Projekat Rastko : Poljska : Istorija

Konstantin Mihailovi�
Jani�arove uspomene ili turska hronika

Primeri tekstova, dopuna i prerada
iz XVI veka

Iz rukopisa C

Iz rukopisa C

Kraj IV glave

Ese rosulah Mahomet rosulah, kao kad bi na�im jezikom rekao: Isus je od duha bo�jega, a Muhamed je bo�ji izaslanik, i �to je volja Muhamedova, to je volja Isusova. Prorok Mojsije je stariji brat proroka Muhameda. Pred Mojsijem se more rastvorilo, a prorok Isus je mrtve iz groba vaskrsavao, a nad prorokom Muhamedom se kretala stena onde gde se bogu klanjao; jer je Muhamed poslednji prorok, i njega nijedan prorok ne mo�e pred bogom prevazi�i. Pogani nazivaju hri��ane Kauri, a Jevreje nazivaju �ivuti, kao kad bi na�im jezikom rekao istruli. Isus se uspeo na nebo zato �to su ga Kauri nazvali bogom, a Jevreji su ga hteli mu�iti i raspeti na krstu zbog njegove velike svetosti i zbog njegovih �uda koja je �inio na svetu. I bojali su se Jevreji toga da ljudi ne po�u za Isusom, kao �to su to Kauri u�inili, nazivaju�i ga bogom, r�avi Jevreji su hteli da ga uhvate, vrgnu na muke i da da ga raspnu na krstu. I stupio je pred njima u ku�u; i kad vide Isus jevrejsko r�avstvo, uznese se iz toga doma na nebesa. A Jevreji su na�li u onome domu jednoga �oveka koji je bio nalik na njega, uhvatili ga, vrgli na muke i raspeli na krstu, i to pored dva razbojnika.

Kauri pri�aju da je Isus bio ba�en na muke i da je bio raspet na krstu. Ne verujte vi tome, jer je Isus bio tako svet da ga se nijedan �ovek nije mogao dota�i, a kamoli da bi ga mogao uhvatiti ili baciti na muke. A kad se Isus bio uzneo na nebesa, pristupili su k njemu an�eli, pozdravili su ga i uzeli ga me�u sebe i vodili su ga po najvi�em nebu. Isus je krenuo s an�elima nazad ka nebeskim vratili, kao da je hteo nazad na zemlju da si�e, i rekao je an�elima: "Ostavio sam tamo na jednom mestu belu sandalu ili opanak". I tako vrativ�i se Isus po sandalu, ostao je ve� na nebesima i bi�e tamo sve do sudnjega dana; a kada do�e sudnji dan, tada �e Isus si�i na zemlju i govori�e Kaurima; "Vi ste me hteli baciti na muke i raspeti na krstu, zato idite u ve�ni pakao". I tako se zavr�ila poganska propoved.

Iz teksta W

Knjiga tre�a. Opis nekojih ustrojstava i pitanja vojnog poretka u Turskoj iz Hroni�ice Konstantina sina Mihaila Konstantinovi�a, Ra�anina iz Ostrovice, kojeg su Turci zarobili pa je bio jani�ar. Prevedena s latinskog na poljski.

Ovaj Ra�anin, kako je sam o sebi pisao, najpre je bio otpravljen od ra�anskog despota u pomo� Muhamedu, turskome caru prema ugovoru, s drugima, kojih je bilo 1500 (konjanika). Onda je one godine kad je turski car Muhamed ra�anski zemlju osvajao bio uhva�en i dat u jani�are. Onda mu je Muhamed poverio jedan grad nazvani Zve�aj u ra�anskoj zemlji, kad je ovaj grad ugarski kralj Matija osvojio od Turaka, onda je i ovaj Ra�anin uhva�en i dopao je me�u hri��ane godine 1462. I posle je �iveo me�u hri��anima sve do vremena kraljevanja Vladislava u Ugarskoj i Olbrahta u Poljskoj, bra�e ro�ene. I pisao je ovu hroni�icu onako kako je stvari svojim o�ima gledao. Ovaj je dakle poredak i vojno ustrojstvo u Turskoj bilo za cara Muhameda, koji je zauzeo Carigrad i koji je osvojio mnoge druge zemlje, i za njegova oca Amurata, koji je bio porazio poljskog i ugarskog kralja Vladislava kod Varne godine 1444.

Iz rukopisa M

Iz XVIII glave

Jer nema onih koji bi branili i �titili, osim njegove svetlosti poljskoga kralja Albrehtai� koji je pretrpeo zna�ajnu �tetu u ljudstvu i materijalu rade�i i �ine�i napore neprestano protiv pogana, brane�i hri��anstvo, a sveti otac papa sedi mirno u Rimu s duhovnicima, ne brinu�i se ni�ta o tome, a i car ili kralj rimski goste�i se u nema�kim zemljama sa svojim vitezovima. U Turskoj se zaista malo �uje o njihovoj slavnoj svetlosti, jer se ni�ega ne la�aju protiv pogana. Zato sveti otac papa i glava �itave vere hri��anske i najsvetliji kralj rimski ako jo� dugo budu posmatrali ovakvo nasilje i prolivanje hri��anske krvi, mogu to dobro s bo�jom pomo�i poganicima braniti, jer od njihovih veli�anstava sve to zavisi da hri��anstvo podignu protiv poganika, da prestonicu slavnoga carstva osvoje i �itavo hri��anstvo s bo�jom pomo�i da oslobode. Prestonica rimskoga carstva je u Konstantinopolju, koji se zove na gr�kom jeziku Stamboli a na turskom Stambol, kao �to �e se o tome �ire ispri�ati, ako bi kako i kada imalo da do�e s bo�jom pomo�i do te pobede nad poganicima.

Iz XLVII glave

Tursko ili pogani�ko razmno�avanje je sli�no moru, koje nikad ne nadolazi niti odilazi i takvog je svojstva da nikad nema mira, uvek je uzburkano: ako se na jednome kraju uti�a na drugome o obale zapljuskuje. Morska voda je gruba i slana. U nekim krajevima iz nje vade so, ali zato ako u morsku vodu ne dodadu jedan deo slatke vode, so ne mo�e biti na�injena. Tako isto i sve vode koje po svetu ku�i lutaju tamo amo vode su slatke i dobre i korisne za svaku stvar, a kad se u more sliju i pome�aju se s morskom, svaka njina slast i dobrota prolazi, a postaje opora i slana kao morska voda.

I Turci imaju isto svojstvo kao i more: nikada mira nemaju, stalno vode borbu, iz godine u godinu, iz jednih zemalja u druge, pa ako negde u�ine primirje za svoju korist, u drugim krajevima �avoli kolo vode, zarobljavaju narod, a ko ne mo�e i�i, ubijaju, i to se de�ava mnogo puta svake godine po nekoliko hiljada dognaju i dovedu dobrih hri��ana me�u poganike; kada se pome�aju pokvare se, kao �to smo ranije rekli za vodu, zaboravljaju�i svoju dobru veru hri��ansku, primaju�i veru pogansku veli�aju je i mnogo gori postaju takvi hri��ani kad postanu poganici nego pravi ro�eni poganici.

Glava XLIX
O jedinstvu njihovih veli�anstava najsvetlija i visoko ro�ena dva kralja.

To bi bila velika nesre�a i veliko i ne�uveno �udo kada kralj ugarski i �e�ki i kralj poljski, dva brata �to su le�ala pod jednim srcem svoje matere, koji od jedne krvi proisti�u, i koji imaju tako veliku silu, ne bi napali turskoga cara i kad ne bi osvetili takvo uni�tenje ljudsko i prolivanje hri��anske krvi i svoje pretke. A dobro je poznato da je poljsko kraljevstvo ostajalo na miru kao iza �tita dok je Stefan vojvoda moldavski ili vla�ki dr�ao Kiliju i Beograd. Isto tako dok ugarski kralj dr�i ra�anski Beograd u svojoj vlasti, ugarskoj zemlji �e dobro biti. Jer su Dunav, Sava, Drava i Tisa, te �etiri reke, kao pregrade, a Beograd je kao klju� ugarskoga kraljevstva. Zato je potrebno Beograd pa�ljivo �uvati, jer poganici ne spavaju, pa zato hri��anstvo a osobito slavno kraljevstvo treba da bude pa�ljivo i svoje podanike da za�ti�uje. A dobar je put za to da mogu s bo�jom pomo�i sami svoje zemlje da odbrane i da oslobode �itavo hri��anstvo ako je u slozi.

A ne kao kralj Matija, slavnog spomena, koji je ostavio poganike, a vodio je rat protiv hri��ana. Po nesre�i su sveti otac papa Pavle i rimski car Fridrih, obojica slavnoga spomena, bili isto tako za to krivi, jer su kralja Matiju potstakli na to da vodi rat protiv �e�ke, oglasiv�i je za jereti�ku zemlju. Kad kralj Matija, slavnog spomena, nije mogao da je savlada i pokori, obratio se rimskome caru u austrijskoj zemlji. I tako su hri��ani bili mu�eni, a poganici su se svuda rasprostranjivali a spomen na pokojnog kralja Matiju pro�ao je kao zvuk zvona.

Iz teksta L

Iz glave VI (upravo V)

Turski o�e na�: U�itelju, mi se molimo tebi, neka bude tebi �ast na visinama od svih stvorenja i pokolenja; o tebi, U�itelju, mislimo koji tamu gradi� i osvetljava�, neka bude tebi hvala i �ast na visinama. Mi te to, pokolenje iz Sarsina, priznajemo, �ivi bo�e, pred tobom �itavo pokolenje pada na kolena, u tebe, U�itelju, pola�emo mi jedinu �ivu veru, jer si ti, bo�e, sve stvari stvorio, pakao, tamu i svetlosti zato nas, gospode, uvedi usrdno u svoju svetlost. Amin.

Iz glave XXII (XXI)

I saop�tili su caru da �e to u�initi. A kad su tako ugovorili da je turski car vratio despotu Smederevo i Golubac, ta dva grada, i dva despotova slepa sina, ustupio mu je isto tako nekoliko hri��anskih mesta za onog su�nja, zeta svoga, a usto je jo� imao da pla�a kralju mnogo zlata i srebra svake godine. A kad je taj ugovor na�injen izme�u kralja i cara, car je prvi dao jemstvo da �e ga po�tovati a onda je rekao i kralju da i on da jemstvo. I zapitao je kralja i rekao: "Kime �e� mi ovaj ugovor jem�iti?" A kralj mu odgovori: "Najvi�im hri��anskim sve�tenikom, to jest papom". Car ga nije hteo primiti kao zavet, ve� re�e: "Je li to onaj koji je pro�dro rimsko carstvo, i vas sve hri��anske kraljeve pro�dire? Kralju Vladislave, pa ti ima� vernog i istinskog boga; obe�aj mi pred tvojim bogom da �e� se dr�ati ovoga primirja. A ako mi, obe�av�i pred bogom, to ne odr�i�, onda �u ja, uzev�i tvoga boga u pomo�, zavoj�titi na tebe i odne�u nad tobom pobedu, jer tvoj bog voli pravdu". I tako je kralj Vladislav s despotom i vojvodama i sa svom ugarskom gospodom stegono�ama u�inio zavet na Svetom pismu i zbog tog ugovora su bili radosni s obeju strana.

