Нек нам опросте наши Читатељи, где су год, што им до сада ништа о Сербљима на мору (мореплаватељима) напоменули нисмо, тим више, што ова струка људиј заслужује велико уваженије и у самој нашој Монархии, и кои би зато перво место у Летопису нашем заслуживали; будући да у Аустријској терговини поморској Сербљи се могу бројати на две трећине спрама остали поморски подајника, кои под барјаком Аустријским разносе име свои Сонародника по свима странама света, украшавајући га вредношћу, вештином, и поштењем.

Ови Сербљи, Мореплаватељи, сви су готово из једног малог предела, обично под именем «Боке Которске» (Bocche di Cattaro) у свету познатог, предела велим, кој се савија около једног малог залива, лежећег између Дубровника (Ragusa), Церне Горе, и Албаније, над коима је мати природа, просипајући своје богате дарове по богатој Греции, и красној Италии, своју штедру десницу као стиснула и чадама ови предела рекла: «Ви морате ваше препитаније и потребности по Царству Нептуновом себи истраживати, и име вашега, на твердој земљи у тишини живећег Рода, по богатој Азии, врућој Африки, ладном Северу, и далекој Америки разносити, и с другим иј народима упознавати.»

Неможе се човек доста начудити, како ови Сербљи своим трудољубијем све недостатке у свом оскудном отечеству надокнађавају, и свој живот у њему задовољно проводе. Наравно, да иј иста оскудност, у отечеству готово свагда царствујућа, а притом јошт и само положеније принуђава, да се више с мореплаванијем, и терговином, неголи земљеделијем забављају; јер им је ово више пута при свем труду и обделавању неблагодарно; али они, небудући сами украј мора, знали су се, и знаду се тако владати, да се између остали своји соседа отликују, колико искуством у мореплаванију, толико и у терговини, а често и у једном и у другом, на што се кој више преда, јербо је ово обадвоје у свези на мору.

Но прије, неголи се упустимо у наше мало описаније они, кои се у овој струци живљења отликују, судимо, да не ће бити противно Сербљима на суву живућим, штогод предварително чути о Бродовима (Галијама, Корабљима Καραβυ), дружству на истим, и путовању за терговином.

А. Бродови поморски.

Што су год лађе по рекама, то су Бродови и Галије на мору, само што лађе по рекама или низ реку вода носи, или уз реку коњи вуку, а бродови једре (возе се по мору) само с помоћу ветра и једара (ветрила); зато је крој и зданије ови много различити от кроја обичниј лађа. Бродови су одоздо осецасти, као подпрсна кост једне кокоши, а лађе су равне одоздо. Брод, кад је празан, потребује до десет стопа дубљине, а лађа једва толико потребује кад је најпунија. – Друго: Брод има Арбуле* (катарке, мачте, Mastbдume) два и три, и лађа то има по произволенију, а не по нужди, као брод; јер су Броду арбули, конопи и једра толико нуждни, да колико год износи брод, толико опет износе трошка арбули, једеци и једра. По разлици дакле овога потреба к броду, имају и бродови своје различите струке, какоти: 1.) Нава, 2.) Полака, 3.) Бригантин, или Бриг, 4.) Шкунер-бриг, или Шкуна, 5.) Голета, и 6.) Трабакул. Овде ми разумевамо само терговачке бродове; јер су војени много већи, као што су: Наве, Linienschiffe, које могу имати од 80 до 120, топова, и од 700. до 1200. људиј са свом потребом војеном и житејском на себи. – Фрегате, која такође од 43. до 60. топова са 5. до 700. људиј може имати на себи. – Корвета, или Кровета, која до 36. топова и до 150 људиј на себи има. – Ми у овој милитарској служби за сад једног човека имамо, и то је Лајтнант «Дабовић» родом из Будве, заповједник једне милитарске Голете. А Морнара у царској служби бит' ће и више, али уписујући ове, одлазимо од нашега намеренија. Враћајући се дакле на описаније терговачки бродова, перво место заузима:

1.) Нава (Nave mercantile), која може носити от прилике 6. до 8. иљада Стара** жита. Ова струка Бродова отликује се од други мањи не толико своиом величином, колико своим арбулима, кои она има три, свакиј са два јошт наставка такова, да се могу у време какове олује лагко и берзо скинути, и подигнути заједно са Једрима. И ова потребује за своју послугу људиј 16. до 18.

