|
|
|
Često postavljanja pitanja o Projektu RastkoPošto se neka pitanja dolaskom novih učesnika ili čitalaca stotinama puta ponavljaju, ovde podsećamo na neke osnovne podatke o "Projektu Rastko". Ostale detalje možete pogledati u okviru Pravila poduhvata koja su objavljena u 1. broju Rastkovog glasnika, ili u okviru sajta na Internetu www.rastko.rs. Eventualna dalja pitanja se mogu uputiti na elektronske adrese učesnika Projekta. SadržajO POREKLU I SMISLU PODUHVATAŠta je "Projekat Rastko"?"Projekat Rastko — Biblioteka srpske kulture na Internetu" jeste neprofitni, nevladin i dobrovoljni poduhvat elektronskog arhiviranja i izdavanja naučnih i umetničkih dela na Internetu, koja pripadaju srpskoj i srodnim kulturama, sa ciljem da ta kulturna dobra — naročito ona u javnom vlasništvu — učini dostupnim proučavaocima i poštovaocima u srpskim zemljama i inostranstvu, u svom celovitom obliku i pod stručnim nadzorom. Paralelno će biti objavljivana dela iz arhiva i baštine, savremena produkcija, kao i dela kojima će Internet biti premijera. Načelo je da se u okviru mogućnosti dela objavljuju integralno i bez skraćivanja. Ko je Rastko po kojem je poduhvat dobio ime?Rastko Nemanjić - sveti Sava (oko 1175-1235), sin srpskog župana Nemanje, princ Huma (današnja Hercegovina i Boka), koji se kao mladić iz jake lične potrebe zamonašio na Svetoj Gori - monaškoj državi u današnjoj Severnoj Grčkoj. Bogoslov, pisac, državnik, prosvetitelj. Ključna ličnost srpske istorije koji je svojom vizijom i radom na nenasilne načine trajno uključio Srbe u vizantijski komonvelt i civilizaciju. Rastko Nemanjić je izabran za ime poduhvata kao simbol stremljenja ka ličnom duhovnom usavršavanju i jakoj potrebi pojedinca da ne bude zarobljen u svetovnom. Namerno je uzeto njegovo mirsko ime - Rastko - da bi označilo da je ta potreba univerzalna i šira od pojedinačne konfesije ili nacije, što znači da u "Projektu Rastko" svoje mesto imaju sva relevantna uverenja i izrazi, nezavisno od porekla i konfesionalnosti. Za više o Rastku Nemanjiću - svetom Savi pogledati:
Simbol "Projekta Rastko" je rozeta. Sa koje crkve je uzeta?Rastkova rozeta - simbol celine i jedinstvenosti svemira sastavljenog od raznih, a bliskih, elemenata - nalazi se u manastirskoj crkvi Naupara (Gornji Stepoš blizu Kruševca, Srbija). Rozeta je uzeta za simbol poduhvata jer simboliše univerzum duha, koji se projavljuje kroz razna obličja, ali ostaje jedinstven. Citat iz knjige "Svetinjama u pohode: manastiri i crkve Srbije i Crne Gore" (autori: Miodrag N. Novaković i Radoslav V. Mikluš, Beograd, Hram sv. Vasilija Ostroškog, Bežanijska Kosa, 1998):
Odakle je slovni tip koji ste iskoristili za logotip poduhvata?Logotip "Projekta Rastko" je oblikovan po spomenicima srpske ustavne ćirilice iz XII veka. Kako je počeo "Projekat Rastko"?"Projekat Rastko" je koncept Zorana Stefanovića koji je predložen Vladi tadašnje SRJ 1994. godine, a predatvljen i avgusta 1995. na osnivačkom skupu Balkanske kulturne mreže u Solunu, kao najbolji način kulturne integracije Balkana, gde bi svaka nacija, etnička grupa ili država napravila svoje digitalne biblioteke koje bi radile po istoj metodologiji i bile međusobno povezane. "Projekat Rastko" u svom današenjem obliku počeo je javno da radi septembru 1997. Pogledati hronologiju u Pravilima. NAČIN OSTVARIVANjAKo i kako ostvaruje projekat?Poduhvat je neprofitan, nevladin i volonterski, a ostvaruje se dobrovoljnom delatnošću pojedinaca i ustanova koje se u širem smislu bave proučavanjem, razvojem i očuvanjem srpske kulture. Stručno i metodološki beogradsko središte sprovodi Naučno društvo za slovenske umetnosti i kulture, kao i TIA Janus iz Beograda, a osnovne tehničke resurse je dala kuća