Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Пројекат Расто Скадар: Историја: Енвер Хоџа и југословенско-албански односи

Енвер Хоџа и југословенско-албански односи

Хронологија важних догађаја

Из књиге: Милорад Коматина, Енвер Хоџа и југословенско-албански односи, НИУ Службени лист СРЈ, Београд - 1995.

Енвер Хоџа рођен је 16. октобра 1908. а умро 11. априла 1985.
Миладин Поповић на партијском раду у Албанији од јесени 1941. до 23. IX 1944. Убијен је 13. марта 1945. у Приштини.
Душан Мугоша први краћи боравак у Тирани септембра 1941, а затим од октобра 1941. до маја 1944. на партијском раду у Албанији.
Оснивачка конференција КП Албаније уТирани 8. новембра 1941. када је изабран Привремени ЦК КПА.
Душан Мугоша пошао из Албаније 25. маја 1942. а стигао до Врховног штаба НОВ и ПО Југославије у Гламоч, после 82 дана, августа 1942. Из Гламоча кренуо за Албанију са Блажом Јовановићем 3. октобра 1942.
Прво Титово писмо ЦК-у КПА, послато по Блажу Јовановићу, из Гламоча 22. септембра 1942.
Народноослободилачка конференција Албаније одржана 16. септембра 1942. у Пези, са циљем да се обједине све патриотске снаге које су за борбу против окупатора. Изабран Главни народноослободилачки одбор.
Блажо Јовановић кренуо за Албанију из Гламоча 3. октобра 1942. стигао у Лабинот 16. децембра исте године. Остао у Албанији до 1. априла 1943.
Прва земаљска конференција КПА одржана у Лабиноту од 17.-22. марта 1943. уз присуство и помоћ делегата ЦК КПЈ Блажа Јовановића, прочитано писмо КИ о признавану КПА као и писмо Тита у којем даје сугестије за развој НОБ у Албанији. Изабран ЦК КПА а за његовог секретара Енвер Хоџа.
Првих дана маја 1943. објављена одлука о распуштању КИ. Светозар Вукмановић-Темпо боравио први пут у Албанији марта 1943. а затим августа исте године. Оба пута имао разговоре са Миладином и Енвером, као и неким члановима ЦК КПА.
Врховни штаб НОВ Албаније формиран 10. јула 1943. Енвер Хоџа постао политкомесар ВШ.
Албанско-југословенски инцидент у Дебру, октобра 1943. о формирању власти у ослобођеном Дебру. Писма о томе Темпа Хаџи Лешиу и писмо Енвера Хоџе X. Лешиу.
Енвер Хоџа именован за команданта Главног штаба НОВ и ДОА маја 1944.
Антифашистички конгрес НОО Албаније у Пермету 24-28 маја 1944.
Војна мисија НОВ и ПОЈ код Главног штаба НОВ Албаније у саставу Вељо Стојнић, Војо Тодоровић, Саво Станојевић и Нијаз Диздаревић пошла из Бариа за Албанију 29. августа 1944.
Бератски пленум ЦК КПА (II пленум) одржан 23. новембра 1944. На пленуму жестоко критикован Енвер Хоџа.
28. новембра 1944. ослобођена Тирана а град последњи у Албанији - Скадар, ослобођен 29. новембра 1944.
Вељо Стојнић именован за посланика у Албанији априла 1945, на којој дужности остао до октобра исте године.
Нијаз Диздаревић био у Албанији од августа 1944. до априла 1945. на дужности секретара Војне мисије.
Влада Енвера Хоџе затражила јануара 1945. признање од владе СССР, САД, ВБ и Француске.
Југословенска влада признала владу Е. Хоџе 28. априла 1945.
Уговор о узајамној помоћи између Југославије и Албаније потписан 20. фебруара 1945.
СССР признао албанску владу после избора за Уставотворну скупштину 2. децембра 1942. ВБ, такође, тада признала албанску владу.
Милован Ђилас посетио Албанију маја 1945.
Албанија тражила пријем у ОУН децембра 1945.
Шеф југословенске делегације Едвард Кардељ 25. јануара 1946. писмом Савету безбедности подржава пријем Албаније у ОУН.
Пети пленум ЦК КПА 21. фебруара 1946. искључио Сејфулу Малешеву из Бироа ЦК, због прозападне оријентације.
Тезе Е. Хоџе о ревизији одлука Бератског пленума Политбиро КПА одбацио 9. јуна 1946.
