Ne bih ni nuli ćutnju oprostio
Književnost članova srpskog književnog kluba "Dimitrije Tirol" iz Temišvara
(ćirilična verzija)

Neda Petrov

Rođena 1978, Varjaš. Apsolvent Srpske teoretske gimnazije "Dositej Obradović" u Temišvaru; Student geografije na Univerzitetu u Novom Sadu.

---

Čaj od mahovine

Znam

Čekam
i strašno je dosadno
tvoje žuto oko
nikada ne vidi
plavo crveno crno
guši me vazduh
sunce je palo na glavu
i ispržilo srce.

?

Ako idem iz tačke
A u V uvek stignem
u S
ruše se šume oko mene
opet sam izgubila potok
idem
opet sam u krugu
ne vidim

kao: živim

Jutro ne sviće nikad
onima što su sad leptiri
a sutra će biti rupa

Da li da znam za sutra
Ili da se zaboravim u
Šarenilu krila
koje mi već jedu mali mravi.

još ne znam

Dižem se prema Suncu
Raduju me zraci
koji će me uskoro dotaći.

Padam u more
Radujem se odsjaju zraka
u teškoj vodi

Žurim kraju
da postanem tačka,
mali deo Sunca

Ili zrno koje će obaviti biser
na dnu.
Šta je stvarnost?

samo za prijatelje,
trinaestog oktobra 199 i sedme

Sve je rečeno o prijateljstvu
i tešimo se da smo pročitali
mnogo knjiga

Vi tešite mene jer ću nas ja
sve večeras osuditi
Ponovo
Ali ovog puta i pred vama

Iluzija je rodila decu
Skinite jutro iz očiju
Ne mogu nam pomoći
Dajte mi još ovaj osmeh
da mogu da vam ponovo nanesem bol
koji budi.

Nemojte da odrastete
Ali zaplačite tupo
Jer ste izgubili šarenu utrobu
pastelnih boja.

A majka je samo tu
da podseti na prazninu
Otvorite oči
Davno ste rođeni
Razbiću vam iluziju

Vi, deca, što još nećete da poverujete u očigledno
Nema više_ _ _
Lepih glupih priča oko stola
Topli osmesi nisu dovoljni
Vaše poštovanje dolazi iz ljubavi
Lepe reči iz posesivnosti
Nisu mi više dovoljne

Osudite mene i nas
Priđimo nožu
Poštovaćemo bolom
Učićemo da ne znamo.

Istrgni se svemu
što je toplo glupo prosečno
zagnjuri se u sivo prazno
besmisleno izgubljeno
Tonućemo u napred.

* * *

Ispod veselosti ludaka
krije se više od sebe
- a pomalo i od ostalih
da si i ti samo ono
što bi svako od nas trebalo biti

ne poriči što si bio
prihvati
i tek ćeš tada moći da odbaciš
duge mišje repove
što se vuku iza tebe
po pesku pustinje
u kojoj nema mahovine da ti
pokaže pravac severa

ne volim puno logiku
ali je ponekad slažem:

možeš se odreći samo onog što
poseduješ.
Prihvati, uzmi!
i baci.

i sad
prihvati moju igru
i menjaj svoje maske
brzo, da više ne vidim koliko
ih ima

jer znam da su maske mi.
A ispod njih nema ničega,
nauči da ih voliš
i da uživaš u njihovoj
skarednoj igri.

* * *

Ubij onaj ponos
kojim te je porekla porodica
i ljubav i krivicu
čije krstove nosiš
uništi sve sitne navike
i moralnosti
o, tako su sitne
moje lažne vrednosti
ubij ih polako
jednu po jednu
očisti me
da ponovo budem
i da ponovo osetim vrednost
Dobrog i Lošeg, zajedno.
To su samo imena
koja smo im mi dali
da se od ostalih razlikuju stvari
koje ne volimo.
Verujem u sve
i više me nije sramota od ničega.

---