TIA Janus. Predsednik poduhvata je Zoran Stefanović, a upravnik je Dejan Ajdačić. (Za upravnike ostalih središta pogledaj odgovor na sledeće pitanje.) Tehničku osnovu je razvio Mihailo Stefanović iz Beograda, koji je za ovaj projekat napravio paket softverskih alata koji olakšavaju pripremu materijala na srpskom jeziku za publikovanje na Mreži. Osnovni korektorski poslovi se rade preko programa RAS mr Milorada Simića, lingviste iz Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Ovaj najbolji spelling-checker za srpski jezik je svoju efikasnost dokazao na najtežem zadatku – pravljenju "Projekta Rastko", tako da je prihvaćen kao standardni deo izdavačkih alata za naš rad. Dizajneri su bili Dušan Pavlić, Marinko Lugonja, Rade Tovladijac; Nenad Petrović i drugi. (Pogledati impresum) Ostali i saradnici projekta su profesionalci iz oblasti društvenih nauka i umetnosti iz svih srpskih zemalja, srpske dijaspore i sveta. U operativnom smislu poduhvat sprovodi stotinak učesnika, naučnika i umetnika iz celog sveta, a do sada je objavljeno oko 1000 raznih autora. Poduhvat moralno ili stručno podržava nekoliko stotina uglednih pojedinaca srpske i svetske kulture (uključujući i dosta akademika, vladika i profesora univerziteta), a dosta uglednih ustanova dalo je dozvole za objavljivanje svojih izdanja ili je potpomoglo poduhvat na drugi način. U kojim gradovima i zemljama postoje centri "Projekta Rastko"?"Projekat Rastko" je zamišljen da se razvija u pravcu samostalnih pokrajinskih središta. Za sada postoje sledeća središta:
U toku je stalno osnivanje novih pokrajinskih središta "Projekta Rastko". U okviru matičnog poduhvata planirano je postavljanje i biblioteke kulture drugih etničkih manjina u Srbiji. Odakle vam sredstva da ostvarujete ovako veliki i dugotrajan poduhvat?"Projekat Rastko" se stručno ostvaruje volonterskim radom njegovih redakcija i stotina sradnika, dok se tehnički i drugi troškovi rešavaju pomoću donacija lokalnih i međunarodnih donatorskih programa kulture, učešćem sponzora, sredstvima iz budžeta Republike Srbije i gradskih budžeta kao i dobrovoljnim prilozima njegovih saradnika, posetilaca i poštovalaca. Izvod iz Pravila:
Kako se regulišu autorska prava?"Projekat Rastko" čini sve razumne napore da materijal objavljuje u skladu sa međunarodnim i domaćim zakonima o autorskim i srodnim pravima. U slučaju kada to pravo nije jasno definisano ili kad ne možemo da nađemo nosioca prava, trudimo se da sve ostane u okvirima akademskih pravila i "fair use" regulative. Ako pretpostavljate da je neko time oštećen, molimo da nam javite. Dozvoljeno vam je preuzimanje materijala i štampanje na štampaču isključivo za vašu ličnu, internu nastavnu ili naučnu upotrebu (radi istraživanja). Bilo kakvo umnožavanje u štampanom, HTML i drugom obliku, ili naplaćivanje sadržaja sa "Projekta Rastko" je zabranjeno bez izričite dozvole autora poduhvata i pojedinačnih dela. Koji su uslovi da se moj sopstveni rad pojavi na "Projektu Rastko"?U ovoj fazi samo profesionalni naučnici, umetnici i kulturni radnici mogu da konkurišu za objavljivanje u Projektu Rastko (uključujući tu i studente postdiplomskih studija). Evo kako to izgleda po bibliotekama: UMETNOSTI - trenutno se književni materijali na Projektu Rastku mogu objaviti samo po pozivu uredništva. U narednom periodu prioritet će imati klasična dela ili već afirmisani pisci koji su već deo izdavačkog plana. U slučaju da ste već afirmisani profesionalni pisac i da svoja dela imate u elektronskom obliku - onda vas možemo preko reda staviti u izdavački plan. Sve ovo znači da, na žalost, za neafirmisane pisce i druge umetnike trenutno nemamo ni uslova ni sredstava da bi se njihova dela razmatrala, obrađivala