Nek nam oproste naši Čitatelji, gde su god, što im do sada ništa o Serbljima na moru (moreplavateljima) napomenuli nismo, tim više, što ova struka ljudij zaslužuje veliko uvaženije i u samoj našoj Monarhii, i koi bi zato pervo mesto u Letopisu našem zasluživali; budući da u Austrijskoj tergovini pomorskoj Serblji se mogu brojati na dve trećine sprama ostali pomorski podajnika, koi pod barjakom Austrijskim raznose ime svoi Sonarodnika po svima stranama sveta, ukrašavajući ga vrednošću, veštinom, i poštenjem.

Ovi Serblji, Moreplavatelji, svi su gotovo iz jednog malog predela, obično pod imenem «Boke Kotorske» (Bocche di Cattaro) u svetu poznatog, predela velim, koj se savija okolo jednog malog zaliva, ležećeg između Dubrovnika (Ragusa), Cerne Gore, i Albanije, nad koima je mati priroda, prosipajući svoje bogate darove po bogatoj Grecii, i krasnoj Italii, svoju štedru desnicu kao stisnula i čadama ovi predela rekla: «Vi morate vaše prepitanije i potrebnosti po Carstvu Neptunovom sebi istraživati, i ime vašega, na tverdoj zemlji u tišini živećeg Roda, po bogatoj Azii, vrućoj Afriki, ladnom Severu, i dalekoj Ameriki raznositi, i s drugim ij narodima upoznavati.»

Nemože se čovek dosta načuditi, kako ovi Serblji svoim trudoljubijem sve nedostatke u svom oskudnom otečestvu nadoknađavaju, i svoj život u njemu zadovoljno provode. Naravno, da ij ista oskudnost, u otečestvu gotovo svagda carstvujuća, a pritom jošt i samo položenije prinuđava, da se više s moreplavanijem, i tergovinom, negoli zemljedelijem zabavljaju; jer im je ovo više puta pri svem trudu i obdelavanju neblagodarno; ali oni, nebudući sami ukraj mora, znali su se, i znadu se tako vladati, da se između ostali svoji soseda otlikuju, koliko iskustvom u moreplavaniju, toliko i u tergovini, a često i u jednom i u drugom, na što se koj više preda, jerbo je ovo obadvoje u svezi na moru.

No prije, negoli se upustimo u naše malo opisanije oni, koi se u ovoj struci življenja otlikuju, sudimo, da ne će biti protivno Serbljima na suvu živućim, štogod predvaritelno čuti o Brodovima (Galijama, Korabljima Καραβυ), družstvu na istim, i putovanju za tergovinom.

A. Brodovi pomorski.

Što su god lađe po rekama, to su Brodovi i Galije na moru, samo što lađe po rekama ili niz reku voda nosi, ili uz reku konji vuku, a brodovi jedre (voze se po moru) samo s pomoću vetra i jedara (vetrila); zato je kroj i zdanije ovi mnogo različiti ot kroja običnij lađa. Brodovi su odozdo osecasti, kao podprsna kost jedne kokoši, a lađe su ravne odozdo. Brod, kad je prazan, potrebuje do deset stopa dubljine, a lađa jedva toliko potrebuje kad je najpunija. – Drugo: Brod ima Arbule* (katarke, mačte, Mastbдume) dva i tri, i lađa to ima po proizvoleniju, a ne po nuždi, kao brod; jer su Brodu arbuli, konopi i jedra toliko nuždni, da koliko god iznosi brod, toliko opet iznose troška arbuli, jedeci i jedra. Po razlici dakle ovoga potreba k brodu, imaju i brodovi svoje različite struke, kakoti: 1.) Nava, 2.) Polaka, 3.) Brigantin, ili Brig, 4.) Škuner-brig, ili Škuna, 5.) Goleta, i 6.) Trabakul. Ovde mi razumevamo samo tergovačke brodove; jer su vojeni mnogo veći, kao što su: Nave, Linienschiffe, koje mogu imati od 80 do 120, topova, i od 700. do 1200. ljudij sa svom potrebom vojenom i žitejskom na sebi. – Fregate, koja takođe od 43. do 60. topova sa 5. do 700. ljudij može imati na sebi. – Korveta, ili Kroveta, koja do 36. topova i do 150 ljudij na sebi ima. – Mi u ovoj militarskoj službi za sad jednog čoveka imamo, i to je Lajtnant «Dabović» rodom iz Budve, zapovjednik jedne militarske Golete. A Mornara u carskoj službi bit' će i više, ali upisujući ove, odlazimo od našega namerenija. Vraćajući se dakle na opisanije tergovački brodova, pervo mesto zauzima:

1.) Nava (Nave mercantile), koja može nositi ot prilike 6. do 8. iljada Stara** žita. Ova struka Brodova otlikuje se od drugi manji ne toliko svoiom veličinom, koliko svoim arbulima, koi ona ima tri, svakij sa dva jošt nastavka takova, da se mogu u vreme kakove oluje lagko i berzo skinuti, i podignuti zajedno sa Jedrima. I ova potrebuje za svoju poslugu ljudij 16. do 18.

