски" није пропустио да запази промене које су на њему утисле пропаћене муке: "Чуждаху се где власи глави мојеја начели бијеху сијеђет и лице бледјат и исахло." A када спомиње путовање лађом из Беча за Будим, неће заборавити да спомене како "лето бјеше, те ни комари досађиваху водом". У Василијевом мемоарском спису има чак и делова писаних с нескривеним хумором. Они које je надахнуо чудновати владичин земљак Стано Попов права су прича с јаком аромом онога времена. Опседнут подвизима многобројних фантастичних авантуриста које je дало галантно столеће, тај Стано je дошао на мисао да и сам заигра у таквој једној улози. Прилепивши се некано за владику Василија, он му се упорно натурао приликом његових аудијенција код цара у Бечу, тако да га je коначно сам цар морао одбити. Затим je покушао да протури неку своју фалсификовану генеалогију, као што су то тада чинили и други. Владици je он једном донео неко "либреце (књижицу) написато скоро слово слабо сербски и латински" у коме се тврдило да су Стано, и његов отац и његови пређи потицали ништа мање но "от всеславнаго рода и колена сербскаго цара Стефана", а да су "његови стари владали от настања и днес Черноју Гору" и захтевао je од Василија да му овај све то и својим потписом потврди. Нашавши се у великом чуду, владика га je, како овде пише, вратио у стварност речима: "Прежде бих отдал своје руки на отсеченије нежели јавно ничем пристојну лаж: надписат такову, котораја целому свету известно, цара сербскаго Стевана Неманича род окончал се на младаго цара Уроша, а ти, Стано, син попа Вука, а унук Станише Попова, а праунук попа Алексе, који на таљагу поповску његушким женам могаше снијет низ Крстац по двадест торбицах." Али прича о Стану Попову има и свој наставак, не мање необичан. Успевши да га приближи, и чак побратими, с варадинским бировом, владика Василије није ни слутио да ће та двојица зачети смешан план "да иду заједно у Рим, да ишту од папе благо да иду одузимати од Турака Албанију" и да ће у својој лудости разделити "земљу Албанију на два принципата, један бирову Пили, а други Стану Попову". Иако се сам, у међувремену, управио пут Русије, владика није хтео да остави неокончану ову дигресију, која га je очигледно забављала, не опажајући, извесно, колико се она несразмерно раширила у његовом казивању: "А Стано Попов с бировом осташе у Беч, и Стано ходио у цесара, писа и наставља се свакојако докле цесару обећа да ће му вазда моћ дат на Турке двадесет хиљад војске, и цесар му дарова једну медаљу и сто цекинах. И сели с бировом на пошту из Беча у Млетке из Млетака у Рим, из Рима у Неапољ, из Неапоља у Дубровник. Потера [изгуби] несрећни биров двадесет хиљад форинтах. Како доша дома, от печали умрео; остаде Албанија како je и била". Историчар српске књижевности XVIII века Јован Скерлић, који je за овај Василијев спис само дознао из друге руке, али га није читао, сигурно би му указао више пажње од једне напомене "под линијом" да га je упознао ближе^[535]; чудно je што су то пропустили да ураде и историчари који су ту књижевност покушали да сагледају после њега, и потпуније но он.

Пред сам крај тог свог првог борављења у Русији, десетога марта 1754, владика Василије je у Москви довршио главно и једино штампано своје дело, Историју о Черној Гори. Ваљда недуго после тога оно je угледало света у Петрограду, захваљујући подршци, а можда и помоћи, вицеканцелара Михаила Ларионовича Воронцова, коме je и посвећено. Та обимом скромна књижица, од саме четрдесет и три стране малога формата, делом се држи структуре уобичајене у књигама XVIII века, а делом ју je владика обликовао по властитој вољи, склоној слободама и необичностима сваке врсте. Посвета Воронцову, која јој je на челу, заузела je прве четири стране и штампана je крупним, упадљивим словима, различитим од осталог текста; владика се у њој потписао окићен свим својим титулама, како je то чинио увек када je желео да начини нарочити утисак: "смирени митрополит черногорски, скендериски и приморски, и трона сербскаго ексарх Василиј Петрович". Иза посвете, на четири даље стране, долази предговор (Предисловије историји сеја в кратце), у коме су значајна обавештења о Василијевим мотивима за издавање ове књиге и о његовим намерама са њом. Сав текст Историје о Черној Гори стао je на двадесет седам наредних страница, по чему се већ види да je владика желео да остане у најпунијој сажетости и да се ограничи на оно што je за њега од суштинске важности. Потом je додато неколико прилога, без којих се могло, али које je писац са једним или другим разлогом довео у везу са својом темом; прва два су пописи "архијереј сербских", и то најпре оних у Патријаршији и "в поданстве турецком", осим "митрополита черногорскаго", а затим оних "в области цесарској", трећи je o Дубровнику, са објашњењем његовог постојаног непријатељства према Црногорцима, а последњи je позивање на неку историју "монархији турецкој" у којој je реч о слободи Црне Горе и о њеном имену.

Али je та Историја стварно тек трећа верзија истога дела; две раније настале су барем осам година пре тога, и о њима постоје недвосмислене потврде, иако се о њиховој судбини више ништа не зна. Њих je спомињао сам владика у писму канцелару Алексију Бестужеву Рјумину, од 9. фебруара 1746, уверавајући га да му je упутио њихове рукописе преко руских посланика у Цариграду, и молећи га да се заузме да оне буду публиковане.^[536] Из тих историја, које су, као и она која je после штампана, биле врло концизне ("в кратце") и писане журно, а с намерама сасвим практичним, руски гроф могао je, према Василијевим уверавањима, да се обавести о народу Црне Горе и о његовим црквама, а "поглавито о овој светој митрополији", и да сазна колико су мржњи и невоља Црногорци имали од Турака и од "Латина", али и како "још увек, благодаћу Христовом и милошћу сверусијског императорског величанства, Црна Гора стоји непокорена, како од стране Турака, тако и од Латина".

Иако су обе претходне верзије Историје о Черној Гори изгубљене, може се веровати да оне ипак нису биле у свему идентичне с верзијом Која нам je позната. Приступ стварима свакако je и у њима био овакав какав je и коначно остао, а без сумње и језик такође, с обзиром на то да су биле намењене руским читаоцима, а и на то да се тим језиком, који je нека чудна мешавина језика руског и српског, владика Василије често служио и иначе. Без сумње je идентичан био и један део њихове садржине, јер се Василије није никада много устручавао да се у својим списима понавља и да из оних ранијих, па чак и из својих писама, преноси у касније не само чињенице већ и читаве поједине одељке. Али друкчија je штампана верзија морала бити самим тим што се у њој говор о Црној Гори и њеним људима продужавао и на време после рада на претходним верзијама. A затим, владика je сада унеколико и проширио круг циљева које je с Историјом желео да постигне. Као што je сам истицао у Предисловију штампане верзије, један je од његових циљева био да овом књигом онемогући извесне људе са нашега тла, а у првом реду оне из Босне и Херцеговине, али и понеке друге, који су за новце у Дубровнику куповали сведоџбе ("атестате") о свом тобожњем племенитом пореклу и са њима одлазили у Русију и, присвајајући за себе "заслуги народа черногорскаго", стицали тамо иметке и добијали "награжденија и милости".

Али није само у томе "смирени пастир славено-сербскаго черногорскаго народа" био полемичан, нити je једино на тај начин показивао више склоности за уже, и локалне, него за шире и општије интересе народа. Њему je исто тако сметала појава појединих историчара, који су се јављали пошто су Турци "завладјели сербским государством" и који су у својим делима нетачно, по његовом суду и пристрасно, и по Црногорце штетно, приказивали нашу прошлост. Једноме од њих, грофу Ђорђу Бранковићу приписао je личне мотиве за такво поступање. Не задовољивши се тиме што се неоправдано назвао српским деспотом, Бранковић се, по Василију, још дрзнуо да себе представи као владара ("повелитељем") црногорскога народа. Василије само што не каже, али се види како то мисли, да je цар Леополд, због тога Бранковића по заслузи ставио "под караул" у Прагу, где je он и умро, мада je претходно стигао да напише - и то je, по владици црногорском, још једна штета - многе историје о Србима, у којима je нарочито узносио своју породицу, која je, како то место гласи у преносу на данашњи језик, "код Срба остала у великом презрењу и порузи због издаје кнеза Лазара". Други домаћи историчар који je огорчио "егзарха српскога трона" и "митрополита черногорског, скендеријског и приморског" био je "Мавро Орбин, рагузински архимандрит", што je очигледно Мавро Орбин, Дубровчанин, бенедиктинац и опат мљетски, а овде je тако назван по начину на који га je звао његов преводилац на руски језик, Сава Владиславић. Орбин je написао "историју о Словјанех", како Василије Петровић назива Краљевство Словена (Il regno degli Slavi), и у њему je, по владичиној оцени, несразмерно и више но остале славио своје Дубровчане. Што je владику огорчило још више, он je за "онај славни род Немањића, царева српских" изнео да проистичу од неког незнатног попа Стефана "от Плеваљ из Херцеговини", док je истина сасвим друга, то јест да je Симеона Немању родио Бела Урош, а тај je потицао од фамилије Ликинија и Теодоре, сестре Константина Великога, и живео je у Зети, где je, поред Немање, имао још двојицу синова, Давида и Константина.

Вођен намером, јасном и одлучном, да оповргне крупне неистине које су се, како je мислио, скупиле око прошлости његовога народа, и да уместо њих, руским читаоцима, а преко њих и свима другима, понуди права обавештења, Василије je своју историју темељио на изворима које je сматрао поузданим. Неке je од њих и набројао; то су "многије историје древније", нарочито оне за које je наводио да се находе "во Атонској горје у Хиландару" и у Србији, "у лаври Студеници, у Дечани, у сербској патријархији пекској, у митрополији черногорској цетинској" и у којима се могло наћи много "о царјех сербских и герцогјех черногорских". Оне у Хиландару ни Василије није гледао, разуме се, јер у Свету Гору није ишао, бар колико за сада знамо, али су отуда, као из средишног српског скрипторијума, у многе манастире по земљи стизали бројни преписи, и њих je владика вероватно виђао, као што je, то je сигурно, знао и поједине рукописе из Студенице, Дечана и Пећи, поред оних са Цетиња. Али та наша средњовековна историографија, на коју се владика црногорски надовезивао, није у поређењу с Бранковићевом историјом или с Орбиновим Краљевством Словена, била супериорнија што се тачности тиче, и Василије Петровић није свакако имао много разлога да онако оштре приговоре упућује тој двојици аутора. Осим тога, како у тим његовим изворима није било ни помена о много чему што je њему било стало да каже, нарочито о стварима, догађајима и људима њему ближим, па и сасвим блиским, по времену и простору, он je писао према властитом знању и на основу традиције, често и локалне, и оба та ослонца користио je не мање слободно и произвољно, и исто толико и као могућност да их употреби према тренутним потребама и у властите сврхе.

Предмет Историје о Черној Гори владика Василије назначио je још у њеној посвети, служећи се речима наоко доста скромним и тачним. Она би имала да представља опис положаја Црне Горе и њених ранијих владара "с приложенијем свјатих цареј сербских и деспот, кто они и откуду били". Свега тога у Историји доиста има, у сведеној мери и на један нарочит начин. На почетку су географска и топографска обавештења о земљи, с кратким назнакама о њеним међама, главним областима и племенима, рекама, градовима, језерима. Одмах се на то надовезује приказ њене историје. Тај приказ занимљив je како по периодизацији коју je владика Василије провео, и која показује његово схватање основних линија и главних раздобља у прошлости његовога народа, тако и по његовом осећању широког и далеког повесног континуитета и повезаности са читавим и непрекинутим током наше историје. Уводни му je део историја српскога царства, "которое всему свијету цвјетало двијести и тридесјат год" и коју Василије води од Стевана Немање до кнеза Лазара и битке на Косову. За њим долази историја деспотовине, почев од; Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, па све до Змај-Огњеног Вука, с којим се окончава "они славни деспоцки род". Тек потом je на ред дошло "герцогство черногорскоје", чије порекло владика Василије изводи од Немањиног сина Вукана, који "в Зете живљаше и от которије фамилији произишли герцоги зетскије и черногорскије". Њихов низ отвара савременик кнеза Лазара и његов зет Балша, син Страцимиров, а закључују последњи Црнојевићи, чија je владавина престала 1516. године. Од тада, по Василијевој концепцији историје Црне Горе, "на место оних герцогов владјејут митрополити", и тако стање траје, наравно, све до њега и његових дана. Том одсеку историје Црне Горе Василије Петровић посвећује сразмерно много простора и пажње, али у ствари има о њему нешто да каже тек од времена кандијског рата наовамо, када су Црногорци ратовали што заједно с Венецијом, што на позив Русије, често и дуго, а обично и на своју штету и плаћајући затим своје учешће у борбама страдањима од осветничких турских војски. У овом одсеку те историје нарочито je истакнут владика Данило, за кога je Василије и овде, као и свуда другде уосталом, имао само речи највише хвале и најдубљег уважења.^[537]

Излажући догађаје и спомињући личности које су у њима имале неку улогу, Василије Петровић поступа с много слободе и што се личности, и што се сразмера тиче. Критичка историографија нашла je у његовој књизи читав низ огрешења о истину, гдекад невољних и у оном часу неизбежних, а гдекада свесних и проистеклих из владичиних личних, па и сасвим приватних мотива.^[538] Што je o Вукашину говорио као о убици цара Уроша или што je Вука Бранковића приказао као косовског издајника, разлог je што je тако било упамћено у народној традицији, или забележено у српским летописима и другим старим списима сличне врсте. Али што je говорио о митрополитима као суверенима своје земље почев од 1516. године, што je истицао непрекинуту слободу Црне Горе, што je њене границе проширио преко свих реалних, па и идеалних, основа, што je у њеним засеоцима видео градове, а у њеном кршу налазио плодне и безмало идиличне области, што je изређао све сердаре, "књажеве" и "војеводе" из времена владике Данила, њих четрдесет и више на броју, на чело којих je дошао "первој от Његуш, родној јего брат дук Радул Петрович", то јест отац самога Василија, и што je самим тим набрајањем ове "славније полководци" ставио у исти ред с најзнатнијим протагонистима целокупне наше историје, то je било Василијево свесно и унапред срачунато претеривање, с намером да се на главне чиниоце руске политике начини највећи утисак, да се Црна Гора по јунаштву, по значају, по заслузи, па према томе и по очекиваној помоћи и награди издвоји и истакне више но "прочаја Сербија" и да се тако "обмањчики" одстране са изворишта руске милости. По Василију, Срби су мало где били бој ("баталију виграли") без Црногораца и Брђана, а што Балша није потпомогао краља Вукашина, одговор je у томе што није хтео "с царским убицеју в дружество вступит", а што je изостао из косовске битке, то je стога што je на Косово стигао тек трећи дан "по оној баталији"; с друге пак стране, када je "Отоманскаја Порта" 1714. отправила на Црну Гору више од сто хиљада војске "предводитељством везира Думан-паше Чупрелића", Црногорци су "от сојузников својих Сербов, поданих турецких, остављени били". Све je то, разуме се, израз неке врсте Василијевог локалног патриотизма и последица неких његових тренутних циљева, али о његовој најдубљој повезаности с читавом ранијом нашом историјом нема никакве могућности да се сумња. О томе сведочи цела ова књига, а у њој нарочито Василијево одушевљење за "сербскоје царство" и, наравно, за његове славне цареве; "они вси праведно царствовали - записано je на једном месту Историје -и Бог их оправда, как и до сего дња видјатсја свјатије и целебније их мошчи". Такође су томе сведок четири стране које je у Историји добила косовска битка, као ниједан други историјски догађај ни пре, ни после ње. Њен приказ, иначе, дат je у правом приповедачком маниру и сасвим друкчије од осталога казивања, а владика га je радио према познатој Причи о боју косовском, из које je чак и понеке делове дословно пренео у своју књигу.^[539]

Многобројне нетачности Василијеве Историје о Черној Гори примећене су одавно и на поједине између њих указивали су још његови савременици. Неки су то чинили из политичких разлога, као што je то био случај с главним млетачким провидуром у Далмацији Франческом Гриманијем, који je o књизи по дужности известио своју владу. Том приликом Гримани се тужио како владика у њој описује Црну Гору "као једну од највећих и најплоднијих покрајина у свету", како у њу убраја и крајеве који су млетачки и истиче "свакојако с нарочитом намером, како je његов народ подигао Котор", како владика затим "од сваког села гради покрајину и дичну титулу кнезова и војвода даје старешинама породица", а за једну од тих породица чак говори да je ступила у ред млетачког племства, како "увећава број и јунаштво овог народа, додајући како je глас Црне Горе довољан да себи привуче Србе који су уз моћне владаре или уз самога оца папу". Главни циљ Историје о Черној Гори Гримани je видео у Василијевој тежњи да се њом за Црну Гору задобију "милост Сињорије и заштита Русије", што je и било блиско истини.^[540] Још љућу и страснију критику Василијевог дела дао je један од његових противника, јеромонах Теодосије Мрковић. Њему je сметало што je Василије "у своју неправедну историју" за себе написао да je био "дукски син", а дука у Црној Гори није било богзна од када, што je нашао толике градове у Црној Гори, иако тамо нема ниједнога, што je број расположивих ратника те земље преувеличао до двадесет хиљада, мада она нема толико ни укупног становништва, што је себе приказао као "повелитеља черногорског и приморског, Зете и Скендерије", а то je очита неистина, јер су Спуж, Подгорица и Жабљак у турским рукама а Приморје у млетачким. Мркојевић je негодовао штавише, и против Василијевих тврдњи да Турци и Млечићи настоје да истребе Црногорце, док се зна да су им Венецијанци увек помагали, а да je, напротив, владика из Русије донео новаца и разделио га разбојницима да нападају турске и венецијанске поданике.^[541] Неки су, најзад, Историју Црне Горе критиковали једноставно као њени читаоци. Тако je непознати власник једног њеног превода на италијански језик (Istoria del Montenegro) ставио испод наслова, као своју оцену, карактеристичан припис: "написана како се види од неког аутора мале веродостојности" (da un autore di poca, fede).^[542]

Све оцене Василијеве Историје, и оне из дана у које се та књига појавила, и ове касније, и изречене у модерној науци, морале би бити блаже и према писцу широкогрудије. Јер историју у правом смислу речи владика црногорски није ни писао, иако je своје дело тако крстио; много више но историја, оно je било један политички меморандум и један полемички пропагандни спис. Њиме владика Василије није ни помишљао да олакша пут будућим научним сагледавањима наше историје, нити да за њих сачува поједине значајне моменте прошлости, већ je једноставно покушао да учини што може, и на овај начин такође, да се задовоље неке тренутне потребе његове земље, као и потребе лично његове. Зато je истицао сва преимућства своје земље, била она стварна или заснована на преувеличавањима, па и на самим фикцијама, и зато му je нарочито било стало да нагласи вечиту слободу Црне Горе и њен огромни допринос, дат најчешће у крви и неизмерним страдањима њенога становишта, борби свих хришћанских сила, како Венеције тако Русије и тако "дома аустрискога", против заједничког непријатеља, Турака. Понегде je владика при том рекао, а понегде je оставио да читаоци Историје сами начине такав закључак, да тај црногорски допринос општој борби није ни довољно признат, ни по заслузи награђен. Нарочито се, и изричито, жалио на црну млетачку незахвалност. Венецији су Црногорци прискакали у помоћ безброј пута, у ратовима кипарском, кандијском и морејском, и при заузимању Херцег-Новог 1687. гадине, и у борбама 1699. године, и приликом опсада Бара и Улциња године 1717. и 1718, а остављани су на цедилу или су лишавани сваке благодарности чим су потребе пролазиле. ("а когда Венецијани нужди не имејут, то первоје черногорскоје благодјејаније забивајут").

