Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Projekat Rastko Skadar: Stanovništvo slovenskog porijekla u Albaniji

Ljubomir Durković-Jakšić

Prilozi za istoriju Srpske pravoslavne crkve u Skadru i okolini

Izvor: "Stanovništvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine

1. Proučavanje posle Prvog svetskog rata ostataka srpskih manastira i crkava u Albaniji

Kralj Aleksandar je 1922. zadužio S. N. Smirnova, arhitekta, da sakupi materijal o izgledu fresaka u srpskim manastirima radi upotrebe izrade fresaka u Oplencu.^[1] Smirnov je u ekspediciju pozvao za saradnju profesora A. L. Pogodina i N. L. Okuneva, dva umetnika, fotografa i crtača. Njegova ekspedicija je obišla 29 manastira u dolini reke Morave i Stare Srbije. Pri proučavanju Gračanice, Arilja i Đurđevih Stubova zapazio je među ktitorima prikaze likova kraljice Jelene, oko čijeg lika je pročitao natpise: Velika kraljica, Sveta kraljica, Samodržavna kraljica, Kraljica svih srpskih zemalja, pa je zato nastavio da istražuje o njoj istorijsku građu iz XIII i XIV veka.

Kralj Aleksandar je u septembru 1923. takođe zatražio da akademik N. P. Krasnov i S. N. Smirnov ustanove stanje Njegoševe zadužbine na Lovćenu, koju je za vreme rata austro-ugarska vojska bila porušila, kao i ustanove stanje srpskih manastira u Crnoj Gori, kako bi osobine njihove iskoristili pri obnovi Njegoševe zadužbine na Lovćenu. Krasnov i Smirnov su posetili većinu manastira u Crnoj Gori, među kojima i razvaline manastira Rtac blizu Bara koga je pomagala kraljica Jelena u XIII veku, a njen sin kralj Milutin u XIV veku. Otuda su prešli preko Bojane u Skadar i ispitali stanje manastira svetih mučenika Sergija (Srđa) i Vakha, jep je njihova prošlost bila vezana sa vladavinom kraljice Jelene posle svrgavanja s vlasti njena muža kralja Uroša I. Arhitekta Smirnov je opisao tada stanje u kome se nalazio porušeni ovaj manastir i sve to 1937. objavio u Beogradu^[2]

O manastiru svetih mučenika Sergija (Srđe) i Vakha na Bojani pisao je 1930. Aleksandar Deroko, posle 1929. obilaska i proučavanja nekih starina na terenu srpskih pomorskih zemalja.^[3] Svoje rezultate ispitivanja o tome manastiru akademik Vladimir Petković saopštio je 1950. godine.^[4]

Pre odlaska naučne ekspedicije Smirnova i Krasnova da ispituju manastir svetih mučenika Srđa i Vakha na Bojani kod Skadra, verovatno i to po želji kralja Aleksandra, Poslanstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Rimu je dostavilo Ministarstvu inostranih dela Srba, Hrvata i Slovenaca, a ovo Ministarstvu Prosvete Srba, Hrvata i Slovenaca i ovo 18. maja 1920. Srpskoj akademiji nauka dokumenat "na shodnu upotrebu", koji je glasio:

"Vatikanska tajna arhiva: Vesovi, Vol. 71. SKADAR

Skadarska biskupija počinje na reci Drim, preko koje je Sopotska biskupija, i proteže se ka Istoku do biskupije Drivastske (Drivastum), sa zapada graniči se sa biskupijom Ulcinja i Svačani. Varoš "Scyttari" je temporalna pokrajinska prestonica. Zove se Skadar (Scadra). Leži na strmom brdu na čijem je podnožiju reka Kiri i Pulati, na zapadu teče reka Bojana koja izvire ispod samih temelja varoši iz Skadarskog jezera; otud reka ide ka moru, od koga je varoš udaljena na 18 milja. Marin Barlet kaže da ovo jezero stari pisci ne spominju, što potvrđuje i pričanje jednog starca kome je sad preko 100 godina, koji tvrdi da je uvek čuo govoriti da ono jezero nije pre postojalo u dolini u kojoj se nalazi, već da su tu bile bare i da on sam pamti kad je voda pokrila mnoge brežuljke, koji su se videli, a i sad se vide ispod vode, - navodeći da je u toj dolini postojala jedna pećina koja je išla sve do Jadranskog mora, a na ulazu u tu pećinu da je postojala jedna brana koja je vodu ustavljala i regulisala tako da nije mogla da isplavi. I dan-danas lagjari kažu da se leti mogu da vide tragovi te kamene brane.

Skadar su osvojili Turci godine 1478. Danas je to sedište jednog Paše, koji ima pod sobom osam varoši i 255 sela sa 120.000 stanovnika, kad se računaju i oni iz Crne Gore, izmegju kojih ima 24.000 katolika i 17.000 turaka.

Tri milje dalje od Skadra, na obali Bojane stoji crkva S. Srgja i Baka koja je duga oko 50 lakata široka 20 i toliko isto visoka. Ona je na glasu zbog tri groba Arbanskih Kraljeva, kao što će se iz ovih uspomena videti. Ima lepu zvonaru, sa čijeg gornjeg boja vidi se ceo Skadar. Po predanju zvona su zakopana između ove Crkve i crkvice Svete Venerande, na 300 lakata daleko od nje. Kaže se da su tu zakopane i srebrne crkvene utvari, koje da nisu iskopane kad je zemlja podjarmljena. One su kod samih ruševina manastira Benedekti nekih kalugjera, koji sad tom Crkvom upravljaju. Ta crkva ima opatsku titulu, a predanje kaže da su njeni prihodi bili ranije od 16.000 forinti na godinu, dok danas to mesto nije u stanju da uzdržava ni jednog samog sveštenika. Na pročelju te crkve čitaju se ova slova urezana u mermeru:

In Nomine Domini. Amen. Eximiae Virginis
Filii anno MCCXVIII, Magnificus
Dominus Urosius Dei Gratia Rassiae
Rex Illustris: Magnifici Reg; Urosii
natus... Dominae Elenae Reginae
Edificavit hanc Ecciesiam ad honorem
S. S. M. M. Sergii et Bachi a
Fundamentis. Usque ad finem:
Stante Abate Petro Dioclen Scutarensi.

Na desnom zidu s polja postoji ovaj natpis:

Memento Dne. famulae tuae Elenae Reginae Serviae Diocliae Albaniae Chilmiae Dalmatiae et Maritimae Regionis quae una cum filiis suis Regibus Urosio et Steffano aedificavit de novo istam Ecclesiam ad honorem B. SS. MM. Sergii et Bachi, et ad finem usue complevit.
Anno Dni. MCCXXXX.

Pri ulazu prvih vrata kod kupatila postoji ovaj natpis:

M. SSSS. LXX. V. O. S. T.^[5]

U ovom dokumentu su pojedini tekstovi zapisa, koji mogu budućim istraživačima poslužiti za čitanje, jer su kod Smirnova nepotpuno pročitani. ^[6]

2. Parohije, njihovi parosi i broj domova u Skadarskom protoprezviteratu 1909. godine

Prema popisu 1909. u Raško-prizrenskoj eparhiji bilo je petnaest protoprezviterata. Poslednji među njima je bio Skadarski protoprezviterat, u kome su spadale parohije:

"Skadarska: 105 domova (varoš Skadar jedan deo), paroh Obrad Popović, protojerej i mitropolitov namesnik za Skadarski protoprezviterat. Skadarska druga: 84 domova (v. Skadar, sela: Deregnjat, Brdica Bušat), paroh Mihailo Štirkić. Crkve u Skadru: hram Sv. Nikole i sv. Aleksandra Nevskog.

Vrake: 119 domova (sela: Novi Borič, Stari Borič, Grilj, Raš, Kule. Omara, Turajlije, Kamenica), crkva u selu Novi Borič hram Uspenija Sv. Bogorodice, paroh Petar Mreković.

Vranjska: 69 domova (sela: Vranj, Mataluž, varošica Tuzi), crkva u Vranju hram Sv. Nikole, paroh Filip Majić.^[7]

Napomene

1. O radu na dovršenju Oplenca vidi se iz objavljene 1989. knjige Miodraga Jovanovića pod naslovom "Oplenac".

2. Sbornikъ Russkogo Arheologičeskogo obщestva vě Korolevstvě SHS, Bělgradě, 1, 1927, 119-147. O radu Smirnova postoji dragocena građa u Narodnoj Biblioteci posebni fondovi), a o Krasnovu u članku Željka Škalamera, objavljenom u 14. svesci Društva istoričara umetnosti Srbije 1983, 109-129.

3. Aleksandar Deroko, "U Bodinovoj prestonici. Putopisne arhitektonske zabeleške iz Skadra - grada Rosava - i okoline", Starinar, Beograd 1930,129-151. O ovom naučniku 1991. izašla je u Beogradu monografija pod naslovom "Aleksandar Deroko".

4. Dr Vladimir Petković, "Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog

naroda", Beograd 1950, 295, 929-930.

5. Arhiv SANU, br. 723.

6. Smirnov, n. d., 114.

7. "Srpska crkva. Kalendar za 1910. godinu". Beograd 1909, 111.