Пројекат Растко Белорусија

Иван A. Чарота

Уводна реч за Пројекат Растко – Белорусија

15. 12. 2020.

Више од две деценије постојања пројекта „Растко“ показало је да он решава задатке који нису важни само за Србију. О томе јасно сведочи садржај подпројеката или подбиблиотека, у којима се редовно постављају изузетно вредни материјали и за стручњаке, и за широк спектар интернет-корисника. Притом је приступ њима слободан и, што није мање важно — бесплатан.

Изузетан значај, по мом мишљењу, има разноврстан излаз српске културе у шире контексте, а нарочито – духовно-културне међусобне везе Срба са другим народима света, како у историјској прошлости, тако и у садашњости.

Круг таквих веза с правом су саставили Румуни, Мађари, Бугари, Пољаци, Лужички Срби. Своје место у овом редоследу, наравно, треба да заузму и Источни Словени. Али како су српско-руска и српско-украјинска библиотека давно постављене, онда, нажалост, српско-белоруска до сада није постојала. Истина, никога за то не ваља кривити, осим аутора ових редова, који је саму идеју поздравио у почетку и на предлог др Дејана Ајдачића чак и пристао да се заузме за ову важну ствар, али, због великог броја обавеза, то није учинио.

Сада, хвала Богу, појавиле су се шансе да се елиминише тај празан простор. Саставља се колектив радника који су спремни да поднесу све напоре, да би се међусобни контакти Срба и Белоруса активно развијали, а информације о њима се, што је могуће шире, распрострањивале.

Проф. др Иван Чарота
главни уредник Пројекта Растко – Белорусија
инострани члан / академик САНУ


Іван А. Чарота

Уступная прамова для Праекта Растка – Беларусь

15. 12. 2020.

Больш як два дзесяцігоддзі існавання праекта «Растка» паказалі, што ён вырашае задачы, важныя не толькі для Сербіі. Пра гэта яскрава сведчыць змест падпраектаў ці падбібліятэк, у якіх рэгулярна змешчаюцца надзвычай каштоўныя і для спецыялістаў, і для шырокага кола інтэрнет-карыстальнікаў матэрыялы. Прычым доступ да іх свабодны і, што не менш важна, бясплатны.

Выключную значнасць, на наш погляд, мае рознааспектны выхад сербскай культуры ў шырэйшыя кантэксты, а іменна – духоўна-культурныя ўзаемасувязі сербаў з іншымі народамі свету як у гістарычным мінулым, так і ў сучаснасці.

Кола такіх повязяў па праву склалі румыны, мадзяры, балгары, палякі, лужыцкія сербы. Сваё месца ў гэтым шэрагу, безумоўна, павінны заняць і ўсходнія славяне. Але калі сербска-руская і сербска-украінская бібліятэкі закладзены даўно, то, на жаль, сербска-беларускай да гэтага часу не існавала. Праўда, нікога за гэта нельга вінаваціць, хіба што аўтара гэтых радкоў, які самую ідэю вітаў ад пачатку і на прапанову доктара Дэяна Айдачыча нават згаджаўся ўзяцца за гэтую важную справу, але, па прычыне вялікай занятасці, гэтага не зрабіў.

Цяпер, дзякуй Богу, з’явіліся шанцы ліквідаваць такі прыкры прабел. Складваецца калектыў працаўнікоў, якія гатовы прыкласці ўсе намаганні, каб ўзаемакантакты сербаў і беларусаў актыўна развіваліся, а інфармацыя пра іх распаўсюджвалася як мага шырэй.

Праф др Іван Чарота
галоўны рэдактар Праекта Растка – Беларусь
замежны член / акадэмік САНУ


Дајана Лазаревић

Зашто „Пројекат Растко – Белорусија“

15. 12. 2020.

Што се, у данашњим временима, више чују фразе попут: „буди свој“ и „буди оригиналан“, то се више улази у парадоксалне ситуације, где се људи труде да физички личе једни на друге, користе исте вербалне изразе и исте обрасце понашања. Њихово деловање, такође, не разликује се од туђег, те, иако се куну у оригиналност, врло брзо тону у океан међусобног копирања, да би на крају постали чак и бледа копија самих себе. Изрекавши ово, немам намеру да упирем прст у одређену групу људи, нити одређену сферу живота – овај феномен је постао свеприсутан. Будимо објективни – није лако бити другачији, јер осим поменуте оригиналности, потребне су нам и искрене намерености, здраве инспирације и широки погледи на свет. А када се сви они сакупе на једно место – онда је циљ постигнут, онда се можемо похвалити успехом, равнотежом у нашим душама и позитивним утицајем на друге људе, физички блиске или удаљене.

Дуго смо чекали на „Пројекат Растко“ посвећен Белорусији, или да кажемо пуни назив: „Пројекат Растко – електронска библиотека белоруско-српских веза“. Овај пројекат је и најмлађи у богатој породици „Пројекта Растко“, чији су челници проф. др Дејан Ајдачић и Зоран Стефановић. И баш та позиција „најмлађег“ пројекта, „Пројекту Растко – Белорусија“ је дала једну изванредну могућност – да покаже своје оригиналност, покретачку снагу и све могућности, којих је, верујемо, велики број пред нама.