2.) Пулака, такође брод са три арбула, и Једрима, много наличним на первиј, али с неком малом разликом. Кадкад је исте величине, као и первиј.

3.) Патаћ је много наличан на обадва перва, али је у Арбулима различит тако, да се и ова разлика тек само на плану показати може за избећи широко описаније.

4.) Бригантин или Бриг. Ово је брод само са два арбула, доста пута величине исте, као перва три, с разликом у арбулима и наставцима. Због мање арбула потребује и мање људиј, то јест од 13. до 16. највише.

5.) Шкунер – Бриг. Ово је мало мања струка бродова за далеко путовање. Највише може носити до 3000 Стара жита. Има два арбула с накаламцима, кои нестоје управо у вис, као код вишепоменути бродова, него мало нагнути на кр'му (puppis) и с мање једара, неголи перви. Зато потребује на своју службу највише 11. људиј.

6.) Голета, исте величине као и Шкунер-Бриг, само се разликује от первог, што су му арбули једноставни без накаламака. И у ове су Арбули нагнути на Кр'му.

7.) Трабакул. Брод од мање струке, али доста пута великиј као и Голета, и са два, али једноставна арбула, и једноставним једрима; јер се на другим находи и мањи комада једара, кои се на Нави брои преко 20. комада, и на једном само Арбулу по четири и пет комада. Може носити до 1500. Стара жита, и потребује на своју послугу 8. људиј. – Сви вишеписани бродови могу ићи на велике путове, као на примјер из Тријеста у Церно Море, у Атлантическо, Норвегско, Балтическо море, у Америке северне, јужне, и у саме восточне Индије, али Трабакули не могу, него само по Адриатическом, а редко по Архипелагу и Црном мору, или до Александрије у Египту; јер му је самиј крој корита различит од други бродова.

Б. Друштво на Броду.

Морнари (marinari).

По величини брода находи се на њему и друштво или дружина (Ciurma) соразмерна, која се состои из различити членова, касателно управе, и послуге на броду. Друштво дакле состои се из две класе људиј. Перва, која управља и заповеда бродом, и ови су Официри, кои живе у једној особитој соби, која се свагда на кр'ми (код кормана) находи; а друга је соба за оне, кои послужују, и ова се находи у сваком броду на Прови (предњем делу брода). – Између Официра первиј је Капетан, после Шкриван или Писар (Scrivano) а трећиј Кадет, кои је писмен, или књижеван, јер они други на прови не морају бити људи књижевни.

1.) Капетан (Capitano), кој је и Господар од брода, а може бити и најмљен, али свагда прије, неголи Капетаном постане, мора показати да је човек искусан у управљању брода. За то се морао од малена на то жертвовати, и како год у сваком занату: тако исто и у овом, дугим искуством извештити; и започевши од најнижега степена, у овоме упражњавати се, то јест: Како дође на Брод у службу, најпре мора бити муцо (mozzo) шегрт, после постане Камарот (Камердинер), и ако је писмен, и учио Наутику (Науку Мореплаванија), то онда постане Шкриваном (Писаром, или помоћником Капетановим), а по довољно добивеном искуству најпосле постане и Капетаном. Али хотећи постати Капетаном, мора дати свој Ексамен (испит) пред властију на то одређеном, и пред неколико у мореплаванију искусни људиј, и учитељем од исте Науке, како год у теоретическом, тако и у практическом познанству. А ова се сама наука состои из три дела, какоти: правила, како се треба на броду и по мору владати; - како треба бродом управљати или поступати, и – како треба брод саградити. У ову се науку мешају и друге, неке више, а неке мање, Науке, какоти: Математика, Фисика, Астрономиа, Географиа, Мерченомиа, и Политика. Мешајући се све ове науке у науку Мореплаванија, мора бити човек већег дарованија, кој ову науку једином само Практиком позна; али нигда се не може успоредити са оним, кои и Теорију ове науке познаје. А да се ту оће времена, то се по себи разуме.