Историја о Черној Гори Василија Петровића има и нешто литерарних својстава, а није само суви и у практичне сврхе рађен политички спис. Она избијају на видело нарочито када владика даје кратке, али са заносом писане, безмало распеване описе, појединих крајева у својој земљи који се код њега тиме преображавају у неке аркадски питоме и богате пределе. Тако je насликана Црмница ("всјакими плоди богата, отвсјуду источники вод, котори поље напајајут, тамо жито и вино преизрјадное"), и тако Маине ( поље всјакими плоди насаждено и виногради, гдје родитсја хорошеје вино"); планина Ловћен испала je веселое мјесто и високое, гдје прежде в љетје жили [живели] герцоги черногорскије; тако источники [извори] цјелителније"; а говорећи о Зети, владика се усхићивао пишући, готово би се рекло, у слатком доситејевском стилу: "не моштно сказати тое страни благовониј воздух, води изрјадније прежде помјанутије ријеки и другије меншије ријеки, которије текут в речене озеро, тамо риби разније находјатсја деликатније множество". Литерарне црте у Василијевој прози јављају се и на другим странама његове Историје; када говори о Балши, који није хтео да призна кнеза Лазара "за великаго государја Србљем и самодершцем", те je због тога са њим трипут ратовао и сва три пута га победио, Василије наставља као да прича љубавну повест, а не пише историју: "Посљеди [најзад] Баоша, как человјек молоди војноју непобјежден, а побјежден молодоју дјевицоју, прекрасноју Маријеју, дочкоју [кћери] књаза Лазарја, на которују женилсја и в протекцију књаза Лазарја отдалсја". Или када узима да говори о покушају кнеза Лазара да се одупре Турцима, владика прибегава поређењу, да би показао огромну неравноправност снага: "сербскаја армија" била je у односу на турску "как ријека против великога морја".

Упркос својој незнатној научној и сасвим скромној књижевној вредности, Историја о Черној Гори Василија Петровића имала je читаоце и, захваљујући чињеници што je била одштампана, вршила je не мали утицај у наредним деценијама. Неки широко прихваћени и драги митови које je она створила, или им je дала снажну потпору, одржавали су се затим жилаво и дуго, и трајали су тако рећи све до наших дана; временом они су добили мобилизаторски карактер и одржавали су дух отпора и борбе и у приликама друкчијим и каснијим. Утолико je тежи посао имала критичка наука у настојању да их сведе на праву меру, или и потпуно отклони, што се увек догађа када се историја преточи у поезију и када ствари и појаве изгубе реалне сразмере и завију се у привлачну маглу приповедања.

Нити je тај карактер имало, нити je такав значај добило "историчко-географско описање" Црне Горе, које je у Петрограду, 29. јуна 1757. године, написао извесни Јован Стефановић Балевић, "албано-црногорац из Братоножића", како се сам потписао.^[543] Ништа се ближе не зна о том Балевићу, али je сигурно да je он био у руској служби, јер je овај спис поднео руској Колегији иностраних дела, у чијој je архиви и нађен. Сигурно je и то да je био доста близак владици Василију, ако не и његов човек у потпуности; то се види и по томе што њега помиње као јединог управљача Црне Горе ("у Црној Гори нема управе, ни реда свјецкога, иако се данашњи архијепископ Василије стара завести међу њима ред и поредак државни"), а владику Саву прећуткује, као да га у том часу и нема. Василијева Историја о Черној Гори била je Балевићу унеколико и модел, иако je његово описаније" од владичине Историје далеко стварније и у подацима тачније, што je већ и по себи разумљиво с обзиром на његов званични карактер. Као и Василије, Балевић говори о нетакнутој слободи "камените, безводне и многијема непролазнијема горама опкољене" Црне Горе, која опстоји "има већ 368 година, тј. од пропасти српскога царства"; међутим, нису изостали ни покушаји да се та слобода укине: "Турци су много пута нападали на Црну Гору са намјером да je покоре под овоју власт, али Бог тога није допуштио". Балевић на то додаје, додуше, да Црногорци јесу слободни, али да "Турци тога не признају и држе их за бунтовнике". Стварнији je Балевић од владике Василија и у много чему другоме: у границе Црне Горе он не уводи ни "Далмацију млетачку", ни "Скендерију", ни Херцеговину, а Котор je њему "млетачки град"; број ратника ("војенијех људи") којих Црна Гора може да пружи он процењује на пет хиљада; у Црној Гори он не налази ни градова, ни утврђења, и напомиње да Црногорци живе "по селима"; није, најзад, поједине њене крајеве представљао као насмејане, плодне и пуне свакога обиља, како je то, песнички понесено, чинио владика Василије. Житељи Црне Горе, који су по Балевићу "сви од славено-српскога народа и православнога благочастивога исповиједања", необразовани су и "неискусни у вјештинама", зато што у њих нема школа, али су иначе "од природе врло способни, а особито у војничкоме послу". Овде и у оним редовима "описанија" где се говори како Црна Гора нема "никаквих школа, осим у цетињскоме манастиру, при архијерејској резиденцији, једна школа у којој се уче читати и писати они који се приправљају примити свештенички чин", осећа се као да je Балевић читао Василијеве апеле и молбе руским властима за помоћ да у својој земљи отвори школе и на тај je начин уздигне (и модернизује Још у једном je обавештењу Братоножић Јован Стефанов био до краја отворен и тачан - када je говорио да "многи Црногорци само оруђем живе, нападајући час на турске час на млетачке поданике", и да такве нападе "не само не држе за гријех, но као велику војничку част", те да су због њих "вазда у свађи с пограничнијем сусједима". И ту, као и другде у овом "описанију", опажа се јасно да Балевић није писао напамет и да je био обавештен човек. Ваљаће стога понешто кориговати набоље суд већ изречен у науци да то дело не доприноси "објективнијем унапређењу познавања Црне Горе"^[544], и остаће само за жаљење што он није био исцрпнији и дужи, као и што није могао бити објављен када je писан. Затворен у свежњевима једног поверљивог архива, он je остао непознат читаоцима и његово дејство на њих самим тим није могло бити никакво.

Са владиком Василијем и Јованом Балевићем завршава се танки и скромни низ писаца са тла старе Црне Горе пре појаве владике Петра Првога. У ствари тек са Петром Првим Његошем закључиће се раздобље у коме су они деловали, и у том крају биће и истинске величине; али ће са њим почети и ново раздобље такође, и то још веће и блиставије. У исти мах када и он, у Црној Гори, књижевним радом бавиће се и више истанчаних и одабраних духова из Боке Которске. Неки од тих Бокеља биће пријатељи и сарадници Петра Светога; неки ће му бити само савременици; а неке ће прилике и несрећне околности нашега историјскога постојања сврстати међу његове противнике.

Петар Петровић, како се називао сам од почетка и дуго затим, или Петар Петровић Његош, како се на својим писмима (он их je звао "књигама") и другим дописима потписивао доцније, почев од друге половине свога живота, или Петар I, најпосле, како га означавају историчари, није пре свега, а није ни понајвише, био писац. Он je то тек једним, и мањим, делом своје личности то јест углавном толико колико je ономе што je говорио и писао давао израз и облик умногоме књижеван. Ни духовник и верски пастир свога православнога народа није Петар I био у првоме реду, мада je од најраније младости своје био монах - његово световно име чак није уопште познато - а од тридесет шесте године, па до смрти (на Лучиндан, 30. октобра 1830), налазио се на челу цркве у Црној Гори и у Приморју као њен митрополит; та црква, са циглих пет манастира и са девет калуђера само, и са двадесет десет храмова и толико исто свештеника, малено je и одвише узано поље било за његово пространо животно занимање и деловање. Петар I Петровић у животу je био, и у историји je остао, првенствено државник и предводитељ народа, и његов стварни владар. Тим народом управљао je, како je и колико могао, скоро половину једнога века, борећи се, и носећи се тешко, и са њим самим, непокорним и непослушним, и са светским догађајима, ретко кад за Црну Гору, и у њој, срећним и повољнога тока, и са владајућим силама, краљевима и царевима онога времена, који су његовоме народу чешће љути непријатељи, но што су му били склони, да прикупи, приведе слози, уреди као друштво и организује као државу и очува у његовој крваво стеченој, и прескупо плаћеној слободи. У том мукотрпном, али с чврстом постојаношћу провођеном настојању, државник у њему ослањао се, много пута, на надахнуту реч песника, и потпомагао се, непрестано молећи и заклињући, али и проклињући, угледом духовника и утицајном светошћу архипастира.^[545]

Петар I Петровић изван сваке je сумње највећи црногорски владика XVIII века, а прво и највише место у њиховом низу припада му како по личним својствима и најбољим одликама које je у себи носио, тако и по свему што je за земљу и народ свој учинио. Четврти je он црногорски митрополит из виђене куће, и већ тада безмало династије Петровића у XVIII веку. Али до трона ипак није дошао по непрекинутом следу Петровића; њега je, додуше, за наследника себи одабрао још стриц његов Василије, али je владика Сава, који je његов стриц такође, под притиском онда свемоћног Шћепана Малога, а и на тражење "гувернадура" Радоњића, одредио за то место Арсенија Пламенца, личност слабу и у сваком погледу тог високог чина недостојну, коме се, уосталом, ни сама судбина није показала склоном, не допустивши му да на владичанском престолу остане дуже од три године.

Људске, свештеничке и државничке величине Петра I били су свесни понајпре његови Црногорци, и то из свих нахија и племена, онда готово стално, и махом тешко, међусобно закрвљених и непослушних. И када његове налоге, позиве и заклињања нису слушали, што нипошто није било ретко - јер слушати они нису хтели, ни умели, па зато ни могли никога - и када су му се, отворено или прикривено, опирали, па и када су га, више из обести, него из потребе, поткрадали, поштовали су они једино њега, и више од свих, међу собом, и приклањали су се пред њим и његовом "светошћу" у коју су, још за живота његовог, веровали. На странце који су га сретали, било када су они у Црну Гору долазили, с најразличитијим намерама, или када je он одлазио њима, по најразличитијим потребама народним, остављали су најдубљи утисак изглед његов и целокупно његово држање, неизмерност његове мудрости, коју je немогућно било не уочити од прве, пребогато искуство, накупљено из живота, из књига, из свакодневног саобраћања с људима, и широка и многа његова знања.^[546] Удивљених поштовалаца владика Петар I имао je и у читавом "славено-сербском народу" и код остале "браће Србаља", како je он говорио за народ српски изван своје Црне Горе, подједнако код оних из обичног света, као и код оних који су чинили тада заиста уски слој образованих и учених. Међу њима су, уз многе Друге, били одрана Доситеј Обрадовић, Вук Караџић и Сима Милутиновић-Сарајлија, који je једно време остао уз њега као лични секретар његов; а песник Гласа народољупца Лукијан Мушицки намислио je био да сачини дело Пантеон Србски, у коме ће "имена Србаља изрезана бити" и у који je он својом "лиром уводио све славне Србље"; из свога Шишатовца обавештавао je Вука 28. октобра 1817. да намерава да у тај Пантеон Србски уведе и "митрополита црногорског", о коме je, додуше, по властитом признању тада још увек "мало знао".^[547]

Своје образовање и сва знања до којих je дошао није Петар I добио редовним школовањем; стицао их je, деценијама, углавном сам. У време његове младости, па и дуго после тога, школа у Црној Гори није било, не само ваљаних, него ни ма каквих. Једино je у манастиру Стањевићи, у коме су, због веће личне безбедности, црногорске владике XVIII века претежно боравиле, понеки од калуђера, не много ученији од других, подучавао je двојицу или тројицу монаха, а међу њима и онога који ће, када томе дође време, бити заређен за владику. Ти учитељи за невољу, осим што сами нису знали превише, покаткад су били лоши и у којечему другоме, а празнине у науци накнађивали су тада суровошћу и готово нељудским поступањем с ученицима. У доцнијем митрополиту црногорском морало je oстати доста немилих сећања из таквог његовог учења; њега je већ 1760 - а то ће рећи: с једва навршеном дванаестом годином, јер рођен je он 8. септембра 1748, како се по свему чини^[548] - замонашио стриц његов владика Сава и отада je он уз њега у манастиру Стањевићи и сигурно у оваквој једној "школи". Када се много година после тога догодило да je извесни ђакон Никодим као учитељ "Ђура Малога" у истом манастиру, почео да "преко мјере мучитељски с њим поступа", Петар I поручио je: "ако га неће учит с начином како се дјеца благородна уче, да га остави", и додао уз то, и као своје решење, које je свакако некакав одјек личнога искуства: "Ja нећу већ никога трпјет да се у моју кућу помами и господар чини, зашто сам имао довољно беспокојствија од првијех". Стицајем прилика неуспешан je испао и покушај владике Василија да своме синовцу, тада седамнаестогодишњем јерођакону Петру Петровићу, омогући да доврши своје образовање у Русији; одлазећи тамо, он га je с тим циљем повео са собом у Петроград средином 1765. године, али како je владику у Петрограду убрзо, идућег 10. марта, изненадила смрт, морао се јерођакон Петар, заједно с још једним својим сабратом, с којим je и дошао, вратити у Црну Гору већ у току месеца јула, не саставивши тако у Русији ни пуну годину.^[549]

Тако je за Петра I почело његово познанство с Русијом, што je можда, и једина корист од овог путовања. Није тешко замислити с каквим je одушевљењем, и с којим надама, он пошао у велику и православну Русију, која je за Црногорце његовога века била прва, и водећа, словенска земља, и друга домовина скоро; теже je замислити у каквом се расположењу и са којим мислима он отуда вратио, поготово што je тај његов боравак у престоници руске царевине био нагло пресечен и уистину потпуно неуспешан. Једно je извесно: ни слутити он није могао онда да ће и сви његови доцнији доласци у велику и моћну руску земљу - а било их je још само два - представљати не само неуспехе, већ и праве и потпуне поразе, па и невиђена понижења.

Некаквог, а без сумње не и безначајног, дејства у сазревању а затим и у читавом даљем животу Петра I добиле су стога књиге, које je прибављао и читао, сигурно чак у мери и већој но што се сада мисли. Њих je иза њега, у манастирима у којима je боравио, остало за читаву једну библиотеку. Када je, тек у нашем веку, сачињен њихов попис^[550], испоставило се јасно да су се књиге којима се Петар I бавио у часовима који су му претицали за читање, за учење или једноставно за предах, сачувале тек у мањем броју. Али неке од сада ишчезлих књига из скупа његове књижнице спомињао je он или наводио, у својим писмима или у осталим својим списима, за неке знамо да их je куповао или се на њих претплаћивао, а некима се трагови распознају у његовим писаним текстовима. Када се све то узме уједно, назире се, отприлике, шта je све обликовало и чинило духовни и мисаони свет владике Петра I. Као калуђер и црквени високодостојанственик читао je он, и изучавао, што je и у потпуности разумљиво, врло много верске и црквене књиге - Свето писмо у првом реду - затим богословска и дела из хришћанске моралке, велике проповеднике и тумаче светих списа. Али споредније место у његовим духовним занимањима не припада ни књигама из области историје: тај државник и предводник народа, који je и сам један од чинилаца историје, неизбежно се морао интересовати и за ствари и догађања овога света, негдашња и савремена. Прошлост словенских народа - српског посебно, чијим се делом осећао - он je упознавао колико из живе традиције и из песама народних, толико из књига. Онда најпознатију од њих, Краљевство Словена Дубровчанина Мавра Орбина, коју je могао читати и из италијански писаног оригинала, јер je тај језик разумевао и говорио, знао je, највероватније, по преводу на руски Херцеговца и руског грофа Саве Владиславића (Књига историографија, Петроград, 1722) из кога je то знаменито дело барокне историографије знао углавном цео православни део нашега света. Исто толико колико дело Орбиново, морао му je близак бити Разговор угодни народа словинскога (Венеција, 1756, 1759) фрањевца из Макарске Андрије Качића Миошића, који je језиком и стихом народне поезије, додајући једино слик и много више историјске тачности, уз нешто властите књижевне дораде, опевао личности и догађаје раније прошлости нашега народа. Зна се, исто тако, да je владика Петар доцније био претплатник на дела Вука Стефановића Караџића, с којим je и иначе био у блиској вези: изреком се спомињу Српски рјечник, а потом и поједине књиге народних песама српских и Вукови забавници под називом Даница.^[551]До Петра I стизале су и иначе српске књиге штампане за његовог времена: Павле Соларић слао му je издања која je он приређивао за млетачког штампара и издавача Пана Теодосија: једну од њих - Сербије плачевно пакипорабошченије љета 1813, штампану у Венецији 1815 - владика чак и помиње, наводећи у једном писму 1818. године, српску пословицу из ње.^[552] Али није само књижевност наша, већ je и савремена књижевност европска била у видокругу занимања за књиге владике Петра I, судећи по остацима његове књижнице; поред тога у исти ред занимања његових долазиле су књиге са подручја филозофије и друштвене мисли његовог просвећеног века. Захваљујући тим књигама, владика црногорски постајао je судеоник европског духа XVIII века и грађанин просвећене Европе у којој je он зрачио. Прожет тим духом, владика je говорио о "просвешченију", као ознаци, али и тековини, савременог тренутка и сањао je да и његова Црна Гора добије школе, штампарије и све остале и "корисне установе", да се у њој заведе ред и уведу закони, и да Црногорци добију уређење "по прилици остали' просвјештени' народа".

Духовни и мисаони хоризонти Петра Петровића, његово животно искуство и познавање света ширили су се и приликом његових излазака из Црне Горе и путовања његових у стране земље и градове. Па ако се баш у таква путовања његова и не рачунају његови силасци у Котор, у Будву и у остала места Боке Которске, јер je православни народ тамо био на његовом духовном старању, и одласци његови међу њих били су и посве природни и редовни, а осим тога имао je он у Будви и властиту кућу, изван сваке сумње je и да je сваки долазак његов тамо био нови додир с другом, и различитом цивилизацијом, и с урбаним и културним срединама давнашњих почетака и непрекидног трајања. Тамо je међу људима које je сретао било и учених и образованих духова, па и писаца, домаћих и пристиглих са стране, који су на један или други начин утицали на њега, или имали неку улогу у његовом животу. Тако се нипошто не може искључити могућност да се већ око године 1769. у Перасту видео, а вероватно и зближио, с Дубровчанином Франом Долчијем, свештеником католичким, младим у оно време, као што je био и он - Долчи je рођен нешто пре Петра I, 1742. године - а већ ученим, и духа оштрог, живог, делатног и немирног, који je толико одушевио Пераштане својим проповедима за тадашњи ускршњи пост да су га заузврат прогласили грађанином своје комуне. Недуго после тих дана, године 1774, Долчи ће отићи из свога Дубровника, како се потом показало: заувек, да потражи већег, и ширег простора својим амбицијама и своме деловању у страном свету, који je за њега отпочео Бечом, а окончао се несрећно у једној рупи на Цетињу, коју су Црногорци прогласили тамницом. Њега ће отада судбина пречесто доводити у близину Петра Петровића, и у време када je овај само архимандрит, и када je постао владика и митрополит Црне Горе, и деценијама му je он служио као тумач, саветник и секретар, остајући стално, и буквално до гроба, и његов верни пријатељ. У Будви, исто тако, а може бити и у Стањевићима, или још негде по Црној Гори тадашњи архимандрит Петар Петровић могао je бити у прилици да сретне, и упозна донекле - јер упознати њега потпуно није могао нико - "конта" Стјепана Зановића, Паштровића три године од себе млађег - рођен je он у Будви 1751 - а већ грађанина света, чувеног по добру и блиставим даровима које je у себи носио, и још гласовитијег по злу, на које je те своје дарове управљао. Био je то пустолов, па и варалица, великог стила, каквих и у XVIII веку, пребогатом иначе људи тога кова, није било баш много.