Onda se papa sa svojim kardinalima rasrdi velikim gnevom �to je osramo�en od pogani�kog cara. Posavetovav�i se s kardinalima, s biskupima i sa �itavim svojim zborom, posla kardinala Julijana ugarskome kralju Vladislavu i svoj drugoj ugarskoj gospodi da kralj taj dogovor i to primirje po milosti bo�joj, kao i po mojoj papinskoj, i po milosti �itavoga hri��anstva turskome caru nikako ne odr�i, da �u ti takvu pomo� dati, a od onog zaveta koji si u�inio, mo�i bo�jom i svojom, kao i mo�i svih kardinala, arcibiskupa i biskupa razre�ujem te i dajem razre�enje od greha i svima drugima koji su s tobom taj zavet u�inili. I da nikako druk�ije ne �ini�, nego �to mo�e� br�e da krene� protiv njega, a kogod s tobom po�e, pa ako bi u tom boju i propao, taj �e biti oslobo�en svih paklenih muka i bi�e spasen.

Tada kralj Vladislav, skupiv�i opet ljudstvo, koliko je najvi�e mogao imati, krete opet protiv turskoga cara i posla mu pisma s otkazom primirja. Kad izaslanici dado�e ova (tj. pisma) caru, on se veoma za�udi tome i re�e izaslanicima: "O kralju, mlada ti je pamet, kad tako malo ceni� ona obe�anja koja si u�inio svome pravednome bogu. Zato mu tako recite: da ho�u da uzmem u pomo� njegovog pravednog boga i ho�u protiv njega da ratujem; verujem da �e mi protiv njega pomo�i". I tako car skupi veoma silnu vojsku protiv njega i nastade boj, te car porazi hri��ansku vojsku i onog Julijana papskog legata, tako da ih je malo umaklo.

Iz glave L (HLIH)

Tako je me�u hri��anima razjedinjenost i nesloga bila razlog mnogom zlu. Poganici su za to vreme oja�ali, kao �to su o tome drugi pisali, jer mnogo puta pod izgovorom i pod vidom prave vere i istinske veroispovesti lakomost i ta�ta pohvala vode hri��ane mnogim zlim stvarima, a svaka prokleta zla stvar ima uza se nekakav vid dobrote, �to svaki pobo�an �ovek ako razmisli u sebi, mo�e poznati.

Pisao sam ovde dosta �iroko s pomo�u bo�jom o mnogim i razli�itim stvarima, a jo� bih s bo�jom pomo�u hteo kraljevskom veli�anstvu da pru�im valjanu i dobru pouku, kako bi mogao odneti pobedu nad turskim carem, a time bi od gospoda boga svemogu�ega dobio ve�nu nagradu i od �itavog hri��anstva �ast i hvalu, od izlaska do zalaska sunca (tj. od istoka do zapada) veliko i slavno ime. Onda bi se reklo da su ovi kraljevi po milosti samoga boga nastali i da su obdareni velikim imenom koje je ve�e od imena Aleksandra Velikog, a isto tako bi se hri��anska �alost i tuga pretvorila u radost i veselje, a pogani�ka pak radost i likovanje u tugu i �alost.

Iz tekstova P i A

(Ova se mesta nalaze isto tako u tekstu L).

Turska hronika. Prvi po�etak Turaka je od Tatara, koji su leta gospodnjeg sedam stotina pedeset i petog izi�li sa severa iz zagorske zemlje planine Kavkaza me�u Alame, Kolhe i Jermene, pre�li za kralja Pipina do Franaka preko Ponta, Kapadokije, pre�av�i u Persiju, a sa Saracenima su tako dugo ratovali da su im Saraceni morali obnoviti persisko kraljevstvo, koje su bili ovi Saraceni uni�tili za cara Graha sa svojim vo�em Muhamedom. I tako su Turci posle primili Muhamedovu veru. A onda oko leta gospodnjeg 1300. jedan vojnik velikoga kana, tatarskoga cara, zbog neke sramote ili nepravde, juna�an i vrlo smeo, sakupiv�i oko 40 konja(nika), izjaha iz Tatarije u planine i stene kapadokiske; zadr�av�i se tu, on okolni narod pot�ini sebi i osvoji jedan grad, u kojem gospodaricu zvanu Karavidu ubi, a sam tu stanova�e i vlada�e. Njegovo ime bilo je Hotman, a od toga vremena eto toga Hotmana turski carevi se nazivaju Otmanovi�ima.

Glava II

Bio je Muhamed rodom iz Arabije, a drugi vele iz Persije. Otac mu je bio neznabo�a�ki poganin, a njegova majka je bila od izmailskog ili jevrejskog roda; a posle smrti njegovih roditelja bio je uhva�en i prodat jednom znamenitom �oveku Izmailj�aninu po imenu Abdemonapolu, kod kojega je odrastao i potom ga je postavio da vodi ra�una o robi, jer je bio mladi� lep i lukav, a u nezgodi dovitljiv.

Kod toga �oveka je svra�ao isto tako i Sergije apostata ili zalutali otpadnik od vere hri��anske, u�itelj nestorijanskog otpadni�kog u�enja. Taj Nestor je bio carigradski vladika koji je me�u njima propovedao zabludu kako je gospod Isus pravi �ovek, a ne bog. to od toga je Sergija monaha Muhamed (nau�io) la�nu veru, koju je on potom svojom lukavo��u i �arobnja�kim u�enjem neopisano pro�irio. Jer kad je njegov gospodar Abdemonapol umro bez poroda, on uze njegovu �enu a svoju gospodaricu, s kojom je dobio blago i veliko imanje, i vladao je u zemlji arapsko), koju je od rimske sile otcepio i porazio je vojskovo�u rimskoga cara Iraklija, koji je pre toga Kodrusa, persiskog kralja, (s njegovom vojskom) porazio. I tako je on svoju veru najpre u Arabiji pro�irio.

Glava III

Turci isto tako poste svake godine jedan mesec i jednu celu nedelju ne jedu�i i ne piju�i ni�ta preko dana, ali kad sunce za�e, jedu sve �to za�ele i piju. Praznuju isto tako Uskrs za uspomenu (na ono) kad je Avram hteo svoga sina da �rtvuje bogu.

Glava VII

Muhameda zovu Muhamed rosulah - bo�ji izaslanik, Jer se on bo�jim izaslanikom nazivao kada je Arabljane i Persijance obra�ao u svoju veru, Stari zavet, tj. Mojsijeve knjige, priznavao je, i proroke, i za devu Mariju je govorio da je bila devica; za Novi zavet, tj. za jevan�elje je govorio da nije istinit spis. Svojim sledbenicima je naredio da se uvek bore, i zato im je obe�ao da �e vladati na svetu, zabranio je da se pije vino, dopustio je da svako mo�e imati najvi�e �etiri �ene, a milosnica koliko ko mo�e. Gospoda Isusa je smatrao za velikog proroka, govorio je da su Stari i Novi zavet jedno, onima koji u njega veruju obe�ao je raj, a koji ne veruju - pakao, zabranio je po cenu �ivota da se s hri��anima raspravlja o njegovoj veri, ali je mesto raspravljanja naredio da se ona brani sabljom. Od hri��ana je tako�e primio kr�tenjem Sergiju je naredio da se krsti, a od Jevreja, koji praznuju subotu (odvajaju�i se), i od hri��ana, koji nedelju (praznuju), naredio je u svom zakonu da se petak praznuje. Knjige u kojima je napisao svoju veru nazivaju Alkoran, gde pri�a dosta bajki i la�nih stvari; smatra da postoji jedan bog, svetu Trojicu ne priznaje; govori da je on stvorenje svetoga Duha.

Ovaj Muhamed je (u Arabiji) sa Saracenima, koji su prvi njegovu veru primili, pomagao rimskome caru Irakliju protiv persiskog kralja. Ali kad mu Iraklije za to ne u�ini dovoljno, onda oni s Muhamedom zauze�e grad Damask i sirisku zemlju, poraziv�i vojskovo�e s Iraklijevom vojskom, pobediv�i Persiju; isto tako su i Egipat i grad Aleksandriju zauzeli. Svi su ovi ljudi primili Muhamedovu veru, a onda su opet Saraceni zauzeli znamenite gradove Antiohiju i Jerusalim. I tako se eto borbom vera Muhamedova pro�irila, a Muhamed je u Mo�eji, u jednom persiskom gradu, sahranjen u gvozdenom sanduku kao svetac.

Glava XVII

I tada je Bajazit, skupio vojsku protiv Marka, bugarskoga kneza, svete�i se za smrt svoga oca. Jer je ovaj knez pomagao u borbi knezu Lazaru.

I do�ao je na ono isto polje na kojem je njegov otac Murat bio ubijen. I tu je bugarskoga kneza sa �itavom bugarskom i srpskom vojskom porazio i ubio. Onda je leta gospodnjeg 1376, pre�av�i bosansku zemlju, (stigao) u ugarsku, i albansku zemlju i Vla�ku, pa je ratuju�i mnogo roblja i ljudi izagnao u Tursku, a onda je odmah osvajao gr�ku zemlju, Carigrad je opseo. Carigradski car, ne mogu�i se odupreti, pobegao je francuskome kralju Karlu VII, kojemu je svoga brata, smeloga mladi�a kneza Jovana bugarskog poslao s vojskom i mnogo druge gospode francuske i osobito s petoricom: prvi je bio Gvido gospodar tremolski, drugi knez arteziski, tre�i gospodin Jovan Be�ki, �etvrti knez de Cuci, peti knez iz Dina.

Kada su se tada, do�av�i u Ugarsku, sastali s ugarskim kraljem �igmundom, koji je potom bio car, i kad su krenuli zajedno preko srpske zemlje protiv Turaka, despot srpski im je dopustio da pro�u preko njegove zemlje; idu�i usput su nekoliko puta Turke pomalo pobe�ivali, dok nisu do�li do Nikopolja, i tu su se ne�to zadr�ali osvajaju�i ga. A za to vreme car Bajazit, skupiv�i jo� ve�u vojsku, iz Carigrada je krenuo protiv njih. Nikopolj su Turci slavno odbranili.

Onda su se Francuzi krenuli protiv Turaka, ali nerazumno i neslo�no. Kralj �igmund ih je opominjao da ne napadaju bez ugarske vojske, kao i Srba i Nemaca. A oni su mislili da im je kralj pakostan zbog pobede. I tako, ne �ekaju�i kralja, svi gospodina Be�kog, koji je bio stegono�a, nagovori�e da napadnu na Turke. Tu su se svi juna�ki bacili na Turke i mnoge su tako pobedili da su mislili da su ve� sve pobili, i ve� su se po�eli radovati. Kada je sam car Bajazit veliku vojsku od �ezdeset hiljada konjanika, kao rogati mesec, okrenuo rogovima k njima. Pri�ali su oni koji su potom iz toga boja umakli ili koji su bili izbavljeni iz turskoga ropstva, da je turska vojska, ili taj odred, bila kao mlad mesec, a obuhvatio je po �irini kao sedam italijanskih milja. A bilo je tada Turaka na trista hiljada, dok je hri��ana bilo jedva osamdeset hiljada, a me�u ovima je bilo oko dvadeset hiljada konjanika.