Званична посета Енвера Хоџе Југославији од 23. јуна до 2. јула 1946. За време посете потписани споразуми између Југославије и Албаније о економској сарадњи, о робној размени и плаћању, о оснивању југословенско-албанских друштава и споразум о кредиту који Југославија одобрава Албанији.
Уговор о пријатељству и узајамној помоћи између ФНР Југославије и НР Албаније потписан у Тирани 9. јула 1946.
На Мировној конференцији у Паризу, августа-септембра 1946. члан југословенске делегације Моша Пијаде иступа више пута у одбрану територијалног интегритета Албаније као и за признање Албанији статуса придруженог савезника антифашистичке коалиције. Боравак Енвера Хоџе у Паризу, септембра 1946. поводом Мировне конференције. Том приликом сусрет Мотов-Кардељ-Хоџа.
Саво Златић, као делегат ЦК КПЈ код ЦК КПА, упућен у Тирану 7. августа 1946., на којој дужности остао до јуна 1948.
Уговор о усклађивању привредних планова, о царинској унији и изједначењу валута између Југославије и Албаније потписан у Београду 27. новембра 1946.
Проширени пленум ЦК КПА 18-20. децембра 1946. подржао потписане економске уговоре са Југославијом. Поражени прикривени отпори Наку Спира спровођењу тих уговора.
Разговор Стаљина са Кардељом у Москви априла 1947. о Албанији.
Прво писмо ЦК КПЈ, са потписом Ј. Б. Тита за ЦК КПА, јуна 1947. у којем се тврди да се у албанском руководству искристалисала једна линија у антијугословенском духу.
Посета Е. Хоџе Москви 14-26. јула 1947. после које се све више примећује криза у албанско-југословенским односима.
Југословенско-бугарски разговори на Бледу 30, 31. јула и 1. августа 1947. о Балканској федерацији.
Информациони биро неких комунистичких и радничких партија (ИБ) основан септембра 1947. у Пољској.
Друго писмо ЦК КПЈ ЦК-у КПА новембра 1947. у којем оптужује Е. Хоџу да мења политику према Југославији после посете СССР-у. Посебно указује на ометање економске сарадње од стране Наку Спируа. Писмо ЦК КПЈ подржала већина у ПБ ЦК КПА.
Посета Е. Хоџе Софији децембра 1947. Потписан Уговор о пријатељству, сарадњи и међусобној помоћи између две земље.
Саво Златић предложио ЦК КПА децембра 1947. федерацију Албаније и Југославије.
Телеграм А. Ранковића Е. Хоџи, јануара 1948. у којем предлаже да се сектор Корче прогласи југословенском војном зоном.
На позив Стаљина М. Ђиласу у Москви на разговоре о Албанији јануара 1947.
Састанак код Стаљина 10. фебруара 1947. Кардеља и Димитрова о Балканској федерацији.
Осми пленум ЦК КПА 28. фебруара - 8. марта 1948. на којем поражена просовјетска струја, односно потврђена оријентација за чврсту сарадњу са Југославијом.
Писмо Е. Хоџе Ј. Б. Титу 13. марта 1948. у којем приговара што о разговорима за стварање федерације Југославије, Бугарске и Албаније сазнаје из Софије, а не из Београда, и изражава сагласност за формирање федерације.
Криза југословенско-албанских односа. Писма Е. Хоџе Ј. Б. Титу 17. марта, 22. априла и 23. маја. Одговор Титов Енверу 22. априла и на крају Ђиласов Енверу маја 1948.
Криза совјетско-југословенских односа. Писма ЦК СКП (б) 27. марта, 4. и 22. маја 1948.
Резолуција ИБ против КПЈ 28. јуна 1948.
Једанаести пленум ЦК КПА 13-24. септембра 1948, напади на Југославију са позиција резолуције ИБ.
Први конгрес КПА 8-21. новембра 1948. на којем усвојена дугорочна непријатељска политика према Југославији.
Кочи Дзодзе ухапшен 2. децембра 1948. на процесу од 12. маја до 13. јуна 1949. осуђен на смрт стрељањем.
Југославија обуставила рад свога Посланства у Тирани 4. јуна 1950., а Албанија свог Посланства у Београду 22. новембра исте године.
Смрт Ј. В. Стаљина марта 1953.
На иницијативу Југославије децембра 1953. потписан споразум са Албанијом о испитивању и решавању граничних инцидената и споразум о обнови граничних ознака.