У време првих сусрета с тадашњим архимандритом Петром Петровићем Зановић je био у двадесет трећој години и за собом je имао тек почетке своје метеорске животне каријере, која je трајала прекратко, али je била препуна догађања, немира и неочекиваних обрта, и која je преко самих врхова, на жалост понајвише неславних, стрмоглаво хитала ка свом невеселом крају.^[553] Где све дотада Зановић није био, и шта све није већ радио! После година проведених у училиштима Венеције и Падове, на првим слободним корацима у животу, почео je да се сукобљава с људима, с друштвеним моралом и са законима. Ти младалачки сукоби и сумњиви успеси при коцкању, довели су га заједно са старијим братом Примиславом, још безобзирнијим но што je он, али с којим ће се доцније трајно разићи, до изгнанства из Венеције, 1769, а онда и из Тревиза, 1770; као допунску кривицу приписали су им тада и "непоштовање верских обреда и хуљење Богородице и светаца." Врло широку културу, која je у оном веку могла бити само енциклопедијска, добио je и захваљујући непрестаним путовањима, на која je одлазио како драговољно и, по једној својој речи, ради стицања "оних сазнања која се само искуством добијају", тако исто притеран околностима да у бекству тражи себи спасења. У Фиренци, поред невероватних успеха за карташким столом, имао je и оних у поезији и науци: у тамошњој академији Апатиста (degli Apatisti) читао je, на скуповима, своју поезију и неки свој састав у славу руске царице Катарине, због којих je, већ у марту 1772, закићен звањем академика, што je част коју je сваки "филозоф" и песник XVIII века - а он je то хтео и настојао да буде - морао да жели и да се стара да по сваку цену стекне. Све je то, барем што се Фиренце тиче, засенчено непромишљеним поступцима и коцкарским аферама браће Зановић, који су се ту брзо и лако нашли у друштву са себи сличним, и већим, пустоловима и варалицама, као што су Ђакомо Казанова^[554] и један прослављени, а затим и трагични изданак са нашега тла, који je уз то такође био и филозоф и писац. Тома Медин из Ластве у Боки Которској^[555]; због такве једне афере, у којој je до голе коже, па и преко тога, на картама "олакшан" један млади енглески лорд, који je после тога убрзо и умро, средина у којој су Зановићи дејствовали, сада Фиренца, бранила се тиме што их je прогнала. Иза тога су, пошто je млади Стјепан Зановић приморан да потражи ново поднебље за себе, на реду била његова бављења у Паризу, где je блистао по салонима највишег друштва, удварајући се дамама, и пленећи њихова срца, како својим духом и најфинијим манирима, тако и својом физичком лепотом, али je и стицао познанике, па и пријатеље, међу писцима, филозофима, научницима и енциклопедистима, какви су били Русо, кога je прогласио својим "наставником", или Даламбер, Мармонтел и други, све до Волтера, којима je упућивао своје песме, претежно сонете, на италијанском али и на француском језику, или je преводио њихова дела. Ишао je у Лондон да наплати фирентинско карташко потраживање, али и да стекне угледне и утицајне знанце, и да се види с писцима; тамо je, такође, написао и низ песама, пригодних, љубавних и рефлексивних, насталих брзо и лако, и представљених махом као импровизације (impromptu, како je уз многе дописао). Боравио je, кад дуже, кад краће, или се само налазио у пролазу, и по осталим градовима Француске, Лиону, Ексу (у Прованси), Марсеју^[556]. Најзад се из неких својих разлога решио да походи родитеље и родни дом у Будви, и запутио се тамо, преко Италије, идући полако, и пролазећи многе главне градове Италије, од Торина и Милана, до Напуља и Рима. Односио je из њих књиге и песме које je тамо писао, а остављао у њима занимљиве трагове и свакојаке успомене. У светлије стране његовог дотадашњег живота спадају без сумње књиге, лепо и с укусом штампане, у којима je издавао своја дела, било појединачно, у танким брошурама, било скупа, у крупнијим целинама, од којих су неке излазиле и с лажним назнакама о месту или редном броју њиховог издања.^[557] У истој, 1773. години појавиле су се две, с насловима Opere diverse (Разна дела) и Poesie (Песме): прва je штампана у Паризу, а друга, иако je на корицама назначена Женева као место штампања, ипак у Милану.^[558] На обема се Зановић потписао правим својим именом (Stefano de Zannowich), дакако с приметнутом, а неизбежном титулом "кнеза" (conte) и уз допунске назнаке о постојбини (Dalmatino) и о академском његовом чланству (academico). Са свим својим каснијим књигама, а издао их je он отада много, и разних, поступао je сасвим друкчије; њих je представљао као дела измишљених личности за које се издавао и чију je улогу хтео да игра (Stiepan Pastorvecchio, Prinz von Montenegro, Gran Castriotto d'Albanie, Le grand Castriotto d'Albanie surnomé Scanderbeg, Stiepan - Annibale d' Albanae), или се на њима сакривао иза разних неодређених псеудонима (un Ex-Ministre d'Etat, un Turc, un Orietal) или их je пак у свет пуштао без икаквог одређења о ауторству. Прву од те две књиге Opere diverse одаслао je Зановић у свет опремљену властитим портретом, што ће чинити и касније, често; изнад његовог лика исписана je животна девиза његова Scribere iussit veritas (истина налаже да се пише), која, с обзиром на оно што се о њему зна и није баш најприкладније одабрана, или je намерно цинична, а испод, поред имена (conte Stefano Zannowich Dalmatino), стављена je назнака, зачудо не сасвим тачна, да je писац рођен 18. фебруара 1752 (уместо 1751) године.^[559] Ту књигу посветио je Зановић, с многим изразима синовљевске привржености и љубави, своме оцу Антуну, тада виђеној личности, патрицију и поседнику у Будви, а само коју годину пре тога трговцу прилично неизвеснога гласа у Венецији, одакле je 1766. чак био и заувек протеран, због сумње, изгледа доказане, да je варао приликом картања. У тој књизи разноврсног филозофског и књижевног садржаја, у прози и стиховима измешано, и у истовремено издатој књизи Poesie, у којој су само песме, сабрано je све, или безмало све, што je још увек премлади "филозоф" и "песник" из Будве, који je крупним замасима запливао у велики свет, дотле био написао. Језик његов углавном je италијански; али с исто толико лакоће и сигурности, мада знатно ређе, пише он, и пева, и на француском. Текстова на матерњем језику Зановић у својим књигама нема, осим цигла два стиха на уводним странама књиге Opere diverse написана у похвалу њеноме писцу, а који су очигледно састав нашег Будљанина такође; толико су они лоши, можда уз то и веома погрешно штампани, да им се чак ни смисао не може докраја разабрати, али и из њих ипак довољно јасно произлази да то није језик којим он иначе говори. Своја дела Зановић смишља и пише јер га то забавља, затим јер je то нека врста моде у галантном и просвећеном његовом веку, и најзад, јер гори од жеље да се истакне и прослави. За мото књиге Opere diverse изабрао je стихове из Вергилијевих Георгика (књ. III, 8; 9) у којима се каже: "И мени покушат треба дић се са земље и славан ићи од уста до уста". Из сонета који ставља на уводно место, и који приписује неком непознатом свом поштоваоцу, а који je без сумље његов, види се колико je високо он мислио о себи као писцу, или се барем чинио да тако мисли; говори се ту о његовим "прекрасним римама", "о великом имену" његовом, о тако "ретком и узвишеном његовом духу", и истиче се да je за њега "отворено поље славе"; нимало скромно, наглашава се на крају како он собом показује да je Аполон дао "и на варварској обали и на пустоме тлу" његове Будве песнике који су њени Данте, Бембо, Каза и њен Торквато Тасо. Није потребно, наравно, Зановића исправљати у овој ствари, јер je и без тога очито да се, као писац није домашио ни близу ступња на коме су били поменути Италијани. Али, с друге стране, његова проза, филозофска, историјско-политичка и књижевна, и његови стихови, ако и нису били бољи, нису зато били ни много гори од онога што се, у већини, издавало, као текућа и стандардна литература, свуда по књижевним и уопште културним средиштима европског XVIII века. Ове књиге, уосталом, писао je сасвим млад човек: расправљајући у њима о човеку и његовој природи, о добру и злу у њему, о васпитању и о моралу, о љубави, о друштву, о поезији, о филозофији, о религији, о свему, речју, што je занимало просвећене и слободне духове његовог века, он и не би могао, све и да му je била намера, да о предметима о којима се међу људима размишљало толико много, и тако често, искаже мисао и реч нову, и оригиналну; није се, међутим, попут већине својих савременика, много ни бринуо да то што говори буде само његово и да представља неко откровење, већ je хтео пре свега да оно што je о животу и човеку видео, доживео, закључио или стекао читањем, каже што духовитије и уопште на начин колико je год могућно привлачнији. Чешће но властите, то су туђе мисли, па и опште идеје епохе, али заоденуте у властито рухо и исказане на сопствени начин. Више пута je понешто рекао о својој поетици преузимања, имитације, чак и песничке крађе и све то важи уопште за његов списатељски рад. "Песници треба да чине као стари Спартанци - каже он на једном месту, и разјашњава: да краду и да крађу сакривају, да туђе ствари пребоје, а не да их остављају истоветне. Он je мислио, чак - а у томе су са њим били једномишљеници многи у ономе веку, - да та дорада и властито преобликовање туђега и преузетог од других даје овоме природу и одлике самосталнога дела. У том смислу он je и за монодраму Пигмалион Жан-Жак Русоа, коју je превео и издао и посебно и у оквиру књиге Opere diverse, говорио: "мој Пигмалион", истичући да je то "славно дело великога духа" настојао да начини "својим под новим песничким обликом идеја". У другом једном тексту о себи - који je писао сам, а приписао га Русоу - он je тврдио, међутим, да је у ту своју обраду Пигмалиона "унео више љупкости но што би то могли да учине Овидије и Хорације", показујући и ту колико je његово мишљење о уделу властите поезије и о њеној вредности било високо. Сва дела, писана на тај начин и у складу с таквом поетиком, која Зановић уноси у своје две књиге представљају свога творца, или се он сам тако представља, као филозофа, који упркос својој младости (mia etа giovane), о свакој ствари размишља слободно и критички, одбацујући или оспоравајући "све што није у сагласности са светлошћу разума"; он je човек од духа (uomo di spirito), али исто толико и од разума; он служи, или барем уверава да жели да служи, истини, и у смислу познате речи сатиричара Јувенала (Sat. IV, 91) коју наводи, "истини посвећује живот", што, признати ваља, звучи бар неуверљиво, ако не и шаљиво, када се има у виду колико je крупну улогу у животу његовоме имала лаж. Као песник, он je знао да песници говоре неистину, већ по природи свога посла, и спомињао je да им je због тога Платон одрекао гостопримство у својој републици; и о себи je признавао да као "песник који се рађа", на хартији слика "ствари које су далеко од истине и разума", али je знао и за лепоту лажи, то јест колико je она лепа, како пролази равноправно са истином, "када je часна". Само што он то мешање истине и лажи није задржавао само за поезију, већ га je уносио и у живот, чак и превише и не гледајући да његове лажи остану часне. Подједнако je Зановић био и човек срца "осетљивог, и које je љубитељ човечанства", коме би желео да помогне да дође до среће. Није ни безбожник, ни либертин, већ просвећени верник, умерен и толерантан у свему. Као човек осећања, углађеног поступања и господственог опхођења у највишем смислу речи, он верује чврсто да je васпитање, о коме пише и у књигу ставља цео један оглед, једна од најнеопходнијих ствари у људском друштву, "а када je оно запуштено, настају варварство мисли и простота осећања: - Црногорци су због тога свирепи". Овај оглед уједно je и највиши израз захвалности властитим родитељима и љубави за њих, што су му, по његовом сведочењу, дали управо такво васпитање, од најбоље врсте и од највишег реда; мисли које je у овај оглед унео у ствари су по њему начела која je својевремено сазнавао од свога оца. Понајвише су произишле из тог финог међусобног саобраћања људи XVIII века, и његов су израз махом, Зановићеве песме, од свих врста које су онда у моди, сонета, канцона и канцонета, кантата, мадригала, анакреонтика и "ненија по грчкоме узору". За поједине од њих каже се да се певају уз пратњу ондашњих музичких инструмената: цитре, flauto-traverso, viola d'amore, а гдекад се спомињу и њихови композитори, најчешће онда славни опат Квирино Гаспарини. Из напомена којима Зановић пропраћа њихове текстове може се дознати да су настајале у посебним тренуцима и приликама Зановићевог живота, и у многим градовима у које су песника одводиле судбина, немирна ћуд његова, или пак гола и тешка нужда, а то су Париз, Лион и Марсеј, Кале и Довер, Лондон и друга места по Енглеској, Торино, Ђенова, Фиренца, Рим, и Напуљ у Италији. Махом су пригодне, упућене као песников дубоки поклон или галантна похвала песницима, филозофима и другим славним људима (Русоу, Волтеру, Даламберу, Мармонтелу) или о њима (Поп), владарима и другим моћницима, лепим дамама и гласовитим певачицама, градовима и републикама, Сплиту, Дубровнику, Венецији, родној песниковој Будви. У два маха песник се осмелио на покушај да у "слатки италијански говор" преноси лирику библијских псалама, од којих je један био знаменити De profundis. Најпосле, а за песника XVIII века у ствари најприродније, Зановић je у обе своје књиге унео и више љубавних песама. Неке од њих само су онда уобичајена салонска удварања лепотицама, гдекад узетим и скупно, као дамама Ђенове, на пример, а неке су имале да буду искази о личној љубави, једном према некој Клори, други пут према "лепој", "љубазној" и "дражесној" Леонили - имена су, разуме се, измишљена и "песничка" - и о болу нашег гиздавог "кнеза" од Будве што његова љубав није узвраћена. Иако je ту непознату Леонилу, и читаоце, а и себе сама, уверавао да je за њега она исто што и Лаура за Петрарку, Беатриче за Дантеа, а Елеонора за Таса, и да ће он о њој певати као што су ти песници певали о својим "госпама", све je заиста било друкчије: нити je Леонила била што су биле те даме, нити je Зановић био што су ти песници били, нити су се пак осећања његова могла мерити осећањима њиховим, ни по дубини, ни по искрености, па како би онда поезија која je из свега тога настајала могла бити друго до уобичајена и конвенционална, само духа и лепих, ласкавих речи пуна, али и на општим местима заснована и у суштини неозбиљна, као и све друге друштвене игре ондашњег размаженог и извештаченог, а веома префињеног и углађеног човека?! О свом одласку у Будву Зановић je говорио у више махова, и на разним местима књига Opere diverse и Poesie; тај одлазак његов не би, према томе, морао бити изнуђен, нити у једном часу представљати једини излаз. Он je можда само убрзан неким скандалом који je у Риму имао Зановић с језуитима, и из "кога je проистекла велика незгода, а изгледа и срамота за кнеза" из Будве. Иначе, још у огледу о васпитању он je изрицао наду да ће на повратку у родитељски дом, који je смерао, блажено и срећно живети у миру и задовољствима летњиковца у Бабиндону (Бабиндолу), који je његов отац уредио, и оплеменио, између осталога и својим смислом за градитељство. Затим, у канцонети Одлазак аутора из Италије за Далмацију, која се певала уз цитру на музику "славног Гаспаринија", опраштао се од тада вољене жене назване Клори, јадикујући да му je сада "свака нада мртва" и да га "авај, судбина одводи у Далмацију", али како ће и на родној обали, у Будви, "прастароме граду и славном морском пристаништу", чувати спомен на њу. Најзад, у сонету о свом повратку у Будву, он je, додуше, не до краја јасно, говорио о свом, ваљда новом, повратку у "љубљену отаџбину", по навршетку једне године, и да ће сада у Будви бити његово боравиште "мада га под другим небом очекује друга судбина", а у напомени je дописивао да у родни крај одлази из Италије "једино да би поново видео своје родитеље". Ко зна да није за то имао и неки други разлог, можда и битнији. Јер није свакако без веће невоље, ако није и то још једна од многих ћудљивих његових игара, вест која се фебруара 1774. појавила - а постарао се за то извесно он сам - у онда угледном "Giornale enciclopedico" из Виченце да je Зановић умро у Келну, с напоменом да учени свет мора да прежали прерани губитак "ваљаног и вредног песника и писца". Била je то прва лажна најава његове смрти - а и доцније ће их бити још - па ће у складу с тим на неким његовим књигама штампаним потом стајати ознака да садрже посмртна песникова дела.^[560] Како се по свему чини, у то време када je свету објављивао своју рану смрт, живео je Зановић, склоњен и у сигурности своје Будве. Не зна се много, ни сасвим поуздано, шта je он тада тамо чинио, и куда je све отуда одлазио. Сигурно je да je из Будве једном на кратко ишао у Италију, да би се тамо нашао с богатим пољским кнезом и палатином Вилне Карлом Рађивилом (Radzwill), који je као противник пољског краља Станислава Аугуста ковао разне планове, и снивао чак да и сам заседне на пољски престо, надајући се подршци и од самога султана. Идући за том намером, и радећи на њеном остварењу, Рађивил je стигао у Италију, а одатле, заправо из Венеције, кренуо je на исток, ка Цариграду, али преко Дубровника. Са собом je водио велику свиту, у којој je, изгледа, био и Зановић, вазда близак људима ове врсте и оваквих планова, а нашла се ту и гласовита пустоловка онога времена, прозвана сасвим неосновано, кнегиња Тараканова, а која се издавала, још неоснованије, за кћер руске царице Јелисавете. То чудно и шарено друштво сјатило се одједном у Дубровник. Власти дубровачке, из обзира према угледном Пољаку, указале су им уобичајене почасти и пажњу, али су их, што je такође у складу с прастарим обичајима, окружили подозрењем и брижно надзирали. Када су се очекивања кнеза Рађивила показала нестварним, друштво се распршило и напустило Дубровник; Зановић се тада поново обрео у Будви. Претпоставља се, истина без неког чвршћег ослонца, да je и Рађивил у једном часу тог свог боравка на нашим обалама долазио с њим у Будву и да je чак гостовао у његовом дому.^[661] Из Будве je Зановић одлазио и у Црну Гору, и тада je имао прилике да се види, и да буде заједно, с млађим архимандритом Петром, ако њихови први сусрети нису били и раније, у Будви. Црна Гора je тада била сва у врењу и у великој пометњи после неочекиване смрти Шћепана Малога; владика Сава тада je поново долазио до некадашњег свог утицаја и раније слободе. Свој боравак и своје деловање у Црној Гори у те дане Зановић je у многим подробностима описао у својој књизи о Шћепану Малом - боље рећи о Шћепану Малом и о себи самоме - коју je десет година доцније пустио у свет која je тада изишла на француском језику и у више издања, а била је и преведена на италијански.^[562] Та књига je пуна произвољног и сваковрсних творевина разигране Зановићеве маште; како би јој се могло веровати стога и у оним деловима њеним у којима је реч о тадашњем боравку младога Будљанина - није имао онда ни пуне двадесет три године! - међу Црногорцима? По тој његовој причи, владика Сава и главари дочекали су га с много пажње и крајње пријазно: владика je добро познавао његову породицу, и то од рођења његовог прадеде. Он се "удостојио да га у својој резиденцији у Стањевићима и на Цетињу служи властитим рукама и у присутности целога двора за трпезом припремљеном, само за њега, на масти, јер патријарх и сви његови калуђери преко целе године једу искључивао на уљу". Владика je Зановићу омогућио да упозна и испита Црну Гору, а дао му je и пратњу, у којој je био и нећак његов архимандрит Петар. Још више од тога, показао му je свој архив и ризницу, које je скривао од других, а упутио га je и у највише политичке и државне тајне. И као врхунац свега, понудио му je стари владика да остане у Црној Гори и да јој помогне да поврати и учврсти ред и мир који je Шћепан Мали пореметио. Своје читаоце Зановић je уверавао да тада, онако млад и понет, немирнога духа и жељан велике позорнице за своје деловање, није искористио прилику. Он се носио мишљу да оде на двор руске царице Катарине II "највеличанственије и најпросвећеније, највише философске и најмоћније од свих, које je Север имао од стварања света", како je писао, и не на једном месту, у својим књигама. Владика Сава и црногорски главари сложили су се, према Зановићевој причи, с његовим одласком у Русију, дали су му најшира овлашћења и грамате, узели су и велики зајам од Венеције за трошкове пута и одаслали га у Русију, с пратњом у којој je био и архимандрит Петар. Цела та Зановићева прича, у којој има и понечег тачног, испуњена je без сумње и многим његовим измишљањима: нарочито звучи сасвим невероватно да су га Црногорци изабрали тада за опуномоћеног свог представника у Русији, и чак - ништа мање - за поглавара своје државе. Ту своју фантастичну причу понављао je Зановић, с местимичним варијацијама и допунама и у разним приликама доцније. Тако je у једном писму краљу Фридриху II, из Берлина 1776. износио да се тада и "користио, за неко време, незнањем и лаковерношћу једног варварског народа и да се наметнуо за главара читаве једне земље".^[583] У глави Зановићевој тада су се зачеле и неке друге чудновате замисли, на којима je истрајавао дуже или краће, и са више или мање доследности. Њима je мењао не само име, већ и сам овој идентитет, а биле су му оне потребне да заметне неке трагове и да заигра у новим улогама које je себи намењивао. По једној, Шћепан Мали није оног трагичног дана убијен, као што у ствари јесте, већ je смрт која je била намењена њему стигла његовога убицу; а тај Шћепан Мали уистину je, и од почетка je био, Стјепан Зановић главом. Први пут ће ту скроз невероватну причу Зановић изнети у писму краљу Фридриху II упућеном 1776. за његовога боравка у Берлину.^[564] Друга његова замисао из тих дана, која je и продужење и даље развијање оне прве, и код које je остао до краја живота, потписујући у том смислу и своје следеће књиге, била je да je он правим именом Стјепан - Ханибал Кастриота, једанаести праунук гласовитог Ђорђа Кастриота Скендербега и потомак династије Црнојевића, кнез Арбаније и господар Бабиндола, бег Горњег брда Црне Горе.