Tada je po�ela ova vojska da opkoljava francusku vojsku. Hri��ani su se juna�ki borili s Turcima i mnoge su pobedili ali su na kraju od veli�ine bili opkoljeni: tu su Turci gospodina Be�kog ubili, a drugu ranije spomenutu gospodu su pohvatali i druge francuske plemenite vitezove oko trista za otkup.

Kralj �igmund i ra�anski knez, kad vide�e poraz, i da su i poslednje druge vojske se rasprsnule, jedva su Dunavom la�om pobegli. Car Bajazit je Jovana, brata francuskoga kralja, s petoricom najvi�e gospode, sa�uvao, a sve ostale je naredio da se poubijaju, a sam se vratio da osvaja Carigrad i bio bi ga osvojio, ali je u to vreme do�la vest iz Anatolije da je veliki kan po imenu Demir ili Tamerlan, veliki tatarski gospodar, stigao s velikom silom u persisku zemlju.

Glava XIX

Ovaj kan je bio rodom iz Parta, veoma borben, velike snage tela i duha. A bio je prvo prost �ovek, pa onda hetman kod Parta, te je tako bliske narode oko sebe: Tatare, Hibere, Albane, Persijance, Me�ane pot�inio svojoj sili. Isto tako je bio zauzeo Mesopotamiju i Jermeniju. Njegova vojska je boravila u �atorima kao u varo�i, u kojoj je bilo veoma mnogo ulica, raznovrsnih zanatlija i obilje stvari za prodaju. Onda je turskoga cara porazio, pa po�ev�i od Tanava, velike tatarske reke, sve velike gradove je kao Smirnu, Antiohiju, Sebaltu, Tripoli, Damask osvajao, oplja�kao, popalio sve do Egipta, do kojega nije do�ao zbog pustinja i mo�varnih predela, ali je ipak sultana kralja egipatskog pobedio i oterao iza Pelucijuma.

A kad je varo� Kapli hteo da osvoji, on je prvo poslao u varo� tatarske trgovce sa obiljem robe, kao �to su samurovina, kunovina i druge skupe ko�e, da ovu robu jevtino prodaju. A kad oni ljudi vide�e da je to tako jevtino, svako je tada kupovao za sve �to je imao. A kad trgovci doneso�e novac za one ko�e, on tek onda varo� opsede. A to je zato u�inio da ljudi blago ne bi zakopavali. Onda je osvojio ovu varo� i ko�e je nazad uzeo. A kada je kadgod koju varo� opsedao, prvoga dana je imao beo �ator, drugoga crven, tre�ega crn. A to je zna�ilo: ako su mu se prvoga dana ljudi ili varo� pokorili ostavljao ih je zdrave na njihovim imanjima. Ako su pak drugoga, onda je nare�ivao da sve poseku ili konjima pogaze. A ako mu se ni tre�ega dana ne bi pokorili, onda je nare�ivao da se i varo� spali. Ostavio je posle sebe dva sina, koji su se me�u sobom borili o vlast i tako se njihova dr�ava nije pro�irila.

Glava XXIII

Tada je najpre, kad su se sudarili, izjahalo petnaest hiljada Turaka u belom odelu, a onda i mnogo u zelenim vezenim (tj. odelima), koji su na konjima imali zlatne i srebrne lance. Bilo je tu �ta da se vidi: zlata, srebra, bisera dragog kamenja na sabljama, na lancima, svilenih odela, zlatotkanih materija i dosta druge skupocene ode�e. Bilo je Turaka s prekomorskim ljudima na stotinu hiljada, a hri��anske vojske bilo je �etrdeset hiljada, osim pe�adije iz Poljske, �e�ke i Moravske. Bila su tri razloga toga poraza, a svi opasni, i svi su od hri��ana dolazili: prvi je �to �enovljani, po�to su kraj mora gde je more usko pet du�i, dovezo�e Turaka skora deset hiljada, uzimaju�i od svakog �oveka po zlatnik. Drugo, �to venecijanski kardinal Fracisko, koji je imao da brani prevoz, nije ga dobro branio, a kad ga nije odbranio, nije na vreme opomenuo hri��ane. Tre�i razlog je: kad su hri��ani �uje za veliku tursku silu, hteli su da odstupe na mesto zgodnije za odbranu, osobito kralj i kardinal Julijan, ali ih je Janko odvratio. A i kad su turski konjanici bili pora�eni, kralj je odmah udario na jani�are, Janko nije spasavao kralja, ve� je od njega oti�ao.

Glava XXIV

Tada je posle dve godine umro car Murat u Jedrenu od velike srd�be i od �alosti �to nisu mogli da pokore jedino kneza Skendera iz albanske (zemlje) i njegov grad Kroju, koji je ranije bio na njegovom dvoru, ali se posle od njega otcepio i umeo je da mu se odupre. Car Murat je vladao trideset i jednu godinu, a umro je leta gospodnjeg 1450.

Glava XXVI

Carigrad je veliki grad: u obimu ima trideset i dve italijanske milje, a ima u sebi sedam bre�uljaka i znamenite gra�evine, velike crkve me�u kojima je crkva (sv.) Sofija najve�a, pored koje su sagra�ene znamenite �kole, a zovu ih Filosofije. Danas se u toj crkvi dr�e konji. Ovaj grad Carigrad je na tri roga: dva roga je more okru�ilo, a na tre�em su dva zida velike kule, opkopi i veoma veliki bedem, na drugom mestu su i tri dobre kule, a prema moru isto tako zid i kule, crkva sv. Sofije.

Glava HLII (HLI)

Pouka i savet ovoga sastavlja�a, viteza i nekada jani�ara turskoga, kakav bi trebalo da bude pohod hri��ana na Turke, i na koji na�in kralj ili gospodar treba da zametne boj s Turcima i s bo�jom pomo�u dan pobedi. Ako razum i (dobra) uprava savla�uju svaku silu, pa ako je to u svima stvarima, onda je tako na svaki na�in i u boju, zato treba znati da sva sila turska le�i u jani�arima, pa su zato mnogi kraljevi tursku vojsku pobedili, ali jani�are nisu mogli, nego su pak od njih pobe�eni bili. I zato turski car jani�are �uva u pozadini za poslednju potrebu, i sam se me�u njima nalazi. Isto tako se ne treba upu�tati u borbu protiv Turaka s malo ljudstva kako je to mnogo velmo�a �inilo, pa su od Turaka bili pora�eni. Zato je turski car Janku bio odgovorio da vi�e voli pun tobolac obi�nih strela, nego pet ili �est pozla�enih. Jer neka je i najbolje ljudstvo, a malo, veliko ga pokorava.

Takav je bio kralj Aleksandar Veliki, kralj makedonski, koji je, kad je video jednoga vojnika ve� u godinama i prozeblog, ustao i posadio ga na toplo mesto gde je sam sedeo da bi se ogrejao, a time je pobudio veliku ljubav vitezova prema sebi. A isti je takav bio i Julije, prvi car rimski, koji je svojom dobrotom i dare�ljivo��u odr�ao vlast nad celom rimskom dr�avom. I zato su ova dvojica bili borbeniji i sre�niji od svih drugih, pa je turski car Muhamed naredio da se njihovi podvizi i �ivoti izlo�e na njegovom jeziku, te ih je �esto �itao, voleo ih je i njihovim delima podra�avao. Mada se kralj ne mora izlagati opasnosti da se li�no bori, ipak je vrlo potrebna stvar da on li�no pre po�etka boja ili u koje drugo vreme najpre dobro sve vitezove nagovori i da ih ljubazno podseti na sigurna i materijalna obe�anja, obe�avaju�i svakome darove od najve�ih sve do najmanjih i na taj na�in smelost i juna�tvo, volju i ljubav prema sebi razvija i pro�iruje u �itavoj vojsci, tako da niko ne bi �alio da stavi na kocku �ivot za svoga gospodara .... I kao �to sunce na svetu sve stvari obasjava, razvija i okrepljuje, tako i svaki kralj sposobno��u svim svojim ljudima dodaje smelosti i podsti�e ih.