Тек сада можемо да одговоримо на питање из наслова: Зашто „Пројекат Растко –Белорусија“? Зато што су белоруско-српске везе недовољно истражене, зато што тек треба да се развијају, и зато што (већина наших сународника) није свесна колико тога заједничког имају два братска, словенска народа – Белоруси и Срби. У прилог овој теорији неистражености веза, употребићемо цитат проф. др Ивана Чароте, највећег слависте-србисте из Белорусије, који је у свом интервјуу 1994. године изјавио следеће: „Прешла ми је у навику, а можда је постала и моја професионална деформација, потреба да доказујем како јужнословенско-источнословенске везе, па ни српско-белоруске вере никако не спадају у оно што Срби називају 'чудо невиђено.' Те везе су још неистражене, нико се њима још није бавио. Ни сам се не могу тиме похвалити. Сакупио сам корпус чињеница, које ће бити осветљене тек у будућности...“ (Погледи – Крушевац, 14. 1. 1994. – стр. 38-41).

Од ове изјаве проф. И. Чароте прошло је 26 година, а ситуација је, са минималним разликама, и данас таква, када разматрамо белоруско-српске везе. Притом, не бавимо се политичким везама; политике се мењају, одређеним сарадњама и везама се временом повећава или смањује значај – ми овде говоримо о везама које су у бити од велике важности за нас као словенске народе, као браћу коју повезује порекло, обичаји, вера – говоримо о културним везама.

„Пројекат Растко – Белорусија“ није цвет белоруско-српских веза, већ је њихов венац. Ова електронска библиотека сакупља све научне и стручне радове, приказе, преводе и друга дела белоруских србиста и српских белорусиста. Истина, праве стручњаке и људе верне овој области можемо да набројимо на „прсте једне руке“, али и ти прсти су довољни да чврсто држе поменути „венац“ који смо смерно и верно заједничким снагама исплели.

Управник Пројекта посвећеном белоруско-српским везама је проф. др Иван Чарота, који на прави начин представља српску реч у Белорусији већ 45 година. Шеф је Катедре за словенске књижевности Белоруског државног универзитета у Минску, члан уредништава девет научних часописа (четири међународна), високоауторитетни је специјалиста у области компаративне књижевности и културологије; аутор, приређивач и преводилац 144 књиге и брошуре и 637 научних радова. Проф. И. Чарота је лауреат десетина највиших награда, медаља и ордена за допринос култури и духовности, које додељују Белорусија, Русија и Србија.

На месту одговорног секретара нашла се моја маленкост, потписница ових редова. Већ годину дана учествујем у невероватном процесу стварања „Пројекта Растко – Белорусија“, који из месеца у месец расте, развија се и повезује стручњаке, истраживаче и поштоваоце културних веза двеју братских држава. О уложеном труду нећу причати, то се за мене, као и за уредника библиотеке, подразумева, а колико сам поносна на Пројекат и колико га сматрам великим и часним делом – види се из целокупног текста.

„Пројекат Растко – Белорусија“ може да се похвали искусним и пожртвованим стручним сарадницима. Велики проф. др Миодраг Сибиновић, до свог одласка са овоземаљског света, био је наш верни саветник и сапутник, као најстручнији и најплоднији белорусиста којег је Србија икада имала. Овом приликом препоручујемо и Електронску библиотеку Миодрага Сибиновића – још једно „дете“ Пројекта Растко, које чува успомену на лик и дело непоновљивог проф. М. Сибиновића (1937-2020).

Сарадница Пројекта, која је уједно и редовна професорка на Филолошком факултету Универзитета у Београду је др Светлана Гољак из Минска. Ауторка је десетина чланака о српској филологији и белорусистици, а неки од њих се већ могу читати у овој електронској библиотеци. У групи сарадника налазе се Микита В. Супрунчук, кандидат (PhD) филолошких наука из Минска, као и Ана В. Наумова, такође кандидат (PhD) филолошких наука из Минска. Обоје могу да се похвале десетинама чланака посвећених србистици; тачније лингвистици (Супрунчук) и књижевности (Наумова).

Наравно, ту је координатор Пројекта – проф. др Дејан Ајдачић и продуцент Зоран Стефановић – творци целокупног „Пројекта Растко“.

Значај „Пројекта Растко – Белорусија“ тек ће се показати у будућности и, верујем, разгранати, оснажити, заинтересовати нове младе научнике, истраживаче и преводиоце, да му поклоне своју пажњу. А свако улагање у културу не може да буде погрешно, већ се вишеструко награђује и враћа на различите, племените начине, који још више шире и употпуњују везе између двеју држава, на општу радост и пријатељство народа. Но за то је потребно време, а ми смо учинили први корак и храбро ћемо, заједно и братски, ходати у сусрет тој будућности.

мср Дајана Лазаревић
одговорни секретар Пројекта Растко –
Електронске библиотеке белоруско-српских веза

 

Пројекат Растко / Пројекат Растко Белорусија