Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Projekat Rastko Skadar: Istorija: Enver Hod�a i jugoslovensko-albanski odnosi

Enver Hod�a i jugoslovensko-albanski odnosi

Hronologija va�nih doga�aja

Iz knjige: Milorad Komatina, Enver Hod�a i jugoslovensko-albanski odnosi, NIU Slu�beni list SRJ, Beograd - 1995.

Enver Hod�a ro�en je 16. oktobra 1908. a umro 11. aprila 1985.
Miladin Popovi� na partijskom radu u Albaniji od jeseni 1941. do 23. IX 1944. Ubijen je 13. marta 1945. u Pri�tini.
Du�an Mugo�a prvi kra�i boravak u Tirani septembra 1941, a zatim od oktobra 1941. do maja 1944. na partijskom radu u Albaniji.
Osniva�ka konferencija KP Albanije uTirani 8. novembra 1941. kada je izabran Privremeni CK KPA.
Du�an Mugo�a po�ao iz Albanije 25. maja 1942. a stigao do Vrhovnog �taba NOV i PO Jugoslavije u Glamo�, posle 82 dana, avgusta 1942. Iz Glamo�a krenuo za Albaniju sa Bla�om Jovanovi�em 3. oktobra 1942.
Prvo Titovo pismo CK-u KPA, poslato po Bla�u Jovanovi�u, iz Glamo�a 22. septembra 1942.
Narodnooslobodila�ka konferencija Albanije odr�ana 16. septembra 1942. u Pezi, sa ciljem da se objedine sve patriotske snage koje su za borbu protiv okupatora. Izabran Glavni narodnooslobodila�ki odbor.
Bla�o Jovanovi� krenuo za Albaniju iz Glamo�a 3. oktobra 1942. stigao u Labinot 16. decembra iste godine. Ostao u Albaniji do 1. aprila 1943.
Prva zemaljska konferencija KPA odr�ana u Labinotu od 17.-22. marta 1943. uz prisustvo i pomo� delegata CK KPJ Bla�a Jovanovi�a, pro�itano pismo KI o priznavanu KPA kao i pismo Tita u kojem daje sugestije za razvoj NOB u Albaniji. Izabran CK KPA a za njegovog sekretara Enver Hod�a.
Prvih dana maja 1943. objavljena odluka o raspu�tanju KI. Svetozar Vukmanovi�-Tempo boravio prvi put u Albaniji marta 1943. a zatim avgusta iste godine. Oba puta imao razgovore sa Miladinom i Enverom, kao i nekim �lanovima CK KPA.
Vrhovni �tab NOV Albanije formiran 10. jula 1943. Enver Hod�a postao politkomesar V�.
Albansko-jugoslovenski incident u Debru, oktobra 1943. o formiranju vlasti u oslobo�enom Debru. Pisma o tome Tempa Had�i Le�iu i pismo Envera Hod�e X. Le�iu.
Enver Hod�a imenovan za komandanta Glavnog �taba NOV i DOA maja 1944.
Antifa�isti�ki kongres NOO Albanije u Permetu 24-28 maja 1944.
Vojna misija NOV i POJ kod Glavnog �taba NOV Albanije u sastavu Veljo Stojni�, Vojo Todorovi�, Savo Stanojevi� i Nijaz Dizdarevi� po�la iz Baria za Albaniju 29. avgusta 1944.
Beratski plenum CK KPA (II plenum) odr�an 23. novembra 1944. Na plenumu �estoko kritikovan Enver Hod�a.
28. novembra 1944. oslobo�ena Tirana a grad poslednji u Albaniji - Skadar, oslobo�en 29. novembra 1944.
Veljo Stojni� imenovan za poslanika u Albaniji aprila 1945, na kojoj du�nosti ostao do oktobra iste godine.
Nijaz Dizdarevi� bio u Albaniji od avgusta 1944. do aprila 1945. na du�nosti sekretara Vojne misije.
Vlada Envera Hod�e zatra�ila januara 1945. priznanje od vlade SSSR, SAD, VB i Francuske.
Jugoslovenska vlada priznala vladu E. Hod�e 28. aprila 1945.
Ugovor o uzajamnoj pomo�i izme�u Jugoslavije i Albanije potpisan 20. februara 1945.
SSSR priznao albansku vladu posle izbora za Ustavotvornu skup�tinu 2. decembra 1942. VB, tako�e, tada priznala albansku vladu.
Milovan �ilas posetio Albaniju maja 1945.
Albanija tra�ila prijem u OUN decembra 1945.
�ef jugoslovenske delegacije Edvard Kardelj 25. januara 1946. pismom Savetu bezbednosti podr�ava prijem Albanije u OUN.
Peti plenum CK KPA 21. februara 1946. isklju�io Sejfulu Male�evu iz Biroa CK, zbog prozapadne orijentacije.
Teze E. Hod�e o reviziji odluka Beratskog plenuma Politbiro KPA odbacio 9. juna 1946.