Iz rukopisa A

Glava XXXVI

Leta gospodnjeg 1463. Vide�i strah svojih podanika zbog pobune hri��anske gospode protiv njih, pozvav�i najistaknutije vitezove k sebi, odr�a im govor ovim re�ima: Uvek sam �eleo i �elim, dragi moji vitezovi, da one zemlje koje su moji preci sami u zajednici s drugima na vite�ki na�in zadobijali zajedno s vama odr�avam, za koje ja s pravom ne strahujem manje nego i vi. Tvrdim vam da sam ja vas isto onako po�tovao kao i vi mene sa �ime sam ne samo �iveo, ve� i �ivim na ovome svetu, pa i vama svima, kao i va�im potomcima, za koje sam ja sve nezgode preduzimao uvek tako da je s bo�jom pomo�i svuda bilo i jeste na�e gde je moj konj kopitom zgazio; a i �to bih imao mnogo da nabrajam pored kojih je sablja na�a stvarala vreme i usto juna�tvo, koje se kraljevstvo - molim vas - oduprlo vama, kada neki narod nije bio pobe�en od vas, ili koji se nisu bojali va�e sile pre nego �to su je upoznali? Zato vas sada pitam, kakav je to novi neobi�an strah me�u vama, te ste se tako silno prepla�ili, te ste �uli o tako lenjim i ni�tavnim hri��anima �to se skupljaju protiv vas? A to je sve Skenderbeg svojim lukavstvima izveo. Ho�ete li malom hri��anskom narodu bez borbe da ustupite ono mesto koje su nam na�i preci ostavili napornim trudom svojim? U�inili biste veliku radost i hvalu neprijateljima svojim. A �ta misle, da li biste onda bili bezbedniji u Aziji? Koji bi vas onda kralj primio, koji ve�i narod, kad se ceo svet tako ohladi (tj. prema vama) i namrzne vas? Gde ima na svetu tako ludih ljudi koji bi govorili da mi tu�e zemlje sna�no dr�imo nanose�i nepravdu ljudima, a svoje vlastite ne? Jer nam je prorok rekao od boga: gde god noga tvojega konja kro�i, to �e biti tvoje, jer ljudi na svet nisu doneli ni�ta svoje li�no, sve stvari su svih silnih ljudi. Bog je gospodar svih stvari; otvoriv�i polje, sve je stvari stavio napred pa ko ih dobije silom, to je po njegovoj volji; onda s njegovom voljom dr�imo sve �to smo kada pod njom dobili kao silni ljudi. Zato vas opominjem, slavni vitezovi i moji dragi drugovi, ne bojte se neprijatelja, naro�ito onoga �iju snagu nikad niste upoznali, da mu ne bi time ve�a odva�nost postajala, ve� posavetovav�i se valjano i bez straha stavljajte na sebe sigurno oru�je protiv pijanih i lenjih hri��ana, ne osvr�u�i se nimalo na to �to ih je mnogo i �to su pobunjeni, ne sumnjajte u ishod bitke; ali upoznajte obi�aje tih ljudi, da su gadni, tromi, boja�ljivi, sanjivi, lenji, naviknuti na neobi�no u�ivanje kad su trezni; bez jastuka ne umeju da spavaju, bez raskala�nosti veseo ne mo�e biti, kao i bez jakoga (verovatno pi�a) bez pijanstva ne ume da vlada, samo re�ima ratuju, ne delom, nemaju nikakvog poretka vojnog, niti znaju kakve zanate, konje samo za pse neguju; ako li ho�e da imaju dobre konje za vite�ku potrebu, moraju ih nabaviti od nas. Ne podnose glad, hladno�u, vru�inu, rad, opomenu, idu poda se, sa �enama jedu, na visokom sede i le�e u toplom; jedu i piju mnogo, a hladno se bore, �ega vi, najdra�i vitezovi, nemate; ne �alite �ivota i rana, malo spavajte i to bez jastuka, na taj na�in �ete se vaspitati da �itavu ve�nost (?) izdr�ite; zemlja vam je sto, klupa i le�aj, zato ne�e biti ni�ega grubog, napornog, te�kog �to vam se ne�e u�initi suvi�e lako i sitno, tako da se zbog ovog valjanog obi�aja ne samo ne�ete nikoga bojati, ve� i ne mo�ete. Neka onda k nama do�u, glagoljivi hri��ani �e od nas iscenjkati gr�ko kraljevstvo. Odavno su se za to spremali, ali im se ne hita, sigurno se se�aju bitke kod Varne ili Bazileje, ali oni mada i izgube bitku, te�e se svojim pri�ama, govore�i o svom neuspehu ovim re�ima: nejednako je bilo, onaj nas izdao, zbog nesloge su Turci savladali kraljeve Turci su uzeli kraljevstvo, napali su na nas ne obavestiv�i nas. A i ne govore, �to bi bilo pravedno, da je bog s tim narodom, da od nas imaju silu. Verujte mi, moji najdra�i vitezovi, promeni�e oni sme�ni borbeni duh, dosta je njima pobede kad podstaknu na sebe neprijatelja, jer kod ku�e imaju �ta da rade me�u sobom: kod njih svako ho�e da bude gospodari a niko da slu�a; retko bi ko bio samo kne�i�; ratuju me�u sobom uzajamno: pomozi ti meni danas, a ja �u tebi sutra. O li�nom se vi�e staraju nego o dr�avi, hvalisavi su, svadljivi, u pravima uporni, sve na dugo odla�u, na advokate prenose svoja dobra; kao ratnik nikakav je, kao zanatlija - nikakav, kod njih se odre�uje vrednost ne prema dostojanstvu, nego prema imanju. A �to je najgore, poslu�nosti nema nikakve, od koje zavisi svaka vite�ka stvar, otuda nema discipline, zalili su (otuda) zlo�instva, ubijanje, nasilja, razbojni�tva, a imaju mnogo stvari. Pisao je isto tako nama onaj bestidni Skenderbeg, da njihovu veru primim, zaslu�io bi od boga kaznu, jer to ne vidim. Pisao je isto tako da njihov najvi�i vladika kre�e s velikim narodom na nas, zastra�uju�i nas. Toga vladiku rimskoga oni zovu i po�tuju kao mi kalifu, ali samo ustima pokazuju hvalu, a ne rukom, ali ih se ne bojte: kad bi i bilo tako, smejte se njihovom poslu, misle�i na to da ono �to oni nemaju dovoljno vi kod ku�e imate u pripravnosti. Povrh svega samo mesto �e vas silno svuda odbraniti, za�ali�e potom zbog svoje namere, ne�e vam pro�i druk�ije, nego �e se konji, hrana, juna�ki narod, oru�je i svega u izobilju dobiti ve� sada, kako sam video po nebeskim znacima, jer sam za mladosti dobro izu�io tu nauku, i posta�emo gospodari �itavoga sveta, a ovo sada�nje njihovo okupljanje protiv nas potpuno �e propasti, a �to se ti�e Skenderbega, na�ega begunca, njega �emo iskoreniti iz zemlje na�e s njegovim potomstvom, a ako ga dobijem �ivoga, svu �u surovost pokazati na njegovom telu. - Kad je to izrekao Muhamed, svi zavika�e: U�inimo (?) kao �to �ujemo, odr�a�emo veru i poslu�nost. I potvrdili su to zajedni�kim zakletvama. - Osvojio je isto tako 12 kraljevstava itd.

Glava HLI

O poretku i pripremi za boj i o velikom boju turske vojske, i broj njen i savet hri��anima (za borbu protiv te poganske sile.

Prvi odred stoji pred ure�enom vojskom, koji za borbu pripravljaju delismake, a ovih ima pet do �est hiljada, ovi pokazuju o�ajni�ko srce, i to je kod njih samoubila�ki odred. 6000. Zatim je drugi, gde je anadolski beglerbeg, prekomorski zapovednik dr�e�i desno krilo, i ima pod sobom vojvoda ili sudija 20, od kojih svaki ima svoju zastavu, a pored njih je 50 suba�a, svaki stoji pored svoga. Ovaj zapovednik ima svega ljudi 60.000; od ovih ljudi pravi rezervne odrede i ovim vojvodama se nare�uje da vode borbu kako napred, tako i sa strane, prema potrebi. Jer Turci napred prave veoma veliko �elo da bi svaku vojsku opkolili.

Onda romanski zapovednik s ove strane mora dr�i levo krilo na �elu: i njega nazivaju beglerbegom; ima pod svojom komandom 18 vojvoda i 40 suba�a; svaki vojvoda sa svojim odredom stoji pod svojom zastavom, koju je car dao. Ovaj zapovednik ima pod sobom 70.000 ljudi, isto tako ih deli na �elo i na rezerve, kao i onaj koji je na desnom krilu. Onda ide carski dvor na ovaj na�in: stoji svita gospode, pa�a i drugih carskih �inovnika; sa svojim odredom stoje pod svojom crvenom zastavom 6000.

Zatim jani�ari, solaci pred carem imaju dve zastave: jedna je zeleno-crvena, druga je �uto-crvena; ovi imaju sablje i male pu�ke, 1200.

Onda stoje oko cara dvorani pla�enici sa desne strane, a oni manji s leve; imaju svoje crvene zastave s grbom carskim nacrtanim zlatom, 3000.

A gde stoji sam car s pa�ama svojim i s drugim �inovnicima, koji se o njegovom zdravlju staraju, stoji velika bela zastava, zlatom naslikana. A te zastave nazivaju alam sen�ak, zastava sve sile. Oko cara stoje solaci pe�aci s lukovima i sabljama 700.

Za carem stoje azapi azemoglani (valjda rekruti); to su isto tako strelci pe�aci, koje �alju iz raznih varo�i, kako prekomorskih, tako i s ove strane mora, 20.000.

Povodni konji, topovi, kamile i sve druge ratne potrebe, onako kako se o prvoj stvari pisalo. Ima isto tako jedan zapovednik, kojega zovu Mihaloglu, on vodi prednju i zadnju aken�iju ili kozake; on dr�i prednju, bo�nu i zadnju stra�u; ovaj i megdand�ije vodi, a ljudi ima pod svojim zapovedni�tvom manje ili vi�e 50.000.

Sultan Bajazit je bio borben i juna�an, ali je vi�e ratovao preko mora, on je valjda prvi po�eo osvajati vla�ku zemlju i osvojio je od nje dve najbolje tvr�ave: Beograd i Kiliju, i zemlju podoljsku je nekoliko puta osvajao sve do Lavova; s njim su najpre po�eli poljski kraljevi pregovarati o primirju, bio je car 31 godinu. Onda je imao sina veoma surovog. Najpre je ratovao protiv svoga oca Bajazita, ali nije imao uspeha. A onda kad mu je otac umro, bio je car 9 godina, 9 meseci i 9 dana. Bio je veoma surov �ovek, veliki ratnik; on je osvojio veoma mnogo egipatske zemlje, isto tako i persiske, samo gospod bog nije dugo na svetu dr�ao njegovu surovost i njega, te se jo� nije bio okrenuo na hri��ane ali tako govore: kad bi du�e �iveo, kako je bio borben, surov i sre�an, onda bi bio sav svet osvojio i svoje sinove je sve osigurao; samo je onoga Sulejmana jedan pa�a bio dao da se sakrije (ili odgaji) me�u Jevrejima, da o njemu nije mogao ni�ta saznati, dok mu skoro pred smr�u nije rekao za njega onaj isti pa�a, po kojega je poslao; umro je pre no �to je do�ao k njemu. Sultan Sulejman je po ocu svojem Selimu carevao - tako za njega govore - manje ili vi�e pedeset godina, i kako je on bio sre�an, borben, u primirju sa svakim stalan, on je osvojio malo egipatske zemlje, �to je pre njega ostalo persiskom kralju kojega nazivaju Kizil-pa�a, osvojio je veoma mnogo tvr�ava i varo�i i �itavu njegovu zemlju na 80 milja. Ovaj je ugarskog kralja Ludvika porazio zbog izdaje njegovih Ugra; ovaj je ugarsku zemlju po�eo da osvaja po�ev�i od Beograda pa sve do Budima, a isto tako i bosansku zemlju, srpsku i hrvatsku. U ugarskoj zemlji osvojio je ve�u polovinu najboljih i najlep�ih gradova, kao i sada ove godine 1566. Na kraju svoga �ivota krenuo je na Ugarsku, vode�i sa sobom 500.000 ljudi, Turaka jerusalimskih, anadolskih, prekomorskih, rumeliskih, Tatara, Vlaha i Moldavaca. U ugarskoj zemlji je veliku �tetu pri�inio sve do Ko�ica, popalio je, vrlo mnogo ljudi je poubijao, kako mladih tako i starih, dve glavne tvr�ave od Nemaca je osvojio, skoro na samrtni�koj postelji Siget i �ulu. Umro je onde u vojsci, u gradu 11. septembra; o njegovoj smrti niko nije znao, takvo je nare�enje ostavio posle sebe, da se nije znalo kada je umro. Turci su i dalje vodili rat, sve dok njegov sin Selim nije stigao u vojsku. Kako �e se potom napisati o njegovoj vojsci i vladavini, jer takav car, i tako sre�an i tako dugo na prestolu nikada ranije nije bio, i ne dao bog da njihovu vladavinu i mudrost okrene gospod bog na hri��ane, oni bi bili uni�teni. Ovaj je isto onako kao i njegov otac dao svoje sinove da se othranjuju, a samo je valjda onoga jednoga ostavio, i to ga je vrlo �vrsto �uvao u Anadoliji, i to je njegov najstariji sin.

Opis vojske turskoga cara Sulejmana, koji je krenuo iz Carigrada u Ugarsku godine 1566, u ponedeljak dana 29. aprila.

Ovo svako treba da zna: kada Turci ne krenu da ratuju na moru u martu, a na suvu u aprilu, onda se njihove silne vojske te godine ne treba bojati, ve� samo �arkanja. A Tatara se opet, osobito blizu njihovih granica, najvi�e treba �uvati za svakoga punog meseca.