2.) Pulaka, takođe brod sa tri arbula, i Jedrima, mnogo naličnim na pervij, ali s nekom malom razlikom. Kadkad je iste veličine, kao i pervij.

3.) Patać je mnogo naličan na obadva perva, ali je u Arbulima različit tako, da se i ova razlika tek samo na planu pokazati može za izbeći široko opisanije.

4.) Brigantin ili Brig. Ovo je brod samo sa dva arbula, dosta puta veličine iste, kao perva tri, s razlikom u arbulima i nastavcima. Zbog manje arbula potrebuje i manje ljudij, to jest od 13. do 16. najviše.

5.) Škuner – Brig. Ovo je malo manja struka brodova za daleko putovanje. Najviše može nositi do 3000 Stara žita. Ima dva arbula s nakalamcima, koi nestoje upravo u vis, kao kod višepomenuti brodova, nego malo nagnuti na kr'mu (puppis) i s manje jedara, negoli pervi. Zato potrebuje na svoju službu najviše 11. ljudij.

6.) Goleta, iste veličine kao i Škuner-Brig, samo se razlikuje ot pervog, što su mu arbuli jednostavni bez nakalamaka. I u ove su Arbuli nagnuti na Kr'mu.

7.) Trabakul. Brod od manje struke, ali dosta puta velikij kao i Goleta, i sa dva, ali jednostavna arbula, i jednostavnim jedrima; jer se na drugim nahodi i manji komada jedara, koi se na Navi broi preko 20. komada, i na jednom samo Arbulu po četiri i pet komada. Može nositi do 1500. Stara žita, i potrebuje na svoju poslugu 8. ljudij. – Svi višepisani brodovi mogu ići na velike putove, kao na primjer iz Trijesta u Cerno More, u Atlantičesko, Norvegsko, Baltičesko more, u Amerike severne, južne, i u same vostočne Indije, ali Trabakuli ne mogu, nego samo po Adriatičeskom, a redko po Arhipelagu i Crnom moru, ili do Aleksandrije u Egiptu; jer mu je samij kroj korita različit od drugi brodova.

B. Društvo na Brodu.

Mornari (marinari).

Po veličini broda nahodi se na njemu i društvo ili družina (Ciurma) sorazmerna, koja se sostoi iz različiti členova, kasatelno uprave, i posluge na brodu. Društvo dakle sostoi se iz dve klase ljudij. Perva, koja upravlja i zapoveda brodom, i ovi su Oficiri, koi žive u jednoj osobitoj sobi, koja se svagda na kr'mi (kod kormana) nahodi; a druga je soba za one, koi poslužuju, i ova se nahodi u svakom brodu na Provi (prednjem delu broda). – Između Oficira pervij je Kapetan, posle Škrivan ili Pisar (Scrivano) a trećij Kadet, koi je pismen, ili književan, jer oni drugi na provi ne moraju biti ljudi književni.

1.) Kapetan (Capitano), koj je i Gospodar od broda, a može biti i najmljen, ali svagda prije, negoli Kapetanom postane, mora pokazati da je čovek iskusan u upravljanju broda. Za to se morao od malena na to žertvovati, i kako god u svakom zanatu: tako isto i u ovom, dugim iskustvom izveštiti; i započevši od najnižega stepena, u ovome upražnjavati se, to jest: Kako dođe na Brod u službu, najpre mora biti muco (mozzo) šegrt, posle postane Kamarot (Kamerdiner), i ako je pismen, i učio Nautiku (Nauku Moreplavanija), to onda postane Škrivanom (Pisarom, ili pomoćnikom Kapetanovim), a po dovoljno dobivenom iskustvu najposle postane i Kapetanom. Ali hoteći postati Kapetanom, mora dati svoj Eksamen (ispit) pred vlastiju na to određenom, i pred nekoliko u moreplavaniju iskusni ljudij, i učiteljem od iste Nauke, kako god u teoretičeskom, tako i u praktičeskom poznanstvu. A ova se sama nauka sostoi iz tri dela, kakoti: pravila, kako se treba na brodu i po moru vladati; - kako treba brodom upravljati ili postupati, i – kako treba brod sagraditi. U ovu se nauku mešaju i druge, neke više, a neke manje, Nauke, kakoti: Matematika, Fisika, Astronomia, Geografia, Merčenomia, i Politika. Mešajući se sve ove nauke u nauku Moreplavanija, mora biti čovek većeg darovanija, koj ovu nauku jedinom samo Praktikom pozna; ali nigda se ne može usporediti sa onim, koi i Teoriju ove nauke poznaje. A da se tu oće vremena, to se po sebi razume.