Преко свега пак тога изискује се јошт и да у терговању буде искусан. Но будући да из једног места у друго, из једне державе у другу, терговину или своју или туђу (под кирију) преноси: зато мора бити искусан и у писменом слогу, какоти: Кореспонденцију водити, Протоколе, и рачуне у реду держати, Контракте, Облигације, Камбиале (Вексле) и Рапорте сачињавати; и многе друге овакове ствари, па најпосле и нешто најнуждније од Докторије знати, да ако му се на дугом путовању кој друг разболе, или гдегод у боју бранећи се противу каквог разбојника морског или противу каквог Непријатеља остане рањен, да му зна међутим помоћи. – Тако исто познавати Новце, Мере, и Вагу места, у које долази, да купи, или прода своју терговину (еспап), и да сравни са оним, из кога долази, своје користи ради; тако исто мора познавати и Права једне Державе спрама Друге, у колико се барем његова посла тиче. Ово се све само као мимогред напомиње, колико се знања од једног Морнара изискује прије, него што Капетаном постане, да би тако наш, у овом занату неискусан читатељ, неко поњатије о мореплаванију имао.

Из овога свега не чини се весма строгиј испит са онима, кои су велику Практику у овом занату имали, него с људма мањега искуства, да би тако принудили младиће, кои се желе на Мореплаваније жертвовати, да сверше теченије мореплаванија у школи Мореплаванија, коју је Правителство Аустријско из усердија к своим поданицима завело, и под именом «Scuola di commercio e di Nautica» установило. Ово благородно и преполезно заведеније служи заиста не само целој Держави, него и Морнарству на велику дику, корист и украшеније, јер сваке године издаје добре, и образоване младиће, колико у мореплаванију, толико и у терговини, да се ни најмање Енглеза, нити Француза у овим струкама стидити не морају. – Но будући да сваки Отац, или брат, воле свога сина, брата или рођака практически овом занату са собом по мору водећи га најпре изучити, па после му и потребну Теорију придодати, тако се ови задовољствују после многог искуства, дати се на кратку само, и необходимо нуждну Теорију, која се обично за пол године дана соверши, где се напротив она друга пространија са три године дана савершује, и то с већом користју; - али се на то оће трошка, времена, и обичај. – Учинивши дакле Испит, онда добије Диплому от самога Цара подписану, на Пергамени, и прије, неголи му се ова преда, пред властију јавно се заклети мора, да ће у свему, свагда, и посвуда, своме званију, Цару и Друштву бити веран, и у преступленију ове заклетве лиши се свега права, које му се као Капетану даде, одузме му се Диплома, и казни се по његовом преступленију.

2.) Шкриван (scrivano писар) или Кажипут (Pillotto) друга персона у броду, мора такође све оно знати, што и Капетан јер у случају, да се Капетан разболе, или умре на путу, Шкриван предузме управитељство брода, докле не дође брод на своје определеније. Другачије је он подложан Капетану, а овај га може пријмити себи у службу, и отпустити у свакоме Пристаништу, где се год нађе Консул Аустријскиј; јер у сваком великом месту мора бити от сваке Державе Консул или Вице-Консул. – Шкриван, кој има довољно искуства, и честно владање, може лагко бити Капетаном.

3.) Кадет (Cadetto) постаје од ученика, кој је изишао из школе с добрим свидетелством, и овај чини из почетка послуге и простога морнара, и некиј део дужности шкриванове; јер се сотим привикава и једном и другоме, и када довољно искуства себи у томе добије, а он онда може постати Шкриваном.

