Орфизам

Александрина Цермановић-Кузмановић и Драгослав Срејовић (одредница из "Речника грчке и римске митологије", 1992)

ОРФИЗАМ, религиозна секта настала у Грчкој током VII или у раном VI веку пре н.е., у чијој космогонији, теогонији и антропогонији најзначајније место заузимају Фанес, космички Ерос и Дионис-Загреј (в. та имена). Митски оснивач тог религиозног покрета, који је имао многе присталице у јужној Италији и на Сицилији, био је трачки певач, свирач и песник Орфеј (в. то име). Учења орфичара била су садржана у поемама, које су изгубљене. Њихова реконструкција могућна је на основу краћих алузија код Пиндара, Аристофана и Платона, као и у различитим литерарним компилацијама из каснохеленистичког и римског доба.

Орфичари су веровали у божанску природу људске душе и у првобитни грех. Тело је повезивано са Титанима и сматрано затвором или гробом душе која, због греха, лута и страда, али се екстазом, аскетизмом и иницијацијом чисти и враћа на небо. Грешници су у Подземљу кажњавани, а праведници су на небу уживали вечито блаженство. На златним листићима из гробова хеленистичке епохе у јужној Италији и на Криту исписани су стихови са упутствима души покојника како да се влада при ступању у доњи свет. Ту се душа представља као дете неба и земље, која захтева да пије са извора сећања. Они који су били уведени у орфичке мистерије носили су бела одела, нису јели месо, јаја и боб нити су пили вино.

Орфичарима је, као и Питагори и његовим следбеницима питагорејцима, била блиска и идеја о сељењу душа (метемпсихоза).


Главна странаСловенски Орфеј - позоришна драмаСловенски Орфеј - радио-драма
ХронологијаРецензијеБиблиографија, театрографија...Документи
О Орфеју у миту и уметностиЛинковиПројекат РасткоСрпско позориште и драма