Прави одласци Петра Петровића у страни свет, који су премашали међе Боке Которске и знатно размакли његова духовна обзорја и знања о животу и људима, а исто тако и о политици и о историји, имали су свој почетак у време овог Зановићевог живљења у Будви. У кругу око владике Саве, у коме je био и млади архимандрит Петар Петровић, а криомице од ондашњег "гувернадура" Радоњића, смишљен je подухват управљен према Русији, у коме je неког, и неколиког, удела, могао имати заиста Стјепан Зановић, ако баш и није, како je сам представљао, био зачетник; са друге стране зна се добро, иначе, да je стари владика гајио јака подозрења у њега већ онда. Свакако, средином 1775. године, једна црногорска делегација, којој je на челу био архимандрит Петар, а не Зановић и у којој су, поред Зановића, били још један калуђер из Црне Горе, синовац владике Саве по имену Василије Ивановић, и тадашњи парох православне цркве у Будви Никола Давидовић, кренула je за Дубровник, одакле je имала да продужи за Ријеку и Беч, а затим даље, све до Русије.^[565] Циљ je био да се у Русији измоли да поново почне да тече помоћ Црној Гори, њеним црквама и владикама њеним, одређена одавно и царским граматама утврђена, али која je од појаве Шћепана Малог ускраћена. У Дубровнику je делегацију сачекао и око њеног се укрцавања у брод за Трст побринуо Мирослав Зановић, најмлађи брат Стјепанов, што показује такође да су Зановићи заиста имали виднога удела у целој овој ствари. Ту je архимандрит Петар дочекан лепо и са поштовањем, па je владика Сава осетио потребу да се, 25, јула 1775, нарочитим писмом захвали на свему томе дубровачком кнезу.^[566] Ову црногорску мисију, која je започела тако добро, чекали су при њеним даљим корацима. сами неуспеси, па се и окончала она сасвим неславно. У Бечу je нису примиле одлучујуће аустријске личности, а руски посланик, ускратио им je пасоше за Русију: међу самим члановима делегације којима су се у Бечу придружили и неки други Бокељи, касније познати по својим подухватима сумњиве политичке и моралне вредности, настале су, изгледа, размирице, па се и Зановић - да ли као њихова жртва, или из других неких разлога - нашао изван ње. Ни архимандрит Петар Петровић, нити пак Зановић, нису хтели да одустану олако, само je свако продужио на свој начин. Архимандрит Петар je из Беча 26. августа 1775. јављао стрицу и владици Сави, кратко и недовољно одређено, да се они ипак упућују ка Русији, мада je, шире и јасније, говорио о многим тешкоћама и препрекама с којима су се сусрели или су их оне чекале: да су "ова садашња путовања врло тешка", да им нису дати пасоши, да je "све скупо", да су се у Русији промениле прилике, јер je Орлов "изгубио ону своју првашњу моћ" а на његово место дошао je Потемкин, и да се ни од аустријског двора не треба сада надати "никаквој ствари".^[567] A Зановић je - да ли што je ко зна због чега био принуђен да напусти Беч, да ли разишавши се тада с Црногорцима - отишао у Пољску, где je неко време живео на великој нози и у високом друштву, под моћном заштитом и у окриљу грофа Михајла Огинског, великог хетмана литавског. Убрзо je, међутим, прешао у Дрезден, престони град ондашње саксонске државе, где je такође знао да нађе пријатеље и благонаклоне заштитнике. У Дрездену je 1775. штампао књигу коју je, мада и жив и здрав, назвао Opera postume (Посмртна дела). Ту окупљена његова "посмртна" дела чине песме, махом пригодне али (и љубавне, писма царици Катарини II или разним угледницима, филозофима и песницима, с рефлексијама о морално-политичким предметима и једно дуго и необично писмо управљено, можда уистину, а можда и само тобоже, рабину синагоге у Цариграду Авраму Левију, с доста чудним, намерно циничним и отворено пркосним размишљањима о свету и људима. Из Дрездена се он, исте 1775, али 15. септембра, обратио писмом министру и државном секретару Русије кнезу Потемкину,^[568] залажући се за Црногорце и њихово изасланство, за које je веровао да je у међувремену приспело у Москву и да je већ саслушано, али говорећи веома много, и на свој познати и разметљиви начин, и о себи и себи у прилог. Већ почетне речи писма сасвим су у томе тону: "Ако вам je моја особа непозната, моје име то сигурно неће бити." И много шта друго што затим следи на истој je линији. Спомињао je Зановић да га кнез Орлов добро познаје, а истицао je и уверење да je архимандрит Петар у Русији изнео барем део историје његових страшних животних догађаја. Црногорци који су свесни да су због фанатизма са којим су за свога цара признали Шћепана Малога, лажнога Петра III, изгубили у Русији скоро сав кредит, изабрали су у тајности њега за свога опуномоћеника на двору у Петрограду, и послали га тамо у пратњи архимандрита Петровића и у друштву са осталим. Он je тај подухват прихватио знајући "доброчинитељске склоности" и царице Катарине и кнеза Потемкина, "са смелошћу која приличи ономе који има само двадесет четири године". Приповедао je затим Зановић како je уз хиљаду тешкоћа и с муком стигао до Беча, а како одатле "да ли по вољи привиђења или по божјој казни", није могао наставити за Москву. Као разлоге за то наводио je, неодређено и пропуштајући да назначи са чије све стране, "раздор, занетост и интерес". Али душа архимандрита Петра, упркос његовој неупућености у политику, заслуживала je, по Зановићевим речима у овом писму, да им он, са своје стране, помогне и да за њих измоли доброчинства која су и цркви и црногорским личностима претходници царице Катарине чинили почев од времена Петра Великога. Овај православни свет ("ови Грци", каже Зановић), који потичу из најварварскијег ћошка света, лишени сваког политичког знања, неуки у понашању, али потребити помоћи, "долазе на двор уверени у заштиту Највеће жене света" и подстакнути Зановићевим "амбициозним и речитим обећањима". Црногорци имају и не малих ратничких заслуга, због којих су помоћи достојни. Последњи рат с Турцима под Шћепаном Малим водили су с толиком срчаношћу, да Зановић може да Потемкина увери да би сада, "да je кнез Алексеј Орлов дошао (како je обећао) у Црну Гору, уместо што je отишао у Мореју, сва Албанија и блажена покрајина Зета, старо уточиште краљева Србије, били под слатком владавином Катарине Друге". Наглашавајући да говори само оно што га надахњују дужност и истина и да остављајући по страни властите? интересе, тражи милосрђе за друге, Зановић je упозоравао на другу и посебну страну са које je он лично, заинтересован да Црногорце "не остави благотворна рука руске величине". "Ако се то деси, уверавао je, остаће жртва он сам, јер ће се они тада "расрђени, очајни и лишени свега осим освете, бацити наоружани на поседе његове породице и против малобројних сељака и села њихових, и опљачкаће их до голе коже, да би оденули себе саме". Ове приче, далеке од сваке стварности, Зановић je стављао у ово своје обраћање Потемкину, не би ли оно звучало уверљивије. У исту сврху уплео je он одмах затим и свога оца. Тај отац његов, који je, по њему, био "човек мудар и у читавом народу познат као заштитник мира, чувар закона и неподмитљиви судија, како у јавним, тако и у приватним стварима", никаквог знања није имао о свему "што je његов син, из личне амбиције, учинио у Црној Гори", а ипак ће страдати од разочараних и разбеснелих Црногораца, ако се на њих Потемкин не буде смиловао и ако им не би подарио што они траже. Своју страсну и одвећ распричану речитост ко зна у коме би правцу Зановић упутио да je нешто у том тренутку знао да се архимандрит Петар, без потребних пасоша и без изгледа и наде, није оставио мисли на одлазак у Русију, и да je из Беча окренуо пут Црне Горе. Зановић je, међутим, у Дрездену наставио да сања како ће они заједно отићи у Русију, на поклоњење моћној царици, којој je он певао песме, славио je у другим, и многим, списима и упућивао јој писма, без сумње имагинарна, испуњена тананим филозофским размишљањима, и која je одмах штампао у својим књигама. У Дрездену му нису цветале руже. Из Париза су стигле на његов рачун оптужбе тамошњег млетачког амбасадора Моченига да je, као и његов брат Примислав, опасан коцкар и варалица, да се лажно представља као млетачки племић, и да га, напротив, свуда на млетачкој земљи, где се год појави, чека затвор. За тренутак Зановић je, вештом и уверљивом одбраном, отклонио опасност, али му je излазак из штампе књиге Lettere turche (Турска писма, 1776) прибавио нове невоље, а коначно и изгнанство из Дрездена.^[569] Писма су то која пише неки измишљени Осман, а то je управо Зановић; њих je "скупио и штампао" Стјепан Паштровић (Stiepan Pastorvecchio), што je Зановић опет; и то није било нигде другде до у Цариграду, док се десило у ствари у Дрездену. У веку у коме je владао укус за источњачку егзотику, али и за овакве мистификације, Турска писма, која су управо такав утисак остављала, дочекана су са занимањем. Она су пажњу привлачила духовитим и проницавим запажањима човека који се представљао као "филозоф" понегде реским и безобзирним, обично лаким и забавним, о многим и славним европским градовима (од Рима, Париза и Беча, до Напуља, Лајпцига и Петрограда) или о старим и новим државама (Венецији, Дубровнику, Пољској, Пруској, Саксонији) и о животу, приликама и људима у њима. Интересовање сваке врсте везивала су за себе и писма, било стварна, и уметана покаткад с индискрецијом, која je наш Бокељ слао неким најгласовитијим људима епохе, било тобожња, која je Зановић измишљао. Не треба се чудити онда што je ова књига, с тако привлачним својствима, одмах преведена и штампана на француском (Лајпциг, 1777) и немачком језику (Берлин, 1777), ако се и за то није побринуо, као што изгледа, опет сам њен писац.^[570] Протериван неславно, као овога пута из Дрездена, неуморни Зановић, упућивао се сместа, и све дрскије, на друге стране, где још није бивао или je веровао да су му греси пали у заборав, уз пут присвајајући титуле, све нестварније, показујући крупне претензије, све нескромније, и објављујући под лажним именима своје књиге, све необичније. У Берлину, у који je стигао у лето 1776, а из кога je био принуђен да бежи већ крајем исте године, покушао je најпре да се приближи Фридриху II упућујући му један луди меморандум, с најфантастичнијим бајкама о себи и своме пореклу, и излазећи и лично пред цара, који га je одмах прозрео, и то му je, без обзира, и дао на знање, а када je на тој страни доживео неуспех, успео je да за себе придобије безмало без резерве наклоност и поверење и лаким уживањима склоног престолонаследника, а доцнијег краља Фридриха Виљема II, који ће већ имати прилике да скупим новцем плати ту своју лаковерност.

Петра Петровића, чија се судбина на чудан, а понекад управо и неодвојив, начин преплиће са судбином Стјепана Зановића, околности, нужда тренутка, а и личне замисли, његове и околине његове, одмах после једног, и неуспелог, одвешће на други, не много успешнији пут, у истоме правцу и са истоветним циљем. И тај ће пут међутим за њега значити ново и крупно искуство, животно, колико и политичко. Срџба гувернадура Радоњића што су га стари владика Сава и његов млади синовац у заснивању претходног, и потпуно пропалог, покушаја лукаво, а по души речено и сурово, заобишли, некако je смирена, па je већ крајем 1777. године нова црногорска делегација, у којој су сада, уз архимандрита Петра, били и гувернадур Радоњић и сердар Иван Петровић, кренула, преко Трста и Беча, у Русију, да би изашла пред лице царице Катарине П, "због некијех народнијех потреба"; те потребе су, као и увек, руска помоћ и заштита за Црну Гору. Овога пута они су срећно стигли у Петроград, али су тамо шест пуних месеци обијали прагове, обилазили моћне и утицајне личности, и узалудно молили, и готово преклињали: велику, славну и прејасну царицу они нису видели. И тако им се десило да су јануара 1779. "без икаквог успјеха у своме дјелу" морали да се врате у Беч са осећањем да су још једном поражени и поново одбачени. У очајању и за утеху, а можда и што су приморани били да налазе сасвим друге смерове својој политици, они су у Бечу хватали највише везе, тражили заштиту Аустрије над Црном Гором и њену помоћ, и нудили за узврат плаћене ратнике са својега тла за цареву војску. Примали су их на највишим местима и љубазно су их слушали, и речима, па и залагањима подржавали министри, маршал Лаудон, моћни Кауниц, а напокон и сам цар. Али, када су се најзад и после свега у току 1779. године, после толиког избивања, вратили кући и када су свели рачуне, исход je био неочекивано мршав.

За њиховог боравка у Бечу око њих су се као лептири око свеће у летње ноћи окупили многи људи са нашега тла, да им се "нађу при руци", и да им помогну, да уз њих ухвате неку корист, или, напокон, и једноставно из склоности да нешто покрећу и да у нечему учествују. Ту су Никола Марковић из Будве и капетан Божо Каменаровић из Доброте, који се већ неко време заносе мишљу да из Црне Горе за цара допреме плаћенике, и који ће на томе радити и после, док та замисао не пропадне сасвим. Ту је и Дубровчанин Франо Долчи, који je, номинално, у Бечу викар цркве светога Стефана и духовни пастир тамошњих Италијана, али се у ствари, и све више, меша у политику. Он je успео да продре у неке бечке кругове и да постане личност са којом се рачуна. Понекад при том његови путеви као да заиста нису сасвим прави: ласкање, удварање, понизна служба, па и услуге обавештајне природе и понека интрига уобичајени су поступци "дворана" и "филозофа" онога столећа. Моћницима Аустрије, али и другим, уз пут, он упућује похвалне оде срочене на латинском језику и штампане у претанким књижицама, које су истини за вољу лишене до краја поетске вредности, али се сасвим лепо усклађују с обичајима и захтевима времена, када се оваква "поезија" озбиљно схватала, тражила и високо ценила. Црногорцима je Долчи у Бечу добродошао и као преводилац, а они су, приликом разних сусрета, имали прилике да виде не један знак пажње и поштовања које су овом Дубровчанину указивали министри и канцелар, па и сам цар. Могао je, најпосле, да се у овој групи крај Црногораца нађе и незаобилазни Стјепан Зановић. У својим тумарањима Европом у те године, када je час у главним градовима појединих немачких држава, час у Пољској, час опет негде сасвим другде, није он могао никако заобићи ни Беч. Већ у својој књизи Lettere turche он je показао како добро познаје тај град и с којом се лакоћом сналази у њему, као и с којим се све, и каквим, људима од угледа и моћи, у политици, у високом друштву или у култури, он зна или им je чак врло близак.^[571] Није ни он - а и чудо би било да јесте - мимоишао мутне договоре око испоручивања наших људи - он je говорио: својих, јер претендовао je да су му то поданици - страним дворовима, за војаку и ратове. Али у Бечу су за њега повремено настајале неповољне прилике или их je он сам стварао, просто изазивајући своју судбину. Тако je почетком 1778. у Дубровнику оптужен да je начинио лажне печате те малене и старе републике наше^[572], а имао je смелости да у исти мах, 15. јануара, упути тамо једно дугачко писмо, у коме je тај град-републику називао "последњим склоништем далматинске слободе" и саветовао му je, да "у овим претешким временима када je мудра политика по вредности равна армији", изабере неку знамениту, мудру и искусну личност, од крупног угледа и високих веза - а више je него очигледно да je та личност требало да буде управо он - која би била заступник и одбрана слободе те Републике, на двору у Берлину и на ономе у Бечу. "Већ дуже времена, каже он с толико лицемерја, да изгледа као да се шали, главна je моја страст љубав према врлини и истини; филозофија која ми je уздигла и учврстила душу служи ми као компас у друштву и води ме увек верног у осећању мудрости и правде".^[573] У Бечу je, међутим, он пао и сасвим ниско, када je, због нечега, бачен у оковима у затвор, из кога je, истина, убрзо пуштен, по наредби царевој и на заузимање, како се мисли, неке анонимне даме. У свим срединама он je штампао књиге, чак брда књига, којима je просто засипао јавност, књиге, необичне и препуне фантазије, па и најлуђе, лажне безмало у свему, од имена писца и назнаке места издања, па све до - садржине. У Пољској су то књиге у којима се представља, или разматра политичка судбина Пољске: Le destin politique de la Pologne, штампане тобож у Кроји, 1778 - у другом издању, и под промењеним насловом: L'Horoscope politique de la Pologne, тобож на Цетињу, 1779^[574] - или у којима су љубавне песме, искрене колико je на искрености био заснован сав Зановићев живот, упућен некој младој пољској дами: Chansons amoureuses à Gettrude de Pologne (A la Haye).^[575] Престолонаследнику Фридриху Виљему, с којим je непрестано везивао највеће планове и најнестварније наде - а једна je била: да му овај помогне да постане краљ Пољске! - послао je књигу Epitres Pathétique (1779, 1780).^[576] A за сопствену душу или за најличнију употребу у политичким сањаријама којих се до краја живота није остављао писао je и штампао књиге бизарне и свакојаке вредности: La Poésie et la Philosophie d'un Turc^[577], или чак и без икакве вредности: Le grand Castriotto d'Albanie, Histoire (Париз, 1779).^[578]

Из Црне Горе у Беч средином 1781. године долазио je овога пута без архимандрита Петра I, гувернадур Јован Радоњић; он води своју политику, а све у намери, да потисне сасвим из световне власти црногорске владике. Петар Петровић, који још владика није, у то време мора да се или пред таквим настојањима прави невешт, или да им се привидно подвргава: али у дубини душе он ишчекује свој тренутак. Радоњић je у Беч дошао с великим понудама и са не мањим захтевима: оно што je нудио, а то су ратници из Црне Горе, није могао испоручити; оно што je захтевао, а то су протекторат Аустрије над Црном Гором, и материјална помоћ, у оружју и муницији, и у новцу, није могао добити, ни приближно у мери колика су била његова надања.^[579] У свакоме часу, уз црногорску делегацију, стајао je и на услузи јој био Франо Долчи, јер се акција гувернадура Радоњића поклапа доста добро и са његовим тадашњим покушајима.^[580] Један његов брат, монах доминиканског реда, уплео се, свакако у тајном садејству са њим, у планове о ангажовању наших људи за ратну службу у аустријској војсци, па je, када je то његова Република открила, био из ње протеран; и Франо Долчи није с домовином прошао боље: када je у Дубровник стигло некакво његово писмо, по оцени тамошњих "људи од владања" дрско и безочно, био му je заувек забрањен повратак у домовину, а влада дубровачка тражила je од министра Кауница у Бечу да се Долчи прогласи лудим и затвори у неку лудницу.^[581] То се није десило, већ управо напротив, када je, као крајњи исход Радоњићевог доласка у Беч, цар одлучио да пошаље инкогнито у Црну Гору једну војну мисију, која ће извидети ствари и извршити снимање земље, пуковник Паулић, који je тој мисији одређен за шефа, затражио je, и од двора добио, да у њу буде укључен и Франо Долчи, за кога je уверавао да "добро познаје Црне Гору" и да би му по томе "могао бити од велике користи". Преобучени и издајући се час за трговце, час за штампаре, ти су аустријски официри, којима je био придодат и Франо Долчи, 28. децембра 1781, стигли у манастир Стањевићи, где су се и настанили и потом остали до краја своје мисије. У то време, све док 15. маја 1782. Аустријанци нису пошли натраг из Црне Горе, архимандрит Петар био je, више или мање, стално са Долчијем, и њихово зближење, које ће остати све до Долчијевог трагичног краја врло тесно, тада je управо дефинитивно настало. Сигурно je утицање између њих било обострано: у сусретима с Долчијем архимандрит црногорски имао je у обиљу прилике да учи оно што се у Црној Гори није дало научити иначе, о светским стварима, о историји и политици, о књижевности.