Zvani�na poseta Envera Hod�e Jugoslaviji od 23. juna do 2. jula 1946. Za vreme posete potpisani sporazumi izme�u Jugoslavije i Albanije o ekonomskoj saradnji, o robnoj razmeni i pla�anju, o osnivanju jugoslovensko-albanskih dru�tava i sporazum o kreditu koji Jugoslavija odobrava Albaniji.
Ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomo�i izme�u FNR Jugoslavije i NR Albanije potpisan u Tirani 9. jula 1946.
Na Mirovnoj konferenciji u Parizu, avgusta-septembra 1946. �lan jugoslovenske delegacije Mo�a Pijade istupa vi�e puta u odbranu teritorijalnog integriteta Albanije kao i za priznanje Albaniji statusa pridru�enog saveznika antifa�isti�ke koalicije. Boravak Envera Hod�e u Parizu, septembra 1946. povodom Mirovne konferencije. Tom prilikom susret Motov-Kardelj-Hod�a.
Savo Zlati�, kao delegat CK KPJ kod CK KPA, upu�en u Tiranu 7. avgusta 1946., na kojoj du�nosti ostao do juna 1948.
Ugovor o uskla�ivanju privrednih planova, o carinskoj uniji i izjedna�enju valuta izme�u Jugoslavije i Albanije potpisan u Beogradu 27. novembra 1946.
Pro�ireni plenum CK KPA 18-20. decembra 1946. podr�ao potpisane ekonomske ugovore sa Jugoslavijom. Pora�eni prikriveni otpori Naku Spira sprovo�enju tih ugovora.
Razgovor Staljina sa Kardeljom u Moskvi aprila 1947. o Albaniji.
Prvo pismo CK KPJ, sa potpisom J. B. Tita za CK KPA, juna 1947. u kojem se tvrdi da se u albanskom rukovodstvu iskristalisala jedna linija u antijugoslovenskom duhu.
Poseta E. Hod�e Moskvi 14-26. jula 1947. posle koje se sve vi�e prime�uje kriza u albansko-jugoslovenskim odnosima.
Jugoslovensko-bugarski razgovori na Bledu 30, 31. jula i 1. avgusta 1947. o Balkanskoj federaciji.
Informacioni biro nekih komunisti�kih i radni�kih partija (IB) osnovan septembra 1947. u Poljskoj.
Drugo pismo CK KPJ CK-u KPA novembra 1947. u kojem optu�uje E. Hod�u da menja politiku prema Jugoslaviji posle posete SSSR-u. Posebno ukazuje na ometanje ekonomske saradnje od strane Naku Spirua. Pismo CK KPJ podr�ala ve�ina u PB CK KPA.
Poseta E. Hod�e Sofiji decembra 1947. Potpisan Ugovor o prijateljstvu, saradnji i me�usobnoj pomo�i izme�u dve zemlje.
Savo Zlati� predlo�io CK KPA decembra 1947. federaciju Albanije i Jugoslavije.
Telegram A. Rankovi�a E. Hod�i, januara 1948. u kojem predla�e da se sektor Kor�e proglasi jugoslovenskom vojnom zonom.
Na poziv Staljina M. �ilasu u Moskvi na razgovore o Albaniji januara 1947.
Sastanak kod Staljina 10. februara 1947. Kardelja i Dimitrova o Balkanskoj federaciji.
Osmi plenum CK KPA 28. februara - 8. marta 1948. na kojem pora�ena prosovjetska struja, odnosno potvr�ena orijentacija za �vrstu saradnju sa Jugoslavijom.
Pismo E. Hod�e J. B. Titu 13. marta 1948. u kojem prigovara �to o razgovorima za stvaranje federacije Jugoslavije, Bugarske i Albanije saznaje iz Sofije, a ne iz Beograda, i izra�ava saglasnost za formiranje federacije.
Kriza jugoslovensko-albanskih odnosa. Pisma E. Hod�e J. B. Titu 17. marta, 22. aprila i 23. maja. Odgovor Titov Enveru 22. aprila i na kraju �ilasov Enveru maja 1948.
Kriza sovjetsko-jugoslovenskih odnosa. Pisma CK SKP (b) 27. marta, 4. i 22. maja 1948.
Rezolucija IB protiv KPJ 28. juna 1948.
Jedanaesti plenum CK KPA 13-24. septembra 1948, napadi na Jugoslaviju sa pozicija rezolucije IB.
Prvi kongres KPA 8-21. novembra 1948. na kojem usvojena dugoro�na neprijateljska politika prema Jugoslaviji.
Ko�i Dzodze uhap�en 2. decembra 1948. na procesu od 12. maja do 13. juna 1949. osu�en na smrt streljanjem.
Jugoslavija obustavila rad svoga Poslanstva u Tirani 4. juna 1950., a Albanija svog Poslanstva u Beogradu 22. novembra iste godine.
Smrt J. V. Staljina marta 1953.
Na inicijativu Jugoslavije decembra 1953. potpisan sporazum sa Albanijom o ispitivanju i re�avanju grani�nih incidenata i sporazum o obnovi grani�nih oznaka.
Obnovljen rad jugoslovenskog poslanstva u Tirani. Predrag Ajti� predao akreditive 17. septembra 1954. a albanski poslanik u Beogradu decembra 1954.