i objavljivala. Ovo isto važi i za sledeće umetničke oblasti: likovna dela, stripovi, fotografije, muzička dela, filmovi itd. Na drugoj strani, ako ste profesionalni kritičar, teoretičar ili istoričar određene umetničke oblasti i ako imate svoje radove u digitalnom obliku možete ih prijaviti bez ograničenja za objavljivanje na Projektu Rastko. NAUKE: Ako ste završili neki od nabrojanih fakulteta i ako su vam sledeće nauke profesija onda možete predložiti svoja dela: arheologija, etnologija i antropologija, istorija, filologija i lingvistika, teologija i filosofija. Naravno, i ta dela morate da imate u digitalnom obliku. Kliknite ovde za kontakt sa osobama koja vode nadležnu biblioteku. Da li radovi moraju biti na srpskom jeziku?Ne moraju. U principu Projektu Rastko je svejedno na kojem jeziku su objavljeni tekstovi, šta više takva vrsta različitosti je i poželjna što se i jasno vidi na prezentaciji. Za sada, sledeći jezici zastupljeni: engleski, ruski, ukrajinski, francuski, nemački, španski, italijanski, slovenački, rumunski, albanski, mađarski, poljski gornjolužičkosrpski, donjolužičkosrpski itd, dok se njihov broj neprestano povećava. Jedina razlika je što je za manje korišćene jezike potrebno mnogo više vremena za neophodno kontrolno čitanje i ocenjivanje, kao i za korekturu. U kojem obliku moraju biti formatirani tekstovi koje šaljem elektronskom poštom?Za sve tehničke uslove klikni ovde (za sada pod izradom). Primetio sam da "Projekat Rastko" trenutno nema organizacionu strukturu koju ste naveli u pravilima. Zašto?Po isteku probnog rada nismo prešli na sistem organizovanja koji je definisan u Pravilima. Taj proces je trenutno u toku. Razlog za to je što je zemlja u neprestanom stanju nestabilnosti već godinama. Zbog toga smo bili prisiljeni da 24. marta 1999. (kada je počelo bombardovanje NATO-a) aktiviramo klauzulu o vanrednim situacijama:
Dakle, odluka o vanrednim merama je i dalje na snazi i trajaće sve dok se društveni i ekonomski uslovi ne uspostave dovoljno da omoguće stabilnost projekta i razvijanje po programskim savetima. Takav razvoj očekujemo vrlo uskoro. U međuvremenu, sve odluke će donositi telo koje čini Predsednik sa Upravnicima svih pokrajinskih središta. ŠTA VI MOŽETE DA UČINITE ZA RASTKAMogu li da priložim donaciju za objavljivanje moje omiljene knjige, biblioteke o mom kraju ili o porodici, ili za bilo šta što Poduhvat proceni kao korisno?Hvala. Dobrodošli u Rastkovu porodicu! Pošto nikakav moćan sistem ne stoji iza Rastka, pomoć njegovih učesnika, stvaralaca i čitalaca je jedini način da opstane, a pri tom da ostane nezavistan. Naravno, morate imati na umu naša pravila:
Ako se slažete sa ovim kliknite ovde da dobijete obrazac za prijavljivanje pomoći kao i uputstva za uplaćivanje sa obrazloženjem. Imam vremena i želje da povremeno budem volonter u obradi materijala za "Projekat Rastko". Mogu li da se uključim?Naravno - dobro ste došli! Kliknite ovde da dobijete obrazac za "Rastkove" saradnike. Imam odlične ideje za razvoj "Projekta Rastko", mogu li da vam ih predložim?Naravno. Kliknite ovde da dobijete obrazac za "Rastkove" saradnike i napišite sve što mislite da može biti korisno za "Projekat Rastko" i njegove čitaoce. Mi ne garantujemo da ćemo biti u stanju da to sprovedemo ili da ćemo isto misliti o tim idejama, ali ćemo biti zahvalni za svaki vaš doprinos u tom smislu. ŠTA RASTKO MOŽE DA UČINI ZA VASDa li mi možete pomoći oko mog domaćeg zadatka, seminarskog rada i slično?Na žalost, "Projekat Rastko" ne raspolaže dovoljnim brojem saradnika, resursima, ni vremenom za ovakvu vrstu pomoći. Da li mi možete pomoći oko mog pisanja mog naučnog rada?Ako vam je pomoć potrebna za profesionalni istraživački naučni