Између остали морнара, кои на прови (prora) живе, и кои ни су Официри, јест:

1.) Ностромо (Nostro uomo) поглавар над свима. Овај наравно мора бити најискусниј и најчестниј између остали. Он пријма заповеди от Капетана, и раздаје иј своим содруговима (дружини), кои га морају слушати, знајући, да он ништа из своје главе не чини, него по наредби капетановој. И ако би се кој од Морнара на броду показао непокоран на путу, или у пристаништу, таки Капетан са Шкриваном и Ностромом учини суд, и вежу га у Ланце, спусте га у брод у затвор, докле год до первог места дођу, где је Консул, коме га предаду, и овај га после отправи у отечество к власти, где му се суди по законима морским.

2.) Гвардиан после Нострома перва персона међу Морнарима, али то бива, где је велико друштво.

3.) Тимуњери (корманоши). Овакови на дугачком путовању има по три и четири. Будући, да се свака четири сата морају мењати, како год и сва дружина, разделивши се на две части; једна страна ради, а друга отпочива. Овај одмор обично траје само четири сата, било дању или ноћу, ако ни је какво бурно време, а у случају олује или бурног времена (borrasca) сви имају посла, и самиј Капетан.

Морнари, полазећи из каквог пристаништа (porto), могу штогод терговине купити, ако имају зашто, и под своју постељу ставивши (кад је пун брод, само им се толико места допушта) пренети у друго место, и продати по своиој вољи. Капетан може пуну собу своју напунити терговином својом, то му је свагда допуштено, био он Господар од Брода, или не.

Сада следују редом имена садашњи Сербаља Капетана из Боке Которске:

Ово су за сада Капетани поморски, кои су нашега Рода, Језика, и Церкве, и кои се у Мореплаванију не само у нашој, него и у другим Державама отликују вредностију, поштењем, и вештином у своме занату не напомињући оне, кои су се већ овог трудног заната оставили, и уживају у тишини код свога рода плоде труда свога. Нека ми се допусти овде напоменути неколико примера храбрости, једнима за чест, а другима за углед.

Године 1826. Капетан Богдан Вукасовић побије се не далеко од Острова Кандије с поморским Разбојницима, кои су са два брода и преко стотине Другова на њега ударили, и дођу већ до тога, да су се већ из Чамаца свои са свију страна на Брод Вукасовићев јуришем почели пењати, кад овај окрене из топова с Картачем (mitraglia) на непријатеља палити, и један брод непријатељскиј провали, и потопи, другиј се бегањем спасе; а многи под јуначким бродом од мачева, пушака и Картача нађу своју смерт, и у мору гроб. Зато му Царство наше у Тријестанском Лазарету (Контумацу) торжествено дарује златну колајну.

Год. 1827. Капетан Марко Томановић овако се исто јуначки одбрани од Разбојника поморски, неколико пута већи на броју од његовог друштва, и буде обдарен такође златном Медаљом за чест себи и своме друштву.

Год. 1828. у Архипелагу гр'чком нападну на Капетана Андреју Берберовића три разбојническа брода; а он са својом дружином на Шкуни Феличе Аугурио одупре се овима, кои је било до 150. у друштву, и многе непријатеље пославши из пушака и топова на онај свет, сам изгуби полак руке, и свога Нострома, али спасе брод и остало друштво; и терговину, и Царство му награди храброст у Лазарету торжествено Медаљом.

Овакови примера храбрости, и вредности бивало је и отприје, али ће ми они опростити, што иј прелазим с мучањем овде; јер би храброст њиова изискивала више, и пространије описаније њиовог поступања, које другом згодом не ћемо пропустити у Летопис наш ставити.***

^* Овом се речију служе наши Морнари.

^** Стар је мало мањиј, нежели Маџарскиј мјеров.

^*** Чланак је објављен анонимно, аутор до данас није идентификован. Уводни пасус говори у име уредништва, што значи да је Павловић интервенисао у тексту. Сасвим је, међутим немогуће да га је он писао, посебно не други део у коме су веома специфични локални подаци из Боке. (напомена Б. Ковачека).

// Пројекат Растко - Бока / Историја //
[ Промјена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001-2003. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан дио овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.