Sovjetska delegacija sa N. Hru��ovim na �elu u poseti Beogradu 26. maja do 6. juna 1955. Potpisana Beogradska deklaracija.
E. Hod�a 25. maja 1955. poslao pismo CK KP SS u kojem izrazio protivljenje poseti Hru��ova Jugoslaviji.
Dvadeseti kongres KP SS februara 1956. Tajni referat N. Hru��ova o Staljinu.
Konferencija KPA za srez Tiranu (Tiranska konferencija) 14.-20. aprila 1956. Poku�aj destaljinizacije KPA.
Raspu�ten IB aprila 1956.
Tre�i kongres KPA 25. juna do 3. jula 1956. Kurs za normalizovanje odnosa sa Jugoslavijom, ali ostaje osuda K. Dzodzea i drugih koji su osu�eni na antijugoslovenskoj osnovi.
Doga�aji u Ma�arskoj i Poljskoj u jesen 1956. povod E. Hod�i da obnovi napade na Jugoslaviju.
Streljani Liri Gega, njen mu� Dali Ndreu i jugoslovenski dr�avljanin Petar Bulatovi� novembra 1956.
Titov govor u Puli novembra 1956. o�tar odgovor Enveru.
Panajot Pljaku, pomo�nik ministra narodne odbrane Albanije prebegao u Jugoslaviju maja 1957.
Program SKJ, aprila 1958. novi povod za napade KPA na SKJ.
Poseta N. Hru��ova Albaniji 25. maja do 4. juna 1959.
Sastanak 81 KRP u Moskvi novembra 1960. Enver se suprotstavio politici Hru��ova.
Liri Beli�ova isklju�ena iz PB KPA, kao prosovjetski element novembra 1960. a zatim proces i streljanje admirala Teme Sejku, tako�e, kao prosovjeta.
SSIP objavio 1961. Belu knjigu o neprijateljskoj politici vlade Albanije protiv Jugoslavije.
Od aprila do jula 1961. razmenjena pisma izme�u KP SS i KPA. Na 22. kongresu KP SS Hru��ov otvoreno napao albansko rukovodstvo, �emu se suprotstavio �u En Laj. E. Hod�a 7. novembra 1961. otvoreno napao KP SS. Raskid odnosa izme�u Albanije i SSSR. Smenu N. Hru��ova 1964. u Albaniji do�ekali kao svoju pobedu.
Peti kongres KPA 1.-8. novembra 1966. u znaku ja�anja represije nad ljudima, sprovo�enja "kulturne revolucije" u Albaniji i antijugoslovenskog kursa.
U Ustavu od 1967. Albanija se progla�ava prvom ateisti�kom zemljom u svetu.
Upad trupa nekih zemalja VU u �SSR 21. avgusta 1968.
Albanija otkazala VU 5. septembra 1968. Enver nastoji pobolj�ati odnose sa Jugoslavijom.
Nemiri na Kosmetu 1969. Enver ih podr�ava i uslovljava razvoj jugoslovensko-albanskih odnosa stanjem na Kosmetu.
Poslanstva u Tirani i Beogradu podignuta na rang ambasada i razmenjeni ambasadori 1971.
Iz CK KPA isklju�ena grupa "liberala" F. Pa�rami i T. Lubonja na 4. plenumu 26-28. juna 1973.
Na 5. plenumu CK KPA jula 1974. likvidirani najvi�i vojni rukovodioci Albanije. Be�ir Baluku, ministar narodne odbrane, Petrit Dume, na�elnik General�taba, Hito �ako, na�elnik politi�ke uprave Arbije i drugi.
SIV doneo odluku o izgradnji �elezni�ke pruge Titograd - albanska granica 1974. odnosno o povezivanju �elezni�kih pruga dveju zemalja.
Na 7. plenumu CK KPA 26-29. maja 1975. likvidirana grupa najvi�ih privrednih rukovodilaca Albanije: Abdil Kelezi, predsednik planske komisije, Ko�o Teodosi, ministar industrije i rudarstva, Ki� N�ela, ministar trgovine i drugi.
Kina otkazala kredite Albaniji 7. jula 1978. Pre toga, razmenjena pisma izme�u CK partija dveju zemalja. Smrt J. B. Tita 4. maja 1980. Eskalacija nereda na Kosmetu u prole�e 1981.
Osmi kongres KPA 1-8 novembra 1981. pru�io jaku podr�ku albanskim separatistima na Kosmetu i zauzeo veoma o�tar stav u osudi jugoslovenske politike prema albanskoj manjini u Jugoslaviji.
Na plenumu CK KPA od 17. decembra 1981. iznesena monstruozna optu�ba protiv Mehmed �ehua. Mehmed �ehu izvr�io samoubistvo.
Usledilo nezapam�eno, �ak i za albanske prilike, "�i��enje" u partijskim i dr�avnim strukturama. Likvidirani ministri narodne odbrane, unutra�njih poslova, spoljnih poslova i mnogi drugi.
Smrt E. Hod�e 11. aprila 1985.