Смрт старога митрополита Саве (10. марта 1781), болест његовог наследника Арсенија Пламенца и све очитије испољавана његова неспособност да достојно седи на владичанском престољу Црне Горе, и влада земљом и народом, и затим (15. маја 1784) његова смрт, све догађаји који су брзо долазили један за другим показали су јасно народу Црне Горе да Петар Петровић мора што хитније да се сам испне на тај престо, који му уосталом по породичном праву и припада. Али за то je он требало да буде посвећен за владику, што je, по већ створеној традицији, ваљало да се догоди у Русији; тако je дошло до још једног, сада и последњег у његовом животу уопште "у туђе земље путовања". То путовање, које je трајало врло дуго и на коме je он видео много градова и више земаља, и живео у њима, било je само у понеком, а пре свега у основном циљу, успешно, иако и ту тек делимично: у много чему оно je дуги след непријатности, незгода и пораза. С њима je почело већ у Бечу: руски посланик кнез Гаљицин, од кога je очекивао и тражио да лако добије пасош за Петроград, глатко га je одбио; можда су се њему, или његовим претпостављеним у Русији, доиста учинили преко сваке мере сумњивим пречести а тајанствени доласци сваковрсних црногорских изасланстава у Беч, због чега je морало изгледати да и сам Петар Петровић води у најмању руку дволичну и крајње нечасну игру. Када се већ није могло постићи да се посвећење обави у Русији, затражено je, и од аустријског цара лако добијено, допуштење да Петра Петровића у Карловцима посвети тамошњи српски митрополит Мојсије Путник; али се тада испречила нова незгода: на путу за Карловце архимандрит je некако испао из кола и сломио je десну руку. Због тога се морао вратити у Беч и читавих шест месеци провео je тамо на лечењу. За то време уз њега je, поред осталих чланова његове пратње, верни Франо Долчи, а ту су и давнашњи продавци црногорских ратника Аустрији, Бокељи Марковић и Каменаровић, а почео je да око њега облеће и стари познаник његов, Стјепан Зановић, који je у међувремену пребивао у Холандији, па у Белгији, где je нашао начин да се приближи, али и заиста допадне, гласовитом војсковођи, државнику и писцу кнезу де Лињ (Ligne), а сада се поново обрео у Бечу. Са собом je донео хрпу нових књига, које je у међувремену штампао, све на француском језику, на који je изгледа прешао. То су "изабрана дела" принца Кастриота албанскога, што je његов омиљени псеудоним у то време (Oeuvres choisies du Prince Castriotto d'Albanie), штампана 1782, у којима се налазе разнородни текстови, као што су "карактеристични портрет наследног принца Пруске", и једно Зановићево писмо америчком конгресу, којим себе нуди - за владара Америке, као и "више других комада нештампаних"^[582] а придодато им је дело чудног наслова и још чудније садржине Fragment d'un nouveau chapitre du "Diable boiteux", envoyé de l'autre monde par M. le Sage. Tу je затим књига о Пољској с измењеним насловом и у новом издању L'Alcoran des princes destinés au Trone (издата тобож у Петрограду, 1783)^[583], књижница о самоћи La Solitude, "у источњачком стилу" (1783)^[584] и најпосле занимљива књига Мисли (Pensйs) "Стјепана-Ханибала Паштровића" Pensés de Stiepan-Annibale Vieux Berger d'Albanie, са назнаком, разуме се лажном, да je 1784. штампана - у Калкути.^[585] Сa собом je Зановић, за цара Јосифа II, донео бескрајно нестварну и дрску понуду: да му у његовом тадашњем спору с Холандијом, за који je цару и те како требало војске, доведе ништа мање од десет хиљада јунака из Црне Горе, коју ће, још, без тешкоћа и тако рећи уз пут, ставити под заштиту Аустрије. Обилажење око Петра Петровића, с којим je чак помишљао да путује на посвећење у Карловце, требало je, ваљда, да прибави неку уверљивост његовим, иначе до краја неутемељеним и непромишљеним предлозима. Али се за Зановића одједном све разбило у комаде, и он je увидео да je у Бечу потпуно онемогућен, с реалном опасношћу за петама да се још једном нађе у затвору. Јер, одвећ добро je, и овде, било познато да je за њим у Венецији 1777. издата потерница (Bando), која je и штампана, а то je значило да je и разаслата на разне стране. Успео je некако да из Беча ипак оде, истина у пратњи двојице полицијских службеника, све до границе, и да заправо стигне до Регенсбурга. Одатле je цару Јосифу П упутио дуго писмо на француском, умногоме заплетено и чини се намерно нејасно. Бранећи себе, оптужио je немило многе своје непријатеље. Сву кривицу за своје невоље свалио je ипак на Долчија, који je, са својим сплеткама, "кабалама" и клеветама, а радећи преко кнеза Кобенцла, успео да га оцрни и онемогући на двору. Долчи га je оптуживао цару да je у души Прус и да ради за интересе пруског владара. Себе je, иначе, Зановић приказивао као неприкосновеног господара Црне Горе, коме je покојни владика Сава дао печат "велике грчко-митрополитске цркве" на Цетињу. Архимандрит Петар испао je, у његовом писму, човек потпуно безличан и сметен, који се лелуја између једног и другога; "он се не усуђује да каже не када ja кажем да", тврди смело Зановић. Гувернадур Јован Радоњић, који je с архимандритом дошао у Беч, згађен због Долчијевих сплетака, напустио je то друштво и отишао у Црну Гору. Долчија je Зановић својевремено заувек протерао из Црне Горе - не каже, само, како и када - и обесиће га о прво дрво ако се икада тамо буде појавио. Врло лоше су у Зановићевом писму прошли Дубровчани - између осталога, они су бесправно присвојили старе драгоцености из црногорске ризнице, које je владика Сава Зановићу оставио у аманет да поврати - затим сами Црногорци, за које Зановић каже да су га отац и мајка заклињали да се са њима не меша, јер су они "као и венецијански државни инквизитори способни да чине зло, а сасвим неспособни да чине добро", и наравно много лошега речено je у том писму за саме Венецијанце. Сасвим je схватљиво занимање обе ове државе, венецијанске и дубровачке, за Зановићево писмо и налози тих држава представницима њиховим у Бечу да до текста тог писма дођу свакако.

Залечивши у Бечу руку, Петар Петровић je, са својом пратњом, и са Франом Долчијем, који му je служио као тумач и нека врста секретара, напокон дошао у Карловце, где га je митрополит Мојсије Путник, уз асистенцију четворице владика, вршачког Викентија, бачког Јосифа, карловачког Јована и славонског Павла, 13. октобра 1784. свечано рукоположио "во епископа Чернија Гори, Скендерији и Приморја". По завладичењу, нови владика Петар једним "торжественим говором" на руском језику јавно се, и најбиранијим речима, захвалио митрополиту карловачком што je благонаклоно и одмах услишио "прошеније черногорскаго губернатора и народа" и што je пристао да ову хиротонију учини.^[586]

Месец дана после свог посвећења у Карловцима владика се писмом из Новога Сада 26. новембра 1784. обратио митрополиту петроградском и рускоме синоду, у коме je, између осталога, говорио о потреби црногорског народа да добије школе, штампарију, друге установе корисне држави и "все што наука дат может", а што je он очекивао да заведе уз помоћ Русије. Несрећни владика Петар, ни слутио није чему се упутио одлазећи, на своју руку и без позива, у Русију и шта га je тамо чекало! Пошто га je онда угледни Србин генерал Симеон Зорић, позвао себи у Шклов, упутио се владика тамо, надајући се да ће се посредовањем утицајног Зорића, домоћи ипак Петрограда.^[587] Међутим, Зорић je морао да у међувремену оде и није га више било тамо, а био je тамо Зорићев полубрат, Давид Неранчић-Зорић, који je, истина, у руској служби доспео високо до части генерал-мајора, али коме то није било доста, већ je увртео у главу да постане и владар Црне Горе и цар Србије; и била су тамо двојица браће Зановића, Примислав и Ханибал, који су, злоупотребљавајући гостопримство указано им у Шклову, ушли у криминалан посао прављења лажних рубаља, али су откривени и осујећени, и послати на робију, што je оставило трајну мрљу и на самом њиховом домаћину Симеону Зорићу. Боравак владике Петра у Шклову, уз кога je, и овде, непрестано био Франо Долчи, будно je пратио један наш човек, паметни и промућурни, за Русију корисни и у њој утицајни, али опаки и лично заинтересовани Софроније Марковић, који je тада био на извесном положају у руском министарству иностраних дела; он се прозвао Југовићем, јер je, по некој својој умишљеној генеалогији, тврдио да je потомак Југа Богдана, и већ и по томе je био уверен да њему припада престо Црне Горе. Марковић-Југовић у томе je имао потајну, али снажну, подршку црногорског гувернадура Јована Радоњића, који je веровао да ће га искористити у својој борби против владике. Тако су се око владике Петра I, већ на првим његовим корацима у новоме чину и положају, нашла два "самозванца", међусобно супротстављена и који се боре о исти престо. Користећи свој положај Марковић-Југовић je о црногорском владици ширио немогуће неистине; једна je од њих да православни владика црногорски хоће да уз помоћ латинског попа Долчија - који je уз то аустријски шпијун - Црну Гору преведе у католичку веру! Марковић-Југовић je пунио главу руским властодршцима још и оптужбама да владика Петар даје подршку мутним плановима Давида Неранчића-Зорића, које je умео да представи као опасне за Русију. Све се сплело и замрсило тако да, је Петар I, када je напокон стигао у Петроград, уместо позива у руски синод и пред царицу, што je тако силно желео и очекивао, трећега дана добио наређење, да тренутно напусти Петроград. Уместо њега, пред руске власти дозван je Долчи, где су га свакојако испитивали, и много му шта обећавали, да оптужи, и уистину изда, Петра Петровића, а када je овај све то одлучно и поштено одбио, протеран je заједно са владиком и он. Петар I казује да су га - а то значи и оне који су били у друштву с њим - гонили силом "дан и ноћ", не дајући му "ни часа починути... преко Полоцка, Могиљева, Толончина, преко границе, без пасоша". "Као Христа од Ирода до Пилата", завршава сликом овај свој приказ владика Петар, "тако je и мене звијер звијеру предавала на трзање к већему мом опскрбљењу и поругању."

Историчари Црне Горе, и међу њима и биограф Петра I, Душан Вуксан, сложни су у уверењу да се владика, после три године одсуствовања, вратио кући фебруара 1786, али je то из основа погрешно. Заклети непријатељ Црногораца Махмуд-паша Бушатлија, који никако није дао мира својим суседима, упао je у црногорску земљу и са силном војском насрнуо je на катунску нахију. Никакав отпор није могао да му се супротстави; гувернадур, а и остали црногорски главари, бранили су се како су могли и знали, упућивали су позиве за помоћ у Беч, на које нису добијали одговора, и могли су само да буду сведоци големог народног страдања: скадарски паша доспео je 23. јуна 1785. на Цетиње и запалио тамошњи славни манастир. Црна Гора била je поробљена, а њени предводници окретали су се на све стране тражећи у очајању куда да се са народом одселе из отаџбине. Много касније, када се освртао на та најдубљом трагиком испуњена збивања Петар I имао je своје објашњење зашто су тада Црногорци пали под "љути јарам паше скадарскога". "Ви не бјесте по нејакости, или по недостатку праха и олова, у такво срамотно поданство упанули", каже он своме народу, "него по вашој неслоги и по вашему непослушанију."

Можда зато што je земља била сва у несрећи, а можда je тако одраније било засновано, тек владика Петар није на повратку са свога неславнога пута, приспевши из Беча у Трст, наставио за Црну Гору, већ je отишао у Венецију. Како ли je на њега деловао град на лагунама који je тада видео први, али и последњи пут?! Била je Венеција онда на крају свог сјајног пута, а да тога није ни била свесна, утонула у уживања и раскоши, сакривена иза маске коју je ставила на лице, да je не би видели, али исто тако можда да и сама не би видела стварност. Никакве свести није у њој још било да ће само за десет кратких година Наполеонове трупе ући у град и окончати вековно постојање Републике, старе, моћне и богате, и народ њен кренути сасвим друкчијој судбини. Владику, који се Венецији задржао једва нешто дуже од месец дана, примила je тада "висока пресвијетла и преузвишена господа млетачка", како je он писао десетак година доцније. Како je њихово виђење протекло, и шта je међу њима зборено нико није забележио. Враћајући, се кући, владика je прошао кроз Задар где je генерални провидур млетачки Анзоло Мемо сматрао да треба да га види и да му укаже нешто пажње; а владика je опет искористио прилику да највишем млетачком чиновнику у Далмацији преда меморандум са захтевом да му се поврати манастир у Маинама који су Венецијанци заузели још 1768, у време Шћепана Малога, и купа у Будви, коју je купио још владика Сава, а војне су je власти тада држале као свој магазин, и за оба та, његова захтева провидур je био уверен да су оправдани.

Нашавши се напокон, после најдужег избивања из земље, у Црној Гори, владика из ње више није одлазио. У Русију више није крочио, јер се после најмучнијег понижења које je од ње доживео, зарекао да тамо никада више не иде, и то je заиста, и до краја, одржао. И Беча као да му je било доста, утолико пре што je гувернадур Радоњић тамо одлазио често. Само je почетком фебруара 1791. изгледало у једном часу да и владика мора бити у Бечу, ипак; изванредном провидуру Гаетану Минотију он je јављао тада: "Ови пук принуђа ме да учиним један виађ до Беча." Али до тог пута није дошло ни у тој прилици. Владика je одсад стално с народом: у почетку (1787-1809) борави најчешће у манастиру "на Стањевиће"; у преостатку своje владе махом je у цетињском манастиру ("на Цетиње"). Али, за све то време, он je сваки час и негде другде: у манастиру Маине, у Његушима, у Томићима, у Добрском селу, "на Ловћен", у Острогу, међу Бјелопавлићима, на Орјој Луци. Једино у време бурне 1806. он je у Котору, у познатом покушају да Боку коначно сједини с Црном Гором, и затим у најнепосреднијој близини Дубровника, где са врха Босанке командује својим Црногорцима, који ратују против Француза, али, што њему тада особито тешко пада и због чега љуто јадикује, и против Дубровника.

Нa ово време свога повратка у Црну Гору с последњег путовања у Беч и Карловце сремске завладичења ради, и у Русију, народних потреба ради, Петар I потом се често освртао и у мислима се, у говорима и у писмима својим, на њега враћао. Увек je свој повратак, и почетак своје владавине црквом и народом, везивао за годину 1787. или за почетак 1788. "Ево има двадесет и четири годишта од како сам ja међу вама постануо владиком", пише он Црногорцима и Брђанима, из манастира на Цетињу, 30. маја 1812. "Извјесно je вам да у све вријеме тридесетогодишњега међу вами владичествовања мојега ..." започиње он једно слично обраћање Црногорцима 17. јуна 1818. године. "Ево су прољетос о Ђурђеву-дне прошле тридесет и седам годинах, откада сам ja постануо владиком међу вама", ставља владика на почетак овог прогласа, "благородној господи главарима и народу црногорском" године 1824. И наредне, 1825. године, 6. октобра, владика рачун своди на исти начин: "Ево су већ прошлога прољећа априла мјесеца пасале тридесет и осам годиштах откада сам ja постао међу вама владиком."

Сачекали су Петра I, при том његовом доласку "из туђе земље дома", и затим су га врло дуго, и постојано, пратили неизмерни јади. Земља je била подложена под "љути јарам паше скадарскога", а њен народ изгубио je слободу, коју су му "родитељи и прародитељи ... с пролићем своје крви дохранили"; многа села била су "похарана и разурена"; цркве и манастири, с оним цетињским на челу, ако нису били попаљени и посве разрушени, били су сви тешко оштећени и за служење Богу сасвим неподобни; народ црногорски, и онај брдски, нашао се "у домаћу рат" и у крвопролићу, у превеликој неслози и "несогласију", у којима су се међусобно крвили племена, нахије, села, породице и појединци. Свим силама својим, а оне нису биле мале, владика се баца на претешки посао са циљем да се земља избави "испод турскога јарма и харача" и да своју слободу "к себе поврати"; да се села и станишта обнове и поново подигну, а манастири и цркве поправе, васпоставе у ранијем стању и врате богослужењу; да се из народа искорене "самовољство и безаконије", а поврате "слога и јединство." "Труди моји јесу били најпрво", каже владика у осврту свом на то време и своје напоре и настојања у њему, "и желаније моје од свакога желанија највише за покраћење ваше домаће рати и крвопролића, радећи вас саставити у слогу и у јединство, да се избавите од љутога јарма паше скадарскога, под којим бјесте у вријеме мојега у туђе земље путовања по несогласију вашему себе подложили." Или на другом месту и у другој прилици: "Бог који испитује срдце и у утроби человеческој, пред којим ништа скривено и потајно бит не може, знаде да ja нијесам престава идући с једнога мјеста на друго и радећи дан и ноћ за вашу слогу и јединство, да се избавите од турскога јарма и харача и да своју слободу к себе повратите."

Својим народом Петар I влада, са њим општи, њему се обраћа, упућује му заповести или га подучава, њега моли и преклиње, или му прети и куне га, једино речју; других начина, и других средстава да постигне или оствари што жели или што сматра нужним, он нема. "У мене изван пера и језика не имаде силе никакве за привести непокорне на послушаније", каже он, и понавља не једном за то време. Обраћања његова народу, и саобраћање његово с Црногорцима, по своме су облику, који одређују околности, а не ретко и нужда, "словесни", односно усмени, или "писмени". Врло често, народ има прилике да га чује непосредно. Владика му одлази кад год може или мора, крстарећи земљом неуморно, нарочито док га, са годинама, нису притисли старост и болести. Исто тако често, њему се долази у манастире у којима борави, јатимице и у броју који њему понекад пада тешко, да се саслуша његов савет, да се изнесу жалбе и јадања, да се затражи од њега правда. Од снажног су утиска, а каткад и од тренутног дејства, и његови говори, изречени у разним приликама живота народног или на зборовима Црногораца. О некима сведоче казивања непосредних очевидаца и описи у саопштењима странаца; "говор владичин саслушан je с великом радошћу и одлучено je да се удари на оближње градове турске, Спуж и Жабљак", пише својој "сињорији" генерални провидур млетачки 14. јула 1790. из Задра; "Окупљене Црногорце у манастиру Стањевићи... владика je молио и са крстом у једној, а јеванђељем у другој руци тражио je од њих да се умире", износи нешто доцније 11. фебруара 1791, према нечијем виђењу изванредни провидур у Котору. Када не маже да сам пође некуда, Петар I шаље тамо изасланике - "своје људе", како има обичај да каже - да однесу његове поруке или да у његово име, и према упутствима од њега добијеним, одлучују или доносе "сентенције".