Preko svega pak toga iziskuje se jošt i da u tergovanju bude iskusan. No budući da iz jednog mesta u drugo, iz jedne deržave u drugu, tergovinu ili svoju ili tuđu (pod kiriju) prenosi: zato mora biti iskusan i u pismenom slogu, kakoti: Korespondenciju voditi, Protokole, i račune u redu deržati, Kontrakte, Obligacije, Kambiale (Veksle) i Raporte sačinjavati; i mnoge druge ovakove stvari, pa najposle i nešto najnuždnije od Doktorije znati, da ako mu se na dugom putovanju koj drug razbole, ili gdegod u boju braneći se protivu kakvog razbojnika morskog ili protivu kakvog Neprijatelja ostane ranjen, da mu zna međutim pomoći. – Tako isto poznavati Novce, Mere, i Vagu mesta, u koje dolazi, da kupi, ili proda svoju tergovinu (espap), i da sravni sa onim, iz koga dolazi, svoje koristi radi; tako isto mora poznavati i Prava jedne Deržave sprama Druge, u koliko se barem njegova posla tiče. Ovo se sve samo kao mimogred napominje, koliko se znanja od jednog Mornara iziskuje prije, nego što Kapetanom postane, da bi tako naš, u ovom zanatu neiskusan čitatelj, neko ponjatije o moreplavaniju imao.

Iz ovoga svega ne čini se vesma strogij ispit sa onima, koi su veliku Praktiku u ovom zanatu imali, nego s ljudma manjega iskustva, da bi tako prinudili mladiće, koi se žele na Moreplavanije žertvovati, da sverše tečenije moreplavanija u školi Moreplavanija, koju je Pravitelstvo Austrijsko iz userdija k svoim podanicima zavelo, i pod imenom «Scuola di commercio e di Nautica» ustanovilo. Ovo blagorodno i prepolezno zavedenije služi zaista ne samo celoj Deržavi, nego i Mornarstvu na veliku diku, korist i ukrašenije, jer svake godine izdaje dobre, i obrazovane mladiće, koliko u moreplavaniju, toliko i u tergovini, da se ni najmanje Engleza, niti Francuza u ovim strukama stiditi ne moraju. – No budući da svaki Otac, ili brat, vole svoga sina, brata ili rođaka praktičeski ovom zanatu sa sobom po moru vodeći ga najpre izučiti, pa posle mu i potrebnu Teoriju pridodati, tako se ovi zadovoljstvuju posle mnogog iskustva, dati se na kratku samo, i neobhodimo nuždnu Teoriju, koja se obično za pol godine dana soverši, gde se naprotiv ona druga prostranija sa tri godine dana saveršuje, i to s većom koristju; - ali se na to oće troška, vremena, i običaj. – Učinivši dakle Ispit, onda dobije Diplomu ot samoga Cara podpisanu, na Pergameni, i prije, negoli mu se ova preda, pred vlastiju javno se zakleti mora, da će u svemu, svagda, i posvuda, svome zvaniju, Caru i Društvu biti veran, i u prestupleniju ove zakletve liši se svega prava, koje mu se kao Kapetanu dade, oduzme mu se Diploma, i kazni se po njegovom prestupleniju.

2.) Škrivan (scrivano pisar) ili Kažiput (Pillotto) druga persona u brodu, mora takođe sve ono znati, što i Kapetan jer u slučaju, da se Kapetan razbole, ili umre na putu, Škrivan preduzme upraviteljstvo broda, dokle ne dođe brod na svoje opredelenije. Drugačije je on podložan Kapetanu, a ovaj ga može prijmiti sebi u službu, i otpustiti u svakome Pristaništu, gde se god nađe Konsul Austrijskij; jer u svakom velikom mestu mora biti ot svake Deržave Konsul ili Vice-Konsul. – Škrivan, koj ima dovoljno iskustva, i čestno vladanje, može lagko biti Kapetanom.

3.) Kadet (Cadetto) postaje od učenika, koj je izišao iz škole s dobrim svidetelstvom, i ovaj čini iz početka posluge i prostoga mornara, i nekij deo dužnosti škrivanove; jer se sotim privikava i jednom i drugome, i kada dovoljno iskustva sebi u tome dobije, a on onda može postati Škrivanom.