Mada je bilo mnogo razloga koje je taj Sulejman, turski car, smatrao kao nepravde od strane hri��anskog cara Maksimilijana, ali su ove dve najve�e, zbog kojih je u starosti svojoj morao da krene na Ugarsku s velikom bogoboja�ljivo��u i strahom. Jedan razlog je �to mu car Maksimilijan nije hteo davati uobi�ajeni danak od ostatka ugarske i austrijske zemlje, to jest svake godine po trideset hiljada u zlatu. Drugi, �to je i sam bio veliki astrolog, pa je razumeo iz planeta da je te godine imao da umre: vi�e je voleo u vojsci sa slavom, nego u Carigradu zbog mete�a i �teta koje su obi�no jani�ari pravili posle smrti svakoga cara.

Prva vojska, koja je preko mora pod Spjol-pa�om pored bosanske zemlje (i�la) i koja je morem i suvim i�la na 30.000, oni su veliku �tetu �inili u italijanskim zemljama.

Druga vojska s Arslanbeg-pa�om i�la je pored Dunava do nema�ke vojske, pribavljaju�i jezike, nje je bilo 15.000; ovaj pa�a je na stra�i izgubio jednoga bega sa tri hiljade ljudi, �to je dopustio Zrinjskome da pokvari most na Dunavu, i ovoga je car dao pose�i.

Tre�a vojska i�la s Pertev-pa�om pod �ulu, koje je bilo 30.000; i osvojio je �ulu.

�etvrta vojska je i�la s Kraljevi�em na Tokaj, koje je bilo i s Turcima 15.000, i nisu osvojili (grad).

Peta vojska je i�la pod Ahmetom sultanom, sinom prekopskog cara, koje je bilo 15.000, a Vlaha s njom 10.000; ovi su i�li, pale�i, �tetu �ine�i, sve do Ko�ica; ova vojska je dodavala hranu i pomo� Pertev-pa�i kod �ule i kraljevi�u kod Tokaja.

Onda je car i�ao s vojskama svojim u ovakvom poretku ka Sigetu: najpre je prekomorski zapovednik sa 60.000 Jerusalimljana, Anadolaca, Barma�inaca i�ao napred dr�e�i se desne strane.

Romanski zapovednik je bio na levoj strani, imaju�i 70.000 ljudi onih s ove strane mora.

Onda je i�ao car sa svojim dvorom u ovakvom poretku: napred je jahalo 3.000 spahioglana, kao nov�ani odred.

Drugi odred je bio duhovnika, oni ih nazivaju samahi (dervi�i), sa glasnim prizivanjem boga; i�lo ih je 500.

Tre�i odred je bio carigradskoga pa�e, 300 konja.

�etvrti odred buljuk-ba�e jani�arskih konji�kih oficira (kapetana), 300 konja.

Peti odred je �au�a timarlara, plate�nih dvorana, konja 3000.

�esti je odred od 12.000 jani�ara.

Sedmi je odred jaja-pa�a, oficira koji su nad solacima, konja 100.

Onda je jahao jani�ar-aga i solaci-pa�a, zapovednik jani�arski koji komanduje solacima.

Onda su jahali imbreor-ba�e, konju�ari.

Onda su jahali kapid�i-ba�e, potkomornici.

Onda su jahali defterdar-ba�e, haznadari.

Onda su jahali kadi-askeri, zapovednici kadija ili sudija.

Onda su jahali �au�i, koji s pismima jezde, kojih je bilo 300.

Onda su jahali �au�-ba�e, dvorski zapovednici manjih dvorana.

Onda su jahali sifahiler-ba�e, zapovednici vladarevih sinova.

Onda su jahale dve pa�e savetnici: Muhamed-pa�a i Mustafa-pa�a.

Onda je jahao veliki Muhamed-pa�a.

Onda su jahali �au�-ba�e, zapovednici pla�enih dvorana. Svih tih dvorskih �inovnika s pa�ama bilo je u sviti 3000.

Onda je pred carem i�lo 700 solaka pe�aka sa lucima i sabljama; iza ovih solaka je jahao sam car, oko njega je i�lo 100 lakeja faika.

Za carem su i�li i�oglani, mladi�i silindari, oni �to pod carem konja vode i ratne stvari �uvaju �eneri, truk�a�i, add�emoglani, mladi jani�ari, drugi azapi pe�aci, koji su iz gradova opravljeni, onda povodni konji, kamile, topovi, prah, �atori, jedni napred pred njim, a drugi nazad za po�inak, za njim su vo�eni veliki i mali bubnjevi, (onda su i�li) truba�i, sluge za �uvanje konja, za kamile, kuvari, oru�ari, oru�je, blagajna, provijant i druge stvari potrebne za bitku, Grci, Srbi, Bugari �to puteve popravljaju; svih ovih ljudi s akin�ijom, �to su nazad i�li i jahali za njim - pri�alo se - bilo je 50.000. Velikih topova za ru�enje 100, malih poljskih 500, njegovih li�nih konja 15.000, kamila 3000. Ima isto tako jedan komandant, koji pod svojom komandom vodi prednju akin�iju, ili kozake, koji idu o svom tro�ku (? - na svoju �tetu); toga komandanta nazivaju Mihaloglu; svih tih ljudi ima ponekad manje ili vi�e 50.000; ovaj i megdand�ije vodi.

Svega je �itave ove vojske Sulejmanove trista hiljada, sedamdeset i tri hiljade i osam stotina ( - 373.800), ra�unaju�i u to i careve konje i kamile. Poginulo je tada Turaka u Ugarskoj 50.000. Njegov sin Selim je po o�evoj smrti do�ao iz Anadolije u ovu vojsku sa 3000. Hri��ani su izagnani iz Ugarske i sa onima koji su pobijeni preko sto hiljada, osvojena su dva glavna grada: Siget i �ula i nekoliko drugih malih.

Godine 1565. Nikolaj B�eski, budu�i poslanik kod toga biv�eg cara u Carigradu, video je stub koji se s neba spustio u rukavac morski izme�u Carigrada i Galate meseca jula, dana 5, koji je i�ao, spajao se od neba pa sve do ovoga rukavca, pa onda tim rukavcem sve do carskog dvora i onde je pred dvorom carskim pao u taj rukavac, pa u Crno More, ubio je nekih dvesta ljudi, su�njeva koji su prodavani na galijama kako iz Crnog tako i iz Beloga Mora.

Ovaj isti Mikolaj B�eski, budu�i poslanik godine 1566, idu�i iz Ugarske za turskom vojskom, video je veliku �tetu u njihovim konjima, kamilama i u mazgama, da po�ev�i od ugarske zemlje pa sve do Carigrada trima putevima nije bilo na strelomet mesta gde ne bi le�ale mazge ili kamile. U Carigradu, kad je ovaj car Selim hteo da se uveze u prestonicu, jani�ari ga nisu pustili, �to im nije hteo isplatiti odavna uobi�ajenu nagradu i pretukli mu dve najvi�enije pa�e, dok sam Ahmet-pa�a, zet pokojnog Rustem-pa�e, onaj �to je iznenada izmolio svoje kod jani�ara, te su cara pustili u njegovu prestonicu, obe�avaju�i da �e im sve biti pla�eno. Usto je u to vreme u Carigradu bila velika glad da su se Turci kraj pe�i no�evima klali za hleb, konji su repove sebi skubli od gladi i ljudi su ih badava napolje davali da ih uzme ko ho�e.

Iste te godine u mesecu avgustu, budu�i u Vla�koj zadr�an 14 nedelja od Aleksandra, vla�koga vojvode, video je one ljude koji su dolazili iz nekolikih sela onde u Vla�koj da se �ale pred ovim istim vojvodom kako se usred prepodneva oganj spu�tao s neba na njihove domove i palio ih. Iste te godine bila su dva zemljotresa u Vla�koj i u Turskoj. Ovaj Mikolaj B�eski potom je bio pu�ten iz Vla�ke od dvojice poslanika poljskoga kralja Bist�ikovskog i Kleofasa i od tre�eg poslanika sultana Sulejmana, turskoga cara. Otuda je ovaj isti Mikolaj B�eski po kraljevom nare�enju oti�ao pravo u Carigrad kao poslanik kod ovoga cara, jer je pre toga bio otpravljen pokojnom Sulejmanu, caru turskome.

Iste te godine u decembru mesecu prekopski car sa 40.000 ljudi ratovao je protiv Podolja i Volinja po savetu istog ovog vojvode vla�koga i opseo je bio u Mjendzibo�u Mikolaja Sjenjavskog, vojvodu ukrajinskog s njegova dva sina, s Mikolajem i Rafalom, koji su se s pomo�u bo�jom od njega odbranili, ali je ipak veliki plen izvukao i preko trista sela spalio.

Isti ovaj Mikolaj B�eski, iste te godine putuju�i iz Turske preko moldavske zemlje u Ugarsku, budu�i u Ugarskoj kod ugarskog kraljevi�a Janu�a Drugoga, pomirio ga je s vojvodom moldavskim Petrom Mer�om (Skjer�om?).

Ovaj isti Mikolaj B�eski, doputovav�i iz Turske na skup�tinu u Pjotrkovu po�to je izvr�io poslanstvo, bio je potom poslan s Abdi�au�em, izaslanikom turskoga cara, da pregleda podoljske i volinjske zemlje i (da vidi) one �tete koje je bio po�inio prekopski car sa �etrdeset hiljada Tatara. Obi�ao je �itavo pograni�je, a turski izaslanik je od Mjendzibo�a od njega krenuo ka Kamjenjecu pred Tatare, koji su bili svi udarili na Barbez.

Putuju�i iz ovoga izaslanstva, ovaj Mikolaj B�eski po zapovesti njegovog veli�anstva kralja pomiri ukrajinskog vojvodu Mikolaja Sjenjavskog, koji je bio krunski hetman, s vla�kim vojvodom Aleksandrom.

�lanci kratki ali potrebni za po�etak ratovanja.

Prvi �lanak, da svaka kraljevina, a osobito hri��anski gospodar ne po�inje rat sve dok mu se ne da veliki razlog.

Drugi, da najpre blagajnu snabde, koliko ljudi mo�e izdr�avati i do kojeg vremena.

Potom tre�i, da se za zapovednika posavetuje, ako ga nema, koji bi bio bene peritus (dobro obave�ten) o onim krajevima gde se ima rat po�eti.

�etvrti, da sam zapovednik, kako on misli, bira sebi komandire i da im sam du�nosti ozna�ava, a komandiri da sebi uzimaju drugove, a nijednom komandiru niti drugu da ne daje veliku pratnju, zbog poslu�nosti i izabranih ljudi.

Peti, da taj zapovednik, �im popi�e ljude, krene s ljudstvom u logor, i da im onde iznese �ta treba da znaju o poretku i da ih pou�i o dobrom vladanju. Onda, po�ev�i od logora (da krene) u ime bo�je na neprijatelja i da tamo sre�u oku�a, kako vreme ispadne, ili kod gradova ili na bojnom polju.