Када не може да се лицем у лице нађе са својим саговорницима, и да им се обрати непосредно, владика им шаље писма, прогласе или "посланице", како се у наше време називају све чешће ти његови списи, мада je он говорио увек и једино, као и народ његов, "књиге". Написао je он тих "књига", за дугога свога века и за не богзна колико краће време своје владавине велико мноштво. "Ja сам много стотинах књигах послао по Црној Гори", каже он у писму Његушима 12. јуна 1818; "по вступљенији или доходу ћесарско-краљевске власти у сусједство наше ja сам више од три стотине књигах нашој земљи послао", потврђује и само који дан касније, у "књизи" Црногорцима. Али не пише он њих једино "Црногорцима и Брђанима" и "свему народу", ни само разним честицама тог свог народа, Његушима, Озринићима, Катуњанима, Љуботињанима, Ријечкој нахији, Црмничанима, Ровчанима, Кучима, Ћеклићима, Бјелопавлићима, Хераковићима, Цеклињанима, Бјелицама, Цуцама и овим другим, без изузетка готово; а не шаље их, осим ових, ни једино "Србљима" који су на његовој бризи, и које схвата, и осећа, као своје, али су ти Бокељи, Которани, Ришњани, Новљани, тај збор паштровски или ти Грбљани, затим ти Граховљани, Глуходољани и ти Ускоци, тада под другом влашћу, туђом и најчешће непријатељском, турском, млетачком, француском и аустријском. Своја писма владика одашиље, исто толико често, државама и владама, њиховим царевима, краљевима и министрима, представницима или изасланицима њиховим, у суседству и даље, водећи политику малене земље којом настоји да управља, или за коју се осећа "пред Богом одговорник". Тако се, и због тога, десило да се тих писама владике Петра I нашло, сада не више на стотине, него на хиљаде, и да их се налази још увек ка разним странама; колико их се међутим изгубило или без икаквог трага замело тешко je уопште и нагађати.^[588] Владика их пише, и датује, понајчешће у манастирима у којима борави трајно: "на Стањевиће" "на Цетиње", или пак привремено: "у манастир Острог", "у монастир под Маине", "из монастира Савинскога", али и у местима у којима се тренутно затекне: "у Брчели", "у Пипере", "на Ловћен", "на Планиници према града Оногошта", у Сотонићима, у Томићима, у Његушима, у Бјелопавлићима, на Орјој Луци, у Дупилу, у Бијелом, у Олачу, у Добрском селу, или на путовањима: у Новом Саду, у Бечу, у Петрограду, у Минску, или пак "у Котор" и у "Ерцег-Нови".

Не пише сва писма и све "посланице" владика Петар I сам, мада je то много пута случај: он уза се има увек секретара, или чак и више њих, који пишу оно што им он у перо казује или пак оно што према његовим упутствима смисле и уобличе они сами. Од његових секретара, којих je било током времена велики број, и који су се смењивали, према приликама, или по морању, познато je више. Најпре je то, и дуго, руски ђакон Алексије, који се налази при владичиној конзисторији за писмена дјела" и који његове дописе стилизује на руском или на рускословенском језику. Истовремено са ђаконом Алексијем, уз Петра I je и Дубровчанин Франо Долчи, који, осим на нашем за владику пише писма на страним језицима, латинском, италијанском, француском. Испод писама Петра I као секретари потписују се потом: Иван Ожеговић (у току 1802. године), "тајни секретар оберјеромонах Дометијан Влађевич" (у време Првог српског устанка), Јаков Стефановић (у годинама 1805-1807), Симеон Орлович (веома дуго, и деценијама скоро) и, најпосле, песник српски Сима Милутиновић-Сарајлија.

У "посланицама" и писмима Петра I Петровића остало je заувек забележено оно што je он мислио, што je осећао, и што je говорио и чинио у појединим тренуцима свога живота, дугог истина, али нимало лаког и пуног неспокоја; у њима je владика сав, као предводитељ свога народа и његов духовни пастир, али и као човек; заједно са њим, одсликана je у њима и жива стварност његове земље и народа његовог у току читаве једне половине века. То су све својства која "посланице" и писма црногорског владике обележавају као историјске споменике највише изворности и веродостојности, па према томе и од највеће вредности. Али уз те документарне, имају ови списи владике Петра I много пута и вредности чисто књижевних. Проистекли најчешће из неке тешке невоље или из крајње потребе, махом народне, али гдекад и личне, они су одазов на те невоље и одговор на те потребе, које, у истоме часу када се оне укажу, даје човек од мисли и дејства, несумњиво, али и од снажних осећања, исто толико. Реч Петра I због тога није била само, и није могла да буде увек, спокојна, хладна и до последњега одмере, на, на трезвеном размишљању заснована, него je такође, и још више и чешће, узбуђена, страсна, чак плаховита. Колико у појмовима, толико, и још пре, и радије, владика говори у сликама. Израз његов прави je народни израз, онакав у много чему какав се у оно време слушао од гуслара или сретао код казивача приповести и мудровања народних. Језик тих "посланица" и писама онај je исти којим се у Црној Гори говорило свакодневно, али у најбољем свом виду: сочан, живописан, једар; он није, међутим, и "чист" по сваку цену и свуда: без зазора, без много премишљања, без нарочитог тражења, за које нема ни времена, а ни воље, владика ће узети реч која му се тренутно нађе под пером, као и на језику, и која, по пореклу своме, може бити једанпут турска, као што je, само мало пре тога, била италијанска, или која je, други пут, руска, а она се, и неопазице, нашла у најближем суседству речи прастаре и дотекле некако још из далеких времена општесловенских. Сва та многобројна својства, разнородна али и од највишег реда, која су се у "посланицама" и писмима владике црногорског удружила у јединствен и особит склад, начинила су од њих текстове врхунске мудрости, животне и државничке, али у исти мах и текстове аутентичне прозне уметности, у којој на местима, чак не ретким срећом, блиста и истинска поезија. По овим својим текстовима Петар I највише je писац, и са њима он улази у књижевност свога народа и представља њен значајни део.

Од повратка с пута у Беч и Карловце, затим у Русију и у Венецију, куда je ишао ради посвећења за владику, и вођен својим осећањем општих потреба, Петар I дуге и многе године остаје са народом коме припада и којим настоји да управља, као духовни, али и као световни његов господар. То настојање његово само je продужење овога што су пре њега настојали сви његови претходници, почев од Данила Петровића. Али као и они, и чак више, шире и жешће, он je заустављан, ометан, па и онемогућаван у томе, са свих страна готово. Прву, и не најмању, препреку представљао je за њега гувернадур Јован Радоњић, који се деценијама са њим бори, упорно, грчевито и свим силама, о власт над Црногорцима; временом се он од потајног и прикривеног, преобразио у отвореног и љутог непријатеља владичиног. Осим њега, и друкчије, отпори долазе са стране племенских и нахијских главара, који се називају, и које народ признаје, сердарима, војводама, кнежевима; сваки од њих посебна je воља, и снага, и амбиција, која вуче на своју страну, не осврћући се никуд око себе. Црна Гора онога времена, поред тога, као да je обећана земља за сваковрсне пустолове који би, ослањајући се на чинове што су их у страном свету подобијали, на измишљене своје генеалогије и кривотворене повеље, или на пуку личну таштину, да заседну на престо у Црној Гори и завладају народом. Међу тим "лашцима и пријеварницима", којима претходни пример Шћепана Малога као да je сасвим ударио у главу и помутио сваки смисао за стварност, Стјепан Зановић делује готово као сликовита и прилично, забавна појава; следећи "самозванци", генерал-мајор Давид Неранчић-Зорић, Софроније Марковић-Југовић, Димитрије Вујић, све до некаквог калуђера Авакума, били су мање безазлени, а више муке je владици било од њих, док их се није, једнога по једнога, ослободио, поготово што je иза неких стојао сам "гувернадур" Радоњић. На крају, али у ствари на првом месту, најкрупније невоље Петру Петровићу долазе од његовога народа.

У писмима својим или у "посланицама" које народу упућује, владика тај свој народ, којим мора да се бави сваки боговетни дан, и сваки тренутак у свакоме дану, слика најцрњима бојама и у најтамнијем светлу. Тај народ je "сиромашан", истина, и њега стално сустижу и погађају одсвукуд сваковрсна зла, али je то народ "прост и непросвештен", "неразборан и необуздан", најдубље огрезао у "злодјејанију". У њему бесне "домаћа рат и крвопролиће". Убија се тај народ међу собом ("заклаше се", "погибоше", има владика да испише безмало свакога трена), а убија и суседе и пријатеље, као и непријатеље, и то "преко вјере, на правду божију, ни крива ни дужна". Исто тако, а још чешће, хара он и краде, не штедећи никога и ништа, чак ни цркве, па ни владику самога; "зли и опаки људи" размножили су се међу нама (владика ће сваки час ставити под перо, говорећи о њима, речи "лупежи", "зли људи", "злодјеји"); готови су они "на свако зло дјејаније": замећу "зађевице и кавге", и међусобне "зачепице", одлазе у "покрађе", врше "пријеваре", и чине "похаре" и себи и својима. И нису такви они само по изузетку и не чине то у појединим тренуцима, већ je то међу њима најдубље укорењено и њихова свакодневица, тако рећи. "Њихов непослух и махнитост досадио ми je и од здравља ме одвоји", пише владика 1781; "али колико je ови народ тврдоглав и непокоран", јада се и десет година доцније; "будући je ови народ самовољни који иште освету један од другога", наставља и 1796. Тако, и у увек истом тону, у истоме смислу, и безмало стално на исти начин и истоветним речима наставља владика све до последњег свог писма, или "књиге", које исписује пред саму смрт. У првим годинама своје бриге о Црногорцима, владика je додуше још правио нека разликовања: истицао je (1791. године, на пример) да je врло "трудно једнијем самовољнијем и неразборнијем пуком владати, који науке нема, нити господара и кастига над собом ниједнога", али je одмах и додавао да "за све зађевице и кавге" што се дешавају међу њима, и другима са њима, "нијесу сви Црногорци криви него неколико безумнијех злочинацах". Тужио се, исто тако, на "рђава и неваљала дјела", али што их чине "неки безпаметни Црногорци" (опет 1791). Зло je приписивао, у једном часу (1801) насилницима и премоћнима у народу, од којих страдају остали: "како je који јачи тако више зла и неправде чини, а сиротиња плаче и сузе пролијева". После je, и све чешће, многа зла, против којих je покушавао да се бори, и у томе некако истрајавао, почео да приписује општој природи Црногораца, корећи их љуто због тога: "Ви Црногорци хоћете бити врх свакога" (1823).

Није престајао зато владика Петар I да речју и "књигама" саветује и учи Црногорце, и да их моли и заклиње, да живе у "миру и тишини", и у "слози и послушанију", да чувају "вјеру и јединство" и да чине и они онако "како и остали народи по свијету чине". још као млад архимандрит, видећи "зло и крвопролиће што бива међу њима", Петар Петровић одредио je себи поље и циљ деловања: "Мој дуг je радит за слогу и мир." То je затим као владика сматрао првим и основним својим позвањем: "Моја дужност веже ме и принуђа настојати о миру и љубави међу браћом христијанима." Од завађених па и закрвљених тражио je да међу собом "ухвате вјеру" и да "мир учине", да опросте једни другима, или "пребију" и накнаде без крви, "и главе, и ране, и пленове, и свака зла која су учињена". Прве године и безмало првога дана по свом повратку из туђега света владика je писао, настављајући у ствари онде где-је био у мислима као архимандрит: "Ако je мир и слога једному чојку мила, заиста јест и мене једному!" И затим: "Нећу поштеђет мога труда колико више и боље могу за учинити вјеру и јединство, будући je то први и поглавити начин за обранит се непријатељу". Све je то остало и после тога, и за све даље године његовога владања, не само програм његовога рада, него и смисао његовога живота. Али осим тог сталног, и готово свакодневног, улога владике Петра I у кроћењу црногорских нарави и сузбијању најцрње неслоге међу њима, племенске, као и личне, што му je падало као тешки камен на душу, а живот претварало у сталну мору и страдање без краја, владика je имао и непрестане муке да бдије над миром Црногораца са суседством, које je било "под Јармом турским", или којим су владале поједине моћне силе ондашњега света, Венеција, Француска, Аустрија. Тај су мир његови Црногорци, бранећи се, или пак нападајући, и помажући другима да се бране или нападају, кршили стално, обично на претешку своју штету, расап и погибију.

О себи и о положају своме усред "злог и самовољног народа" није се владика варао нипошто, и пре би се могло рећи да je ствари видео црњим и горим него да их je ма у чему улепшавао. Како и са чим да он своје Црногорце задржи у часу кад види јасно да они упорно и безумно срљају у властиту пропаст, и како да их одбрани када због тога почну одмазде или се подигну преопасне претње? Осим "пера и језика", нема он ничег другога на својој страни, и против њих. Стога им притиче сваки час "молећи и заклињући", дакле голим речима само, често унапред свестан да то неће ипак бити од неког јачег дејства; али према своме осећању дуга, он мора да све покуша и да затим око тога упорно настоји. "Ово ви пишем за ваше сопствено добро, испуњајући моју дужност, коју сам вазда испуња", опомиње он Његуше позне 1823, као што je и њих и све остале, опомињао од првог свог државничког чина, "но како не имам силе да Вас принудим на послушаније, тако остајем пред Богом ... чист и прав од свакога вашега и осталијех Црногорацах неприкладнога дјела..." Свестан да га се Црногорци много не боје, он се још надао да ће се они убојати барем гнева божијега, а поред тога, с обзиром на јако осећање чојства и јунаштва које у себи носи сваки од њих, једино још суда потомства, односно историје. Зато je своје савете, захтеве и одлуке, подупирао заклетвама и снажио проклетством, или - ништа мање често и истрајно - спомињао им, са намером да их застраши, издају на Косову и вечну срамоту "проклетога Вука Бранковића". За Бранковића и његову издају он je знао, дакако, као што су знали и сви Црногорци, по народној песми и према увек живој традицији народној. Тако, примера ради, када су некакви мутни људи, из својих разлога, почели године 1789. да наговарају и маме Црногорце да одлазе да служе у туђој војсци, владика их не одвраћа са тога пута само саветима мудрим и разложним, ни једино откривањем суштине читавог тог мрачног посла, већ и изрицањем претешких клетви и призивањем примера срамотне издаје. "А потом ево разумијем и видим", пише он Глуходољанима тада, "да неки људи иду те маме и варају народ да их воде некуђе преко мора, но им немо'те вјероват. Они гледају своју корист, а не како ће вама добро учинити. Није вама тамо пута нако да се брука с вама бије и да друге направљате и поштите, а себе губите и чест и поштење, и гинете за туђу корист, и да трговину од вас чине и ћесу напуњају. И који ће тамо поћи да Бог дв да му тамо буде зли пут и зла срећа, да срамотно погине и да га je анатема како и Јуду предатеља и проклетога Вука Бранковића." још горе пролазе Морачани и Ускоци, којима године 1790. исписује речи тешке као маљеви и страшне као гром: "Зато вас молим и свакога страшнијем именом божијем заклињем, немо'те тога сиромаха ћерати и ту земљу грабити... Који ли неће послушати, такви да je у господа Бога проклет, и да му све буде проклето и злосрећно, а правима да буде Бог у помоћ." - "И који послуша, да му Бог да здравље и мир, и свако добро и срећу", шаље поруку с благословима за оне ретке који ће га чути, јула 1794, "на Стањевиће", али само да би одмах наставио срдито за оне који ће се оглушити: "Који ли не послуша и Бога се убојати не хоће, такви од силнога и страшнога имена Божија да будет проклет и да му погине свака срећа и сваки напредак од његова дома и да зле са свијем домом од крепке деснице божије погине!" Такве тешке клетве, које звуче страшније јер их изриче један духовник, и у име Божије, владика je био принуђен да Црногорцима понавља из године у годину, у предугачком једном низу, и све док се није смирено упутио другоме свету. A понављати их je он морао, јер je одвећ тешко било њему довести Црногорце до разума и послушања, и јер je премного пута он у својим покушајима морао да доживи горчину неуспеха. - "Колико je трудно и главобољно имати дјела с народом неразборнијем и необузданијем", уздахнуо je он не једном. "Њихово злочинство мене не даје мира ни почивала једнога дневи", јаукао je у другим приликама. "Ви ако хоћете право рећ", поручивао je Његушима, 1815. године са Цетиња, "видите да ja с моје стране непрестано по дневи и по ноћи радим да будемо у мир међу собом, па и нашијем сусједима, али молбе, кумства, писање, шиљање, све je то залуду. Ви још ружње и грђе мимо мнозине осталијех чините". - "Зли и самовољни народ иште своју погибељ", јада се он 1816. секретару своме Симеону Орловићу, "и не слуша оно што je за његову ползу, нити предвиди своје погибељи коју сам иште и на себе наводи, а кад му која мука и несрећа дође, онда трчи к мени да ме пита што ће чинити." Његушима je 1823. године, принуђен њиховим поступањем према њему, био приморан да поручи: "Ja сам одавна видио да овдје живјети не могу, и ево дође вријеме да од силе цетињске под старост бјежим из Цетиња... Да међу Турцима живим, не бих толики зулум трпио колико трпим од Црногорацах."

Али, поред бриге о општим стварима, бавио се владика у својим "књигама" и стварима ситнијим, свакодневним, па и личним, од којих се живот иначе састоји. Писао je он тако често о поповима који напуштају своје "инорије", а грабе туђе, и који се ни у својим дужностима, ни у односу према пастви, не држе увек, а гдекада се не држе никако, јеванђеоских начела. И о женама je говорио много, које су или жртве сурових нарави, непросвећености и незнања, па на њих "стављају руке" (као она коју je "неки поп Вуко Поповић из Рисна... непокорник и мутник" тукао и "оскубао"), или их злонамерно срамоте и износе на њих "неваљале и непристојне ријечи за изгубит (им) срећу и поштене" (као једна сирота дјевојка фамилије Обрадовић), или се о њих отимају и туку, не само они који би их хтели за себе, већ и њихове породице (као једном "међу Цетињанима, Баицама и Доњијем крајем") или их пак оглашавају за вештице и прогањају (као што je случај из августа 1830, који je владика отклонио речима: "Ja сам по свијету у нека мјеста ходио и неколико књига читао, и нигдје не нађох, нити ми ко каза, да има вјештица и вједогоња, нако међу слијепим и жалосним српским народом"), или су пак то жене које као јетрве свађају рођену браћу, или беже од живих мужева и бирајући друге "на своју вољу", налазе "проклете и безбожне попове који вјенчају такве бјегунице". И о себи je владика уметао много шта у овим писмима; жалио се на болести које га стижу, или су га стигле, на сваковрсне недаће, велике и мале, које му загорчавају живот, на "инад", зла и пакости, па и крађе, којима му његови Црногорци неблагодарно узвраћају за његово старање о њима, на личне непријатеље најзад, које je имао и он, чак и више но што би се могло очекивати, и за које није показивао ни обзира ("и то je једна кућа от највиших мојијех злотворах") ни хришћанске благости ("а то ми je дошло видећи овога проклетога скота да je не само сваки дан, него сваке уре и минуте гори, ... и он ће ме приђе опридијеленога времена у гроб замити"), спомињао je, затим, своју имовину и своје земље, и опредељивао шта се око њих има да чини, износио je, и све чешће што je залазио у године, своја запажања о приликама, догађањима или људима из прошлости, скорашње или давнашње. Своја казивања, ослањао je, као сваки човек од животне мудрости и искуства, на сентенце и друге облике сажето изречених мисли, које je однекуд знао, из своје лектире или из опште мудрости света, које Je слушао од народа у виду пословица и сваковрсних Других изрека, или их je сам смишљао и формулисао истог тренутка када би му затребале. Тражећи од збора Паштровског, на пример, да дају "вјеру" и да je "учине до Митров дне", подупире тај захтев афоризмом: "У вјеру се ништа не поклања, ни дарива, а вјера je Бог"; залажући се за послушност старијима, која je за њега идеал друштвеног поступања и спас за народ, племена, куће, размишља пишући Његушима: "Ми очима видимо како једна и сиромашна кућа одмах пође напријед када сва чељад слушају једнога старјешину, како ли се и богати дом разури и у несрећу и сиромаштину обрати кад уљезе у њем самовољство и проклети нећо и није ми драго"; за Бјелопавлиће развија мисао против "домаће рати" и неслоге: "Домаћи рат и неслога велика и силна царства разура и у несрећи под туђи бич и јарам обраћа, камоли неће један мали и нејаки народ у такву несрећу обратити; такођер слога и послушаније чини да и мали народ може великим и силним народом постати." Поред тога, уноси владика у своје "посланице", као што je то чинио у својим "предикама", и у сваком другом усменом обраћању народу, а све поводом сасвим одређених појава или тренутака ондашњег црногорског живота поучне причице и анегдоте, с којима се сусрео у својим читањима, као што je она о индијском цару Пиру, који je говорио: "Доста je сваки живио који под туђи јарам није умро!" или она друга о одговору "једнога мудрога и просвијећенога человјека" на питање "који je пријатељ најбољи и која земља јест најбоља?" а који je био (и за који je владика мислио "да je погодио"): "да je добар сусјед најбољи пријатељ и земља да јест најбоља која се најближе куће находи", или пак примеће згодна и сликовита подсећања на познате причице из Библије, каква je она врло позната (из Јеванђеља по Луци, XXI, 2) о удовици која "не бјеше богата што даде два динара милостиње у цркви" или пак она (из Јеванђеља по Матеју, XIV, 4) о светом Јовану Крститељу који није дао цару Ироду "да узме жену брата свога Филипа", па га je овај посекао и трипут му главу закопавао у земљу, а она je стално "из земље излазила и свеђер једнако говорила "Не ваља ти, безакони Ироде, узети снаху за жену".