rad, ponekad možemo pomoći podatkom ili vas uputiti na druge ličnosti ili institucije. Ova pomoć važi i za studente ako su u statusu apsolventa ili postdiplomca. Da li mi možete pomoći oko istraživanja mog porodičnog porekla i pravljenja mog rodoslovnog stabla?Na žalost, "Projekat Rastko" ne raspolaže dovoljnim brojem saradnika, resursima, ni vremenom za ovakvu vrstu pomoći. Na drugoj strani, pripremamo za objavljivanje veliku grupu knjiga o poreklu naselja i stanovništva, naročito sa područja bivše Jugoslavije, što bi trebalo da vam pomogne u traganju za svojim korenima. Da li prodajete štampana izdanja knjiga koja imate na sajtu?Za sada - ne. Posetite "Rastkove" stranice u budućnosti na ovu temu. Preporučujemo da pogledate srpske i strane sajtove koji se bave elektronskom prodajom knjiga. Imam izdavačku kuću i želim da štampam knjigu sa "Projekta Rastko". Koja je procedura?Ako želite da štampate i prodajete knjigu gde su autorska prava u javnom vlasništvu, onda je dovoljno da nadoknadite Projektu novčane troškove oko unosa i korigovanja knjige. Taj će novac biti upotrebljen da se objavi sledeća knjiga na "Rastku". Ako želite da štampate i prodajete knjigu gde su autorska prava u ličnom vlasništvu, obavestite nas i mi ćemo pokrenuti proces za dobijanje dozvole. Ako dobijete dozvolu, i u ovom slučaju je potrebno da nadoknadite Projektu samo osnovne novčane troškove oko unosa i korigovanja knjige. Ako želite, "Projekat Rastko" vam za skromnu nadoknadu može isporučiti gotovu pripremu za knjigu u obliku računarskog fajla, pripreme na pausu ili na filmu. Taj će novac takođe biti upotrebljen da se objave nove knjige na "Rastku". Da li će korišćenje "Projekta Rastko" biti uvek besplatno?To ne zavisi od nas, ali činimo sve da tako ostane. Trudićemo se da korišćenje "Rastkovih "knjiga i tekstova bude besplatno za sve, ali ako ne bude drugi način da biblioteka opstane onda ćemo biti prisiljeni da uvedemo dobrovoljnu ili obaveznu pretplatu. Da li će "Projekat Rastko" biti rasejavan i na kompakt-diskovima?Da. Znaćete unapred o tome. O SADRŽAJU "RASTKA"Zašto je objavljena ova, a ne ona knjiga? Kada će te objaviti moju omiljenu knjigu?Objavljivanje knjige na "Rastku" zavisi od mnogih faktora, pre svega od važnosti knjige, raspoloživog novca, vremena i ljudi, kao i od toga u kom smo obliku dobili materijal (na papiru ili već delimično digitalizovan). To je i razlog zašto su neke biblioteke na "Rastku" ogromne a neke (za sada) malene. Za ove prve se našao neko ko je bio raspoložen da odvoji vreme i sredstva da ih uradi, a za druge se još čeka. Zašto je ovaj prevod loš?Mi ne odgovaramo za kvalitet prevoda. Naša misija je da objavimo postojeći sadržaj onako kako je dostupan. Mi nemamo resurse za novo prevođenje niti lektorišemo već objavljene prevode. Primetio sam greške u tekstu, mrtve linkove, itd. Da vam javim?Javite! Najbolje je da nam pošaljete link sa tom stranom i opišete problem. Hvala unapred. Primetio sam da mnoge knjige i članci sa pokrajinskih središta još nisu ulinkovani na glavne indekse. Nameravate li to?Naravno, taj proces je upravo u toku. VERA, NACIJA, POLITIKA I SLIČNOZašto ne priznajete crnogorsku naciju?Kompleksno pitanje, ali pogrešno postavljeno. U modernom sociološkom smislu, "crnogorska nacija" koju čini populacija države Crne Gore (njeni građani) zaista postoji. Nju čine građani sledećih grupa: Srbi kao većinski narod, nacionalne manjine Albanci i Hrvati, te druge etnokulturne i društvene grupe, bez obzira kako se izjašnjavale. Ako pitate da li postoji "crnogorski narod" ili "crnogorski jezik" odgovor je - ne postoji, jer je reč o srpskom stanovništvu i njegovom jeziku na području tzv. Stare Crne Gore. Sa raspadom Titove Jugoslavije