�esti, rasporediv�i slu�bu, posev�i gradove, stra�e poljske (postaviv�i - ?), treba razmestiti ljude i paziti na to da se ne ule�e i raspuste, jer se vojnik u ratu ne goji (?). A najve�a i najpotrebnija je stvar u vojsci da bude poslu�nosti, koje druk�ije ne mo�e biti, ve� samo ako ima dovoljno novca, jer ako bi se na�li, raspustio bi se quoties toties s njima logor. A u kojoj vojsci nema discipline, uzalud �e se s njom i�i na neprijatelja, jer gospod bog ne�e pomo�i.

Sedmi; postoji isto tako obi�aj me�u vite�kom gospodom da se njih malo savetuju o ratnim stvarima, samo dvojica s monarhom: glavni zapovednik i kaznac, a u ... da ne bude, ve� samo glavni zapovednik, jer pluritas principum, a u tome je nesloga, zaka�njavanje potreba i velika opasnost za svaku vojsku.

Osmi: ljudi pe�aci s vatrenim oru�jem kako za ru�enje tako i poljskim i ru�nim, pripada�e glavnom zapovedniku, koji zna koliko i od kojih �e uzeti protiv neprijatelja i kako da ih upotrebi, da se vojske u kretanju ne zabavljaju uzaludnim pucanjem i da ne tro�e; pa ipak putovanje i rat zahtevaju snabdevenost t in dublo i suvom hranom, koju novcem nazivaju, nje je najvi�e potrebno.

Opis turskog napada kod Sigeta godine 1566. dana 25. jula.

Kad je prispeo sultan tri je vojske rasporedio nedaleko od grada, a sam je bio malo dalje s �etvrtom na brdu s kojeg se moglo videti kad su �ta one tri �inile. Najpre je naredio da se drvima i zemljom zatrpa opkop ili reka koja ide oko grada, ali �to su zatrpali preko dana, to je preko no�i voda po�istila. Potom kad je video da mu to lukavstvo nije moglo ni�ta pomo�i, naredio je da se dovezu tri hiljade kola vune i naredio je da se na�ine veliki d�akovi, pa je na jednom mestu reku zajazio. A onda je posle tih d�akova naredio ljudima da se spremaju za juri�. U tome Sigetu je bio jedan vrli gospodin Nikola Zrinjski iz hrvatske zemlje, imao je tamo pri sebi spremnih ljudi 8000 junaka Hrvata i Ugri�i�a.

1. U prvi juri� je poslao 40.000 ljudi, koji su veoma silno juri�ali, ali su razbijeni vatrom iz oru�a; malo ih se vratilo.

2. Poslao je na juri� 50.000; tada je veoma mnogo vrlih Turaka poginulo; ono �to je ostalo vratilo se.

3. Juri� 60.000; isto tako nisu ni�ta u�inili, ovih je tako�e mnogo poginulo.

4. Juri� 70.000. Ni ovi ni�ta nisu u�inili.

5. Juri� 80.000. Ni ovi ni�ta nisu u�inili.

6. Juri� 250.000, poslao je anadolskog pa�u; ovaj je dosta juna�no juri�ao i veoma mnogo je ljudi tu izgubio, ni�ta nisu u�inili, ali je iz streha od cara naredio da se o njemu pri�a da je tu ubijen. Car se veoma zabrinuo �to je video tako mnogo pobijenih ljudi. Posle ovoga juri�a Nikola Zrinjski je opomenuo svoje i zamolio ih da se �estoko i verno brane, jer ako pomru, ve�nu �e slavu i svoje du�e poslati gospodu bogu.

7. Juri� 360.000 ljudi i s drugim pa�ama, kojima je strogo naredio da se njemu ne vra�aju, ako ho�e svoje glave da sa�uvaju, da taj grad zauzmu. Pre no �to su krenuli na juri�, vodili su pregovor s Nikolom Zrinjskim, opominju�i da s dobrom voljom preda grad ako ho�e da ostane �iv i zdrav, i darove su mu obe�avali. Na to on ni na koji na�in nije hteo da pristane. Ovih je ljudi tu mnogo izginulo, a najvi�e dvorana, koje oni nazivaju karmima, koji su ljude na juri� gonili; s velikom �tetom morali su odstupiti. Veser-pa�a sa ostalima nije smeo da izi�e pred cara; on je pustio o sebi glas da je tu ubijen. Car je od brige sebi bradu �upao.

8. Juri�, poslao je dvesta pedeset hiljada ljudi s Kalu�i-pa�om; ovi su ljudi i�li na juri� s velikim molitvama i uzvicima; tamo su se me�tani ve� bili podelili pa�ljivo brane�i i �uvaju�i Nemac Ugre, na Ugra Nemca (?). Nasuli su bili tri velika brda, s kojih su ljudi paljbom veoma �kodili gradu i tamo je Nikola Zrinjski opasno pogo�en, ali su ipak s velikom �tetom odstupili i tu je onaj Kalu�i- Pa�a ubijen.

Kad je car saznao, od velike brige i jadikovanja tre�ega dana je umro; kad je njegov komornik opazio da je umro, rekao je najglavnijem pa�i, koji je carevu smrt s drugim pa�ama ve�to zatajio. A tamo kad je Nikola Zrinjski le�ao jako ranjen, onda su se oni ljudi u gradu po�eli pla�iti, skupocena odela i haljine spaljivali su nasred grada, srebrom, lan�i�ima, draguljima su nabijali topove i time na Turke pucali. �ene svoje su neki drugovi jedan drugome ubili, a jedan vrli Nemac je pod jedan svod dokoturao tri bureta praha i u�ao je pod onaj svod s onim �enama, tu je onaj prah zapalio i one gospo�e su tu izginule. Posle careve smrti pa�e su se me�u sobom posavetovale da li jo� da juri�aju ili da odstupe. Jedan od njih dao je ovaj sud ili savet: bolje je jo� za careva �ivota da se po�e na juri�, izdaju�i strogu naredbu od cara; ili �emo tu pomreti, ili �emo osvojiti Siget. Onda su se sa �itavom vojskom krenule pa�e, uzev�i po 4000 ljudi pod svoju komandu, a u gradu su pak na kapije topove dovukli i kapije otvorili. Poganici su silom prevladali, skoro su na topove i�li, sa svih strana su ga�ali one �to su bili u gradu, samo 25 ako je svega pobijeno. Nikolu Zrinjskoga jedan jani�ar je bio krio do tre�ega dana, ali kad je video da je na samrti, odrubio mu je glavu i dao vrhovnome pa�i, te su je po vojsci nosili. Onda su je poslali drugoj vojsci kod Budima. Odatle su je poslali hri��anskome caru sa izaslanstvom od cara, mada je bio umro. Tako je do ovoga �alosnoga mira do�lo zbog kazne bo�je; oti�li su potom Turci iz Sigeta, posev�i ga, meseca decembra, s velikim gubitkom ljudi i konja, kamila i mazgi, ali to ne vredi koliko na�i, jer su pored pobijenih izagnali sto hiljada hri��ana.

Jedinome bogu neka je hvala i slava. Amin.

Rukopis S

Kratak i siguran opis reda i poretka na dvoru turskoga cara.

Na dvoru turskoga cara i u �itavom njegovom savetu postoje samo dva najistaknutija gospodina, koji se o svemu savetuju sve ure�uju i nare�uju �to god do�e samo na dvor, a ti�e se cara. Tu gospodu zovu ba�alar, a u prisustvu carevom ni o �emu se ne savetuju, ve� mimo njega sve odlu�uju, pa tek gotovu stvar odnose caru. I nikad ova gospoda, niti ijedan drugi pa�a ni �inovnik ne ure�uju ni�ta novo niti izvanredno na dvoru i u dr�avi turskoga cara, ve� je sve i sav poredak onakav kakav je bio ranije, uvek ga zadr�avaju podjednakog.

Isto tako turski car se o tome uvek brine da se svakad neguje izvestan broj mlade dece i hri��anskih uhva�enih de�aka, dve hiljade, da se dobro ve�baju i snabdevaju, a to �ini zato da bi od njih postali jani�ari uvek spremni itd. I kada Turci upadnu u kakvu neprijateljsku zemlju i pokupe ljude, odmah njima odlazi carski pisar i sve de�ake uzima od njih, daju�i za svakoga po pet zlatnika onome �iji je. A onda ih �alju preko mora u Anadoliju da se gaje i ve�baju. A ako takvih de�aka ne bi moglo biti koliko je potrebno iz neprijateljskih zemalja, onda car udara namet na sva sela i varo�ice, a hri��ani oni koje ima u svojim dr�avama daju izvestan danak u krvi, tako da iz svakog sela moraju dati caru izvestan broj de�aka. I te takve de�ake nazivaju ojlik, a one pak koje uzimaju iz neprijateljskih zemalja nazivaju pendik. A ovi ojlici imaju tu slobodu da po svojoj smrti mogu stvari i imanje svoje ustupiti i dati kome ho�e, �to pendicima nije dopu�teno da �ine, ve� sve njihovo posle smrti uzimaju za cara.

Jani�ara biva na carskome dvoru uvek oko �etiri hiljade, nad kojima je �estit zapovednik i bogat gospodin kojega nazivaju aga, koji svakoga dana ima svoju slu�bu, od cara ima deset zlatnika, a njegov mar�al zlatnik. Postoje me�u njima satnici ili kapetani, od kojih svaki ima sto jani�ara pod svojom komandom; a ovi imaju od cara za dva dana zlatnik. Odvojeno su isto tako i desetari, kojima pla�aju na osam dana jedan zlatnik, a svima drugim jani�arima pla�aju na deset dana po jedan zlatnik i odelo im godi�nje daju. Samo jani�arski sinovi koji od de�aka odrastaju, imaju platu od cara.

Nijedan jani�ar niti njihov desetar ne mo�e jahati na konju u carskom dvoru i u ratu, ve� samo njihov zapovednik i zapovednikov zamenik. Me�u jani�arima su svi strelci, jedni iz lukova, drugi su veoma vi�ni malim pu�kama, jer se svake godine moraju pokazivati pred svojim zapovednikom i ve�bati. A svakoga dana svakome jani�aru daju od cara po zlatnik na luk ili pu�ku i haljinu, ko�ulju, odelo, osim plate, to jest ugovorenog novca.

Isto tako na dvoru turskoga cara ima �est stotina Tatara konjanika, a imaju nad sobom dva zapovednika, koje nazivaju gariblar suba�lari, a ove same Tatare Turci nazivaju garib jigitler, to jest sirotani. Svakome njihovom zapovedniku daju od cara na dan po dva zlatnika, a drugima po jedan i po, po jedan zlatnik, po pola zlatnika, a nekima daju po ortu dnevno. A od ovih Tatara i vaspitanika carskih biraju uvek za carski dvor �ezdeset izabranih mladi�a, koji idu pred carem s lukovima i nazivaju ih solaci.

Isto tako ima dvesta vratara nad kojima su �estita dva zapovednika, koje nazivaju kapid�iba�e. Ovi isto tako pred carem na konjima ja�u, a svaki dan im pla�aju po dva zlatnika. A drugim njihovim kapid�ijama po zlatnik na �est dana.