Тако je владика Петар I, носећи се у временима тешким, превратним и погибељним, с недаћама и неприликама у којима су се Црна Гора и њен народ налазили, или су у њих западали, онда са силама и државама из суседства, или пак далеким, које су судбином те земље и тога народа хтеле да управљају, или да je одређују и мењају, према својој вољи, и најзад, и не мање, са самим Црногорцима, у силној својој тежњи да их измири и сложи, да их изведе из анархије и приведе реду, да их научи поштовању закона, божанских и људских, и да их колико узмогне, обасја зрацима "просвешченија", својим писмима и "посланицама", које je упућивао на све стране, и које су му биле једино, оружје у тој борби, али које заправо представљају његове књиге, сада у смислу ширем и правом, исписивао, тако рећи из дана у дан, своју књижевност.

Није се, међутим, Петар I једини, у време свога дугога владања Црном Гором, користио књижевношћу за утицање на Црногорце да иду за њим и у правцу којим их je водио. Други су то чинили такође, а песничке саставе којима су се служили за пропаганду властите ствари, или идеја за које су се борили, неки су и штампали. Руски генерал-мајор Давид Неранчић-Зорић, Србин из Херцеговине по рођењу, први je у том низу. У време када се заносио сновима о свом успињању на престо не само Црне Горе, већ и све "Сербије", придобио je, или, што ће пре бити, унајмио je некога да стиховима које су Срби волели, десетерцима јуначких песама и онима од осам слогова, прослави њега и његов потхват и позове Србе у борбу. Тако се у неком неозначеном месту - али то ће бити можда Шклов, где je генерал Симеон Зорић, блиски рођак Неранчићев, имао, уз све друго, и штампарију - и неке непознате године - а могла je то бити година 1788 - појавила малена и танка књижица, у српском језику писана а штампана лепом ћирилицом и ондашњим правописом, која je, као сав наслов, имала једино Превозвышеному Господину Ђенералу М.[ајору] и кавалеру Неранчичу на брегу Адрiятике Г..... Б ..... Анонимни писац, који се скривао иза почетних слова Г ... Б ... по свој прилици je "Графъ Беладиновићъ", како je то одавно назначено на једном од преретких њених примерака.^[589] A то je опет највероватније бокељски "конте" Петар Бјеладиновић, који je дуго и верио, чак уз најтеже личне жртве, као официр био у руској царској служби у граничном подручју између Херцеговине и "Млетачке Албаније" и у њој дотерао до чина пуковника, а када га je Русија напустила и заборавила, прибијао се уз разне црногорске депутације у Бечу - поред других, и уз ону из године 1779, у којој су заједно били гувернадур Јован Радоњић и тадашњи "архимандрит и намјесник митрополиској Петар Петрович" - не би ли се, уз њихово залагање, за услуге које им je чинио домогао поново негдашње службе и чина.^[590] Књига припремљена за генерал-мајора Неранчића - који je осим тога, као ознаке овоје будуће власти штампао и новац и дао да се начини лента за некакав замишљени орден - оставља утисак као да je накнадно скрпљена: раније штампаним страницама с песмом која почиње "О Сербијо, некад славна" (и означеним бројевима од 3 до 16) касније су надодате спреда странице на којима долазе наслов, портрет Д. Неранчића и песма с почетком "Јоште зора није забијелила" (и са новом пагинацијом од 1 до 4). Обе песме начинио je човек без песничког дара и оне немају стога никаквих књижевних вредности. Прва, која je у десетерцима, али римованим у паровима, и у којој су више него приметне одлике народне поезије у језику, у стилу, у сликама, слави Неранчића као скорог ослободиоца Србије; не помиње се при том његово име, али се праве на њега јасне алузије речима зора (за: Зорић) и неранжа (за: Неранчић). У зору, говори се у тој песми, вила je кликнула "у србске равнине" и позвала "србску земљу равну" да се весели, јер je "цвијет процватао" у њој "от неранже воћке племените",

који ће прогнат Турке преко гора
док претера преко слана мора
узети ће от Турака крило
што je прије деспотово било.

Кад то чују "србски витезови", обрадују се, скоче "на ноге јуначке", певају и веселе се, у очекивању "сунца" које би их

избавило из турске тавнице,
поновило дворе Неманића
што су сада у Отмановића.

Девојке у колу у песмама славе тог "витеза, јунака", који je, разуме се, главом Давид Неранчић. Друга je песма мало не по свему друкчија од песме која јој у књизи претходи: по стиху, који je овде осмерац, по облику, који сада чине строфе од по десет стихова увек римованим према схеми ababcdcdee, и по садржини, која не представља слављење ниједне одређене личности, већ je то нека врста ламента над тренутном судбином Србије и ватрено позивање у борбу за њену будућност достојну велике прошлости. Песник - или неки "јунак" - јадикује над Србијом "некад славном", питајући се где je сада њена "прва слава" и где су јој (ubi sunt!) некадашњи "краљи, бани и кнезови", где "храбри витезови и ратници", где бојни "барјаци и светло оружје", где ратне "даворије". Србија одговара да су je Турци "озлобили", да су јој се синови разишли по свету, "блага траже, а не славе" и наводи шта би све било да се окрену против Турака, уместо што се гдекад заносе празним хвалама и разметањем. На то долази утеха саговорника Србије:

Ах, не бој се, драга мати! ...
... И сад имаш ти јунаке,
љуте змаје и орлове,
Херцеговце и Бошњаке,
Црногорце соколове,
Рашкоземце и Моравце,
и Приморце, силне лаве,
витезове Подунавце,
Македонце многе славе...
Срам je да ваш род витешки
служи рабом ином роду,
и да носи јарам тешки,
a да није у слободу ...

Позив "Србљима" свих цркава и "закона" да не забораве, и не оставе без наде, "матер драгу, србску земљу плодовиту" и да устану сви у борбу против Турака за слободу, што je предмет, и циљ, и порука песме, израз je ондашњег националног осећања нашег, које je у суштини југословенско и када je, као овде, по облику и оквирима својим српско:

Који јеси цркве римске
држи ти свој закон смјело,
a ти јеросалимске,
држ' и то je свето дјело:
не мрз'те се за законе,
све сте браћа једне крви,
рода славна од исконе,
вољност вам je дуг најпрви,
за закон се не злобите,
но за вољност возљубите
и помните матер драгу
србску земљу плодовиту.

Песма се окончава изричитим захтевом да сваки ко je "витез остроумни" чита ову песму "тихо и потише", и да добро упамти оно што му она поручује ("што ти пјесна ова пише").

Други претендент на престо Црне Горе Софроније Марковић-Југовић и гувернадур црногорски Јован Радоњић, који га je подстицао и подржавао, али и желео у ствари да га користи у својој борби с владиком Петром I, нису могли, а ни хтели, да пропусте прилику да се и сами убрзо не огласе књигом, која je одговор на књигу о генералу Неранчићу, и оспоравање њено на свим линијама; та књига изражава њихово виђење положаја и судбине народа, као и политике коју су они замислили, и за којом и тај народ треба да пође. Књига je то као и она претходна танка и невелика, у опреми заиста неугледној и скромној, штампана у Трсту 1790. године, у тамошњој владиној штампарији, двојезично, италијански и српски, и са насловом, исто тако у два језика, Sulla decadenza della Servia un tempo celebre monarchia, односно Жалосна пјесма о Србији, његда преславној држави, само латиницом, што се текста на нашем језику тиче, и у правопису врло несавршеном, па и сасвим несрећном.^[591] Творац те "песме", писане у доиста одвећ рогобатним и непесничким осмерцима, сликованим у паровима и који на неким местима прелазе безмало у прозу, такође je остао непознат, али он би морао бити баш Софроније Марковић-Југовић, који се и пре тога, у службеном допису Потемкину, презирно и с подсмехом обрачунавао с књигом коју je Неранчић мало пре тога издао. Овде je та књига стално у позадини; излагање непрекидно тече њеним током и редом, а неки стихови, па и цели одсеци, из ње су дословно преузети; али у свему, и свуда, заузимају се друкчија становишта, и смер овог списа, исто тако политичког и пропагандног по суштини и намерама, потпуно je супротан смеру те претходне песме. "Његда славна" Србија, која je у време своје "снаге" била чувена у свету и по оружју, и по царевима, кнезовима и витезовима, пропала je сасвим, због "злобе", "ненависти мејусобне", неслоге "господе и принципа", који су je разделили, и најзад због издаје "у Косово", коју je начинио "Бранковић проклети". После тога

клети Турци навалише
тврде граде заузеше,
бијеле цркве разурише,
многе главе погубише,
младу дјецу поробише
и на зла научише.

Садашња стварност Србије je "жалост без радости". Нема старих витезова и осталих јунака; "оружијем рђа сјела, а веселост у гроб легла". Једну само наду има српска земља:

Црногорце мрке вуке,
те утиру мајци сузе,
многе себи јаде дају,
злотвору се не подају.

Они су сада "прибавили" и своју браћу Брђане, који су "србског рода изабрани". Остали Срби, који "по туђој земљи броде, боље je да се и не роде", јер они "ишту блага, а не славу", и раде за туђе господаре:

да се хоће уранити,
с Црном Гором саставити,
своју волност задобити,
мајку своју избавити
испод ига злобна врага.

Сви "србски соколови" - Херцеговци "љути змаји", Бошњаци "изабрани", "Рашкоземци и Моравци", "витезови Подунајци", "Македонци и Албанци", позивају се да се одазову на гласне вапаје Црногораца, и да поваде "оштре маче" и притекну им у помоћ, "нека Турке стоји јека од нашега посијека", а нека не гледају оне

који јашу на карете,
од Србах су одвојени,
а срамотом погођени,
брке своје побриваше,
а француски научише ...

... Црногорцем помоћ дајте,
неки мачем, неки пушком,
неки сабјом, неки аспром,
неки словом, неки ђелом ...

Како je у току рат ("почеле су кругом рати") - реч je, очигледно, о руско-турском рату, започетом 1787, а окончаном 1792 - у песми се обећава да ћемо и ми "сад устати, ал' умријет, ал' добити, један дан се избавити". Црногорци се позивају да погледају једним оком "пут Русије", другим "на цесара", и те цареве, руског и аустријског, који су "на далека" "песник" моли оно што je, непосредно пред тим, и гувернадур Радоњић молио у Бечу:

Црногорцем помоћ дајте,
од злотвора сачувајте,
клете Турке иждените
и Србију слободите,
себе славу задобите.

У здравље тих истих царева, "московске царице" и аустријског краља Леополда, "цесара, силна змаја", творац овог састава, који je политички проглас стављен у невеште и тврде "стихе", испија вино, додајући да Црногорци

... Бога моле
да даде блага вјетра
и попрати краља Леополда
Константину равну пољу,
и допусти њему вољу
ослободит Свету Гору,
Ђерусолим мјесто славно
ђе ће Леополдо сјести заисто.

Пошто je песма тиме већ била окончана, неко je, како изгледа накнадно - а могао je то бити Софроније Марковић-Југовић још увек, или ко други од Црногораца, само сигурано није могао бити Дубровчанин Франо Долчи, како je једном у претпоставци речено,^[592] јер Долчи je тада, с владиком Петром I, о свему овоме имао друкчије мисли и црногорску политику настојао je да води у другоме смеру - "приложио", заправо једноставно долепио, један одужи текст, који je био разломљен као да су у питању стихови, а у ствари je то била чиста проза. У њему су се, једна иза друге, нашле две сасвим разнородне ствари. Прва je подсећање да Црногорци имају "од тијех силнијех царах" многе грамате - у те грамате, често скупо плаћене, они су гледали као да значе све, а значиле оне нису, обично, ништа - "у чему je обећања доста свом народу црногорском". Друга je била уздизање до самих небеса и до сунца тих царева, који се "поносу боље" и "красотом су љевши" од предуге једне поворке најславнијих јунака, царева и владара, војсковођа и ратника прошлости, од оне најстарије, античке и песничке, па до оне новије - и Србија се нашла међу њима, са својим "Немањом Стефаном" - да се све, у два закључна стиха, оконча тврдњом, колико необичном, толико изненадном, да je од свих њих, али сада и од самога Петра Великога и његове "наследнице Катарине премудре", цар "Леополдо" аустријски "круна више", што "песник" потврђује и заклињањем у Марса и "Јовишу", како овај песник зове бога од њих највишег, Јупитера. Са оваквим идејама, сасвим je природно било да Жалосна пјесна о Србији његда преславној држави скрене на себе пажњу увек будних млетачких власти у Далмацији: генерални провидур Angelo Diedo запленио je два њена примерка које je син гувернадура Радоњића слао брату у Црну Гору, заједно с писмом у коме je овај јављао да je педесет таквих примерака другим путем већ упућено за Црну Гору, и сматрајући све то нимало безазленим послао на увид и високо мишљење "прејасној власти" у Венецији.^[593]

Књига ова, око чијег се писања, затим штампања најпосле растурања у народу, толико много, и тако јако, заузео гувернадур Јован Радоњић, представља књижевни израз и формулацију његове тадашње политике, око које се он ухватио у сурови и беспоштедни коштац са владиком Петром I: испала je боља, јер није "потонула", политика црногорског владике. Радоњић je са пола уста позивао Црногорце да буду уз руску царицу, и уз аустријског цара заједно, али, у ствари, њему je било стало у првоме реду до црногорског пристајања уз Аустрију. То се види и по два стиха стављена, као поента, на крај ове књиге, али очигледно je то и иначе, по читавом држању и по свим потезима црногорског "гувернадура". Снажан ослонац у својој политици нашао je он у аустријском високом официру, Хрвату Филипу Вукасовићу, који je у време руско-аустријског рата, 1788. године, био у Црној Гори, тада као капетан граничарске личке регименте, на челу једне војне мисије, која je отпочела уз црногорски отпор и противљење, а окончала се сасвим неславно. Отпор су Радоњићу давали Петар I и његов пријатељ, а тада и његов савезник и "кореспондент" из даљине, из Беча, Франо Долчи, који су и по Радоњићу и по Вукасовићу главни кривци за неуспех аустријске политике према Црној Гори. За Вукасовића, то су "наопака дјела владике Петра и његовог проклетог друга Долчија"; и требало би, по њему "показати" да je "владика, Долчи и сваки који за њега држи, један Циганин". По Радоњићу, такође, народ црногорски смутили су "наш владика Петар и абат Долчи, који вазда против нас плету лаже у народ; сада Долчи отуда (тј. из Беча) пише, а владика овамо (тј. у Црној Гори) отворено мути: "Ето како Вас превари ваш похваљени принц Кауниц."

Народ Црне Горе и Брда, а тим самим и њихов владика, имали су још једног страшног и веома силовитог непријатеља, и суђено им je било да се и са њим сусретну у одсудном часу и у борби на живот и смрт: победили су и њега. Тај њихов непријатељ, "Махмут самоназвани везир от Арбаније", како га je с презиром спомињао Петар I, или Махмут-паша Бушатлија, како се стварно звао, "који када му што дође и у памети уљезе не разбира што има бити послијед, само да умало наслади своје пожуде", како га je владика окарактерисао, давнашњи je, и заклети, непријатељ Црногораца: једном их je већ љуто потукао и поробио, а пакостио им je стално. Користећи тренутак када je "сва почти Европа мутна и крвава", како je владика писао, скупио je огромну војску и "мислећи да ће се Црногорци издати како су се пређе издали", насрнуо je на њих са три стране у јесен 1796. Али се преварио ужасно и платио je то највишом ценом: страховитим поразом и властитом главом.

У очекивању Бушатлијиних насртаја и у припремању достојног одговора на њих, владика je знао да мора да свој народ окупи и сложи око заједничке ствари, и да га обавеже на јединство и узајамну помоћ у општем рату и одбрани. У том циљу сазвао je он на свето Преображење, 20. јуна, односно, по новоме, 2. августа, 1796, све главаре и старешине и "вес збор черногорскаго обштества" и приволео их да са заклетвом и "целујући честни и животворјашчи крст и свјатоје евангелије" прихвате споразум - одмах прозван Стегом - који je, у том смислу, најчвршће обавезивао сваког Црногорца на заједничко ратовање и међусобну помоћ, као и јединствено поступање у свему другоме. Тај споразум, који je први писани законски споменик Црне Горе, владика je највероватније писао сам, како у уводном и општем његовом делу, тако и у свих шест његових посебних чланова; они носе јасне и несумњиве ознаке његовог начина мишљења и његовога стила, који се лако и одмах препознају. У уводном делу реч je о предстојећој опасности када "Турци, ваздашњи христијанскога рода непријатељи, собирајут војску и чине све војене приправе, радећи ден и ноћ јавнијем и тајнијем начином како би нас и браћу Брђане разурили и под своју власт и тиранство подложили, и ђецу нашу у вечну невољу и робство затворили, и под жестоки јарам у порабоштеније поставили". Посебним члановима "племе племену и нахија нахији" давали су "тврду и чисту вјеру и ријеч од чести и поштења" да ће се борити "ђегође би непријатељ окренуо на нас и на браћу наше Брђане ударио" и да ће помагати један другоме и ратовати сложно за "благочестиву вјеру нашу христијанску", за "љубезное отечество" и слободу, за цркве, манастире и домове своје, за жену и децу своју. Нарочито je много бојазни код владике и у њима било од издаје, и много je сваковрсних обезбеђења од ње: сваки Црногорац, свако село, племе или нахија који би издали, "предају" они унапред "вјечному проклетству, како Јуду издатеља Господњега, и како злочестиваго Вука Бранковића, који издаде Србље на Косову и вјечну мрзост и проклетство од народа на себе привлече и од милости божије отпаде". На издајнике, ако се ови буду нашли, баца се анатема и прети им се страшно вечном "срамотом" и "бесчешћу".^[594]

Али, владика се тада уз свој народ није налазио само када га je опремао и позивао у рат и борбу, ни само у ратним прогласима и говорима, од којих су неки највиши досези српске речитости - ако су, само, верно забележени, - већ и непосредним предводништвом на бојишту. Предвођени владиком, губернатором и својим главарима, Црногорци су крвавог непријатеља Бушатлију најпре у бици на Мартинићима ("у Бјелопавлиће"), потом у оној на Крусима ("у Крусе") "сасвијем побиједили и његову главу одсијекли".

Ове битке, и победе у њима, Црногорцима су, према оценама самога Петра I, које je он више пута поновио, с очигледним поносом, не само прославили име, јунаштво и слободу "по свијету", него су учиниле да се они спомињу "у историје, то јест у књиге штампане", и да "сви европејски народи" за њих знају и да их "почитују за народ славни, поштени и уздани, који своју слободу познаје и својијем оружјем брани". Оне су и прекретне тачке у црногорској историји: захваљујући њима, Црна Гора je у свести и очима света почела да постоји као државна посебност и нека целина, а владика Петар I од њих, и од времена које им je непосредно следило, прегао je свим својим силама да ради, постојано и веома доследно, на преображају земље у организовану и на закону утемељену заједницу. "Послије ове Богом вам дароване побједе и добића", каже владика у једном од каснијих својих осврта на то време, и на оно што je чинио у њему, "све моје мисли, сва моја жеља и све моје рађење бјаше обраћено да ви уредите међу собом суд и правитељство, на приличних вољности ваше законах, који ће народом владати и суд проводити, самовољство искоријенити, мир и спокојствије утврдити са сусједним и осталим државам, ђе би потребно било одговарат и учинит да добри људи буду поштовани а зли кастигани..."

Прве основе уређењу Црне Горе у организовану државу положио je владика Петар I Закоником обштим црногорским и брдским, који су, на основу текста што га je он припремио и написао донели главари и старешине, као и поједини представници племена и области Црне Горе и Брда на сабору у манастиру Стањевићи 18 (односно 30) октобра 1798. године. То je законик грађански и кривични; дефинишу се у њему ред и начин поступања у међусобном одношењу људи, који се захтевају, и прописују се строге казне за све оне који донета правила крше; преступи су ти: издаја, убиство, рањавања, туче и повреде, напаствовање других, двоженство и прељубе, лупештва; осим тог кривичног, у два члана регулишу се неки имовински односи: начини продаје непокретне имовине и наплаћивања дугова или накнада за преступе као што су "плијен, или која штета и похара". Неколико година доцније показало се неопходним да се Закон допуни даљим одредбама, па je на новом народном збору, окупљеном опет око владике, на Цетињу, 17 (заправо 29) августа 1803. донето још седамнаест његових чланова.^[595] Њих није више писао сам владика, али су његове идеје и становишта његова уграђена у те чланове. Од значаја су међу њима нарочито они којима су се у Црној Гори уводили "правитељство" и уређивали судови, о којима je Петар I не само размишљао, него и говорио много пута и у разним приликама за протеклих деценија. Разумљиво би било и иначе, али када je реч о Црногорцима онога времена, разумљиво je још далеко пре да овим Закоником нису могли бити ни брзо, а ни једноставно отклоњени сви облици живота и међусобних одношења укорењени и устаљени племенском организацијом црногорског друштва, и тврдокорно одржаваним и чуваним вековима, али су створени неки најнеопходнији услови за прелазак на нове, и савременије, на писаним законима изграђене, и јасно назначене форме друштвеног устројства. Владика Петар I у толиким својим доцнијим писмима и говорима Црногорцима просуће још многу горку сузу молећи, преклињући и заклињући свој народ да напусти дотадашње своје и често управо варварске навике и да живи по тим новим уредбама "просвјешћеног" и цивилизованог друштва. Отпори су долазили са многих страна, а не само из народних "низина"; "правитељство и суд црногорски јест драча у очи гувернадуру, властели, а и многијем", писао je владика 1807, на пример. На тренутке се добром и увелике већ старом владици чинило да je и постигнуто оно што je он "срдцем и душом желео", не би ли се Црногорци прославили "пред свијетом" и своју слободу још више утврдили. "Молих Вас", казује он Црногорцима 1825. године, "да кулук и правитељство поставите, на законах обштим согласијем сочињених, да правитељство народом влада и да народна дјела управља, а кулук да зле људи фата и на суд доводи, како што се у цијели свијет чини, јер без тога не могаше бит ни слава ни слобода ваша утврђена, ни дуговјека. И ви тако учинисте: кулук и правитељство постависте, да законик царствује и да je сваки законику подложан. Настаде дакле законик међу вама, настаде суд и правда, мир и тишина, вријеме срећње и блажено, радост и весеље за добре и богобојазне људе и за нејаку сиромаш и сиротињу, престаде самовољство, престаде домаћа рат и крвопролиће." Владика то стање у друштву Црне Горе настало после увођења Законика слика као праву идилу, иако оно такво није било, и чак било je у свему далеко од тога. "Не бјеше већ домаће рати ни боја, не бјеше покличи: 'Ко je витез!' ни витеза ни домаћи бој, не чујаше се колежа ни тужбање, не виђаше се лица мушкога ни женскога огреботинах крвава и нагрђена, ни главе црном капом, ни црном марамом покривене... Путник мирно путоваше, трговац слободно трговаше, работник своју работу весело работаше и чобан своју стоку без страха пасијаше и Богом благословена тишина на све стране прибиваше..."

За тих деценија Петар I и Франо Долчи, његов "кореспондент" и саветник, а потом и секретар, а увек пријатељ, непрекидно имају истоветно држање пред догађајима и стално у истом смеру покушавају да нађу излаз за Црну Гору из судбоносних и драматичних заплета у које ту земљу увлаче велике светске силе. Када су ти излази прави, они су их заједнички нашли; када су само привидни и сасвим погрешни, они су заједно залутали. Од године 1798. Долчи се одлучио да коначно пређе у Црну Гору, у којој ће постојано и храбро остати до последњег свог часа. И ново усмерење Црне Горе на Французе, које су владика и он покушали да остваре, после низа тешких и узастопних разочарења у Русију, њихово je дело. Што су се последице сручиле само на Долчија, и што je једино он, од суђења децембра 1804, и смрти ноја га je снашла убрзо затим, обележен жигом издајника, само je случај и несрећа, али то није казна за издајство, јер њега није било. Када се данас листа опсежан свежањ Долчијевих писама, затим када се читају његове књижевне творевине, а нарочито његова књига Pensieri, коју je, негде пред крај живота, писао у Црној Гори, "разговарајући са живима и мртвима", и која je остала за њим у рукопису, тешко je не помишљати на велики и стални, а сада немерљиви и несагледани утицај који je "несрећни абат" из Дубровника могао вршити на владику у његовим гледањима на ствари, догађаје и људе, и затим у његовим одлукама и у његовим реформама. Размишљајући о темама какве су слобода, тиранија, демократија, рат и мир; потом: разум, истина, филозофија, историја; па: вера, хришћанство, толеранција, инквизиција; онда: свет, град, село, богатство, сиромаштво, једнакост, праведност; и најзад: врлина, заслуга, нада, срећа, слава, пријатељство, самољубље, самоћа, Долчи je назначавао обрисе једне филозофије света, живота и човека која je типична за његов слободоумни и просвећени век. Смрт Долчијева била je нужност свирепе и неумитне историјске логике: у часу када се политика једне мале, себи недовољне и од великих заштитника ипак зависне земље морала заокретати, овакве трагичне смрти у исти мах су и искупљења, и опомена. Долчи je, сва je прилика, плаћао сам за све, и плаћао нарочито за владику, кога je имало да снађе нешто слично, али чему je он, услед стицаја околности, срећно измакао. A Долчијев страшни крај у подрумима манастира Стањевићи имао je да буде углед свима који би убудуће долазили у искушење да шурују "с нашијем злотворима" и да наносе "нашему отечеству прежестоки ударац и безглавије пред великим протектором нашијем, јего императорским величеством ... самодршцем всеросиским".

У мукотрпном свом послу управљања Црном Гором и њеном судбином, у свакодневном (настојању да самовољне, непокорне и међусобно закрвљене Црногорце умири, сложи и приведе закону и реду, и у дугој и са променљивом срећом вођеној, и тек на крају добијеној, борби са губернатором и другим својим противницима за целину и јединственост своје власти, и за њено првенство, владика Петар I није се никако хтео одрећи могућности које су му тада давали стихови. У народу који ратује тако рећи без престанка, и у коме живот тече у атмосфери скоро стално епској, народна песма није само од највећег значаја, већ и од најмоћнијег утицаја: Црногорац очекује од гуслара да сазна суд историје, желећи да за оно што чини чује глас похвале, страхујући истовремено да то не буде глас покуде. Владика, коме су, народне песме најдубље усађене у биће и свест, као и сваком другом Црногорцу онда, знао je да се неке његове мисли и поруке могу још боље и делотворније пренети песмом, но говорима и "књигама" - које, уосталом, мало ко из народа његовог и уме да чита - а није био вољан ни да виђење неких догађаја, свеједно да ли из прошлости црногорске или од оних у којима je сам имао виднога удела, као и суд о њима, препусти у потпуности другима. Писао je те песме владика - јер он их je писао, мада се не може искључити ни то да их je, или да je неке, и певао - у народним стиховима, осмерцу и десетерцу, и у начину народном, али најчешће са сликовима, било у паровима (aabb...) било укрштеним (abab), као што je такве стихове писао народски песник Андрија Качић Миошић, и са неким особитостима Качићевим у речнику, у обртима, у стилу. Од тих песама владичиних нису остали његови рукописи, а није их он ни штампао за живота; све су потом отишле на разне стране, а неке су доспеле и у књиге других песника, у којима није назначен њихов творац. Зато се дуго није знало, а и сада се не зна баш до краја, ни потанко, ни колико je, и којих све, песама те врсте владика укупно испевао, ни када су настале песме за које je, тек у наше дане, установљено да им je он аутор. Путоказ за њихово откривање и распознавање дао je Вук Караџић, у чијим су се збиркама, и у чијој су се оставштини, те песме очувале махом, а који je o њиховом ауторству записао одлучне чињенице; даљи посао њиховог идентификовања обавила je наука.^[596] У најкраћем та историја je оваква. У четвртој књизи Народних српских пјесама, коју je издао у Бечу 1833, Вук je под бројем 10. штампао песму Бој Црногораца с Махмут-пашом, за коју je рекао да je забележио од Црногорца Ђура Милутиновића, који je "негде око 1809. г. донео Карађорђији писмо од црногорскога владике, па потом и заостао у Србији", а под бројем 11. песму Опет Црногорци и Махмут-паша, за коју je тврдио да ју je "преписао" "у Крагујевцу од једног Црногорца". Много година доцније, у трећем издању исте, четврте своје књиге, сада под насловом Српске народне пјесме, Вук je у напомени уз прву од те две песме ставио белешку која се у ствари односи на обе, и по којој je његово мишљење да je и једну и другу песму о црногорским бојевима с Бушатлијом - прву о бици на Мартинићима, другу о оној на Крусима - "начинио црногорски владика Петар I (садашњи Свети Петар)", па су оне после "ушле у народ и идући од уста до уста колико се могло догоњене према народнијем пјесмама". На том месту Вук je обећао да ће у предговору исте књиге, који je писао доцније, говорити више о тим песмама, али je у самом предговору затим своје обећање порекао, јер није могао о њима казати "ништа као што би требало", пошто га je мучила и збуњивала "беспрестана главобоља". Својим непогрешним чулом Вук je осетио да песме нису аутентично народне - неке појединости, а и сликови у њима на то јасно указују - него да су састави "ученог" песника, и да су потом "догоњене према народнијем песмама". Тај "учени" њихов творац није, међутим, и прави песник: обе његове песме нису друго до опширно, и заморно, низање појединости о свим догађајима око тих битака и у њима, с помињањем безмало сваке важније личности која je у борбама учествовала - и владике међу њима, уз пуно похвалног истицања његовог деловања и његовог предводништва - и припадају стога слоју такозваних хроничарских епских песама; у њима нема измишљања, нема много књижевних својстава, нема лепоте.

За успостављање пуног опсега песништва црногорског владике Петра I Вук je учинио и нешто више. У својим хартијама сачувао je он преписе шест песама, које све имају за предмет поједина збивања или личности из историје црногорске у XVIII веку: о пуковнику руском Михаилу Милорадовићу који je као посланик Петра Великога Црногорцима донео марта 1711. године цареву "грамату"; о чувеној, а толико у сумњу довођеној, бици на Царевом Лазу 1712. године; о Ћуприлићу везиру и његовом покушају из 1714. "да похара ломну Црну Гору"; о удару Турака на село Трњине 1716. године; о боју Црногораца с Турцима 1756. и о Шћепану Малом (1768). За њих je Вук забележио да их je "градио црногорски владика Петар I", а да их je њему "написане донио из Црне Горе 1828. г. и у Крагујевцу предао Петар Марковић". Лако може бити да je те песме владика црногорски послао Вуку на његово дуготрајно и упорно наваљивање да му сакупља народне песме из Црне Горе: могао je владика мислити да би тако на најлакши начин могао услишити ову Вукову жељу. Али, Караџић се није могао варати о правој природи и пореклу тих песама, мада je знао, и у овој je белешци написао, да je песме штампао Сима Милутиновић-Сарајлија у својим Пјеванијама (1833, 1837) као песме народне, и да их je из Милутиновићевих књига Петар II Петровић Његош пренео у Огледало србско (1845). Нe без извесне злурадости, Вук je, како и сам наглашава, све то забележио са циљем да се зна "да je оно што су ове пјесме у пјеванији Симе Милутиновића и у Горском (погрешно, уместо: Српском) огледалу друкчије додавао Сима Милутиновић". Сам Вук није те песме никада штампао јер je знао да оне нису никако народне и јер je одвећ очигледно било колико су оне песнички биле слабе.

Песник и историчар књижевности Трифун Ђукић заокружио je најпосле оно што би се, с извесном добронамерношћу истина, могло назвати песничким делом - боље би било рећи: делом у стиховима - црногорског владике. У књижици песама Неколике пјеснице - старе, нове, преведене и сачињене С. М. Сарајлијом штампаној 1826. у Лајпцигу, он je уочио четири песме, које су уместо другог каквог наслова имале ознаку Црногорска и одговарајући редни број, и уз које су још стајале и године њиховог настанка (1798. и 1806. за прве две, и 1813. за две преостале). Сима Милутиновић уверавао je своје читаоце да му je те песме дао извесни Тома Милутиновић Морињанин, трговац и пријатељ његов, и пријатељ владике Петра I, али да му он "није умио, или утајао казати, тко их je сачинио". Ђукић je, што на основу унутрашњих својстава тих песама, што поклањајући веру неким вестима из литературе, утврдио да je непознати "сочинитељ" њихов у ствари владика црногорски. Њему те песме и пристоје, сасвим добро, по мислима и идејама које су у њих стављене, и по језику којим су испеване, али осим што употпуњују репертоар владичиног песништва, немају оне неких других вредности, песничких поготово. Прву међу њима, која je из 1798. године, и која je у десетерцима, са сликовима, и писана у начину и изразу Андрије Качића Миошића, неко je доцније назвао Поучење у стиховима, што јој добро и одговара, јер се у њој слушаоцу саветује да прихвати, за живот, нека политичка, верска и морална становишта, која су дакако противтурска, патриотска и хришћанска. Песма названа II црногорска, писана 1806. у осмерцима, сликованим у паровима (aabb ...), Молбено je обраћање руском цару да помогне усталој Србији, која ратним делима жели

турски јарам сврћи,
себ' слободу драгу стећи,
коју бјеше изгубила,
по издаји злоковарна
клета Вука Бранковића ...,

да утврди своју слободу и "в род и родов' буде силна", Да обнови цркве и олтаре, па да та "наша општа мати, са својим витезовима, "границе распространи", "Босни пружи руке" и "састави сву државу", напокон

нек утврди правитељство
и уреди духовенство,
нек заведе судилишта
и полезна училишта,
да царствује и да цвјета
у Србију правда света.

Песмом III црногорска, која je у осмерцима с парним римовањем такође, владика je поругом и позивима да се покаје за "дјела сва опака" узвратио Котору у његовим невољама 1813. за издајство и превару које je њему тај град учинио мало пре тога у познатим догађајима у Боки Которској. Песма IV црногорска у десетерцима слави владику и његово ратовање по Боки и против "паше скадарскога", и стиховима као што су

Еј, владико, изворе нам среће,
дочекао и радости веће!
Испун' Боже, вјерна т' Срба жеље
дај достојну м' живот и зачеље!

толико прославља владику црногорског да можда и није баш у свему његова.

Изван овога циклуса још je једино Пјесма Карађорђу која je једна непесничка глорификација Карађорђа и ослобођене Србије, у десетерцима са сликовима, какву би написао и Качић, да je дочекао та времена. Као Качић, владика доследно проводи сликовање једног десетерца другим; он се, као Качић, слушаоцу обраћа речју "побре"; и као Качић, за своје се стихове, као извору, обраћа историјама, оној Ранкеовој пре свих. Са устанком и ратовањима под руководством Карађорђа Србија je поново задобила слободу и стекла славу у свету, а себи срећу у којој сада цвета:

Колико je српскога народа
што се зове славенскога рода
међу водом Савом и Дунавом,
међу Дрином и вељом Моравом,
сваки своје дневи препроводи
у весељу и драгој слободи.

Српским витезовима остаје да даље прогоне Турке

преко Босне и Херцеговине,
да се с Црном Гором саједине,
којано je, побре, од старине
у слободи вазда пребивала,
за слободу крвцу прољевала,
како и сад што je пролијева ...

Песму je ову, која je по своме карактеру заиста ода, како je и називана, штампао Димитрије Милаковић у цетињском календару Грлица за 1835. годину, с изричитом тврдњом да je она "спјевана покојнијем митрополитом Петром Петровићем Његошем на похвалу покојноме Карађорђију Петровићу".

Последње године живота владика Петар I провео je врло много, не одричући се ипак ни на час старања и бриге о земљи и народу, забављен послом тако драгим старијим људима: читао je историјске списе и прибирао документе, тражећи вести о историји црногорској, коју je, разуме се, осећао и схватао као знатни и часни део историје српске. Од историчара најрадије je листао "Мавраурбина, дубровачког архимандрита" - познати je то барокни историчар Мавро Орбин, бенедиктинац дубровачки - а од докумената највише се користио царским "граматама", које je имао при руци, у своме архиву; много je знао и годинама већ памтио из народног предања. Оно што je тим начином прибрао, представљало je коначност његових сазнања о повести "србскога рода", коме je припадао. У дугим и честим својим разговорима са песником Симом Милутиновићем Сарајлијом, који му je тада служио као секретар, исприповедао му je, а делом и песмама потврдио, повест своје земље и народа, који je то што je од владике слушао узео као основу овоје Историје Црне Горе. После je стари владика и сам ставио на хартију све што je o прошлости своје земље успео да докучи, и та Кратка историја Црне Горе, која je штампана тек посмртно, у Грлици, "календару црногорском за годину 1835", последњи je његов спис, чак ако међу списе његове убројимо и једну карту Црне Горе, невешту и доста овлашну, коју je владика даровао пољском слависти Кухаском у време посете његове Црној Гори.^[597] Кратка историја Црне Горе дело je књижевно, колико историографско: предмет му je историја црногорска од времена раних и средњовековних када се под именом Горње Зете "састојаше" у њој и Црна Гора, која je "свагда нераздвојно" имала "своје владателне банове, како пређе српскијех царах од Неманића дома, тако и по пресјеченију те царске фамилије, не хотећи признати Вукашина цар-убицу за својега краља остале бјеху под владом својијех кнежева од Балсића, о којима Мавраурбин, дубровачки архимандрит, напомиње", ту историју владика води најкраћим путем до времена владике Данила, а књижевно у том делу чине приповедни одсеци његови - као онај са предањем о настанку владарског презимена Црнојевића, на пример - и његова лепа и речита проза. Није неприметно да je владика Петар I Кратку историју Црне Горе писао и да би показао континуитет владања у Црној Гори, који je легитимно и за стално прешао у руке "митрополита црногорских", који су тешко бреме прихватили "по необходимој нужди", а не "господствољубија и славољубија ради, како они говоре, који ни најмањега поњатија и знања о стању Црне Горе и црногорскога митрополита немају", како Петар I, помало љутећи се, додаје у једном свом "примјечанију" уз властити текст. Историчари не цене много ово дело црногорскога владике, жалећи што оно није рађено раније и дуже и што није испало критичније. Суд историчара књижевности, међутим, мора о њему да буде повољнији, не блажи, па стога свакако и праведнији.

Када je стари владика Петар I Петровић Његош на Лучин-дан 30. октобра 1830. склопио очи заувек, окружен народом који je плакао и који га je поштовао и волео много више но што се њему то икада чинило, окончано je, са њим, и једно дуго поглавље у историји књижевности Црне Горе, а отворила се, истовремено, и следећа њена страница.

Напомене