Обновљен рад југословенског посланства у Тирани. Предраг Ајтић предао акредитиве 17. септембра 1954. а албански посланик у Београду децембра 1954.
Совјетска делегација са Н. Хрушчовим на челу у посети Београду 26. маја до 6. јуна 1955. Потписана Београдска декларација.
Е. Хоџа 25. маја 1955. послао писмо ЦК КП СС у којем изразио противљење посети Хрушчова Југославији.
Двадесети конгрес КП СС фебруара 1956. Тајни реферат Н. Хрушчова о Стаљину.
Конференција КПА за срез Тирану (Тиранска конференција) 14.-20. априла 1956. Покушај дестаљинизације КПА.
Распуштен ИБ априла 1956.
Трећи конгрес КПА 25. јуна до 3. јула 1956. Курс за нормализовање односа са Југославијом, али остаје осуда К. Дзодзеа и других који су осуђени на антијугословенској основи.
Догађаји у Мађарској и Пољској у јесен 1956. повод Е. Хоџи да обнови нападе на Југославију.
Стрељани Лири Гега, њен муж Дали Ндреу и југословенски држављанин Петар Булатовић новембра 1956.
Титов говор у Пули новембра 1956. оштар одговор Енверу.
Панајот Пљаку, помоћник министра народне одбране Албаније пребегао у Југославију маја 1957.
Програм СКЈ, априла 1958. нови повод за нападе КПА на СКЈ.
Посета Н. Хрушчова Албанији 25. маја до 4. јуна 1959.
Састанак 81 КРП у Москви новембра 1960. Енвер се супротставио политици Хрушчова.
Лири Белишова искључена из ПБ КПА, као просовјетски елемент новембра 1960. а затим процес и стрељање адмирала Теме Сејку, такође, као просовјета.
ССИП објавио 1961. Белу књигу о непријатељској политици владе Албаније против Југославије.
Од априла до јула 1961. размењена писма између КП СС и КПА. На 22. конгресу КП СС Хрушчов отворено напао албанско руководство, чему се супротставио Чу Ен Лај. Е. Хоџа 7. новембра 1961. отворено напао КП СС. Раскид односа између Албаније и СССР. Смену Н. Хрушчова 1964. у Албанији дочекали као своју победу.
Пети конгрес КПА 1.-8. новембра 1966. у знаку јачања репресије над људима, спровођења "културне револуције" у Албанији и антијугословенског курса.
У Уставу од 1967. Албанија се проглашава првом атеистичком земљом у свету.
Упад трупа неких земаља ВУ у ЧССР 21. августа 1968.
Албанија отказала ВУ 5. септембра 1968. Енвер настоји побољшати односе са Југославијом.
Немири на Космету 1969. Енвер их подржава и условљава развој југословенско-албанских односа стањем на Космету.
Посланства у Тирани и Београду подигнута на ранг амбасада и размењени амбасадори 1971.
Из ЦК КПА искључена група "либерала" Ф. Пачрами и Т. Лубоња на 4. пленуму 26-28. јуна 1973.
На 5. пленуму ЦК КПА јула 1974. ликвидирани највиши војни руководиоци Албаније. Бећир Балуку, министар народне одбране, Петрит Думе, начелник Генералштаба, Хито Ћако, начелник политичке управе Арбије и други.
СИВ донео одлуку о изградњи железничке пруге Титоград - албанска граница 1974. односно о повезивању железничких пруга двеју земаља.
На 7. пленуму ЦК КПА 26-29. маја 1975. ликвидирана група највиших привредних руководилаца Албаније: Абдил Келези, председник планске комисије, Кочо Теодоси, министар индустрије и рударства, Кић Нђела, министар трговине и други.
Кина отказала кредите Албанији 7. јула 1978. Пре тога, размењена писма између ЦК партија двеју земаља. Смрт Ј. Б. Тита 4. маја 1980. Ескалација нереда на Космету у пролеће 1981.
Осми конгрес КПА 1-8 новембра 1981. пружио јаку подршку албанским сепаратистима на Космету и заузео веома оштар став у осуди југословенске политике према албанској мањини у Југославији.
На пленуму ЦК КПА од 17. децембра 1981. изнесена монструозна оптужба против Мехмед Шехуа. Мехмед Шеху извршио самоубиство.
Уследило незапамћено, чак и за албанске прилике, "чишћење" у партијским и државним структурама. Ликвидирани министри народне одбране, унутрашњих послова, спољних послова и многи други.
Смрт Е. Хоџе 11. априла 1985.