Isto tako od vaspitanika carevih ima na dvoru carskom �est stotina konjanika, koje nazivaju ulufed�iler, nad kojima su dva zapovednika, koje nazivaju ulufed�iba�e, a ovi imaju za svaki dan dva i po zlatnika, a drugi ulufed�iler na �etiri dana zlatnik.

Isto tako (ima) trista suluhtara �ijeg zapovednika nazivaju suluhtarba�a, a ima za svaki dan tri zlatnika, a drugi njegovi suluhtari dva, jedan i po, jedan zlatnik, kako koji, dnevno. A ovi imaju tu du�nost da pod carem konja vode kad bi bilo potrebno, da budu spremni, �to im retko zapada, jer se svakome to desi jedva jedanput godi�nje.

Isto tako ima na carskome dvoru trista gospodskih sinova koje nazivaju spahioglani, �to na konjima pred carem ja�u, a njihovog zapovednika nazivaju spahilarba�a, koji ima za svaki dan po pet zlatnika a drugi spahioglani po tri i po, po dva i po i po dva zlatnika na dan. Njihova je du�nost da nose sablju, luk i strele za carem kuda on naredi. A svima zajedno (je du�nost) da oko cara uvek �uvaju stra�u tiho, bez ikakvih uzvika i da kraj cara budu svake no�i po pedeset, a katkad i po sto na stra�i.

Isto tako ima osamdeset mladi�a �to nose jelo, koje nazivaju cesnegiler, a njihovog zapovednika cesnegirba�a, kojemu daju po dva zlatnika na dan, a ostalima po jedan i po i po jedan zlatnik.

Isto tako ima pedeset komornika koje nazivaju i�oglanlari, a njihovog zapovednika kipterba�a, koji ima na svaki dan dva zlatnika, a komornici po pola zlatnika i dovoljno hrane za sebe i konje.

Isto tako carskih konja praznih sa carskim sedlom ima hiljadu, koje u slu�aju potrebe daju od cara sa sedlima i oru�jem onima kojima je potrebno. Konju�ara za ove konje ima dvesta, od kojih svaki ima na osam dana zlatnik. A njihovog zapovednika nazivaju misterba�a, koji ima na dva dana zlatnik.

Isto tako ima �ezdeset izabranih kamila koje nose carsku blagajnu u sanducima; a u svakom sanduku ima �ezdeset hiljada zlatnika. Drugih kamila za carsku kuhinju ima �etrdeset, a usto drugih �etrdeset koje nose carske �atore � truba�ke instrumente. Drugih kamila ima trista, one nose oru�je. Dve su kamile �to nose dva velika bubnja, koje nazivaju ko�; u njih se lupa samo kad je velika bitka.

Isto tako oru�ara, koji ja�u pored cara i oru�je �iste i prave, ima na dvoru �ezdeset; njihovog majstora nazivaju �ebendziba�a, i ovaj ima na dan po zlatnik, a ostali njegovi oru�ari na osam dana zlatnik.

Isto tako onih �to razapinju carske �atore ima �ezdeset, a zovu ih materler, svi su konjanici. Njihov zapovednik zove se metlerba�a, koji ima pola zlatnika za svaki dan, a ostali na osam dana zlatnik.

Isto tako ima dvanaest kamila izvrsnih �to nose posteljinu, le�aj i posteljne stvari careve. Svega carskih kamila �to nose carske stvari ima �etiri hiljade i ne�to vi�e, osim praznih, koje bivaju davane na ona mesta na kojima koja ugine.

Isto tako ima oru�ara onih �to razapinju �atore �to se staraju o kamilama, kuvara truba�a trista dvadeset. Isto tako svega konjanika ima dve i po hiljade, jani�ara tri i po hiljade i vi�e. Dakle, na carskom dvoru, osim zanatlija itd. uvek se nalazi oko �est hiljada kraj turskoga cara.

Kakvih �inovnika ima u gradovima turskoga cara.

Nijedan grad turski car ne daje nikome u nasledstvo, ve� ih poseda svojim jani�arima i pod svojom rukom dr�i, a sam jani�arima iz svoje blagajne svake godine pla�a i snabdeva ih svima (potrebama) itd. A u svakome gradu postoji jedan koji je stariji od svih, kao komandant grada, kojega zovu dizdar; posle njega je drugi kao zamenik njegov, koga zovu �ehaja, a drugi su kao desetari, koje zovu buljukba�e.

Dizdaru (se pla�a) za svaki dan pola zlatnika, �ehaji na �etiri dana zlatnik, a ostalima na deset dana zlatnik. Car gradove ne snabdeva, sem za opsade, a odela daje godi�nje onim jani�arima �to su u gradovima. Isto tako u velikim glavnim gradovima bivaju sand�ak-ba�e, velika gospoda, koji svima zapovedaju i druge gradi�e snabdevaju.

Poredak ili ure�enje vojske turskoga cara za odlu�nu bitku ukratko opisan.

Vojska turskoga cara je tako ure�ena da svi konjanici, koji su na dvoru carskom, stoje pored cara na levoj strani. Pored dvora stoje ljudi konjanici �isti, koji stanuju s druge strane mora od hri��ana, na isti onaj na�in.

Najva�niji gospodin u Romaniji, to jest u onim zemljama �to su s ove strane mora, kojega zovu rumeli beglerbeg, kao kad bi rekao gospodin nad gospodom posle cara, stoji pored carskoga dvora, a pored njega osamnaestorica gospode, kao vojvoda, sa svojim odredima i zastavama. Pored njih �etrdeset suba�a sa svojim ljudima, a tih konjanika iz Romanije, to jest s ove strane mora, koje nazivaju romanska vojska, biva na sedamdeset hiljada.

Na desnoj strani je pak najva�niji gospodin gospodar Anadolije, kojega zovu anadoli beglerbeg. Napred pored njega stoji dvadeset pa�a, kao vojvoda, svaki sa svojim odredom i zastavom. Pored njih pak pedeset suba�a sa svojim ljudima. A ovi ljudi se zovu anadoliska vojska, koji su svi s one strane mora, a biva ih �ezdeset hiljada konjanika i vi�e. Eto tako stoje konjanici.

Pe�aci pak na ovaj na�in: napred prema caru stoje na levoj strani pe�aci jo� vi�e nego oni konjanici o kojima je ve� napisano, koji dolaze iz onih zemalja �to su s ove strane mora, to jest iz Romanije, koje zovu azapi, i ovih biva na dvadeset hiljada. Za njima su kamile i konji na kojima nose potrebe i druge ratne stvari. Oko njih je svuda opkop i bedem. Na vrhu bedema je dosta pobijenih �vrsto u zemlju gustih, o�trih gvozdenih ko�eva, a me�u ko�evima su pu�karnice, s kojih se mo�e bezbedno ga�ati iz pu�aka i topova; kraj opkopa su pobodeni u zemlju veliki �titovi.

Na desnoj pak strani stoje na isti na�in pe�aci s one strane mora, to jest iz Anadolije, koje isto tako zovu azapi, kao kad bi rekao pe�aci, i isto tako je oko njih bedem i opkop, kao i kod onih �to stoje na levoj strani. Iza njih su isto tako kamile i konji, na isti na�in postavljeni; i biva ih isto tako oko dvadeset hiljada.

Me�u ovim ljudima, koji stoje s obeju strana, stoje tek jani�ari u svome poretku, pe�aci, ljudi �isti, izabrani izve�bani, juna�ni. Me�u njima u sredini nalazi se i sam car s nekolikom svojom gospodom pa�ama i �au�ima, to jest sa dvoranima izvrsnim i znatnim, jer svaki ima konja odvojeno pripremljenog s oru�jem, i to zato da bi ih po tome svi poznavali, da su to oni carski dvorani koje car �alje na obilazak me�u svoje druge ljude, da ljudima dobru nadu razvijaju, da ih podsti�u na borbu i da vode ra�una o tome kako se ko pona�a, i da o tome daju caru izve�taj. Iza jani�ara su carske kamile, konji, a oko njih su svuda opkop i bedem, gvozdenim ko�evima, �titovima, kopljima, pu�kama itd. veoma dobro snabdeveni. Jani�ari su jedini s dugim pu�kama sa �ipkama, s lukovima i s dobrim i pripravnim sabljama, a iz pu�aka ga�aju veoma brzo.

Carskih dvorskih zastava ima u vojsci �etiri. Prva je bela, zlatnim slovima ispisana, i ta je najva�nija. Zovu je alamsand�ak, kao kad bi rekao zastava �itave carske sile i ova stoji kraj cara. Druga je crvena, koja stoji me�u dvoranima konjanicima. Tre�a je zelena i crvena i ove se nalaze me�u jani�arima. �etvrta je �uta i crvena. A gde god su ove �etiri zastave, tamo je uvek i sam car. Mada u carskoj vojsci ima dosta bubnjeva, ipak carska velika bubnja ima samo dva, od kojih se velika lupa di�e, da se skoro zemlja trese, u koje udaraju samo kad je velika odlu�na bitka.

Pored svake vojske turskoga cara ima nepopisanih ljudi oko dvadeset hiljada, koji idu dobrovoljno, bez ikakve plate i ajluka, za svoju plja�ku i korist, a Turci ih zovu ahandije. Ovi ljudi ratuju na koza�ki na�in, jer veoma brzo upadaju u neprijateljsku zemlju, pale, plja�kaju, ubijaju, sve �to god mogu da dograbe, a nikako se ne bave zauzimanjem gradova ili tvr�ava, gledaju samo plen i korist za sebe, a �to dobiju, nose vojsci i za novac prodaju po zakonu kome ho�e samo de�ake nikome ne mogu prodavati, ve� samo caru, i sve potrebe vojsci dobavljaju.

A kad Turci ho�e hri��anske zemlje da pusto�e, a iz njih da pokupe ljude, hranu i druge stvari, onda ove ljude pu�taju na ovaj na�in. Najpre narede da se oglasi po carskim zemljama da je car dopustio da Turci upadnu u tu i tu zemlju, iz koje mogu mnogo ljudi, kako mu�karaca, tako i �enskinja, konja, volova itd. da pokupe. I odmah se ahandije spremaju �im �uju to s velikom pohlepom i rado��u, jedni radi koristi, drugi da bi se odu�ili bogu - jer oni smatraju da je bogougodno delo mu�iti i ubijati hri��ane. I onda se odmah dobro priprave za to, jer uvek na to �ekaju i pripremaju se odavna, pa se skupe na izvesnom mestu, odre�enom od pa�e ili vojvode toga mesta. A pa�a, pripremiv�i sve potrebe koje su za to potrebne, kre�e s njima do one zemlje u koju treba da budu pu�teni. A do�av�i na granicu, nare�uje im da poja�u odmorne dobre konje, a da one na kojima su putovali ostave, jer svaki od njih sa dva konja od ku�e polazi. Pa odrediv�i im vreme kada se moraju nazad na to mesto vratiti i dokle �e ih tu �ekati, nare�uje da se udari u bubanj, koji zovu talambas, i pu�ta ih da vode borbu.