propala je i većina ideoloških eksperimenata Kominterne poput ovog, uvedenih kod nas 1945, i nestalih posle manje od pola veka. Nisu svi Srbi pravoslavni hrišćani, već ima i muslimana, katolika, protestanata, budista, ateista i drugih... Da li ćete objavljivati i materijale drugih učenja?Hoćemo. Razlog što je to sada činjeno u manjoj meri je, između ostalog, što su osnivači projekta većinom pravoslavni hrišćani i objavljivali su ono što najbolje poznaju. U bliskoj budućnosti će biti objavljivani i materijali koji se tiču drugih hrišćanskih denominacija (pre svega katoličke i protestantske) kao i spisi o islamu. Uglavnom, potrebno je da urednički tim čine stručnjaci koji biraju i priređuju relevantan materijal, kao i neophodna sredstva za objavljivanje. Da li ćete objavljivati materijale etničkih manjina koje žive zajedno sa Srbima?Da. Već se radi na tome da se u bliskoj budućnosti otvore biblioteke o kulturi i tradiciji etničkih manjina u Srbiji: Mađara, Rumuna, Albanaca, Roma-Cigana, Rusina, Slovaka, Nemaca, Jevreja, Jermena i drugih. Neke od tih biblioteka će biti otvorene već sledeće godine. Zašto ste ponekad ispolitizovani i da li je to propaganda?Žao nam je ako ste stekli takav utisak. "Projekat Rastko" je osnovan u teškim vremenima rata i civilizacijskih i društvenih lomova. Neminovno smo neke stvari objavljivali kao (svesnu ili nesvesnu) reakciju na događaje oko nas, što se sagovornicima suprotnog mišljenja može učiniti prejakim. Trudimo se da zadržimo trezven pristup u traganju za istinom i žalimo ako smo bilo koga (nehotice) zbunili. Naša misija je da svedočimo, shvatajući sve mane i vrline te pozicije. Zašto se trudite da objavljujete (baš) sve ćirilicom?Ćirilica je danas standardno pismo srpske kulture, u okviru jednog velikog civilizacijskog areala koji čini značajni deo evropske civilizacije. Nepridržavanje ovog jednostavnog i osnovnog kulturnog načela, stavlja svaki poduhvat koji želi da bude deo srpske kulture u kategoriju - nepismenosti. Za sociolingvistički aspekt ovog pitanja pogledajte stranu Srpski jezik i pismo u XXI veku. Zašto se trudite da objavljujete većinu stvari i latinicom?To je dobronamerno pomagalo da korisnici iz inostranstva (ili oni koji ne znaju ćirilicu) mogu nesmetano da koriste knjigu ili tekst koji ih zanima, ili da se bar osnovno obaveste o izdanju, makar i ne znali srpski jezik. (Postoje i izuzeci - biblioteke posvećene ćiriličnim kulturama - bugarsko-srpska, ukrajinsko-srpska, rusko-srpska, gde to načelo ne opravdava duplirane troškove i resurse.) Primetio sam da neki sadržaji na srpskom jeziku još nemaju ćiriličnu verziju. Šta će biti sa tim?Radimo na tome da i ti sadržaji uskoro dobiju ćiriličnu verziju. © 1997-2003 - Projekat Rastko; Tehnologije, izdavaštvo i agencija Janus; Naučno društvo za slovenske umetnosti i kulture; nosioci autorskih prava. Nijedan deo ovog sajta ne sme se umnožavati ili prenositi bez prethodne saglasnosti. Za zahteve kliknite ovde. Promena pisma | Novosti | O projektu | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ] |
![Projekat Rastko - Temisvar [kultura i tradicija Srba u Rumuniji]](../img/bn_rastko_romania.gif)
![Projekat Rastko - Cetinje [kultura i tradicija Crne Gore]](../img/bn_rastko_cetinje.gif)
CETINJE
- Biblioteka kulture i tradicije Stare Crne Gore.![Projekat Rastko - Gracanica-Pec [kultura i tradicija Kosova i Metohije]](../img/bn_rastko_kosovo.gif)
GRAČANICA-PEĆ
- Biblioteka kulture i tradicije Kosova i Metohije.
BUDIMPEŠTA-SENTANDREJA
- Biblioteka kulture i tradicije Srba u Mađarskoj i mađarsko-srpskih kulturnih
veza
KIJEV-LAVOV
- Biblioteka ukrajinsko-srpskih kulturnih veza. 
PROJEKAT
RASTKO - POLJSKA - Biblioteka poljsko-srpskih kulturnih veza