Između ostali mornara, koi na provi (prora) žive, i koi ni su Oficiri, jest:

1.) Nostromo (Nostro uomo) poglavar nad svima. Ovaj naravno mora biti najiskusnij i najčestnij između ostali. On prijma zapovedi ot Kapetana, i razdaje ij svoim sodrugovima (družini), koi ga moraju slušati, znajući, da on ništa iz svoje glave ne čini, nego po naredbi kapetanovoj. I ako bi se koj od Mornara na brodu pokazao nepokoran na putu, ili u pristaništu, taki Kapetan sa Škrivanom i Nostromom učini sud, i vežu ga u Lance, spuste ga u brod u zatvor, dokle god do pervog mesta dođu, gde je Konsul, kome ga predadu, i ovaj ga posle otpravi u otečestvo k vlasti, gde mu se sudi po zakonima morskim.

2.) Gvardian posle Nostroma perva persona među Mornarima, ali to biva, gde je veliko društvo.

3.) Timunjeri (kormanoši). Ovakovi na dugačkom putovanju ima po tri i četiri. Budući, da se svaka četiri sata moraju menjati, kako god i sva družina, razdelivši se na dve časti; jedna strana radi, a druga otpočiva. Ovaj odmor obično traje samo četiri sata, bilo danju ili noću, ako ni je kakvo burno vreme, a u slučaju oluje ili burnog vremena (borrasca) svi imaju posla, i samij Kapetan.

Mornari, polazeći iz kakvog pristaništa (porto), mogu štogod tergovine kupiti, ako imaju zašto, i pod svoju postelju stavivši (kad je pun brod, samo im se toliko mesta dopušta) preneti u drugo mesto, i prodati po svoioj volji. Kapetan može punu sobu svoju napuniti tergovinom svojom, to mu je svagda dopušteno, bio on Gospodar od Broda, ili ne.

Sada sleduju redom imena sadašnji Serbalja Kapetana iz Boke Kotorske:

Ovo su za sada Kapetani pomorski, koi su našega Roda, Jezika, i Cerkve, i koi se u Moreplavaniju ne samo u našoj, nego i u drugim Deržavama otlikuju vrednostiju, poštenjem, i veštinom u svome zanatu ne napominjući one, koi su se već ovog trudnog zanata ostavili, i uživaju u tišini kod svoga roda plode truda svoga. Neka mi se dopusti ovde napomenuti nekoliko primera hrabrosti, jednima za čest, a drugima za ugled.

Godine 1826. Kapetan Bogdan Vukasović pobije se ne daleko od Ostrova Kandije s pomorskim Razbojnicima, koi su sa dva broda i preko stotine Drugova na njega udarili, i dođu već do toga, da su se već iz Čamaca svoi sa sviju strana na Brod Vukasovićev jurišem počeli penjati, kad ovaj okrene iz topova s Kartačem (mitraglia) na neprijatelja paliti, i jedan brod neprijateljskij provali, i potopi, drugij se beganjem spase; a mnogi pod junačkim brodom od mačeva, pušaka i Kartača nađu svoju smert, i u moru grob. Zato mu Carstvo naše u Trijestanskom Lazaretu (Kontumacu) toržestveno daruje zlatnu kolajnu.

God. 1827. Kapetan Marko Tomanović ovako se isto junački odbrani od Razbojnika pomorski, nekoliko puta veći na broju od njegovog društva, i bude obdaren takođe zlatnom Medaljom za čest sebi i svome društvu.

God. 1828. u Arhipelagu gr'čkom napadnu na Kapetana Andreju Berberovića tri razbojničeska broda; a on sa svojom družinom na Škuni Feliče Augurio odupre se ovima, koi je bilo do 150. u društvu, i mnoge neprijatelje poslavši iz pušaka i topova na onaj svet, sam izgubi polak ruke, i svoga Nostroma, ali spase brod i ostalo društvo; i tergovinu, i Carstvo mu nagradi hrabrost u Lazaretu toržestveno Medaljom.

Ovakovi primera hrabrosti, i vrednosti bivalo je i otprije, ali će mi oni oprostiti, što ij prelazim s mučanjem ovde; jer bi hrabrost njiova iziskivala više, i prostranije opisanije njiovog postupanja, koje drugom zgodom ne ćemo propustiti u Letopis naš staviti.***

^* Ovom se rečiju služe naši Mornari.

^** Star je malo manjij, neželi Madžarskij mjerov.

^*** Članak je objavljen anonimno, autor do danas nije identifikovan. Uvodni pasus govori u ime uredništva, što znači da je Pavlović intervenisao u tekstu. Sasvim je, međutim nemoguće da ga je on pisao, posebno ne drugi deo u kome su veoma specifični lokalni podaci iz Boke. (napomena B. Kovačeka).

// Projekat Rastko - Boka / Istorija //
[ Promjena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]

© 2001. "Projekat Rastko - Biblioteka srpske kulture na Internetu"; Tehnologije, izdavaštvo i agencija "Janus"; kao i nosioci pojedinačnih autorskih prava. Nijedan deo ovog sajta ne smije se umnožavati ili prenositi bez prethodne saglasnosti. Za zahtjeve kliknite ovdje.