A oni odmah s treskom i u velikoj gomili jure, tako da se sami me�u sobom guraju i tiskaju s konjima, te padaju i na mestu ostaju, pa ... razletev�i se po nekoliko stotina, po nekoliko desetina, pale, ubijaju, plja�kaju sve �to samo mogu. A vojvoda ili pa�a, razapev�i na onome mestu �atore, imaju�i kraj sebe nekoliko stotina valjanih izabranih ljudi, �eka ih do onoga vremena koje im je odredio. A kada do�e odre�eno vreme, sav plen koji je njemu iz napada poslat ispred sebe �alje ku�i, pa se sam s onoga mesta kre�e i odlazi i nikoga u to vreme ne �eka, ve� lepo urediv�i ljude �to su kraj njega, za plenom ide lagano, ostavljaju�i stra�u za sobom. A ako za njima ide potera, ili pak ako bi je moglo biti, okre�e se, �eka i vodi borbu. A ako uvide da bitku ne mogu izdr�ati, onda nare�uju da se sav plen pose�e, pobije, kako stare ljude tako i mlade, a sami be�e kao vetar ili muve, onako kako im narede njihovi zapovednici ili komandiri, koje imaju me�u sobom izve�bane, koje zovu dandireri.

Ima jo� u vojsci turskoga cara konjanika, slu�benika, koji dobrovoljno idu u rat, a za novac slu�e cara; svaki od njih �etiri dana za zlatnik (slu�i), koje Turci nazivaju sarahori, a stavljaju ih kraj onih konjanika �to dolaze preko mora, iz Anadolije, ili iz Romanije, a �im mesec dana odslu�e, odmah im pla�aju, jer njihova slu�ba ne traje dugo. �im car opazi da mu nisu potrebni, nare�uje da se raspuste. A takvih ljudi biva oko dvesta hiljada, koji se na isti na�in kao i oni zovu ahandije. Biraju ih od najzaslu�enijih i najnaoru�anijih.

Usto u vojsci turskoga cara postoje naro�iti konjanici i pograni�ni hri��ani, koje Turci nazivaju margaluzi, koji isto onako kao i oni gore opisani sarahori slu�e, samo �to im manje pla�aju, tj. na osam dana po zlatnik svakome daju, a biva ih po nekoliko stotina.

Pri vojsci turskoga cara nalaze se jo� i naro�iti slobodni hri��ani, koji nikome nikakvu porezu ne daju i ni od koga opet nikakvu platu nemaju i ni�ta ne uzimaju, ve� onako idu za vojskom. Turci ih zovu vojnicima, a ovi, hote�i da caru u�ine uslugu, vode prazne carske konje gde treba, i slu�e �ime mogu, i rade �to bi se primiti moglo, da bi zatim mogli u�i u kakvu carsku poslugu. Ovih isto tako biva nekoliko stotina, a postavljaju se u poretku pored konja, kamila.

Kuda vojska carska kroz carsku zemlju prolazi, nigde nikakvu �tetu, kako u hrani tako ni u bilo kakvim drugim stvarima, siroma�nim ljudima, kako Turcima tako ni hri��anima, ne �ine carski ljudi, pa makar to i jednu paru stajalo. Jer turska gospoda tako opominju na to, da nikako ne�e pre�utati niti progledati kroz prste onome ko bi kakvu �tetu u�inio siroma�nome �oveku, ve� odmah strogo ka�njavaju svakoga, glavu mu odrubljuju. Jer kada se car krene sa svojom vojskom i po�e u hri��anske zemlje, moraju hri��ani opremiti s njim dovoljno svakojakog provijanta i hrane, da bi vojska uvek imala od njih potrebe za novac (kupljene), prema valjanom i pravednom zakonu a po starome obi�aju.

U kakvom poretku i na kakav na�in turski car pu�ta svoje ljude na juri�.

Turski car s velikom opremom i tro�kom i s velikom silom gradove i varo�i osvaja, jer pre no �to po�ne osvajati, on pripremi svega u dovoljnoj meri. Mada sa sobom nema uvek velikih topova za ru�enje, zbog toga �to se oni te�ko prevoze, ipak svuda ima veliku koli�inu hrane i svega �to uz to ide. A kad opazi da su mu potrebni topovi, odmah nare�uje da se onde u vojsci ili kraj grada i varo�i liju.

�to god pomisli da osvaja, tako se unapred za to pripremi da bi mogao brzo da zauzme, jer Turci nerado dugo juri�aju i s vojskom na jednom mestu dugo ostaju, ve� sve brzo i silom osvajaju, a ako ne mogu osvojiti za nekoliko juri�a, odlaze dalje i vrlo nerado oprobavaju sre�u vi�e sa takvim mestom koje ranije nisu mogli osvojiti. Isto tako Turci nerado gube vreme na osvajanje mnogih gradova i varo�i, ve� samo onih koji su na prolazima, putevima, a bez kojih ne mo�e da osvoji one zemlje koje namerava, a tada osvajaju s velikom predano��u i vatreno��u.

Najpre se staraju da zidove varo�ke ili gradske mogu da razbiju i poru�e iz topova, kojih imaju u velikom izobilju. Onda, kad naprave rupu, a vide da je njihovo vreme do�lo, naredi car da se oglasi po �itavoj vojsci da se konji i kamile i sva stoka dognaju do vojske i da se tako obezbede da se ne bi onda, kada se svi ljudi zabave juri�em, konji i kamile pogubili. A kada se to odmah s galamom uradi, naredi da se oglasi, ispri�a i ozna�i dan juri�a, i nare�uje da za taj dan svi budu spremni za juri�. A obi�no, mal' te ne uvek, za to biraju peta�ni dan, kao svoj prazni�ni dan. Onda opet nare�uje car da se oglasi da �e svako ko bi god za juri�a �to dobro u�inio biti obdaren, i nabrajaju i nazna�uju ogla�uju�i darove kakve car obe�ava da da za koju uslugu na ovaj na�in: ko zastavu na zidine iznese, napred tome pa�instvo kao da ka�e� vojvodstvo (nazna�uje), ko za prvom zastavom u�e, tome suba�tvo, i tako odre�uje dalje jednima izvesnu sumu novaca, drugima odela. A �to god spomenu to bez propu�tanja sve odmah i na mestu daju, pa bilo da grad ili varo� osvoje ili ne osvoje.

A kada do�e ve�e toga dana, ogla�uju po �itavoj vojsci da sutra svi ljudi poste i da budu spremni za juri�, �to svi rado �ine, i �itav sutra�nji dan ne jedu, a kad ve�e do�e, tek onda prire�uju sebi obilne lepe ve�ere i cele no�i se goste me�u sobom, grle�i se, ljube�i se, opra�taju�i se jedan s drugim tako kao da se vi�e ne�e videti. A onda name�taju lojane zapaljene sve�e po �itavoj vojsci veoma gusto da se svetle kao zvezde. Jer to �ine iz svoje pobo�nosti i to je kod njih uvek siguran znak juri�a.

Sutradan celoga dana isto tako razgovaraju me�u sobom, jedu, piju, koliko je potrebno, ali ne suvi�e, sve do ve�eri. A tek no�u, lepo se urediv�i, kre�u ka varo�i ili gradu, �utke, veoma tiho, napreduju�i pomalo ka opkopima i zidinama gradskim, nose�i sa svih strana sa sobom pletene �titove, ve�to i veoma �vrsto upletene, tako da iz njih mogu s donje i gornje strane izlaziti lestvice. A jani�ari, privukav�i se koliko mogu bli�e pravo ka onome mestu gde su zidovi razlupani ili sru�eni, uti�avaju se svi �to vi�e mogu, i ostaju�i na svojim mestima �ekaju dan. A kada po�ne dan svitati, odmah sve tobd�ije po�nu tu�i iz svih topova zidove, �to mogu ja�e i gu��e, da bi oterali ljude sa zidina, kula itd. A �im se paljba zavr�i, jani�ari polete sa lestvicama i sa drugim vatrenim oru�jem i spremom idu ka gradu ili varo�i i tuku�i se onde juna�ki, uz veliku viku, u gomili poma�u�i jedni drugima, probijaju se u grad ili varo� na �udan na�in i u ogromno velikoj masi, pucaju�i veoma gusto i u stranu, i napred, i uvis, tako da u onoj huci, tresku bubnjanju, barutu i pra�ini i ne zna svako gde se nalazi. I ako se u tome hri��ani u gradu ili u varo�i dobro snabdeju i ako se brane tako juna�ki da ne dopuste jani�arima da se do njih probiju za jedan ili najvi�e za dva sata, onda ve� dalje slabe, malaksavaju i prestaju, i moraju lako, sa strahom i gubitkom veoma mnogo ljudi da odstupe, i napad ne mogu da izdr�e dalje od podneva, jer im ve� vi�e ne mo�e dostajati d�ebane, kad je svu istro�e i onda moraju da odstupaju veoma umorni, ranjeni i malaksali.

Posle napada car odmah nare�uje da se topovi i druga oru�a odvuku od zidina, a malaksale i ranjene sve, i ubijene koje mogu prona�i, nare�uje da stave na kola i nare�uje da se s njima ide napred da bi se obezbedili pogrebi, a sam ostaje na tome mestu do ve�eri, pa tek preko no�i odlazi sa �itavom vojskom, ostavljaju�i za sobom deo ljudi zato da na njega ili na plen ne napadnu ljudi iz grada, ili ako bi zbog koristi izleteli neoprezno, da ih oni ljudi, koji �e se onde blizu sakriti, pobili itd.

Zatim ako je ma koji Tur�in obogaljen, tada car nare�uje da ga snabdeju hranom i svima potrebama, da mu do smrti bude dobro i da ne trpi oskudicu. Isto tako nare�uje da se svi ranjenici pa�ljivo le�e o njegovom tro�ku, a svakome, pa ma ko bio, koji je �to juna�ko u�inio, nare�uje da se da ono �to mu je obe�ano bez odugovla�enja, veoma pravi�no i uz pohvalu njegovog juna�tva.

Pri zauzimanju gradova ili varo�i upotrebljavaju Turci isto tako �udna lukavstva; pa ipak oni jedino u mno�inu ljudi i u izobilje svoje pola�u svu nadu i poverenje i vele: bolje je imati pun tobolac obi�nih strela, nego nekoliko osobitih i pozla�enih to jest, bolje je imati mnogo prostih ljudi, nego malo lukavih i valjanih.

Kad osvajaju gradove ili varo�i Turci marljivo, na razne i �udne na�ine gledaju ako bi mogli pomo�u izdaje ili kakvim drugim dogovorima i ugovorima da uzmu gradove ili varo�i a kad ih uzmu, retko i skoro nikada ne odr�avaju ono �to obe�avaju i na �ta daju re�. Jer oni primirja, zakletve, ugovore sve odr�avaju donde dok vide da je to za njihovu korist i da im je dobro, a ni s kim ne�e da se sprijateljuju, sem sa onim za koga misle da �e biti poslu�an i koristan dokle oni i kako oni ho�e.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | O Poljskoj | Prevodi | Bibliografija
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt