Projekat Rastko : Poljska : Istorija

Konstantin Mihailovi�

Jani�arove uspomene ili turska hronika

Opisivanje doga�aja koji se ti�u turskog pitanja
od
Konstantina sina Mihaila Konstantinovi�a,
Ra�anina iz Ostrovice,
kojega su Turci uzeli u jani�are

Jani�arove uspomene ili turska hronika

Po�inje opisivanje doga�aja koji se ti�u turskog pitanja od Konstantina sina Mihaila Konstantinovi�a, Ra�anina iz Ostrovice, kojega su Turci uzeli u jani�are.

Predgovor

Svi narodi koji se upravljaju po svetom kr�tenju^[1] blagoslovenog gospoda na�ega Isusa Hrista, verujemo i ispovedamo jednoga gospoda boga stvoritelja neba i zemlje u tri lica: oca, sina i svetoga duha i Trojicu jedinu i nerazdeljivu, koja vlada na vjeki vjekov. Amin. U ime oca i sina i svetoga duha. I po Hristu na�em nazivamo se hri��anima u slavu gospoda boga na�ega. I zato se, po�tovana sveta Trojice, molimo tvojoj svetoj milosti. Pomozi svojim hri��anima i odvrati^[2] proklete pogane^[3]. Amin.

Prva glava:
O razli�itim paganima i o Aliji Muhamedovom pomo�niku

Pogani koji su primili zakon Muhamedov razli�iti su: Argini, Persijanci, Turci, Tatari, Berberi, Arabljani i neki crnci koji nemaju na licu ognjenih znakova, svi ovi Mojsijeve knjige dr�e, a upravljaju se prema prokletome Alkoranu, u kojem je Muhamed svoj zakon napisao, a veruju u jednoga boga stvoritelja neba i zemlje. Oni imaju jedan veliki praznik (pre �etve), koji zovu Brunk bajram, a za njega svaki (�ovek) posti mesec dana, svakoga celoga dana ni�ta ne jedu�i niti piju�i, sve do zvezde. Ali no�u meso jedu, vodu piju, koliko puta ko ho�e, sve do dana. A isto tako kad nastupi novi mesec, oni bogato svetkuju, blaguju�i tri dana. Ali ipak vina ne piju, niti imaju ikakvog kvasa. Milostinju razdaju. Nekim robovima skra�uju godine (robovanja), a obolele^[4] na slobodu pu�taju, i to naro�ito velika gospoda. Gozbe prire�uju^[5], �kopce (ovnove), jarce i kamile kolju, meso, hleb, sve�e, novac boga radi udeljuju. Ko god nai�e, bilo hri��anin, bilo poganin, svakome milostinju daju. Na grobovima obavljaju no�na klanjanja^[6]. Pale lojane sve�e. Mirisima oka�uju za du�e umrlih^[7].

A kada sam pitao pogane za�to lojane sve�e pale, zar ne bi bolje bilo da pale vo�tane sve�e na grobovima umrlih i u hramovima, odgovorili su da bogu treba da se prinosi na �rtvu brav a ne mu�ice. - I rekli su mi: "Kako se tebi �ini? je li to dobro ili nije?" Odgovorio sam im: "Ako je Muhamed jedno dobro uredio, onda je i drugo".

Drugi je (njihov) praznik, koji biva u jesen, onaj koji zovu Ki�ik bajram, kao kad bi rekao Mali praznik. Za ovaj se dobrovoljno posti. Ali i za ovaj onako svetkuju i milostinju razdaju kao za prvi. U nedelji praznuju petak kao^[8]. Jevreji subotu, ili hri��ani nedelju, govore�i: zato to svetkujemo �to je bog u petak stvorio �oveka. Obrezuju se. Svinjsko meso ne jedu. U tih pet propisa se sla�u s Jevrejima, ali ni u �emu drugom. Po obrezivanju nazivaju se Bubromani (hote�i da budu bolji nego hri��ani) ili Jevreji. Bubromani zna�i izabrani ljudi u veri. I smatraju hri��ane za gre�an narod zato �to priznajemo i hvalimo svetu Trojicu, govore�i: nema tri boga, ve� jedan. A zbog toga su Bubromani hri��ane prozvali �aurima, �to �e re�i gre�nici i zabludeli^[9]. A hri��ani opet nazivaju Bubromane poganima zbog njihovih ne�asnih dela, o kojima nisam hteo ovde da pi�em. Jer poganin zna�i (da je neko) okrutan, ne�ove�an, da je kao ne�isti pas^[10]. Oni bi hteli da budu dobri, pa kako misle tako i govore. Ali neko mo�e re�i: zato gre�e �to nemaju dobrih u�itelja koji bi ih u�ili i koji bi njima upravljali. Oni bi mogli dobri biti kad bi hteli. Ali bi takvome u�itelju svakako bilo lak�e i korisnije^[11] da sipa ne�to u proderanu vre�u, nego da takvim prosta�kim narodom^[12] upravlja.

Druga glava:
O Muhamedu i o Aliji, njegovom pomo�niku^[13]

Imao je Muhamed jednu sestru koju su nazvali Fatima. A ovu je bio dao Aliji, svome pomo�niku, za �enu onda kada je svoju veru �irio i na taj na�in je u�io i propovedao kao da je bio namislio da osudi Hristovu veru. Jer je on stvarao svoju veru prema svetu, vode�i ra�una o tome da su ljudi vi�e skloni svetskim stvarima nego stvarima bo�anskim. I na taj na�in koji god su njegovim putem i�li i njegovoj nauci sledovali (tim je obe�avao bla�enstva svetska, velika gospodstva i bogatstva), te je hvalio i za dobre ljude smatrao. A koji su mu se protivili, njih je Alija na razli�ite na�ine mu�io; ovoga Aliju pogani smatraju za proroka, kao i Muhameda, govore�i da je bio mo�an i silan mu�. A imao je, vele, sablju, koju je nazivao Zulfikari, vanredno o�tru i tako tvrdu, kako oni pri�aju, da u �ta god bi Alija njome udario, bilo u gvo��e ili u �elik, sve je pred njom bilo kao pau�ina. A drugi pri�aju kako je njegova �ena bila velika �arobnica, pa je ona svojom ve�tinom stvarala takvu o�trinu ovoj sablji. �iveo je tako^[14] Muhamed u svojoj zlosti 45 godina^[15] veru svoju pro�iruju�i. Zatim le�e�i na samrtni�koj postelji, pozva �itav svoj zbor i naredi im: "Da mi pogreb priredite^[16] i da kraj mene^[17] budete spremni dok ne uskrsnem. Dr�ite se �vrsto moje zapovesti i ne dajte se zavoditi, jer sam vas pravoj veri nau�io. Budite moji izabranici bo�ji u Izrailju^[18]. A moj pogreb priredite u Medini, Aliju moga slu�ajte, jer �u ja u sudnji dan uskrsnuti i pove��u vas tamo gde �emo se svi radovati. Budite (svi) me�u sobom ljubazni, jedan prema drugome budite pravedni. Robovima opra�tajte godine robovanja, jer niste bogovi da biste ih do smrti u ropstvu dr�ali. A time �ete se umno�avati^[19], jer vide�i pravednost va�u svaki �ovek �e se vas dr�ati i va�e �e se nauke pridr�avati". Posle Muhamedove smrti Alija je s velikom tugom pojahao do stene Gormen�i hote�i iz istinske �alosti da uni�ti svoju sablju i udari u stenu da se �itava zarila u stenu. Kad vide Alija takvo �udo, �to ranije o svojoj sablji nije znao, ovako joj progovori (prema njihovoj veri): "Zulfikari, prestani, da to ne bi bilo protiv boga". A potom je �iveo posle smrti Muhamedove devet godina. Poslednje godine, le�e�i na samrtni�koj postelji, skupiv�i sav zbor poganski, opominjao je da se �vrsto dr�e Muhamedove zapovesti^[20], jer je vera njegova iznad svih drugih vera (bolja) i "zato mu�ite �aure gde god mo�ete da ne bi oni vas mu�ili. A tra�ite ih u njihovim domovima; to je bolje nego da ih u svojim domovima �ekate". A kad je opazio da mu se samrtni �as pribli�avao, naredio je da uzmu njegovu sablju i da je bace u morsku dubinu. I pri�aju poganici: kada^[21] su ovu sablju bacili, tri dana se na tome mestu more burkalo i kovitlalo u �alosti za Alijom. I zato poganici imaju male knjige �uvaju�i ih pri sebi kao svetinju, koje nazivaju hamaili, a osobito ih imaju u ratu, kao i kod nas jevan�elje, i nose ih pod pazuhom, a na njima je sablja Zulfikari naslikana; pri�aju da im je od velike pomo�i u boju, a ma kome da se na te knjige zakunu, svakome �e �vrsto odr�ati re�. Ali postoje i druge knjige, la�ne, koje se pripravljaju od komada venecijanskog sapuna; kome ho�e glavu da smaknu, tima^[22] se kunu^[23] na knjige od onog sapuna pripravljene, koje su nalik na prave; kome tako u�ine, ne treba se u zdravlju vi�e nadati, kako se bilo desilo kralju bosanskome (kao �to �e o tome biti govora dalje).

III glava:
O njihovoj slu�bi bo�joj i o hramu^[24] njihovom

Turski hramovi imaju male i velike okrugle kule, a oko njih balkon; i poganski sve�tenik za dan i no� sedam puta izlazi^[25] na kulu i vi�e, staviv�i jedan palac u jedno uvo, a drugi u drugo, iz svega glasa, �to najja�e mo�e, govore�i ove re�i na svome jeziku: "Laj laha ila lah", �to zna�i: Bog bogova, Muhamed je bo�ji poslanik, usli�i me, bo�e bogova.

Svaki poganin," kad �uje ovo pozivanje, po�to ima uvek vode kraj sebe, kad opere udove svoje unakrst, odlazi u hram da klanja. Prva molitva je u dva �asa posle pono�i, koju nazivaju Temd�it namazi, druga je u svitanje, koju nazivaju Sabah namazi. Tre�a je u tre�i dnevni �as, koju nazivaju Ku�lug namazi, �etvrta je u podne, koju nazivaju Olej namazi, (peta je posle podne, nazivaju je Ikind�i namazi), �esta je kad sunce za�e, koju nazivaju Ak�am namazi, sedma je u tre�i no�ni �as, koju nazivaju Jaci namazi. A ovih sedam molitava nijedan poganin ne�e propustiti, niti ovo umivanje, pa bio u hramu, ili kod ku�e, pa �ak i na putu, �im do�e vreme, ide na vodu i umiva se onako kako je gore re�eno; po�to sa�e s puta, klanja onako kako je propisano koliko klanjanja treba da bude u kojoj molitvi. A ako neko ho�e da na�ini vi�e klanjanja, to je u njegovoj dobroj volji. A ako bi neko, dok klanja, bio ne�im ukaljan, onda mu ovo umivanje ne va�i^[26], ve� se mora ponovo umiti, a posle toga obaviti klanjanje. Makar kad bi neko bio u kupatilu, opet na svaki na�in^[27] bez takvoga umivanja ne mo�e biti, jer je to umivanje kod njih kao kod nas kr�tenje. A ako bi se za koga uverili da u bogomolju nerado ide, uhvativ�i ga, ve�u ga za lestvice (pred hramom gde najvi�e poganika u hram ide; svaki k njemu prilazi i grdi ga re�ima, a kada tako postoji na lestvicama), biva posle toga pu�ten i mora na svaki na�in, hteo ne hteo, da bude dobar. A isto tako nijedna �enska glava u hram ne ide, niti vina pije (niti pak kvas kakav imaju). A (�ene imaju naro�ito zaklonjeno mesto u hramovima, gde nikakav mu�karac ne mo�e u�i. Kvas nikakav ne piju, a) za koju bi se uverili (tj. da je to �inila), ona bi bila ka�njena od dobrih �ena.^[28] Zato nijedan pravi Tur�in vina ne pije (a za koga bi se to otkrilo, stra�no bi bio ka�njen). Dvorani, slu�benici i gospoda neki piju (neki ni�ta)^[29]; a osobito kad u rat idu, nikada uop�te niko ne pije vino, jer je Muhamedova zapovest: ako bi ma ko vino pio, pa bi u to vreme bio ubijen, on bi na vjeki u paklu bio. Ali pak hri��ani (neki) koji s Turcima putuju slobodno sa sobom voze vino i piju ga bez ikakve smetnje, a jo� ih poganici snabdevaju^[30], kada im (ga je vi�e) potrebno, da uvek vina imaju. Poganici ovakav obi�aj imaju: ma gde se u hram vozili (ili i�li) klanjanja radi, uvek na sebi �isto odelo imaju, a kada bi na njima kakva mrlja bila, u hram s njom ne�e u�i (niti �e klanjati. Isto tako ni u obu�i koju obi�no nosi u hram s njom ne�e u�i), ve� kad do�e do hrama, ostavlja obu�u na uobi�ajeno mesto, pa tako u�e u hram, jer je tako �itav pod �istim tepisima zastrt, i svaki stane na svoje mesto, jedan pored drugoga i klanja. A svi njihovi hramovi su beli kao papir. I nema tamo nikakvih vo�tanih sve�a, samo prema ishodu sunca dve lojane sve�e, a me�u njima u tri reda nagore dosta zapaljenih lampi. A u sredini je sto, kao katedra, i stupiv�i na njega mladi�i �itaju Muhamedov Alkoran glasno (kod njih u hramu ne pevaju, ve� samo Alkoran glasno �itaju), a svi ostali, sede�i na tepisima, pa�ljivo slu�aju. A posle toga stupi sve�tenik, kojega nazivaju Madin, i koji ima u ruci sablju, na tre�i stepenik, pa deli blagoslov^[31] i govori: "Vera Muhamedova je iznad svih drugih; molite se za sve du�e i za one koji protiv kaura ratuju. A kad ih spazite kako putuju nazad svojim (putem)^[32], uka�ite im po�ast i poklon, celivaju�i im ruke i noge. Bi�ete svi u�esnici toga rata i Muhamedu �ete se umiliti. Jer nam je svemogu�i bog dao sablju da se branimo i da kaure uni�tavamo".^[33] A posle toga pogleda^[34] nagore k nebu i pogladiv�i bradu, odlazi napolje iz hrama, po�to je pohvalio boga. A nikakvog prosja�enja^[35] niti rasprava^[36] nema bilo u hramu bilo pred hramom (�to bi se ticalo kakvih poslova). A u najvi�em^[37] hramu ima samo tri sve�tenika koji imaju ugovorenu platu od onoga �to ^[38] je hram osnovao. Zato �to je kod Turaka ovaj obi�aj: narod za hram ni�ta ne daje, nego ko ga zasnuje, taj ga i potrebama snabdeva. Car, ili neki velika�, ili bogati trgovci osnivaju hramove, a u svakome su po tri sve�tenika: jedan sablju dr�i, drugi na kuli stoji (umesto zvona, kako je ranije napisano), tre�i hram ure�uje sa svojim pomo�nicima. A tako to biva u njihovom najglavnijem hramu koji se naziva Dromame�it gde se sav narod skuplja, a osobito u petak posle podne. A imaju me�u sobom taj obi�aj^[39] kao �to je parohija".

IV glava:
O drugome hramu Gemarak, �to �e re�i zadu�nom (po Tefiru, to jest o njihovoj propovedi)

Postoji drugi njihov hram koji zovu Gemarak, kao kad bi rekao zadu�ni, u njemu ubogima milostinju, jelo dele, a svakoga petka u podne propovedaju u -tome hramu da njihovome jeziku. Pa tako ni ja nisam njihove propovedi propu�tao da bih saznao o �emu propovedaju, a prema �emu se vladaju, i nisam mogao drugo razabrati, ve� da sami protiv sebe propovedaju, ne mogu�i to da razumeju ili ne hote�i.^[41] A verovatno im gospod bog ne da da razumeju. Hristovu dobrotu Muhamedu pripisuju, a svoje nevaljalstvo na hri��ane prebacuju. Tu propoved nazivaju tesfir, a propovednika tesfirdi, koji kada na sto stupi, najpre po�inje ovako da govori njihovim jezikom: "Ajdemon Alah onere ze pisiden tobon stafirba. Amin, amin", �to ovo zna�i: Bo�e pomozi, a zatim recite: svi se odri�emo svega zloga. Amin amin. Zatim je re� bila o Gospodu na�em Isusu Hristu, a posle ovoga je ovako govorio njihovim jezikom^[42] o Muhamedu: "Ese raha nah Mahomet rosulah", �to �e re�i: Isus je od duha bo�jeg, a Muhamed je bo�ji poslanik: a �to je volja Muhamedova, to je volja Hristova: Mojsije prorok je stariji (brat Isusov, a Isus je stariji) brat Muhameda proroka, pred Mojsijem se more bilo rastvorilo, a Isus prorok je mrtve iz groba uskrsavao; a nad Muhamedom prorokom stene su se podigle^[43] onde gde je on Bogu klanjao. Jer je Muhamed poslednji prorok i ne mo�e ga pred Bogom nijedan prorok prevazi�i.^[44] Poganici hri��ane nazivaju kaurima, a Jevreje (�ivutima, kao kad bi rekao mrcina. Isus se uzneo na nebesa, zato su ga �auri nazvali bogom, a) �ivuti su hteli da ga ubiju i da ga raspnu na krst zbog njegove velike svetosti i silnih ^[45] �uda koja je �inio na zemlji. Bojali su se toga �ivuti da za njim ne po�u i da se k njemu ne obrate svi onako kao �auri, nazivaju�i ga bogom. Hote�i da ga uhvate, tra�ili su ga da ga posle mu�enja raspnu na krstu. Pred ovima je Isus u�ao u jednu ku�u (a poznaju�i jevrejsku r�av�tinu, uzneo se iz te ku�e) na nebesa. A kad su Jevreji onde (tj. u ku�i) na�li jednoga �oveka koji je bio nalik na njega, u toj ku�i su ga uhvatili i bacili na muke, raspeli ga na krstu, a pored njega dva razbojnika. I tako �auri govore da je Isus bio ba�en na muke i raspet na krstu. Ali vi ne verujte tome: Isus je bio takve svetosti da ga se niko skoro nije mogao dota�i, a kamoli da bi ga mogao uhvatiti i baciti na muke. A kada se Isus bio uzneo na nebesa, pristupili su k njemu an�eli, pa pozdraviv�i ga i uzev�i ga me�u se, vodili su ga po najvi�em nebu, pokazuju�i mu bo�ansku slavu. Po�to se Isus nahodao po nebesima, krenuo je s an�elima k nebeskim vratima, kao da je hteo da si�e nazad na zemlju; namisliv�i ne�to u sebi, re�e an�elima: "Zaboravio sam na jednome mestu obu�u^[46] (ovde na nebu)". I vrativ�i se tako Isus (od vrata) po obu�u^[47], ostade u nebesima, i bi�e onde do sudnjega dana. A kada do�e sudnji dan-, -tada �e Isus si�i na zemlju i govori�e �aurima: "Vi ste me bogom nazvali". A �ivutima:" Vi ste me hteli baciti na muke i raspeti, i zato svi idite u ve�ni pakao i onde �ete biti na vjeki". I ovo je kraj propovedi. Gospode Isuse Hriste, sine boga �ivoga, tebi se (mi hri��ani) molimo, smiluj se na nas i izbavi nas od ve�nih muka^[48], i oprosti grehe na�e da bismo mogli tvoju svetu milost videti^[49] i u hvali tvojoj veseliti se s tobom na vjeki.

V glava:
O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu

Druga propoved, koja je ovakva i koju sve�tenik na njihovom jeziku ovako govori:

�uli ste u pro�li petak propoved kako se Isus uzneo na nebesa i tamo ostao, i za�to nije hteo da ostane s �aurima ni s �ivutima; razlog tome je ve� ranije re�en. Ali Muhamed, pav�i^[50] na nekakav vihor^[51] nije hteo zbog nas ostati na nebesima, jer nam je dao re� da s nama ostane na zemlji, a kako je u svojoj dobroti dao re�, tako je s nama ovde i ostao. A kada do�e vreme, usta�e iz mrtvih s nama i pove��e nas sa sobom u raj. I zato pazite da njegovu zapovest izvr�ujete. Bubromani, pridr�avajte se toga pa�ljivo, ne imajte zavisti me�u sobom, kao �to �auri imaju, jer je to za njih obi�no^[52]. �auri jedan drugome ni�ta dobro ne �ele^[53]: brat brata, prijatelj prijatelja �e pokrasti, jedan drugoga �e izdati, smatraju�i da �e mu bog pomo�i; proda�e za novac svoga bli�njega, pije vino i jede hleb i veseo je zbog toga, pro�dire meso svoje i krv svoju, hvale�i se^[54] da mu je dobro uspelo^[55]. A to je dobro poznato vama koji s njima u ratu bivate. Ali to veselje �e se pretvoriti u �alost i tugu. Bubromani, prorok Isus je i�ao ka Cimbumbareku ili ka Jerusalimu. A kad je bio me�u vinogradima, spopade ga �e� i on u�e u jedan vinograd tra�e�i vode, (a onde na�e jedan prekriven vr� na�injen od gline pun vode; uzev�i ga napi se ove vode) koja je, iako je bila �ista, bila gorka kao pelen. I re�e Isus ovome vr�u: "Reci mi kako je to da ima� u sebi vodu �istu a gorku, r�avu za pi�e?" Odgovori vr�: "Jedna je igla ukradena i prodata za novac. A ovaj novac je dospeo me�u drugi novac za koji sam ja kupljen". I zato, gledajte^[56], mili Bubromani, kako je mala kra�a veliki greh. A kad se svetome proroku to javilo, kako bi imalo tada bogu da bude tajna? Zato budite me�u sobom milostivi, jedan drugome ne �inite nepravde ni kra�e, a ako bi neko ne�to na�ao, neka vrati i ne skriva. Daj neka se vi�e jedanput, dvaput, triput, pa ako se ne javi onaj �ija je stvar, razdelite, molim vas, ubogima a za sebe to nikako ne prisvajajte. U �aurske ba�te ne ulazite, jer je to okoreo narod, a ako (mu) �to u ba�ti uzme�, proklinja�e te bez prestanka, a ne�e oprostiti, pozivaju�i boga na osvetu. Zato podanicima �aurima ne �inite nepravde. A ako bi neko ne�to uzeo u bubromanskoj ba�ti, makar se srdili, ipak opra�tajte, da bi vam od gospoda boga opro�teno bilo. Ne gajite dugo gnev jedan protiv drugoga, kao kamila. Robovima i ropkinjama odre�ujte godine (tj. robovanja) prema njihovom veku. A ko bi hteo roba dugo da dr�i ne odre�uju�i mu godine, susedi ne treba to da trpe, jer on nije bog pa da sebi pot�ini �itav vek njegov. A kada postanu slobodni, poma�ite im da bi ipak imali �ime da po�nu svoje izdr�avanje, zato da bi se bubromanska vera �irila. Muhamed je s nama ostao na zemlji. A kada do�e sudnji dan, svi �e ljudi pomreti, a isto tako i an�eli. Najvi�e nebo ima �etiri kruga.^[57] A kada do�e to vreme, tada �e narediti gospod bog �etvorici an�ela: "Dr�ite �vrsto svaki za svoj krug". (A kada se �vrsto uhvate za svoj krug^[58] svi), umre�e kao da su zaspali. Ali �e odmah u tome trenu biti ponovo �ivi i hvali�e boga na vjeki. I tu �e an�eo Mihailo zatrubiti u trubu i odmah �e svi ljudi uskrsnuti. A Muhamed �e ustata kao da se prenuo iza sna^[59], i otre�e sa svoje brade pra�inu, i re�i �e: "Elhem do lahi Jaratim a Damin kao kad bi rekao"^[60]: zahvaljujem tebi stvoritelju svojem. Amin. A tamo �e^[61] dakle Muhamed po�i sa svima Bubromanima pred boga i stanuv�i, re�i �e krupnim glasom: "Velika hvala, svemogu�i bo�e, tvojoj Jedinstvenosti na vjeki vjekov. Amin". A tada �e re�i bog Muhamedu: "Ti si mi slu�io i dobro si se vladao sa svima svojima, pa zato po�i s njima u ve�ni raj i tu se radujte na vjeki vjekov". Zavr�iv�i ovu propoved, govori �itavome narodu ^[62]: "Molite se za matere, za o�eve svoje i za one koji ratuju protiv �aura, i hvalite boga. A tada svi, podigav�i o�i nagore i obema rukama pogladiv�i brade, po�o�e iz crkve napolje.

VI glava:
O njihovim poganskim zborovima^[63]

Svoj zbor zovu Baht, kao kad bi rekao rasprava. Jer taj obi�aj neguju me�u sobom u�enjaci i redovnici, a odre�uju dan rasprave pred najvi�im dostojanstvenikom posle cara. Zbog toga su u ono vreme^[64] kada sam ja bio u Turskoj priredili raspravu pred Mahmut-pa�om, jer mora me�u njima biti mo�an dostojanstveni, a jedan me�u njima biva najvi�i redovnik, kojega zovu Salih. Ovaj po�inje govor ovako: "Muhamede,^[65] pomozi i rasvetli razum svojim redovnicima^[66] koji tebi podra�avaju". Zatim po�nu raspravljati, jedan protiv drugog, govore�i najvi�e o prorocima; jedni priznaju gospoda na�ega Isusa Hrista za proroka, a drugi za natproroka,^[67] a tre�i vele da je u sudnji dan on najvi�i prorok pored Boga stvoritelja neba i zemlje. A gospod bog je od onog vremena kako je nastala hri��anska vera izabrao osam stotina kamila, koje su kao nekakvi nevidljivi duhovi; ovi hodaju svake no�i i biraju r�ave Bubromane iz na�ih grobova, a zatim biraju dobre �aure i nose ih u na�e grobove.^[68] I tako �e stati dobri �auri s na�im bubromanskim zborom, a r�avi Bubromani �e stati"^[69] s �aurskim zborom sudnjega dana pred bogom. I govori im: "Gauri dunvardur imani jakturi", (kao kad bi rekao): hri��ani imaju veru, ali dela nemaju. A zato �e Bubromane Muhamed povesti u raj, a Isus �e narediti hri��anima da idu u pakao; Mojsije �e se tu�iti na Jevreje da mu nisu bili poslu�ni.^[70] A spomenuti Salih je me�u ovim u�enjacima kao pobo�an �ovek i ukazuju mu veliku po�ast. Ovaj^[71] je ovako govorio:

"Ilija i Enoh su obojica s telom i du�om u raju (a pred sudnjim danom treba da umru). Ali je Isus i telom i du�om na nebu; on je jedini koji ne�e umreti smr�u, nego �e na vjeki vjekova biti �iv. Muhamed je bivao du�om i telom na nebesima ali je zato uvek ostajao s nama na zemlji". A posle su se po�eli raspravljati: jedan ovako, drugi onakoj a mnogo je stvari bilo me�u njima. A uzviknuv�i, po�eli su jedan na drugoga knjigama ciljati da sam pomislio da �e se potu�i.

Ali Mahmut-pa�a im je naredio da �ute i da prestanu sa tom prepirkom, pa je prema obi�aju naredio da im se donese da jedu i data im je voda da piju, jer oni vino ne piju. Potom, po�to su se najeli bogu su hvalu iskazivali, mole�i se za du�e �ivih i mrtvih i za one koji (hri��anima prire�uju pakosti i) protiv hri��ana ratuju. Ali da ne bih razvla�io, ovde nisam napisao ni deseti deo od onoga �to se de�ava u toj prepirci.

VII glava:
Kako Turci nazivaju an�ele, proroke, raj i pakao

Svetoga Duha nazivaju Ruhulah, kao kad bi rekao bo�ji duh, du�u zovu d�an, an�ele feri�teler Mihaila - Mikael Can alid�i, kao kad bi rekao: Mihailo �to ru�i^[72] du�e, Gavrila - D�ebrail, Rafaila - Rafail raj - d�eneti� pakao - isi halveti muke - skun�e, sudnji dan - kijamet gini, proroka - peambar, (Mojsija - Musa peambar), (Davida - Daud pehambar), Solomuna - Sulejman peambar, Gospoda na�ega Isusa Hrista - Ese peambar, �avola zovu fegitar.^[73]

VIII glava:
O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i lukavstvu)

U svakom slu�aju velika pravednost vlada me�u poganicima. A pravedni su me�u sobom a isto tako (prema svima) svojim pot�injenima, kako hri��anima, tako Jevrejima i svima koji su pod njima^[74], jer car sam o tome vodi ra�una, kako �e se o tome �ire ispri�ati; ima isto tako nekih njihovih pot�injenih koji im danak daju ali zato vladaju u svojim zemljama kao vla�ki vojvoda. Iako se prema ovima pravedno postupa, ipak to biva uvek sa nezgodama, jer im se, tobo�e bez carskoga znanja, pomalo �teta nanosi, a kada tu�ba^[75] do�e, nare�uju im da tra�e svuda po gradovima, pa ako �to na�u negde, da im bude vra�eno, ali (drugi), po�to se natra�e, jadnici odlaze o�alo��eni^[76] ku�i. Tako isto ni njihov paso� nikome ne poma�e: jer imaju ovakav obi�aj: koga ho�e da pogube, dadu mu paso�, a kada se vrati^[77] pa neko bude ne�to govorio, daju mu odgovor: "Dao sam (ti) paso� stoje�i ali nisam sede�i, (ili sam ti dao sede�i), a nisam (ti) dao stoje�i" i tako se izgovaraju da bi u svojoj neplemenitosti ostali u pravu. Kome se pak zakunu na knjige od sapuna, kao �to je ranije opisano, to nikome (ni�ta) ne odr�e, a isto tako i u drugim zakletvama, samo ako mogu od nekrivice^[78] krivicu^[79] na�ine, da bi samo svoje nevaljalstvo ispunili. Darove daju ne iz milosti ve� radi carske slave, jer postoji ovakav obi�aj me�u Turcima: nijedan poganski poslanik od velikih dostojanstvenika ne mo�e^[80] se pokazati caru bez darova sem ako bi neka tajna stvar bila; a car uvek �eli da se svima svi�a ono �to se njemu samome svi�a.^[81] I zato takvi darovi ne �ine se iz ljubavi, nego za hvalu.^[82] Ako pak car s kim mir ili primirje na�ini, to odmah posle misli da ga prekr�i i kada s jednim sklopi savez, tada s drugim vodi rat i svoj im pot�injenima �e uvek na�i krivicu a u tome se Lukavi, kao u krug vrte^[83], da bi uvek hri��ani bili uni�tavani^[84], kao �to �emo o tome ispri�ati dalje; a koji su s njima �orbu jeli, morali bi im (dobro) mesom platiti^[85].

IX glava:
O precima turskoga cara

Turski carevi zovu se Osmanovi�i, jer je Osmanova vladavina bila^[86] prvi po�etak. Osman je bio (sin nekakvog �oveka po imenu �iha) kmet lakoga^[87] roda^[88], poganin, ali izvrstan doma�in, imao je trideset plugova, i orao je i sejao po njihovom obi�aju, imao je mnogo radnika^[89] a us to kamile, konje bivole i svakojake stoke, sem svinja. Njegov �ator je bio na�injen od �ohe, koji zovu altan, on je leti hladan a zimi topal; pa je taj �ator naredio da se razapne^[90] u polju me�u radnicima, pa je tu u polju imao i kuhinju, a kada je vreme do�lo da je ve� jelo bilo gotovo, imao je veliki crveni barjak, pa je naredio da se obesi^[91]; kad bi radnici ovaj videli, i�li su da jedu kako njegovi radnici, tako i drugi^[82], svakome je bilo slobodno. Ovu pokrajinu su nazivali Ak jazi, kao kad bi rekao belo pismo. A nedaleko od ove bila je druga pokrajina, po imenu crno (pismo), koja ima jedan dvorac. U tome dvorcu �ivela je jedna gospo�a po imenu Karavida ili �arnovida, udovica. I prohtelo se Osmanu da razonode radi poja�e samdrugi u onu pokrajinu da razgleda dvorac. A kad je dojahao u grad pod tvr�avu, ljudima je milo bilo �to ga vide, jer su slu�ali o njegovom gazdinstvu, pa glas dopre i do gospo�e. I po�ao je Osman da se �eta oko dvora zabave radi. Vide�i iz dvorca da okolo luta �ovek u takvom grubom^[93] selja�kom ko�uhu, gospo�a naredi da ga zbog toga poliju pomijama i po�ao je Osman poliven (pomijama) tu�an u grad, a svima ljudima je bilo �ao zbog nanete mu uvrede. Zahvaliv�i se, on pojaha ku�i (a stigav�i ku�i) i naredi posluzi da pripreme sto i dvadeset konja i kamila pa na toj stoci da nose �ito na prodaju u onu pokrajinu u kojoj mu je takva uvreda u�injena; naredio je isto tako da spreme pedeset hrastovih batina i da (ih) stave u vre�e sa �itom, jer je znao da nikome nije dopu�teno^[94] da u�e^[95] u grad s oru�jem. Do�av�i tada do onoga mesta, legao je na livadu^[96] s onom robom kao trgovac. I dopro je glas (do)^[97] gospo�e Karavide kako je Osman prispeo sa �itom i da ga ho�e da prodaje; ona je naredila da se kupi i u grad doveze.^[98] A Osman koliko mu je (za to) dato, za toliko je (na trgu) dao; naredio je pedesetorici momaka, koje je bio za to pripremio, da svaki uzme na rame vre�u i da nosi u dvorac, pa �ta im je naredio ^[99] da to �ine. Osman je i�ao napred, a oni za njim. A kad su ve� bili u gradu, gospo�a Karavida, ugledav�i ga, nazva ga iz podsmeha malim Osman�i�em. Ali kada su momci (za njim) sa vre�ama do�li, videv�i da je vreme, naredi da prospu �ito iz vre�a i da se brzo late �tapova, pa da biju na sve strane samo ako bi im se ko hteo odupreti. I po�to tako Osman osvoji ovaj grad, naredi da se gospo�a Karavida baci s najvi�e kule a prema svome imenu, kako ga je bila prozvala, dade onome gradu ime Osman�i�. I otada je po�elo vladanje turskih careva^[100] sve do ovoga vremena.

H glava:
O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe

Mustafa, sin Osmanov^[101] uzeo je bio k�er jednoga velikog gospodara iz Anatolije i ostavio mu je za �ivota �itavu zemlju Anatoliju zato �to nije imao nijednoga sina^[102], ve� samo tu �erku. A Mustafa je osvojio ne�to zemlje koja je bila pod drugim poganicima.^[103]

XI glava:
O Aladinu sinu Mustafinu

Posle Mustafe ostao je njegov sin Aladin. Ovaj je prvi izmislio (dvorske) pe�ake, koje je zvao jeni�ehaje, kao kad bi rekao novi dvorani. I dao^[104] im je da nose bele kape a niko drugi nije smeo da ih nosi na glavi, kao i danas, osim dvorana. Ali im nije davao nikakvu platu, osim pomo�i. A oni nikome ni�ta nisu pla�ali, samo kad im je nare�ivano, onda su uvek pe�ke bili spremni kod dvora. Ovima je i gradove nastanjivao, daju�i im dobru pomo� da bi se mogli izdr�avati. Ima takvih i danas dve hiljade ali za ovih careva^[105] su veoma bedni, a sve svoje (tj. stvari) nose na magarcima. Ovaj isti Aladin zadobio je neke dobre gradove i pokrajine. A imao je sina po imenu Murata, i ovaj je vladao po Aladinu, ocu svome. (I ovaj je bio tre�i).

XII glava:
O Muratu sinu Aladinovu

Murat sin Aladinov osvojio je jedan grad koji se zove Brusa i �itavu zemlju Anatoliju (i Persiju). A isto tako je druge pe�ake izmislio, jer �to je ve�i gospodar, to mu vi�e ljudi treba; ove pe�ake nazivaju azapi, kao kod nas pe�aci; gradovi ih pripremaju, a car im u ratu platu daje, svakome za deset dana zlatnik, (a starijem^[106] za pet dana jedan zlatnik), a njihovom vojvodi svakoga dana zlatnik. A kada je potreba, nare�uje se svuda po gradovima (da se obi�e), koliko koji treba da opremi azapa. Po Muratu ostao je njegov sin po imenu Sultan. (Ovaj je bio �etvrti turski car).

XIII glava:
O Sultanu sinu Muratovu

Sultan sin Muratov osvojio je od Grka neka mesta i zemlje, a osobito slavni grad Nicenu. Ovaj Sultan je izmislio da odabira hri��ansku decu^[107] da ih vaspitava i sav dvor njima da nastanjuje i sve gradove svoje. Ove vaspitanike nazivaju jani�ari, kao kad bi rekao nova vojska. A kasnije �emo o carskome dvoru �ire ispri�ati. Posle Sultana ostao je drugi Murat. (Ovaj je bio peti car).

XIV glava:
O gr�kome caru i o Muratu sinu Sultanovu

Gr�ki car, le�e�i na samrtni�koj postelji, poverio je sina svoga, malo dete�ce, Kantakuzenu da ga podigne na noge, a isto tako je i �itavu gr�ku zemlju poverio njegovu staranju, da se (o njoj) brine dok dete ne bi postalo dovoljno mudro. Ali kada je ve� mladi car dorastao (do potrebnih godina), Grci su hteli da ga podignu na vlast, Kantakuzen tu stvar nije dopu�tao, hote�i da uzme sam vlast, a kad je (Kantakuzen) video da je ne mo�e dobiti^[108] pozvao je sebi u pomo� turskoga cara Murata i dopustio mu da se na ovu stranu prebaci preko mora u gr�ku zemlju protiv njegovoga gospodara, i ovaj, prevezav�i se preko mora na ovu stranu ni�e Galipolja bez smetnja, s pomo�u Kantakuzenovom osvojio je najistaknutiju^[109] tvr�avu koju nazivaju Dardaneli: tada Galipoljci, saznav�i da su se Turci prevezli na ovu stranu, odmah bejahu gotovi i krenu�e na njih, (sve je �ivo hitalo) kako je ko mogao, ali u velikom neredu; mislili su da �e Turci pred njima morati pobe�i.^[110] Kad Turci vide�e taj nered, urediv�i se, na stremen (tj. na bliskom odstojanju) su ih do�ekali^[111], a kad su se sudarili, odmah su prednju liniju pobedili, a posle toga se pozadina razbe�ala. Tada su Turci, (jure�i) za njima, prodrli �ak u mesto Galipolje i zauzeli ga. Car Murat, zaklju�iv�i primirje s gr�kim carem, krenu na bugarskoga cara. Rasrdiv�i se na Kantakuzena, Grci su naredili da bude kamenovan. Car Murat, pre no �to je stigao do^[112] bugarske zemlje, zauzeo je dva grada: jedan se zove Sogalnik, a drugi Dimotika i vratio se nazad preko mora u Anatoliju, posev�i one gradove (koje je osvojio).

XV glava:
O bo�joj kazni zbog grehova na�ih, �to se zbilo kod Srba ili Ra�ana

Srpski kralj koji se zvao Milutin, od roda prvoga srpskoga kralja Uro�a, dao je bio da se oslepi sin njegov po imenu Stefan. (Ovaj je pak po smrti oca svojega progledao nekako s bo�jim dopu�tenjem^[113] i imao je isto tako sina po imenu Stefana). Ovaj njegov sin skupiv�i vojsku, krenuo je u bugarsku zemlju na cara bugarskog po imenu Dimitrija i prispeo je do jedne vode (tj. reke) u bugarskoj zemlji koja se zove Iskar i ulogorio se s ove strane (sa) �itavom vojskom. Dospeo je isto tako bugarski car sa svom svojom silom. Obojica su bili bogoboja�ljivi; i po�eo je bugarski car s one strane (vode) uz velike tro�kove da gradi crkvu u ime Spasitelja, a kralj Stefan je (s ove) strane vode po�eo ne �ale�i novce, drugi graditi Majci bo�joj.^[114] A zidaju�i ove crkve, spokojno^[115] su me�u sobom pregovarali bez prolivanja krvi. Ove crkve i do dana dana�njeg �itave stoje. Sin srpskoga kralja, skupiv�i vojsku bez o�eva znanja, prebrodiv�i preko one vode, udari na bugarskog cara i pobediv�i (�itavu) vojsku (njegovu), njega samog uhvati i dovede ocu svome, kralju ra�kome.

Vide�i kralj (ra�ki) tako neplemenito delo sina svoga, vrlo se rastu�io, primio je cara veoma uljudno, a kada su bili za ru�kom, posadi ga kralj iznad svi�e, kao �to pripada caru. A tu je do�ao kraljevski sin (pred njega), dr�e�i u ruci buzdovan^[116] i rekao ocu svome: "Nije pravo da neprijatelja svoga iznad sebe^[117] posa�ujete". A onda udari cara buzdovanom da je na mestu umro. Sneveseliv�i se veoma, otac dade da ga s po�a��u odvezu do groba^[118] u gradu koji se zove Trnovo i nazad se^[119] vrati tu�no u srpsku zemlju, ne hote�i da zauzima bugarsko carstvo zbog tog nedostojnog dela koje je od njegovog sina poteklo; posle toga su do�la gospoda bugarska (tra�e�i i) mole�i (kralja) da ih primi i da bude njihov gospodar. Kralj to u�ini, a sin, boje�i se oca svojega, ode u arbana�ku zemlju, mada mu otac ni�ta zlo nije smi�ljao, kralj je tada oti�ao u jedan grad koji se zove Zve�an, a sin njegov (tako u zemlju kradomice - tj. do�e - da niko o njemu nije znao i) prokrav�i se do lo�nice, oca svojega^[120] udavi. Kralj je sahranjen, kao �to je i bilo pravo, u manastiru koji se zove De�ani. A posle njega (onaj) je sin njegov Stefan bio kralj srpski i car bugarski, ali je njegova vladavina bila u velikom nemiru zbog njegovih neblagorodnih dela. Zato je poslao izaslanike patrijarhu, mitropolitima^[121] i kalu�erima u Svetu Goru reda svetoga Vasilija, (tra�e�i i) mole�i u ime gospoda boga da se za nj mole i da mu savetuju kakvo bi pokajanje imao da primi. Oni su mu odgovorili: "Ne mo�emo ti drugi savet dati, ve� se vrati gospodu bogu i ispa�taj za grehe svoje a �to sam sebi u�ini�, zahvalnije (�e biti) bogu i korisnije du�i tvojoj nego da nare�uje�^[122] da se zidaju crkve ili da se mnoge molitve �itaju; jer gospod bog je milosrdan prema onima koji ga (iskreno ljube i) pozivaju.^[123] �uv�i od duhovnika takve stvari, car ode u onaj manastir gde je le�ao njegov otac, gorko pla�u�i i kaju�i se; do�av�i do manastira (na trista stopa), dao je da se namesti (�ist) krst pokraj puta, a sam je (i�ao i) puzao na golim kolenima sve do o�eva^[124] groba, pla�u�i, ridaju�i i govore�i: "Oprosti (mi, moj) mili gospodaru o�e". Vide�i gospoda takvu �alost, podigo�e ga (i izvedo�e napolje) i nisu mu dali vi�e da dolazi tamo. Za to pokajanje sagradio je trideset manastira velikih i malih i uvek je �iveo u velikoj pobo�nosti i daju�i milostinju.^[125] Njegov otac je posle devet godina progla�en za sveca^[126] i mnoga �uda �ini sve do dana�njeg dana; vide�i to, poganici ostavi�e ovaj manastir na miru.

Njegov sin (koji ga je udavio) potom je umro, a posle njega je ostao sin njegov Stefan Uro�, koji je r�avo upravljao carstvom: zbog greha oca njegovoga gospod bog mu je oduzeo razum, jer napustiv�i verne zaslu�ne sluge on se priklonio novim i nevernima, koji su ga pak prozvali^[127] Ludi Uro�. Tako�e je bio dao dvojici bra�e �itavo carstvo bugarskoga cara i bio je takav obi�aj u ovim zemljama da nijedan �ovek osim cara, kralja i kne�eva nije nosio crvene �izme; a car Uro� je dao ovoj bra�i crvene �izme: vide�i oni ove stvari^[128] i tradiciju^[129] bugarske zemlje, usprotivi�e se caru; a kad im je poru�io da k njemu do�u, ovako mu odgovori�e: "Dao si nam crvene �izme iz kojih nas ne�e� (brzo i) lako izvu�i"^[130], a usto je i bugarska zemlja bila njima naklonjena zbog dela carskoga oca. A posle toga vremena turski car Murat je do�ao i opseo Jedrene.

I do�le su vesti u ra�ku zemlju caru Uro�u Ludome da je opsednuto Jedrene. Ovaj se s velikom silom spremao protiv Turaka da spasava Jedrene, a kad je do�ao u zemlju Konstantinovu, on se utabori na polju �egligovu; tu vide u snu kao da je do�ao an�eo k njemu i uzeo sablju iz njegovih ruku i dao je Turcima; a kad on vide takvo �udo, ostao je toga dana s vojskom na tome polju, a sam ode jednome pustinjaku usred gora, pri�aju�i mu o tome vi�enju i ispovedav�i mu se, re�e: "Bojim se o�inskoga greha". Odgovori mu pustinjak: "Greh oca tvoga pokaza�e se na �etvrtom kolenu", jer nije hteo da ga rastu�uje. I tako je pravo od njega^[131] car krenuo ka Jedrenu da ga spasava. A kad je bio �etiri milje od Jedrena, onda su ona dva brata kojima je bio poverio bugarsko carstvo protiv svoga gospodara pre�li Tur�inu i njemu su se pokorili. Mada je car Uro� imao veliku silu, gospod bog mu je razum oduzeo. (On nije gledao na neprijatelja, ve� samo na svoju silu). Turski car kad vide u vojsci njegovoj veliki nered, odstupiv�i od varo�i, sa svom silom je krenuo na njega i poraziv�i (njegovu) stra�u, krenuo je (dalje) sve do vojske, i tako je zatekao Uro�a pod �atorom, gde je bio i ubijen^[132]. A sva ostala (njegova) vojska potu�ena je do nogu, pa se ovo mesto i do dana dana�njeg zove Ra�ko uni�tenje. Posle su ona dva brata, koji su bili protiv svoga gospodara, bili bogato obdareni od turskoga cara^[133] po njihovoj zasluzi, jer je dao da im se glave odseku.^[134] I tako osvojiv�i Jedrene, �itavu bugarsku zemlju je zauzeo (bez ikakve smetnje, ali je tamo ipak ostao jedan knez).

XVI glava:
O onome �to se zbivalo u srpskoj kraljevini

Srpska kraljevina posle kralja Uro�a pretvorila se^[135] u kne�evinu, jer su sebi izabrali^[136] za gospodara kneza Lazara, koji je imao sestri�inu kralja Uro�a po imenu Milicu. I tako su mu jedni bili naklonjeni, a drugi ne, kao �to se i danas svuda zbiva ne samo me�u svetovnim ljudima nego i me�u duhovnima, a gde god sloge nema, tu ni na koji na�in ne mo�e biti dobro.^[137] Kad �u dar Murat da je knez Lazar naslednik svoga gospodara u srpskoj kraljevini, skupiv�i vojsku krenu na srpsku zemlju, na Kosovo Polje, a knez Lazar, ne oklevaju�i skupiv�i tako�e vojsku, do�e na ono mesto i utabori se prema caru na drugoj strani na Smagovu kraj reke Laba. I tada je zapo�eo u sredu (na dan) svetoga Vita veoma �estok boj i trajao je sve do petka.

Gospoda koja su bila naklonjena knezu Lazaru borila su se juna�ki i verno^[138] kraj njega, ali drugi, gledaju�i kroz prste, posmatrali su bitku, a zbog ove nevere i nesloge (i zavisti r�avih i nevaljalih ljudi) bitka je izgubljena u petak u podne. (I tu je) Milo� Kobila (vitez kneza Lazara) ubio cara Murata. I tada je isto tako ubijen njegov sin Mustafa, ali je drugi njegov sin Bajazit^[139] ostao na carskome prestolu. Tu je isto tako uhva�en knez Lazar blizu jedne crkve Bogorodi�ine, po imenu Samodre�a, i na tome mestu je postavljen visok stub sazidan^[140] kao znak hvatanja kneza Lazara. A kraj njega je bio Krajmir, vojvoda topli�ki, i mnogo druge gospode je na tome mestu pobijeno. A nevernici, po�to su se nagledali boja, ostali su kao izdajnici, �to im kasnije nije dobro bilo, jer posle kratkog vremena, biraju�i^[141] jednog po jednog, car je sve dao poubijati, govore�i: "Kad ste svome gospodaru bili tako neverni u njegovoj nevolji, to isto biste i meni ^[142] u�inili". Tu je doveden knez Lazar i vojvoda Krajmir pred Bajazita. Car Murat, otac njegov, kao i brat Mustafaj le�ali su obojica na nosilima. I tada je rekao Bajazit knezu Lazaru: "Eto vidi� kako le�e na nosilima otac moj i brat moj. Kako si se smeo odva�iti da se njemu usprotivi�?" Knez Lazar je �utao. (Re�e) vojvoda Krajmir: "Mili kne�e, odgovaraj caru, jer glava nije kao vrbovo stablo da po drugi put izraste". Tada knez Lazar re�e caru: "Ve�e je �udo ^[143] kako se otac tvoj smeo odva�iti da napadne srpsku kraljevinu. A ka�em ti, care Bajazite: da sam to ranije znao �to sada o�ima vidim, morao bi i ti na tre�im nosilima le�ati. Ali je sam gospod bog tako izvoleo u�initi zbog grehova na�ih. Neka bude volja bo�ja". U tome je car Bajazit naredio da poseku Lazara^[144] a Krajmir, izmoliv�i to od cara, kleknuv�i dr�a�e skut pod glavom kneza Lazara da ne bi na zemlju pala. A kad ona pade na skut, priljubiv�i ovu glavu uz svoju glavu, re�e: "Zakleo sam se gospodu bogu: gde bude glava kneza Lazara, tu i moja mora le�ati". A onda je i on pose�en i obe glave su pale zajedno na zemlju.

U to vreme donese jedan jani�ar glavu Milo�a Kobili�a i baci je pred cara (pored onih dveju glava) govore�i: "Care^[145] ovo su glave tvojih najstra�nijih neprijatelja". Onda su Ra�ani ili Srbi koji su bili kraj cara Bajazita izmolili telo kneza Lazara i odneli u jedan manastir koji se zove Ravanica i tamo su ga sahranili proglasili za sveca. Pobediv�i, car Bajazit je ostao na Kosovu Polju i na ovome boji�tu na�ini znak onde gde je njegov otac ubijen:^[146] na �etiri stuba na�injen je svod^[147] olovom pokriven, koji i danas stoji. A staviv�i u mrtva�ke sanduke svoga oca i brata, posla ih u Brusu, gde je bila njihova sahrana.

I tako se ovaj nesre�ni boj zavr�io zbog nevere zlih ljudi. Car Uro� i knez Lazar, dva gospodara koji su se verno borili za veru hri��ansku, (za kratko vreme) od poganika (ubijeni, sa ovoga sveta) odo�e.^[148]

XVII glava:
�ta je bilo sa Stevanom, prvim despotom ra�kim

Car Bajazit je vladao po ocu svome Muratu (i bio je sedmi car turski), po�to je zauzeo srpsku kraljevinu; knez Lazar slavnoga spomena imao je jednoga sina po imenu Stevana i dve k�eri: jedna se zvala Despina, a druga Mara. Car Bajazit je uzeo sebi za �enu sestru Stevanovu Despinu i dao mu je zemlju s ove strane Morave sve do Dunava. A ovaj Stevan je bio prvi despot srpske ili ra�ke kraljevine, a gospodaru Vuku je dao zemlju zvanu Sitnica; ovaj je imao drugu despotovu sestru Maru. Ovaj Vuk je imao sina po imenu �ur�a. Potom je car Bajazit, skupiv�i vojsku, krenuo s despotom u Ugarsku preko Save; po�to se tamo naplja�kao, napalio, naubijao, vratio se nazad i prevezao se na onome mestu gde je danas Beograd, jer u to vreme jo� nije bio osnovan.^[149] A ovaj prvi turski pohod bio je na Ugarsku za cara Sigismunda ili malo pre njega.

Car Bajazit se tada prevezao preko Dunava i rekao despotu, �uraku svome: "Despote, ostani ovde i sagradi grad sebi na ovome mestu; ne�u te dirati i opominjem te da ima� mnogo neprijatelja na na�em dvoru; pa ako te budu^[150] preko poslanika pozivali, ne dolazi k meni; ja te evo ovako ostavljam da bi svoju glavu sa�uvao". Zahvaliv�i, despot ostade i po�e zidati grad Beograd, koji i danas postoji.^[151]

U to vreme sti�e poslanstvo^[152] caru Bajazitu iz Anatolije s ve��u da je veliki kan po imenu Demir (ili Tamerlan), gospodar tatarski, do�ao s velikom silom u persisku zemlju. �uv�i to, car krenu protiv ovoga i uze sa sobom �ur�a, despotova sestri�a, i svoju �enu Despinu i krenu preko mora, preko Anatolije u Persiju pod jednu planinu koju nazivaju Zvezda. A tamo je i veliki kan bio prispeo, gde su se tukli �etiri dana i pobedio je veliki kan cara Bajazita (do nogu, a njega glavom uhvatio. �ura� je umakao ranjen. Tada je doveden pred kana car Bajazit), kome je nare�eno da sedi daleko prema njemu; naredio je isto tako da se dovede i Despina, njegova �ena, kojoj je kan naredio da stoji pred njim i da mu vino slu�i. A to je zato u�inio da bi se car Bajazit jedno i da vi�e ne vodi sa sobom �enu u rat. Nije mu hteo^[153] ni�ta u�initi,^[154] ve� ga je hteo sa �itavim njegovim narodom poslati u njegovu zemlju.

Car Bajazit vide�i kako njegova �ena slu�i ovoga^[155] u velikoj tuzi^[156] sam se otrovao svojim prstenom jer je imao kamen tako �udne mo�i da mu je, dok ga je imao na ruci, bio od velike pomo�i u raznim stvarima, ali kada je koga hteo da umori bez bola, onda je pripremao onaj kamen tako da je iz sebe ispu�tao otrov (ili je pod kamenom imao otrov u prstenu). I tako uzev�i ovaj prsten u usta, po�to ga je podr�ao jedan �asak, umro je. Vide�i veliki kan tako zlo delo, da se sam otrovao, re�e na svom jeziku: "Ja kan bat dik gjendi smaki mistur", kao kad bi rekao: "�udan �ovek, �to se sam umorio; ja sam ga hteo pustiti da ide �asno svome domu i �ao mi je �to se tako gadno zarazio".^[157] A onda, otpremiv�i valjano sav njegov narod i Despinu, naredio je da je otprate natrag u Brusu, u zemlju. Tako se zavr�io ovaj turski rat s velikim kanom.

XVIII glava:
O dr�avi velikoga kana i o rimskim carevima

(Imao je u to doba Tamerlan pe�aka �est stotina hiljada ljudi, a konjanika �etiri stotine hiljada). Veliki kan je gospodar tatarski i prestonica je njegova u velikom gradu koji zovu Hajtaj ili �atata�; le�i ka severu od istoka sunca. Gospodar je on veliki i slobodan a iz starih vremena; nekada za starih vremena (njegov predak) je bio zauzeo mnogo zemalja na zapadu^[158] sunca pa i danas postoje znaci onde gde je bio: velike humke na poljima, koje je on naredio da se nasiplju. Rimski carevi su iz davnine^[159] vladali �itavim svetom od ishoda do zapada sunca, dok nije do�ao car Konstantin Veliki. On je ustupio"^[160] Rim svetome ocu papi Silvestru, a sam se krenuo u arbana�ku zemlju ka jednome mestu zvanom Dra�, sagradiv�i ga, nije mu se svidelo tu da �ivi i ode^[161] u Gr�ku (jer je i sam bio Grk)^[162] ka mestu koje je nazivano Bizant i sazida znameniti grad; sve one krasote koje su u Rimu bile naredio je da se na�ine i izneo je sa sobom svu rimsku silu, odvedav�i sedam gospodara koji su u to vreme vladali Rimom. I iz njihovih domova uvek je jedan bio car i nazivali su se Paleolozi, kao da re�e�: staroslavni.^[163] Tada kakvog su oblika bili u Rimu domovi ovih gospodara takve je naredio da im se sagrade i u Bizantu i dao je ime ovome gradu Stambol, kao kad bi rekao: carska prestonica, ali ga danas zovu Konstantinopolj. (Naredio je da ga zovu novi Rim, zbog veli�ine i oblika Rima, ali su ga ljudi nazvali Konstantinopolj, to jest Konstantinov grad). A �itavu makedonsku zemlju nazvao je po Rimu Romanija.

U ono vreme dolazili su^[164] carevi u Rim kao gospodari mo�ni od stotine naroda,^[165] jer je jo� sveta crkva bila jedinstvena. Potom (posle nem-h sto godina) jedinstvo se bilo izmenilo posle cara Lava. (Tada su dakle) papa i Rimljani izabrali sebi cara Karla frana�kog, a potom su birali sebi careve^[166] od nema�kih kne�eva, kao �to je i danas taj obi�aj; (i otad) se hri��ansko carstvo po�elo ljuljati i uni�avati ^[167] prema jednom pismu koje veli: "Te�ko tebi, sedmoglavi, jer �e od tebe svako zlo proizilaziti". A "sedmoglavi" zna�i Rim, jer je iz njega sedam domova izi�lo, kao �to smo ranije pisali. Muhamed, vide�i takvu neslogu me�u hri��anima, krenu na persisku zemlju, sastavljaju�i poganicima veru i u tome umesto rimskog cara podi�e (poganina) sultana (koji je u onim krajevima vladao i postavi ga) u jednom mestu koje nazivaju Misir, kao �to i sada vlada, a bi�e sve dok bog bude hteo sultan ili �oldan (tj. pla�enik),^[168] a ipak mo� velikoga kana u ovim zemljama nad njima vlada (na istoku sunca).

Grci pri�aju o caru Konstantinu kao da je on^[169] bio jedan pastir i jedno stado, kao �to pi�e u jevan�elju, jer je on bio oslobodio hri��ane i uni�tio pogansko neznabo�tvo.^[170] A drugi pak govore da su�enoga dana treba da bude drugi pastir i jedno stado, �to tako treba razumeti da sudnjega dana treba da bude sudija sin bo�ji (koji �e suditi �ivima i mrtvima). Ali �e^[171] biti dva stada i dva pastira. Jedno stado u nebeskom kraljevstvu, a pastir ovoga stada sin boga �ivoga, a drugo stado �e biti u ve�nom paklu, a njegov pastir je �avo. A prema zbivanjima sada�njih vremena tako izgleda da �e te�ko biti da bude jedan pastir i jedno stado, a ako gospod bog ne bi na druk�ije izmenio, onda �e Grci ostati ve� u (ve�itom) ropstvu,^[172] jer se poganici mno�e, jeresi razne nastaju, pa hri��anstvu mnogo �kode, jer nema tih koji bi (veru) branili i rasprostranjivali, osim poljskog kralja Olbrahta, koji je (u ovo vreme) znatne gubitke pretrpeo u ljudima^[173] svoje dr�ave, i to svakako iz razloga �to se starao o svojim bli�njima (ro�acima) (i brane�i hri��ane) protiv poganika za mir i slobodu hri��ansku. A sveti otac papa sedi s duhovnicima spokojno u Rimu, ne misle�i ni�ta o tome, a isto tako i rimski kralj u nema�kim zemljama gosti se sa svojim vitezovima, da se u Turskoj o njima ni�ta ne zna, jer se ni�eg ne la�aju protiv poganika.

I zato papa i kralj rimski ako budu dugo posmatrali ovo nasilje i prolivanje hri��anske krvi, svakako ni sami ne�e biti dovoljno bezbedni jer oni bi - kao rukovodioci �itave vere, od kojih �itavo hri��anstvo zavisi - mogli s bo�jom pomo�u (propalu) hri��ansku stvar podi�i i osvojiti od poganika, prestonicu rimskoga carstva, koja je bila u Carigradu.^[174] A kako bi to moglo biti, ispri�a�u ne�to kasnije o tome s bo�jom pomo�u.

XIX glava:
O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu

Turski car Murat (tre�i, a osmi car turski), sin Bajazitov (posle smrti oca svoga vladao je i) morao je velikome kanu danak davati zato �to je oca njegovoga bio pobedio. Veliki kan je, nazvan njihovim jezikom d�ihan �ah, kao kad bi rekao: gospodar �itavoga sveta; i nalo�io je bio caru Muratu da mu da svake godine sto hiljada dukata, ali mu je posle ovaj danak oprostio da bi �to predanije^[175] ratovao protiv hri��ana, a umesto toga naredio mu je da daje hiljadu �ebadi^[176] konjskih prekriva�a zimskih, i hiljadu prekriva�a letnjih. I na taj na�in je veliki kan bio u miru sa carem Muratom.^[177]

XX glava:
O vladavini cara Murata i o njegovoj sre�i

Car Murat je vladao posle Bajazita oca svojega, na�iniv�i savez s despotom Stevanom, a zatim je osvajao^[178] despot Beograd i posle toga je dugo �iveo (a despot je kao samostalni gospodar ili knez). Sa carem Zigmuntom je dobro �iveo,^[179] dolaze�i u Budim kad god bi po njega poslao i dao mu je dom u Budimu, u kojem je domu za kralja Matije boravio ostrogonski arhibiskup; potom je despot Stevan, le�e�i na samrtni�koj postelji, dao svoju zemlju svome sestri�u �ur�u, a Beograd je dao caru Zigmuntu i umro je na polju koje nazivaju Glave, a odatle je odnesen u manastir koji zovu Resava, gde je sahranjen.

Posle njegove smrti postao je despot njegov sestri� �ura� Vukovi� i predao je Beograd caru.

(Tako je tada Beograd) pod ugarsku krunu dobrovoljno potpao. Potom je turski car Murat uzeo despotovu k�er po imenu Maru i tra�io je od despota da mu s njom po�alje i svoga sina Grgura; i posla sina svoga Muratu i u onome strahu^[180] zatra�i despot od cara da mu dopusti da bez smetnje zida manastir �to mu car dopusti i zare�e se da mu ne�e smetati, a usto mu dopusti i sebi siguran grad da zida, zari�u�i se da �e sve to verno i valjano odr�ati. Pouzdav�i se u carevo obe�anje, despot zida�e Smederevo; kada Murat �u da despot zida grad, pre no �to ga je ovaj potpuno dogradio i namirnicama snabdeo^[181], odmah je naredio da se despotov sin Grgur, njegov �urak, baci u tamnicu i naredio je da se odvede^[182] u grad Dimotiku, a sam je krenuo s vojskom da opsedne Smederevo. Kada despot �u da je car krenuo, ostavi svoga drugoga sina u Smederevu, a sam ode u Ugarsku kralju Vladislavu, bratu poljskog kralja Kazimira (slavnog spomena). Do�av�i car je opkolio opseo i gla�u osvojio grad Smederevo, a kad je sina despotova uhvatio, poslao ga je drugome bratu u tamnicu (u onaj isti grad). I tako je osvojio �itavu ra�ku zemlju (sa svima gradovima i Smederevo mu se dobrovoljno pokorilo i predalo se radije Turcima nego Ma�arima, kao �to �e se o tome ni�e ispri�ati).

Stigav�i u Jedrene car Murat naredi da se obadva despotova sina po�alju u tamnicu na more u grad koji se zove Tokat, a sestra njihova, Muratova �ena nije im mogla ni�ta pomo�i, poslao je tako�e glasnika, potajno da njegova �ena o tome ne zna da obojici izvade o�i; a kad je ona ovo saznala, pala (mu je k nogama) mole�i i preklinju�i da tako mnogo ne hita (govore�i mu): "I tako su tvoji su�nji i zarobljenici; i posle �e� mo�i da u�ini� �to bude� hteo". Car je odmah poslao (glasnika) da se to ne izvr�i, ali glasnik nije mogao tako brzo da stigne, te su im o�i izva�ene.^[183] Kada je car saznao da se tako silno po�urio s (tom) stvar!^[184](onaj kome je to bilo nare�eno), poslao je po njega glasnika^[185] i naredio da se i njemu o�i izvade.

XXI glava:
Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom

Ugarski kralj Vladislav, od ro�enja bo�jeg hiljadu �etiri stotine �etrdeset prve, skupiv�i vojsku krenuo je juna�ki na turskoga cara Murata, a s njim je krenuo tako�e despot �ura� Vukovi� i tako su jedan drugome dali re� da se bez boja ne razi�u. Pro�li su tada tako^[186] kroz �itavu ra�ku zemlju i kroz Bugarsku, a blizu mesta Plovdiva turski car Murat je prispeo^[187]

i zatekao ih u brdima, ne daju�i im da do�u do Plovdiva^[188]. Ovu planinu nazivaju Zlatica, a drugi je nazivaju �elezna Vrata. A kada su bili za�li izme�u brda u jednu dolinu, tu su ih susreli carski jani�ari, ne daju�i im da do�u do Plovdiva, jer je tamo �ista ravnica. Kada je video kralj Vladislav da ne mo�e pro�i, naredio je da se kola nazad vuku^[189], jer se nisu mogla okrenuti^[190]. Vrativ�i se bez �tete, kralj Vladislav je nazad krenuo ka mestu Sofiji, a kako je ve� bila jesen, a on nije mogao tu ostati preko zime, spaliv�i mesto, krenuo je nazad u ra�ku zemlju.

A kada je prispeo u mesto Pirot, do kralja Vladislava su doprle vesti da je turski car prispeo u Sofiju, koja je bila spaljena. Tada je naredio despotu da ostane nazad i da lagano za njima ide sa svojom vojskom. A on je tako i�ao^[191] o�ekuju�i bitku; a kad su prispeli do planine zvane Kunovica, a kralj Vladislav je ve� bio prispeo do te planine, doprle su do despota vesti da Turci s veoma velikom silom idu za njim; vrativ�i se tada despot protiv Turaka, o�ekuju�i ih, obavestio je kralja: "Ovi Turci s velikom silom za nama kre�u, pa zato sve pe�ake kraj kola ostavi a sam sa �itavom vojskom k meni pohitaj". Ali pre no �to je kralj prispeo ve� je bila po�ela bitka s Turcima (koja je bila tako �estoka da su svi Turci bili do nogu potu�eni, a njihovi najvi�i zapovednici jedni pobijeni, drugi pohvatani)^[192]. A jedan carski prijatelj, koji je s njima bio umesto cara, tu je ubijen i sve do dana�njega dana stoji znak na njegovu grobu u gradi�u Tajanice. A odatle kralj Vladislav, pobediv�i poganike, bez ikakvih gubitaka veselo krenu u ra�ku zemlju i prispe na polje Dobrigi�, hote�i tu u ra�koj zemlji preko zime ostati a na leto opet s bo�jom pomo�i da krene na Turke.

I tu do�e poslanstvo od turskoga cara, da mu one zarobljenike, one zapovednike koji su bili zarobljeni, preda. A on �e pak despotu vratiti Smederevo sa svima gradovima i �itavu zemlju ra�ku, a isto tako i oba sina njegova, Grgura i Stevana. (Onde je bio zarobljen i jedan turski hetman po imenu Karambeg, pa je za ovoga car dao petnaest stotina^[193] zlatnika). Posavetovav�i se s despotom i drugom gospodom, kralj Vladislav primi od njega ovakav predlog^[194] i car je poslao jednoga velika�a Baltaoglua, kao kad bi se reklo sekirin sin, te je ovaj po naredbi carevoj predao Smederevo despotu i sve gradove; dovezena su^[195] i oba slepa sina. A tada su isto tako svi u carsku tamnicu^[196] pu�teni. Despot �ura�, zauzev�i �itavu zemlju svoju odmarao se onde s kraljem i sa �itavom vojskom �etiri nedelje, imaju�i u izobilju svega i sva�ega; zatim je kralj s veseljem^[197] oti�ao u Ugarsku, kao pobednik nad poganicima; na�inio je s njima primirje na sedam^[198] godina. I tako se zavr�io ovaj sre�ni �as^[199].

XXII glava:
O caru Muratu, �ta je s njim posle bilo

Turski car se stideo �to nije bio u ovome vi�e opisanom boju. Ostaviv�i carstvo i �itavu vladavinu sinu svome Muhamedu usled velike tuge, on sam ode^[200] u kalu�ere, koji se nazivaju dervi�ler; ovi su kao ovde kod nas monasi; njihova bogomolja naziva se medresa, kao �to je kod nas manastir; i oni imaju ovakav propis: idu nagi i bosi, a nemaju na sebi ni�ta drugo osim jelenske ko�e, ili od kakvih drugih zveri. A poneki imaju ode�e od tkanine, po njihovom obi�aju pravljene. Opasuju se �eleznim lancima unakrsno, gologlavi idu, rasplodne udove imaju okovane u �elezo, ognjem se peku po rukama i britvama se seku, a u �emu idu u tome i spavaju, ne piju vino niti ikakvo pi�e, nikad nemaju ni�ta za obed, uvek isprose, a �to im od ru�ka ostane, ubogima za sobom razdaju, a isto to �ine i za ve�eru. I nikad nemaju ni�ta svoje, ve� samo idu po gradovima kao zanesenjaci^[201], a svakoga dana o ve�ernjoj molitvi igraju, hodaju�i u krug, staviv�i jedan drugome ruku na rame, klimaju�i glavama i nogama poskakuju�i i vi�u�i iz sveg glasa: Lai laha ila lah, kao da rekne�: bog je do boga i bog bogova, i vrlo brzo se okre�u i isto tako veoma vi�u da se daleko �uju, kao kad psi laju jedan debelo, drugi tanko, a ovu njihovu igru nazivaju sama, i smatraju je kao veliku svetost i pobo�nost; a u toj igri toliko se zanesu, da voda (ili znoj) s njih pote�e a pena iz usta, kao od besnih pasa, a od velikog premaranja padaju jedan za drugim, i po�to se tako premore, svaki ide^[202] u svoj brlog^[203].

Car je tada bio oti�ao u ove kalu�ere, smatraju�i da nije dostojan da bude car kad nije sam li�no pri tome^[204] bio. Muratov sin Muhamed, imaju�i oca u manastiru^[205], sam se potpuno zabio u �umu, gone�i zverinje i misle�i na lov; ali na carskom dvoru je takav obi�aj da se svima dvoranima plata mora izdavati na svako tromese�je bez izuzetka, a (tada) je me�utim propu�tena plata za dva tromese�ja. Kad dvorani vide�e ovakav nered^[206] i carski nehat, pobuniv�i se oplja�ka�e domove najvi�e^[207] i najbogatije gospode iz carskog saveta, da nijedan gospodin nije ostao pred njima u Jedrenu; gradu me�utim nisu u�inili nikakvu �tetu, skupiv�i se posle toga po�li su tamo gde je mladi car bio u lovu pa su savetu njegovome, koji je bio s njim^[208], oplja�kali sve �atore, te su svi pred njima morali be�ati kud je ko znao, osim mladoga cara, koji je k njima sam do�ao s velikom tugom, ne znaju�i �ta se to zbiva i (nije znao) �ta je bio razlog tome. I ovako ih po�e^[209] pitati: "Moji mili jaganjci, �ta se to desilo i iz kojeg razloga"^[210]. Odgovori�e mu: "Sre�ni gospodaru, desilo nam se od tvoga saveta ono �to nam se nikada nije de�avalo od na�ih^[211] predaka, zato izvoli saznati da te za gospodara ne �elimo imati dok je tvoj otac �iv". I obrekao im je da �e odmah po svoga oca poslati i da �e im �itavu platu isplatiti, pa im je jo� platu pove�ao svakome po pola nov�i�a na dan, te je ova za �etvrt godine do�la svakome po zlatnik i pola orta preko^[212] plate; i tako je na taj na�in ona buna bila umirena.

Zatim je poslano u manastir po cara Murata da bez odlaganja do�e, jer jani�ari nikome ne�e da budu poslu�ni dok je on u manastiru. Kad je on �uo za ovaj nemir, naredi jani�arima: "Ako me volite, pripremite mi �ist hladnjak^[213] i ja �u u njega bez ustezanja do�i". To je car zato u�inio jer se bojao kakvog lukavstva, a nikome nije toliko verovao kao jani�arima. A �ta su to jani�ari - ispri�a�emo kasnije. Kad �u�e jani�ari poruku svoga gospodara, odmah polete�e u �ume s velikim veseljem najmljuju�i kola da bi zelenilo^[214] navezli. I razviv�i tako �ator pripremili su gospodaru svome �isto zelenilo^[215]; i do�ao je car na ono mesto koje je (pred gradom) bilo pripremljeno. Tu je do�ao isto tako i njegov sin Muhamed sa svom njemu pot�injenom gospodom. Pozdraviv�i cara molili su da im ovu gre�ku oprosti, a on sinu svome i svoj drugoj gospodi re�e: "Opra�tam vam to, ali, dragi sine, sa�uvaj sebi jani�are, jer je to tvoje dobro i �itave dr�ave tvoje". I tako se zavr�i carevo mona�tvo i morao je ponovo car biti i ljudima upravljati.

XXIII glava:
O kralju Vladislavu, �ta mu se posle s Turcima desilo^[216]

Kralj Vladislav je imao prilike s turskim carem Muratom za sedam godina a kad vide�e duhovna gospoda (kao papa i kardinali) a isto tako i svetovna kako je kralj sre�no prvi put s poganicima pro�ao, nagovori�e ga da se primirje s Turcima ne odr�i. I tako su zvezdoznanci posmatraju�i planete, i vitezovi^[217] piju�i vino, i Janko, Matijin otac, koji je bio namesnik (ugarske krune), uverili kralja u to da �e ga sre�a pratiti protiv Turaka. I stoga se po�e kralj Vladislav spremati na Turke leta gospodnjeg hiljadu �etiri stotke �etrdeset i �etvrtog i posla glasnika despotu da se sprema na poganike.

�uv�i ovu poruku despot �ura� se veoma;^[218] rastu�i i posla prijatelja svoga Dimitrija Krajkovi�a, znamenitog velika�a, kralju s ovim re�ima: "Milostivi kralju ja sam se oslonio na prvu re� tvoju, na kojoj si me poslednji put ostavio da bez moga saveta ni�ta ne�e� protiv poganika preduzimati. Ne znam kakav ti je tu savet dat te ne�e� na to da se osvr�e�^[18], ve� se tako naglo bez potrebe sprema�^[219] na poganike. I zato znaj da ti sada ni na koji na�in ne mogu biti spreman, jer dobro zna� da sam uni�tenu zemlju uzeo^[220]. Moram nekoje gradove ponovo zidati i namirnicama snabdeti. Zato te molim da se sada okani� toga rata sve do onoga vremena^[221]. Jer se za ono vreme pripremam u �ast tvoju s pedeset hiljada junaka. I ho�u svoju staru glavu kraj tebe da pole�im, a jo� vi�e, �ime god budem mogao �elim tebi da pomognem svojim blagom, �to danas u�initi ne mogu. I savetujem tvoju milost da se sada ovoga rata okani� a u ono vreme ja �u biti vo�, kao �to sam i prvi put bio, i s bo�jom pomo�i dove��u do toga da nad poganicima pobedu izvojuje�".

Kada je to �uo kralj Vladislav, svakako je hteo da poslu�a njegove savete^[222], ali vojvoda Janko, budu�i pored kralja, nasmejav�i se, obrati se poslaniku re�ju pre od kralja i re�e: "Gospodine Dimitrije, tvoj se gospodar raduje �to je jevtino pro�ao, pa zato tako savetuje". Dimitrije odgovori: "Moj gospodar verno i po�teno kralja savetuje, a ni na tebe isto tako ne te�e i ne kaplje, pa ako se to tvojoj milosti ne svidi, Gospodu Bogu �emo to preporu�iti". I tako je kralj ovu poruku preko Dimitrija poslao, govore�i: "Ako u ovaj rat krenem, prvo �u do vas svratiti u Smederevo, ali ne na dugo^[223], a tamo �u se njim razgovarati o svim stvarima".

Kad saslu�a despot ovu poruku, po�e za kralja pripremati �iste i odli�ne �atore kao �to prili�i gospodinu, ali iznad svih jednu velika skupocenu ikonu je pripremio zlatom i biserjem izvezenu^[224], isto tako �iste konje i puno drugih stvari koje spadaju u darove. Posle toga dakle kralj Vladislav sa �itavom svojom silom sti�e do Beograda da bi se prevezao preko Dunava, a iz Beograda je onda stigao despotu u Smederevo, a tu je pred gradom^[225] boravio, imaju�i svega u izobilju, sve dok se �itava vojska nije prebacila preko Dunava. I bi obdaren kralj od despota gore opisanim darovima, a k tome s pedeset^[226] hiljada dukata. I molio je kralja �alostivno da s tim ide ku�i i da se okani toga rata, ali Janko, koji je tu bio, odgovori mu: "Gospodine despote, ne mo�e druk�ije biti, ve� se mora i�i na poganike^[227]. Pogleda kralj despota, a despot opet njega. Vide�i da druk�ije ne mo�e biti, ve� samo kako je Janko rekao, oprostiv�i se razi�o�e se tu�no, jer je Janko imao vi�e vlasti nego sam kralj, a vi�e je sebi �eleo kraljevstvo nego kome drugome. I zato je despotu tako zamerio �to su tako dobro bili jedan s drugim.

Krenuv�i tada, kralj Vladislav je odatle i�ao dolinom pored Dunava ka mestu Vidinu, koje je naredio da se oplja�ka i popali, a odatle je krenuo veoma daleko kroz Tursku sve do polja Varne blizu Crnoga Mora. Turski car Murat je isto tako tu prispeo i sasta�e se obe sile: hri��anska i poganska, a bitka zapo�e u ponedeljak^[228]. Na po�etku je hri��anima i�lo sre�no i dobro, i drugog i tre�eg dana. Svi su konjanici poganski bili potu�eni do nogu tako da je na boji�tu bio ostao samo sam car s jani�arima.

Kad su videli jani�ari da je zlo, prona�li su jedno mesto me�u klancima^[229] pod planinama ili me�u dubokim jarugama i obraslo krupnim vresom, tako da na�i nisu mogli videti ove klance. Jani�ari se dali u begstvo, �uvaju�i cara me�u sobom, da im ne bi oti�ao, a kad su nai�li me�u klance, razmestili su se po njima i pokrili se vresom (i travama); a to je bilo predve�e. Kad je Janko to video, nagovorio je kralja da na njih sa svojom vojskom krene (i tu slavu ste�e), jer su ljudi potu�eni, pa da �ast stekne,^[230] tada kralj bez odlaganja pravo na njih krete; spustiv�i kacige, prihvativ�i se kopalja, brzo su k njima u trku jurili,^[231] hote�i da ih brzo konjima pogaze i uni�te, vide�i da su sve pe�aci. I hitaju�i tako, ne vide�i jaruge, padali su u njih^[232] tako da su se svi (jarci) njima napunili; a onda prisko�iv�i k njima jani�ari su ih tukli i ubijali kako su hteli. Kralj Vladislav je tu ostao u tome klancu, a vojvoda Janko (ne spasavaju�i ga), krenuo je nazad bez ikakve smetnje (imaju�i deset^[233] hiljada svojih ljudi), jer su Turci bili potu�eni do nogu i nije bilo nikoga ko bi ih gonio. (Turski car je zbog te pobede bio vi�e tu�an nego veseo - i govorio je da ne bi bio rad po drugi put takvu bitku da dobije).

O kralju hri��ani ni�ta nisu znali gde se deo, a poganici isto tako nisu znali da je bio u onom jarku. Mnogo je poganika^[234] i njegovih slugu tu ostalo; jani�ari su isto tako mnoge od njih pohvatali a posle su stali pobijene izvla�iti^[235] iz onoga jarka, tra�e�i novac i odelo s njih plja�kaju�i. I jedan jani�ar nabasa na kralja, ne znaju�i da je to bio kralj; gde mu je bilo Buhrikader.^[236] Ugledav�i tada divno oru�je, na kacigi perjanicu s divnom^[237] omanjom kop�om, otse�e mu glavu, onako s perjem i kacigom odnese pred cara i baciv�i je pred njega re�e: "Sre�ni gospodaru, ovo je glava nekakvog tvog znamenitog neprijatelja". Car odmah posla po su�nje koji su bili uhva�eni da ka�u �ija bi to glava mogla biti; a bilo je nekih zarobljenika komornika kraljevih i zapitani odgovori�e da je to odista kraljeva glava. (Neke sluge, gledaju�i kraljevu glavu)^[238] s velikom su �alo��u vikali i plakali, a car je odmah s velikom rado��u naredio da se svima su�njima glave poseku, a kraljevu glavu, izvadiv�i je iz kacige, naredi da oderu i ovu ko�u mirisnim travama s pamukom da napune, da se ne bi kvarila, a kosu je naredio da ra��e�ljaju i mirisom urede tako da je bila nalik na �ivu, a naredio je da je stave na drvo i da je nose po svim njegovim gradovima i da vi�u kako mu (mi) je gospod bog dao da pobedi svoga neprijatelja. A oni koji su ovu glavu nosili tako su bili obdarivani od velike gospode i od gra�ana da je svaki od njih po nekoliko stotina zlatnika dobio. Kralj Vladislav je imao jednu �izmu crvenu a drugu crnu,^[239] pa su zbog toga carevi dvorani ovu boju nekoliko godina nosili kao znak one pobede. Njegova kosa je bila gusta, gruba i crna. Potom je car, kad je do�ao u Jedrene, ovu glavu poslao sultanu a onoga jani�ara koji je glavu bio odsekao^[240] u�inio je znamenitim vojvodom i dao mu je dosta konja i novaca, tako da je ovaj bio veliki gospodin; i mnogi drugi su veoma bogato obdareni. I tako je pro�ao ovaj turski car - monah.

XXIV glava:
Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na Turke

A kada je ve� pro�lo onih sedam godina primirja, koje su bili na�inili s carem Muratom, Janko vojvoda je leta gospodnjeg hiljadu �etiri stotine �etrdeset i osmog uputio poruku despotu, pozivaju�i ga da s njim krene na Turke. Odgovori mu despot: "Ti dobro zna� da smo bili na�inili primirje s turskim carem za sedam godina i car je obrekao da nam za tih sedam godina ne�e smetati, a ni mi njemu. A ti si nagovorio slavnoga spomena kralja Vladislava da Turcima (ne) bude odr�ano primirje i krenuli ste na njega bez moga saveta i bez moga znanja. A ja kao onaj koji tako brzo nije mogao biti spreman, morao sam ne i�i s kraljem, a kako ste tamo pro�li svima je to zemljama^[241] poznato. A meni je zbog toga veoma �ao^[242] a naro�ito onih vremena. I zato, gospodine Janko, gospodine gubernatore, znaj da ti ne obe�ava da idem na Turke bez kralja. Pa zato najpre u�inite da kralja sa sobom imamo, a ja sam spreman sa svima drugima^[243] uz kralja da idem bez pogovora. A ako i pored ovog mog saveta krenete na Turke, pamtite da �ete me se se�ati onde gde moj savet ne�e biti od pomo�i^[244]. �uv�i ovu poruku gubernator se nasmejao na nju i rekao: "Ako mi bog pomogne da pobedim poganike, na�i �u vas u Smederevu". Na ove re�i je despot odgovorio: "Neka ide s milim bogom, a �ta on nama misli, to mu, bo�e, daj u njegovo krilo".

Potom je poslao gubernator despotu poruku da ga slobodno propusti^[245] kroz svoju zemlju �ak do Kosova Polja, koji je odmah po �itavoj svojoj zemlji naredio da ga slobodno propu�taju^[246] i da mu onakvu dobru volju ukazuju kao njemu samome, �to je naredio u ime svoje milosti. Posle toga je do�ao gubernator sa svom svojom silom na Kosovo Polje i tu vide�i mo� i veliku silu turskoga cara ovakvo mu pismo napisa: "Carevi� nemam ti ja tako mnogo ljudi kao ti i mada ih manje imam, znaj doista da su dobri, postojani, �estiti i juna�ni". Car je odgovorio Janku: "Janko, ja vi�e volim da imam pun tobolac obi�nih strela, nego �est ili sedam^[247] pozla�enih". Po�eo je boj u �etvrtak ujutru i tukli su se^[248] sve do subote predve�e^[249]. Poganski konjanici bili su do nogu potu�eni, ali su se potom pribrali. Vide�i to gubernator se okrete na dvorane, ali je tamo bio potpuno potu�en tako da je sam drugi jedva utekao^[250] u planine, a drugi su svi na boji�tu ostali, koji su potu�eni do nogu. Car Murat je naredio da se sve glave na gomile sla�u. I tako je pobedni�ki oti�ao s Kosova Polja i tako se zavr�ila ova nesre�na �alosna bitka.

Gubernator je stigao u drugu pokrajinu po imenu Zagorje (u kojoj je bio) gospodin Belmu�evi� Stefan i Janko je izveden pred njega,^[251] a on ga je doveo (despotu u Smederevo. Obdariv�i ga despot ga je pustio na svoju nesre�u) u Ugarsku. Kao �to se ka�e: zlome nikada dobro ne �ini; i imao je posle toga despot mnogo neprilika^[252] od turskoga cara �to ga je pustio iz zemlje, jer da je bio znao o njemu da je u Smederevu, odmah bi ga opseo, i zato ga despot nije hteo dugo dr�ati kraj sebe, da ne bi car saznao. Onda je dakle Murat umro posle dve godine,^[253] a tada je njegov sin Li�uhamed postao car a to mu je lako bilo, jer nije imao nijednog drugog brata, (a drugi vele da je imao, ali je naredio da se ubije).

XXV glava:
O vladavini cara Muhameda, sina Muratova

Car Muhamed je posle toga sre�no vladao po Muratu, ocu svom. A bio je veoma lukav i pomo�u primirja je prevario koga je mogao; i o veri se malo brinuo^[254] a kad bi ga ko zbog toga korio, namah bi sko�io (od njega) kao besan. I poslao je despotu �enu oca svoga Murata svoju ma�ehu, njegovu (despotovu) k�er po imenu Maru; otpremiv�i je po�teno, dao joj je dve pokrajine: Toplicu i Dubo�icu i na�inio je s despotom ovakav savez: dokle god je on �iv i njegov sin Lazar, nikad im nije hteo smetati^[255] i osigurao je sebi da mu �alje za njegove potrebe petnaest stotina konja i da mu svake godine daje danak petnaest hiljada zlatnika, na �ta je sve despot pristao i mnogo je od toga u�inio. Kada su to �uli Ra�ani, bili su protivni, jer su znali da ovaj savez car ne�e odr�avati i poru�ili su despotu da s ovim savez ne �ini, "jer on ili ho�e tebe da prevari, ili koga drugog (da pobedi), a kad nekoga drugog pobedi onda �e odmah na nas zaratiti", �to je bila istina. I �to je s despotom na�inio savez da bi bio osiguran. Despot je odgovorio svojim podanicima: "Moram to u�initi sve do vremena dok ne bude kralja u Ugarskoj", jer Janku nije verovao.^[256] I iz ovoga uzroka je nastao ovaj savez.

Na�iniv�i primirje s despotom Muhamed je posle toga na�inio i s gr�kim carem da ga verno i po�teno odr�ava za petnaest godina; posle ovog primirja krenuo je na jednog poganskog kneza koji se zvao Karaman, starodrevni^[257] gospodin i znameniti, a neki su (govorili) bili^[258] da je bio potomak kralja Darija, pa zauzev�i neke njegove tvr�ave i gradove, zaposeo je i vratio se u svoju zemlju. (Zemlju ovoga kneza nazivaju Karamanija, to jest Cilicija).

XXVI glava:
Kako je car Muhamed prevario gr�koga cara

Car Muhamed, skupiv�i vojsku, pravio se kao da ho�e da krene na Karamana i uzeo je sa sobom majstore, drvodelje, farbare,^[259] kova�e, kre�are, druge raznovrsne zanatlije sa svim alatom koji je kome bio potreban; krenuo je ka prolazu (pristani�tu) Sveti �or�e, kao da je hteo da se tu nad Carigradom preveze preko mora sa �itavom vojskom i tra�io je od cara gr�kog da mu da la�e^[260] za prevoz. A prispev�i, utaborio se na morskoj obali na prolazu kraj Svetoga �or�a, pet italijanskih milja nad Carigradom, i naredio je majstorima da razmere, jer je hteo tu grad da zida, a sam je odmah po�eo da kosi kamenje. (A kad vide�e drugi da car ne lenstvuje, svaki je kamenje nosio),^[261] drva i sve potrebe za zidanje; i nije se krenuo s onoga mesta �itave dve godine, sve dok grad nije bio zavr�en; a nijedan �ovek nije znao nameru njegovu �ta je hteo s tim gradom da preduzme. Kad su videli to Grci, po�e�e se spremati da mu ovaj grad ne dadu. �uv�i to, on posla poruku njihovom gospodaru uveravaju�i da to nije bilo protiv njega: "Ovaj grad zidam za va�e i na�e dobro, jer se trgovci mnogo �ale kako se silna^[262] zlo�instva de�avaju od Katalana na Belom i Crnom Moru. I zato ja ho�u to da spre�im da bi se trgovci bavili svojim poslom.^[263] �uv�i poruku gr�ki car i Grci nisu znali �ta treba da rade; smatrali su da primirje treba odr�avati II tako su ostavili^[264] cara da dovr�i^[265] grad. Ali su Grci stalno o te�e mislili: �im bi se car povukao, kako bi oni odmah grad opseli i zaposeli.^[266] Oni su tako mislili, a turski car druk�ije.

I tako Grci, osloniv�i se na pogansko primirje, ni�emu^[267] se nisu nadali i tako su bili sigurni da su Turci i�li u grad i iz grada, a Grci su isto tako (i�li) u njihovu vojsku bez svake smetnje, piju�i, jedu�i, dobar �ivot^[268] vode�i a tako je to bilo sve do onoga vremena kada je car zavr�io^[269] grad, koji i danas zovu Jenihisar, (veoma mo�an i siguran grad, gde se blago turskih careva �uva). U to doba jo� turski car na moru nije imao nikakvih ljudi^[270] pri sebi; naredio je tada da se na�ini trideset divnih la�a u �umi �etiri italijanske milje od morske obale, a neki koji su o tome znali smatrali su da car pravi ludost, govore�i da se tako ne�to nije desilo, da bi ih mogao prevesti do mora bez �tete, a osobito zato �to je brdovito bilo. Poru�io je tada car despotu da mu otpremi petnaest stotina konja^[271] prema ugovoru, govore�i da bi hteo, po�to je zavr�io grad, da krene na Karamanovu zemlju. Despot otpravi jednoga vojvodu Jak�u Bre�i�i�a, poo�ima onih Jak�i�a koji su u Ugarskoj bili i posla s njim petnaest stotina konja, ne znaju�i carsku nameru. Zavr�iv�i grad, car, ne govore�i ni�ta nikome svome niti stranom, niti otkazuju�i primirja, pusti ^[272] konjanike ka Carigradu da tuku, ubijaju svakoga koga bi samo gde sreli sve do samih opkopa. (Car je potom prispeo sa svom svojom silom, Carigrad opseo). Bilo je tako�e (u to doba) u gradu mnogo Turaka, koji o tome nisu znali, a ovi su tamo bili pobijeni od gra�ana. Prispev�i sa svom svojom silom car je opseo Carigrad, koji zovu Stambol, kao da ka�e� carski presto. Oni ljudi koji su bili poslati od despota (me�u kojima sam i ja bio), �uv�i da je car Carigrad opseo (hteli smo se nazad vratiti), ali opomenuti (od nekakvih ljudi da se nikako ne vra�aju, govore�i nam) da im je svakako nare�eno da bi ih morali uni�titi (po carskoj naredbi) ako bi se vratili, te su morali i�i ka Stambolu i pomagati Turcima u osvajanju; a svakojako po na�oj pomo�i nikad ne bi bio osvojen.^[273]

Kad smo prispeli pred Carigrad, pustili su nas tu da se odmaramo pred Jedrenskom kapijom, a po�to smo tu (nedelju dana) ostali, tada je car �udno i ne �ale�i tro�kova dovezao la�e, �emu se �itav grad i vojska divili. I to na ovaj na�in: na�injen je prokop uz brdo, koji je dole gredama oblo�en i lojem debelo namazan a k tome su svakoj la�i �ista jedrila^[274] naro�ito napravljena; podstavi vazdu�na jedrila gore, svih trideset la�a i�le su jedna za drugom kao po vodi sa zastavama, bubnjima; iz topova se pucalo, a u to vreme je bitka bila zaustavljena zbog velikog �uda (ovih la�a): la�e koje su vukli po suvu ljudi pe�ice, bivoli, sve do mora. Vide�i tako opremljene la�e Grci su hteli spre�iti, da ne bi mogle biti dovezene do mora, ali u tome ni�ta nisu mogli uspeti. I tako je Carigrad bio osvojen i sa suva i s mora. I ima jedan morski zaliv �irok oko dve du�i^[275] me�u Carigradom i me�u Galatom ili Perom; preko tog zaliva naredio je turski car da se na�ini most na �amcima, a tako je bio ure�en da su preko njega mogli konjanici jahati.

Ostali su tada Turci kraj grada osam nedelja, tuku�i iz velikih topova koji su tako ru�ili da su zid bili sru�ili za pola du�i.^[276] Stambol je veliki grad,^[277] ima odli�ne, debele i visoke zidove i guste kule, te njega turski car ne bi osvojio da nije bilo podle izdaje. Zbog veli�ine grada gr�ki car (nije) mogao imati tako mnogo ljudi da bi zidine posednute bile kako je to potrebno, pa zato su na onome mestu gde je bio zid sru�en, carski jani�ari u juri�u ubili gr�koga komandanta kojem je to (mesto) bilo povereno. A kad je glava bila pora�ena, onda su se i drugi, upla�eni, morali povu�i^[278], a tu su ih jani�ari, osokoliv se i jure�i po zidovima, ubijali i sva je carska sila navalila u grad, tuku�i, seku�i po ulicama, u ku�ama, crkvama.

Gr�ki car je imao u gradu na trgu hiljadu pe�aka, ali ne mogu�i tako brzo da prispe na ono mesto gde je bio zid probijen^[279], jer su se Turci ve� bili poja�ali, branio se s njima juna�ki, odbijaju�i poganike tako dugo dok nisu sustali, pa je tu na mestu ubijen, (a i ovi svi kraj njega). Glavu njega poginulog odsekao je jedan jani�ar po imenu Sariles, doneo je i bacio pred cara govore�i: "Sre�ni gospodaru, evo ti glave naj�e��eg neprijatelja tvoga". Zapita car jednog gr�kog su�nja, carevog prijatelja po imenu Andreju, �ija bi to glava mogla biti. Odgovori mu: "To je glava cara Draga�a, gospodara na�ega". A tada car obdari ovoga jani�ara konjima, novcem, divnim haljinama i krasnim �atorima i dao mu je agidinsko vojvodstvo i Anatoliju. Tako je osvojen Carigrad zbog podlog neverstva i la�nog primirja pogani�kog.

S druge strane morskoga zaliva nalazi se drugi grad Galata ili Pera, grad veliki i dobar; oni su bili s turskim carem na�inili primirje na ovaj na�in: ako bi zauzeo Carigrad, onda bi mu svi morali biti pot�injeni. I kada je tako osvojen (Carigrad) i mu�ke glave sve pose�ene osim dece i �ena, koji su svi razdeljeni me�u poganicima, Gala�ani (vide�i da je Carigrad zauzet) doneso�e klju�eve caru, i tako ih je ostavio na miru, a oti�ao je ka drugim gradovima i mestima i osvojio ih je bez muke, jer su mu se svi �alosno pokoravali. Odatle je oti�ao u Jedrene i pripremiv�i^[280] se tu krenuo je u ra�ku zemlju (na despota), ne otkazuju�i mu primirje.

XXVII glava:
Kako je Muhamed despota prevario pomo�u primirja

Turski car Muhamed, na�iniv�i primirje s despotom da mu do smrti njegove i njegovog sina Lazara nikada ne smeta i da ga se verno i po�teno dr�i, kako je ranije pisano, dr�ao ga se dotle dok nije zauzeo Carigrad. Jer ga je samo zato i bio na�inio da bi mu bilo zgodnije da se toga lati (da Carigrad zauzme). Ali �im je Carigrad zauzeo, odmah je druge godine, ne otkazav�i despotu primirja, krenuo na njega u ra�ku zemlju sa �itavom svojom silom. �im to Ra�ani �u�e, obavesti�e despota: "Turski car^[281] kre�e na nas veoma silno. �ta treba da radimo? Mi smo ve� (ranije) bili govorili da �e nas turski pas prevariti i zato znaj da je ovo na�a zamisao:^[282] pre no �to bi do�lo do toga da �ene na�e i decu na na�e o�i hvataju i razgrabljuju za poganike, radije ho�emo svoje glave da izlo�imo i ho�emo s njima da se bijemo. I zato gledaj da nam pomo� dovede� koga god najvi�e mo�e�; mi imamo na Sitnici jednu vojsku, a u Dubo�ici ili na Kislini drugu, pa zato u ovoj stvari ne oklevaj".

Odgovorio im je despot: "Ne mogu tako brzo imati ljude, jer u ugarskoj zemlji nema kralja Vladislava^[283], koji bi mi rado u tome bio na pomo�i, zato se svega toga okanite, jer ako se pokorite turskome caru, ja �u vas, tako mi boga, s bo�jom pomo�u osloboditi. Kada je do�ao car Muhamed u Konstantinovu zemlju na jedno polje koje zovu �egligovo, na granici ra�ke zemlje, �uv�i o ljudima koji su bili na Sitnici i o drugima u Dubo�ici ili na Kislini, ostao je onde �etiri nedelje, ne znaju�i �ta da �ini, na koje ljude da se okrene, tada oni koji su bili na Sitnici udari�e juna�ki na njegovu vojsku i potuko�e i pobi�e mnogo Turaka kao i znamenite turske gospode^[284]. Posle toga sam car, do�av�i sa �itavom svojom silom, porazi ih kraj jedne planine koju nazivaju Trepanja. Pri�ali su Turci da otkad pamte nisu slu�ali o takvoj bici od tako malo ljudi, i s takvom velikom silom^[286], govore�i da bi car bio do nogu potu�en da su se bili svi sastali^[285]. A ovako su jedni pora�eni, drugi su potu�eni, a ostali su se razbe�ali, i samo je gospodin Nikola Skobalji� sa svojim stricem na kolac nabijen.

Odatle^[287] je car krenuo i opseo jedno mesto koje zovu Novo Brdo (to jest) Srebrna i Zlatna Planina i zauzeo ga je^[288], ali pomo�u dogovora po kojem im je obe�ao da �e ih ostaviti na njihovim imanjima i da im mlade �ene i mlade� (ne�e) plja�kati. A kad se mesto pokorilo, car je naredio da se zatvore kapije i da se ostave otvorena samo jedna vrata. Kada su Turci do�li u mesto, naredili su svim doma�inima da svaki sa svojom slu�in�adi, s mu�kom i �enskom �eljadi izi�e kroz vrata iz mesta na rov, ostavljaju�i sve svoje blago u ku�ama. I to su i�li jedan za drugim. A car, stoje�i pred vratima, birao je mladi�e na jednu stranu, a �ensku �eljad na drugu stranu, a mu�karce isto tako na rov na drugu stranu, (a �ene na drugu stranu)^[289], pa koji su me�u njima^[290] bili najistaknutiji, naredio je da se ti svi poseku. A ostatak je naredio da se pusti u grad i nikome nije bilo zabranjeno da bude na svome imanju^[291]. Mladi�a (koje je izabrao) bilo je po broju trista dvadeset, a �enske �eljadi (lep�e) sedam stotina^[292] i �etiri; �enske glave je sve razdao me�u poganike a mladi�e je uzeo sebi za jani�are a poslao ih je u Anatoliju, preko mora, tamo gde ih �uvaju. I ja sam isto tako bio tamo u tome mestu (Novom Brdu, ja, koji sam ovo pisao), bio sam uzet sa dvojicom bra�e moje (i terali su nas ve� Turci kojima smo bili povereni), (a kad su nas vodili, pazili smo na to) i gde god smo za�li u velike �ume ili u planine, tu smo uvek mislili da pobijemo Turke, a sami^[293] da pobegnemo, ali ipak, zato �to smo bili mladi, to nismo u�inili^[294] samo �to sam ja sa devetnaest drugova pobegao no�u iz jednoga sela zvanog Samokovo i gonili su nas po �itavoj onoj pokrajini, a kad su nas pohvatali, povezali su nas i mu�ili, vuku�i nas za konjima i �udo je da su u nama du�e ostav�i^[295], a posle toga (kad su nas ve�. doveli) zajem�ili su za nas drugi^[296], a k tome (za mene) dva moja brata, da vi�e to ne�emo �initi i tako su nas mirno vodili �ak preko mora.

I oduzeo je (turski car) despotu �itavu ra�ku zemlju sve do Morave, ostaviv�i mu (samo) ono �to je od Morave do Smedereva; i stigav�i u Jedrene uzeo je sebi me�u komornike osam de�aka od onih koji su (bili) dovedeni (iz ra�ke zemlje), a ovi su se dogovorili tako^[297] da ubiju cara kad budu na no�noj stra�i, govore�i me�u sobom: "Ako ovoga turskog psa ubijemo, onda �e �itavo hri��anstvo biti oslobo�eno, a ako nas pohvataju, onda �emo biti^[298] mu�enici pred gospodom bogom", A kad je ve� do�la njihova no�na stra�a, svi su bili pripremljeni, i svaki je imao no� pri sebi. A kad je trebalo da car ide u spava�u sobu, tada je jedan od njih po imenu Dimitrije Toma�i�. izi�ao od njih kao podli izdajnik i rekao je caru �ta je trebalo da se desi. Car je naredio da ih odmah pohvataju i da ih dovedu pred njega i vide�i kod svakoga no� pitao ih je: "Ko vas je na to naveo da ste se smeli na to odva�iti, a meni o glavi da radite?" Odgovorili su mu: "Ni zbog �ega drugog, ve� zbog velike �alosti na�e^[299] za na�im ocevima i prijateljima na�im milim". Onda je naredio car da se donesu koko�ija jaja i da se u vrelome pepelu ugreju da se �to mogu ja�e prepeku i raspale, pa uzev�i^[300] (ih) iz pepela, naredio je da se svakome od njih po jedno jaje prive�e ispod kolena da bi im se �ile upalile i zgr�ile, a onda je dao da se na kolima voze u Persiju, ne daju�i im da skinu jaja sve dok se sama nisu ohladila; a posle godinu dana je opet naredio (da ih dovezu k njemu, a vide�i da od njih nema ni�ta, naredio je) da ih pobiju. A neki od nas, uzev�i preko no�i njihova tela, sahranili smo ih kraj puste crkve koju nazivaju Ne vidi sunca.

A car je onoga (de�aka) koji ga je obavestio u�inio velikim gospodinom na svome dvoru, ali ga je potom (takva) te�ka bolest spopala, koju nazivaju su�ica, da se bio sasu�io sve do smrti. A pogansko ime njegovo bilo je Bajdar. A to je gospod bog bio dopustio zbog njegove neplemenitosti i neverstva, i od toga vremena Muhamed nije hteo da ima u svojoj spava�oj sobi nijednoga ra�kog de�aka. Od onih drugih de�aka dao je da se (nekima) mu�ki znaci^[301] poseku^[302], od kojih je jedan umro. Turci ovakve nazivaju hadumlkar kao kad bi rekao u�kopljenici i ovi careve �ene �uvaju (i kod njih su kao komornici za poslu�ivanje).

XXVIII glava:
�ta se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka

A posle toga je bio pomor u Smederevu, pa je zato despot odatle oti�ao na planinu blizu Beograda i tamo je stanovao razapev�i �atore^[303], dok bi pro�la zaraza, a malo je ljudi imao sa sobom. Ipak je imao pri sebi sina Lazara; poslao je ovoga Janku ugarskom gubernatoru a isto tako Mihailu Sila�iju, koji je vladao u Beogradu i tra�io je od njih da tu mo�e slobodno otpo�inuti; oni su mu la�ljivo i neverno obrekli sve�ano ga uveravaju�i da je mogao stanovati bezbedno i danju i no�u dok mu se bude svidelo, "i u �emu god bi nas potrebovao, mi �emo ti rado u�initi"^[304]. Osloniv�i se na njihova obe�anja, despot je otpustio od sebe svoje dvorane i odmarao se tu bezbedno ne staraju�i se ni o kome. A posle dve nedelje Mihailo Sila�i je izi�ao iz Beograda s nekoliko stotina konja i udario na despota no�u i odsekao mu dva prsta na desnoj ruci i uhvatio ga, a njegov sin Lazar je oti�ao. Odneli su tada despota u Beograd a tamo su izra�unali^[305] da im da sto hiljada zlatnika i morao im je ostaviti kao jemstvo svoju �enu po imenu Jerinu, a sam je oti�ao u Smederevo da bi tu sumu pripremio. A obe�ao je da �e taj novac dati nekom vitezu koji se zvao Galvan. I tako Galvan, imaju�i nekoliko stotina konja u odredu, prispeo je uskoro u Smederevo po novac, koji mu je odmah izdat. A Ra�ani, �ale�i svoga gospodara skupili su se bili bez znanja despotovoga i njegovoga sina Lazara i krenuli su protiv Galvana i sreli su najpre njegov odred, potukli ga do nogu a posle toga su i Galvana ubili. Uzev�i novac, oti�li su, a niko nije znao kuda su se deli. �uv�i Vladislav za tako neplemenit postupak ugarskog gubernatora Janka i njegovog �uraka Mihaila Sila�ija, bilo mu je �ao toga, a isto tako i celjskome knezu, koji je imao despotovu k�er. I tako je kralj Vladislav naredio da despotova �ena bude pu�tena bez ikakvog napadanja, i pu�tena je. Onda su Ra�ani molili despota da im (ovu krivicu) oprosti �to su uzeli onaj novac bez njegovog nare�enja^[306], koji je u ovoj stvari bio strog. I tada su kralj Vladislav i celjski knez doprineli da im bude opro��eno i oni su doneli �itavu sumu u celosti i vratili je despotu, koji ju je hteo poslati kralju Vladislavu, ali je ovaj nije hteo uzeti, govore�i: "Ja nemam nikakva prava na taj novac". Ali zbog toga mu je despot ipak poslao na dar pedeset hiljada (zlatnika), a za to mu je kralj bio dao neki dvor u Ugarskoj.

I tada se zbog takvih dela gubernatorovih desilo mnogo svakoga zla, jer je knez celjski ubijen od Jankovog sina zato �to ga se Janko bojao zbog despota^[307]. A grad Smederevo zajedno s drugim gradovima posle smrti despotove i njegovoga sina Lazara do�o�e u ruke kralju bosanskome Toma�evi�u, koji je bio o�enjen k�erju Lazarevom. Ali je za odbranu bio veoma slab, boje�i se turskoga cara. A Ra�ani su, zbog gubernatorovog nepo�tenja, radije �eleli da Smederevo padne Turcima u ruke nego Ugrima, a kada bi se sve s dobrom voljom radilo, nikada ne bi Smederevo palo u poganske ruke^[308]. Jer svaki gospodar vi�e sebi stekne plemenitom dobrotom, nego r�av�tinom^[309], pretnjom.

A uzmite za primer kralja Matiju kako je mnogo za sobom ostavio zbog svoje �estoke borbe i silnog tro�ka. Da je bio polovinu onih tro�kova koje je protiv hri��ana upotrebio^[310] protiv poganika okrenuo, oterao bi bio sve Turke nazad preko mora i stekao bi veliko i slavno ime od ishoda do zahoda sunca, i od gospoda boga veliku nagradu i �ast od ljudi, jer bi ga hri��ani na vjeki spominjali, a poganici bi pred njegovim imenom^[311] drhtali. Zato upamtite, kad hri��ani me�u sobom vode borbu, sve se meri pred gospodom bogom i pred svima svecima i pred ljudima. A znajte da su^[312] ovi poganici smeli i juna�ni ne sami po sebi, ve� zbog nesloge na�e i mi im na�om mr�njom (i zajedni�kim neprijateljstvom) dajemo pobede.

XXIX glava:
Kako je car Muhamed zauzimao Beograd

Car Muhamed, �uv�i o onome postupku �to je u�injen prema despotu od strane ugarskoga gubernatora Janka, video je kakva je nesloga me�u hri��anima, skupiv�i vojsku, krenuo je ka Beogradu i namislio je da prevede pe�ake preko Save na drugu stranu i da ih utabori pokraj Dunava i tamo da se sna�no ukopa^[313] i topove da postavi^[314] da ne dadu Ugrima da pritr�e gradu, ali su ga odgovorili neki ljudi govore�i: "Sre�ni gospodaru, ne �ini to, jer ti nije potrebno". A potom su pak^[315] Ugri prispeli i utaborili se kraj Dunava i otuda ih je dolazilo u grad koliko je bilo potrebno. I to je bila jedna careva �alost, �to su ga od toga odvratili, a druga, i to vrlo velika bila je �to je njegov najvi�i^[316] gospodin po imenu Karad�a-pa�a bio ovako ubijen: stajao je u zaklonu pored velikih topova i posmatrao je, a tobd�ija je udario iz velikog topa u zid, pa je jedan kamen, odsko�iv�i od zida nazad, udario Karad�a-pa�u, najve�eg gospodina posle cara, u glavu, i ovaj je posle nekoliko dana umro. Tre�a �alost je �to je car hteo jo� dve nedelje da tu�e zidove, ali ga je Smailaga odvratio da to nije vi�e potrebno, i to veruju�i jani�arima, jer je on bio od cara postavljen za najvi�eg^[317] (komandanta) nad njima. Poslu�av�i car njegove savete, naredio mu je da juri�a, (i tako su juri�ali), tako da su ve�^[318] bili u gradu, i tu je jani�ara (ranjenih) popisano �etiri stotine i nekoliko; bilo je isto tako i ne�to ubijenih. Posle toga smo videli jani�are kako be�e^[319] iz grada, a Ugri su ih tukli, ubijali, sekli, i tu ih je isto tako ne�to ostalo, a drugi su se razbe�ali. I tako su dakle zidovi bili posednuti s vi�e (ljudi) nego ranije. �etvrta �alost dogodila se caru kraj topova, jer su kola, konopci, sanduci (?) i druge potrep�tine koje uz topove idu, slo�eni na jednu gomilu, bili prekriveni jednom nastre�nicom^[320], pa je to zapaljeno preko no�i i sve je izgorelo u pepeo, da su samo goli^[321] topovi ostali. Car je naredio da se neki �atori ostave, a sam je krenuo kao da je hteo da be�i, zato se na ove �atore polakomili oni iz grada, kao �to da bi se uvek de�avalo, jer su izleteli iz grada na �atore i skupljali su ih. Kad su Turci videli da su se pe�aci udaljili daleko od grada da bi skupljali �atore, okrenuli su se konjanici na njih hitro, pa tuku�i (seku�i), navalili su na njih, i to sve do opkopa a Smailaga, boje�i se da mu car ne spomene onaj savet kada je ve� car, poraziv�i pe�ake koji su bili izleteli, oti�ao dalje, vrativ�i se i hote�i nekakvo juna�tvo da u�ini, ne bi li (ponovo) mogao do�i u carsku milost i udario je me�u pe�ake kraj opkopa, i tu je ubijen. A to je bila najve�a �alost poganika �to im gospod bog nije dao da zauzmu Beograd

XXX glava:
Kako je Muhamed prevario despota Dimitrija Morejskog ili Ahajskog pomo�u primirja

Moreja je (gr�ka) zemlja lepa i bogata, sva morem opkoljena, osim jednoga mesta gde se more nije sastavilo. Na tome mestu zidovi nisu bili sigurni^[322]. Despot Dimitrije^[323] bio je ro�eni brat nekada�njeg gr�kog cara Draga�a (Konstantina), koji je u Carigradu ubijen^[324] i ^[325] imao je primirje s Turcima za deset godina i imao je da im daje danak svake godine po dvadeset hiljada dukata. Kada je Tur�in osvojio ra�ku zemlju, a Beograd se odbranio od njega, vrativ�i se iz Beograda, u redu se krenuo na despota Dimitrija Morejskoga, a kada smo ve� bili nedaleko od Soluna, kraj jednoga mesta koje se zove Serez, tu su prispeli despotovi poslanici, nose�i danak caru, a on nije hteo od njih danka uzeti, niti im odgovoriti, ve� odmah otpremi Mahmut-pa�u, a s njim^[326] dvadeset hiljada konjanika osim njegove vlastite vojske, da pre zauzmu zidine no �to bi bile posednute, da odmah juri�aju ne bi li ga mogli zauzeti. I otpremiv�i ovako ove ljude, on tek onda odgovori^[327] poslanicima da ka�u svome gospodaru da od njega ne�e danka i da sam on k njemu ide i neka se brani kako bude mogao^[328]. Potom je i�ao pravo u Moreju i pre no �to su poslanici morejskoga despota prispeli do Moreje, zid je ve� bio zauzet^[329]. A kada su poslanici po drugi put do�li s dankom caru, on ga je uzeo i ovakav im je odgovor dao: "Idite i recite �ta vidite, da sam namislio s va�im gospodarom sam govoriti, i to ne uzmognem li ove godine, onda druge", Kad prispe tada car do Moreje, najpre naredi da se razru�i onaj zid sve do temelja, a nedaleko odatle bio je jedan grad na brdu i zvali su ga Krf: pa po�to nije mogao s topovima da se izveze na brdo pod grad, naredio je da se tamo poveze^[330] bakar^[331] pred grad do crkve svetoga Nikole, pa su tamo izlili �etiri topa za ru�enje i s njima je osvajao grad. Osvojiv�i ga, krenuo je ka Patrasu, gde je sveti Andrija bivao, a potom ka jednome gradu koji nazivaju Leondari, i tamo je despot morejski prispeo, imaju�i malo ljudi sa sobom, jer se nije nadao^[332] da �e od cara biti tako prevaren. I porazio mu je potpuno �est hiljada konjanika. Onda se car krenuo i opseo Leondari i osvojiv�i (ga), sve je najamnike posekao^[333], a tako je u�inio i u drugim gradovima^[334]. Ostaviv�i u njima posadu, vratio se natrag. A kada smo prispeli do mesta koje se zove Livadija, nedaleko od Negroponta, do�li su poslanici iz Negroponta caru s darovima^[335]; dav�i mu darove, pokaza�e mu potom veliko, debelo konjani�ko koplje i tojagu isto tako gvozdenu (debelu), govore�i ovako: "Care, ako mo�e� ovim kopljem i ovom tojagom rukovati, onda mo�e� i Negropont osvojiti". Rasrdiv�i se, odgovori im car: "Uzmite natrag koplje i tojagu i recite svojim gospodarima da to dobro �uvaju, pa kad im bude potrebno da se tim kopljem i tojagom brane". I zarekao se: "Ako Negropont osvojim i na�em to drvo s tojagom, svima �u im noge polomiti^[336] "tom tojagom". A odatle je krenuo u Jedrene, svoju prestonicu, i tamo je boravio preko zime, a idu�e godine je odmah s prole�a krenuo u Moreju na despota Dimitrija. Stigav�i do despota da zauzme grad^[337], ubijao je, (ljudima) kosti lomio i druge je svireposti �inio besni turski pas. A to i�e radio zato da mu se ljudi u gradu ne bi smeli protiviti; a svakojako ipak nije mogao te godine �itavu zemlju osvojiti, ve� je morao tre�i put da krene na Moreju, a kad je stigao, opkolio je Dimitrija u jednom mestu^[338] koje nazivaju Misistra. Tu se despot morao Tur�inu predati na milost i nemilost i samo je tako ostao u �ivotu, i poslao ga je car odatle s njegovom �enom i sa �itavom njegovom poslugom u Jedrene da ga tamo �eka. A sam je uzeo u svoje ruke �itavu zemlju morejsku; posev�i gradove, ostavio je tamo jednoga gospodina po imenu Balabanaga, u�iniv�i ga vojvodom, da vlada. Pa ipak Korint nije mogao osvojiti, jer je grad veliki i �vrst na morskoj obali. Zatim je car oti�ao u Jedrene (pa kad je tamo prispeo), dao je despotu Dimitriju jednu veliku pokrajinu u gr�koj zemlji kraj mora i grad koji se nazivao Enos, veliki i bogat. Tu je prispela i vest da je despot �ura� ra�ki umro, i poru�i car (njegovu) sinu Lazaru da zavlada zemljom, govore�i^[339] da mu ne�e smetati sve do smrti. Onda smo krenuli na jednog poganskog kneza po imenu Ismail bega preko mora u grad nazvan Sinopa; osvojiv�i grad i �itavu njegovu zemlju, uzeo je sa sobom ovoga kneza u Jedrene i dao mu je jednu pokrajinu u bugarskoj zemlji i grad Stanimaku. I do�la je vest da je knez Karaman, koji je ranije bio spomenut, umro. Car bez oklevanja krete u njegovu zemlju i zauze je celu, uzev�i je u svoju vlast. I tu re�e Muhamed: "Krenuo bih da pokorim sultana i sva njegova mesta, ali se bojim boga, da sveta mesta ne okaljam. Zato se moram toga okaniti, jer su tamo ona mesta gde je gospod Hristos i�ao i ostali proroci: Mojsije, David a isto tako i Muhamed". I odatle je krenuo nazad u Jedrene.

XXXI glava:
Kako je krenuo na trapezuntskog cara preko mora

Trapezunt le�i kao i Sinopa s one strane Crnoga Mora (daleko ka istoku sunca). Trapezuntska zemlja je planinska i velika, sa svih strana poganicima nastanjena: sve su Tatari, kao �to su veliki han^[340], i Uzunhasan, D�ani beg Girej; ovi tatarski vladari radije su hteli da imaju kao suseda trapezuntskoga cara nego turskoga, mada je bio njihove poganske vere^[341]. I zato, polaze�i na Trapezunt, veliku smo muku i nevolju videli^[342] od Tatara i Grka, jer vi�e Trapezunta pored velikoga kana je jedna (gr�ka) zemlja, velika i silna po narodu jednoga gospodara u kojoj je takva sloga da joj nijedan poganik ni�ta ne mo�e u�initi^[343]. Ovu zemlju nazivaju �ur�istan, kao da ka�e�: narodna sila. I ona zavisi od trapezuntskoga cara (ali ipak ima posebnog gospodara). I kretali smo s velikom mukom ka Trapezuntu, i to ne samo vojska, nego i sam car, jedno zbog daljine, drugo zato �to nas je narod napadao, tre�e - zbog gladi (i nesta�ice), �etvrto - zbog visokih i velikih planina^[344], a usto jo� zbog (nekih mesta) blatnih i mo�varnih jer su ki�e padale stalno svakoga dana tako da je put bio (od konja) izgacan, (pa je bilo blato) konjima do trbuha. I tako smo s velikom mukom prispeli na jednu planinu blizu trapezuntske zemlje, i silaze�i s ove planine nadole, put je bio iskvaren i izlokan. Sam car je imao sto kola svojih (osim druge gospode); znaju�i tada da vojska zbog kola nije mogla nikuda, jer su se sva kola bila u blatu zaglibila^[345], naredio je da se kola iseku i izgore, a konje je razdao, svakome ko je samo hteo (da uzme), a onaj tovar koji je imao na kolima^[346] sav je natovaren na kamile, jer je car, prema pri�anju narodnom boje�i se r�avih puteva, poveo bio sa sobom osam stotina kamila. I odatle smo i�li s planina na planine^[347] i dogodilo se na jednome mestu da se jedna kamila od tovarnih^[348] kamila sru�ila s puta na stranu s planine i to sa sanducima koji su se potpuno polomili i tu su se kese u kojima su bili zlatnici na broju �ezdeset hiljada sve bile prosule. Ali jani�ari, koji su se tu bili zadesili, stali su �uvati isukanih sabalja da niko ne bi onaj novac uzimao dok ne do�e gospodin koji upravlja blagajnom. I tako se zbog ove kamile sva vojska zaustavila, jer nikakvog drugog^[349] puta nije bilo, a u to vreme je silna^[350] ki�a padala. Kad je do�ao car, zapitao je za�to vojska stoji^[351]. Kad su mu ispri�ali^[352] �ta se dogodilo, odmah je car naredio da one zlatnike skupe, i to ko god samo (ho�e i) mo�e, samo da se vojska ne zadr�ava^[353]. Dobro je tu bilo onima koji su tu (blizu) bili, jer su neki dosta dobili. (I ja sam se isto tako pri tome zadesio, ali kasno; ve� su svi zlatnici bili gde je trebalo da budu, samo je crna zemlja ostala, jer ko je mogao skupljao je i s travom i s blatom, otimaju�i jedan drugome^[354]).

I tako je uop�te, dok se nismo prebacili, nevolje bilo dosta, jer se zemlja bila tu raskaljala^[355] kao testo. Cara su jani�ari na rukama nosili (zbog klizave zemlje) sve do ravnice, a kamile s blagajnom ostale su na planinama. Tada je zamolio car jani�are da se toga posla late i da kamile prevedu dole i morali smo s velikom mukom nazad da idemo uzbrdo i cele no�i smo se mu�ili s kamilama dok ih nismo preveli. I tu je car ostao toga dana na odmoru^[356] i dao^[357] je jani�arima pedeset hiljada zlatnika da me�u sobom razdele, a jani�arskim satnicima je pove�ao plate: koji su ranije imali zlatnik na �etiri^[358] dana (njima je dao na dva dana zlatnik), kako je bez gre�ke i danas, jer �to car na svome dvoru odlu�i, to uvek bez promene ostaje.

Sa ovoga mesta poslao je car dve hiljade^[359] konjanika ka Trapezuntu, koji su tamo pora�eni i pobijeni svi do jednoga, tako da od njih nikakvih vesti nismo mogli imati, pa"^[360] je sam car krenuo sa �itavom svojom silom, gde smo^[361] videli^[362] tela pobijenih kako le�e. I^[363] opseo je Trapezunt, jer je sto pedeset^[364] la�a velikih i malih do�lo u pomo� Crnim Morem s velikim topovima i osvajao je �est nedelja Trapezunt uz veoma velike tro�kove, dokle ga nije osvojio. I trapezuntski car mu se morao pokoriti na milost, i ovoga je poslao"^[365] u Jedrene, a sam je zauzeo �itavu trapezuntsku zemlju. Imaju�i tada tako mnogo la�a na moru i veliku vojsku pri sebi na suvu, car Muhamed je hteo da krene na ranije opisanoga gr�koga kralja. A kad je �uo da je me�u njima velika sloga, ostavio ih je na miru i krenuo se nazad ka Jedrenu, pokupiv�i mlade� kako mu�ku tako i �ensku. �ta se pak desilo trapezuntskome caru ispri�a�emo kasnije. A kada smo prispeli (nazad) do jednoga mesta koje nazivaju Niksar do�le su vesti od Alibega, smederevskoga vojvode javljaju�i: "S bo�jom pomo�i smo pobedili �aure a Mihaila Sila�ija smo zarobili". Car je odmah naredio da se Mihailo Sila�i �uva u Carigradu sve do njegovog dolaska. Zatim kad je stigao, naredio je da ga poseku a (pre toga) car se ne znam iz kojeg razloga bio rasrdio na Alibega, tako da je trebalo da bude pose�en, ali po�to je tako hri��ane pobedio, vratio se u milost kako je i ranije bio (i za srd�bu mu je oprostio).

XXXII glava:
Kako je Uzunhasan pobegao Muhamedu preko Eufrata, (koji kao da te�e iz raja, kako o njemu ljudi pri�aju)

Uzunhasan je tatarski vladar na �iju je zemlju krenuo turski car i po�av�i iz grada Bruse utaborio se na polju nazvanom Petnozalan. A Uzunhasan je uputio jednog Tatarina, slu�benika svoga, ako mo�e negde kakvu^[366] nezgodu^[367] turskome caru da pri�ini. Tada ovaj Tatarin stupi u slu�bu^[368] kod Mahmetpa�e, najve�eg gospodina posle cara. I kad smo se odmarali na tome polju, uve�e je izi�ao Mahmetpa�a iz svoga �atora sa dva komornika u �etnju, a onaj Tatarin je vrebao na njega, imaju�i u rukama luk sa strelama^[369], pa do�ekav�i ga, ili iz straha ili zbog kolebanja^[370], streljao je, ali^[371] r�avo, te je udario Mahmetpa�u pod samo �elo me�u o�i^[372], i ovaj odmah pade a komorni�ci uz viku pojuri�e za njim i uhvati�e ga, a ujutru rano reko�e caru �ta se Mahmetpa�i desilo. Do�av�i sam k njemu^[373], car je plakao tako mu je bilo �ao ovoga. A onda je naredio da onoga Tatarina dovedu pred njega vezanoga i postavio ga je nauznak na zemlju, pa je naredio da mu donesu dve zapaljene^[374] debele vo�tane sve�e, pa kad su se najve�ma raspalile, stao je sam car na prvu^[375] jednom nogom i okrenuo je sve�e nadole (plamenom) da bi vosak s plamenom kapao na njegove o�i^[376] sve dotle dok mu nisu morale ispasti. Onda je naredio d�elatu da mu dva komada ko�e odere preko celih le�a sve do ramena; i �itavu nedelju dana je bio �iv, izmi�ljaju�i mu svaki dan nove muke^[377], i^[378] ostavili su ga kraj puta te su ga psi pojeli.

Krenuv�i potom car je i�ao pravo u Uzunhasanovu zemlju, a Mahmetpa�u su pe�aci morali nositi^[379], dok se nije izle�io. Prispev�i u ovu zemlju osvojio je nekoliko gradova, a mi smo pak prispeli u jedan njegov grad, vrlo utvr�en, koji oni nazivaju Karahisar, to jest Crni grad. A odatle smo stalno i�li za Uzunhasanom, ne bi li se gde hteo zaustaviti za bitku; a i�li smo ka Eufratu^[380]; to je velika i �iroka reka kao Dunav, te�e na sever i uliva se u Crno More kao i Dunav.

Kad vide car da se s njim ne mo�e ogledati^[381], uputi k njemu jednoga ludaka, koji mu je bio dobro poznat, i na taj na�in (ga pou�i da pred njim govori) kao da je od cara pobegao, a da se sam car dao^[382] u bekstvo^[383], kao da ho�e s vojskom da be�i^[384]. Pre�av�i ovaj ludak preko Eufrata, do�e do Uzunhasana, i ovaj ga po�e pitati �ta sin Otomanov ho�e da preduzme. Odgovori ovaj: "Sre�ni gospodaru, ne preduzima ni�ta drugo, ve� samo hita da iz tvoje zemlje izi�e, jer su �auri silno prodrli u njegovu zemlju, pa zato ako bi protiv njega hteo da preduzima� �to, sad ti je vreme, dok ne za�e u planine". Misle�i Uzunhasan da je tako, otpremi svoga sina po imenu Mustafu samoga^[385], a sam odmah za njim krete sa �itavom svojom silom. A kad je �uo car da kre�e za njim, okrenuo se protiv njega. Mustafa (jednooki) po�e se tu s njime tu�i, sve dok Uzunhasan nije prispeo i tukli su se dva dana dok Uzunhasan nije savladan. Mustafa je tu ubijen, svi su carski konjanici tu potu�eni do nogu, a da nije bilo jani�ara i sam bi car bio zarobljen ili ubijen. Okrenuv�i se svojoj vojsci rekao joj je Uzunhasan: "Nisam znao da je turski car s konjanicima prema meni tako slab bi od ali je s pe�adijom moj gospodar, a osobito u planinama". I vrativ�i se u tome nazad, krenuo je u svoju zemlju, a isto tako i turski car u svoju.

A kad smo bili na jednoj planini zvanoj Kagi, stajao je tamo car �itav dan i s te planine se videla druga vrlo visoka planina koju nazivaju Babil, a pod planinom velika varo� Babilonija, u kojoj je velika^[386] i visoka kula, ali se na tri dela prelomila. Jedan stoji a dva le�e onde ka zapadu sunca; ljudi pri�aju u ovoj zemlji da ta dva dela �to le�e predstavljaju dva minula veka ovoga sveta, a tre�i �to stoji predstavlja poslednji vek. Od ovoga grada te�e Eufrat.

S te planine krenuo je car ka jednome ostrvu na Crnome Moru ni�e Sinope, i na tome ostrvu grad Misistra pokorio se njemu. Posev�i ga, prispeo je na jedno polje, pred poganski grad nazvani Angora. A zaustaviv�i se na tome polju, pogledao je nazad na svoje dvorske pe�ake, to jest jani�are i svidelo mu se �to lepo u stroju idu, pa re�e: "Kad bih mogao imati deset hiljada jani�ara, dao bih za to mnogo". A jedan strelac od onih pe�aka koji idu najbli�e uz cara, stoje�i kraj njega, re�e: "Sre�ni gospodaru, ne samo deset hiljada, nego bi i dvadeset hiljada dobro bilo da imate". Ma�iv�i se u hazuku, gde je imao pri sebi zlatnika, car mu dade sto zlatnika za ove re�i. A odatle krenu u Brusu, a prevezav�i se kod Galipolja preko mora, prispe u Jedrene u svoju prestonicu.

XXXIII glava:
O vla�kom vojvodi, gospodaru donje Moldavije

Dragul, vojvoda vla�ki, imao je dva sina, stariji se zvao Vlad, a mla�i Radul. A obojicu je dao caru Muhamedu na njegov dvor (da mu slu�e); posle je umro. Kad �u car za smrt njegovu odmah starijeg sina Dragulovog obdari novcem, konjima, dolamama, divnim �atorima, kao �to dolikuje gospodinu i otpravi ga s puno po�asti u vla�ku zemlju da vlada namesto oca svoga pod uslovom da svake godine dolazi k njemu i da mu se javlja, a danak da daje kao �to je i ranije bio davan. A njegovog mla�eg brata ostavio je na svome dvoru.

I ovaj Vlad je dolazio dva puta jedno za drugim na dvor carski, a posle nije vi�e hteo da dolazi za nekoliko godina, te car posla po n-ega jednoga gospodina kojem je bilo (ime) Hamzabeg.^[387] A kad je k njemu prispeo u grad koji se zove Braila, nije mu se hteo javiti, ve�. je naredio svojim slu�benicima da carskog poslanika zadr�e (kod sebe), dok se on nazad ne vrati. Oti�av�i tada^[388], skupio je vojsku, a to je bilo zimi, te je Dunav bio zamrzao; pre�av�i tada preko Dunava po ledu sa �itavom svojom vojskom u carsku zemlju ni�e Nikopolja, pustio je ljude da plja�kaju ubijaju kako Turke, tako i hri��ane po selima, po gradi�ima (otvorenim), i po�inio je veliku �tetu caru, a naredio je da se svima - kako mrtvima, tako i �ivima - pootsecaju nosevi, pa ih je poslao u Ugarsku, hvalisaju�i se da je toliko Turaka uni�tio koliko je tih noseva bilo. Potom je prispeo u Brailu carskome poslaniku, a poslanik ni�ta nije znao �ta se desilo; tada je naredio da se poslanik uhvati sa svima njegovim pratiocima, kojih je bilo �etrdeset^[389] i poslao ih je u jednu veoma utvr�enu tvr�avu me�u vodama nazvanu Kurista. I najpre je carskog poslanika Hamzabega dao da se nabije na kolac, a oko njega sve pratioce njegove.

Potom su do�le vesti turskome caru �ta je sve u�inio Dragul - jer su po ocu i njega tako nazivali. Tada je car poslao po njegovog brata (mla�ega Dragula), a kad je prispeo u dvor, tada su dva najvi�a gospodina iz carskoga saveta, jednome je ime ili prezime Mahmutpa�a, a drugom Isakpa�a po�li^[390] njemu ususret i uzeli ga izme�u sebe, pa su ga poveli caru tamo gde je car sedeo na svome prestolu^[391]. A kad je do�ao, ustav�i car ga je uzeo za ruku i posadio ga pored sebe na drugi malo ni�i presto s desne strane i naredio je da se donese plava zlatotkana ode�a i da mu se obu�e, zatim je naredio da se donese crvena zastava i dao mu je, a uz to novce, konje, �atore, kako dolikuje gospodinu i otpravio je odmah s njim �etiri hiljade konjanika napred ka Nikopolju da ga tamo �eka, a sam ne odugovla�e�i, (skupiv�i vojsku) krete za njim.

A kad smo bili u Nikopolju, na obali Dunava, kad al' s one strane^[392] Dragul vojvoda se bio tako�e s vojskom utaborio zato da bi pre�io prevoz, onda car re�e jani�arima ovako: "Mili moji jaganjci, �to je moje to je isto tako i va�e, a osobito blago moje; dajte mi saveta, jer to vi treba da ka�ete, kako bih se mogao na onu stranu prevesti protiv neprijatelja moga". Odgovori�e mu: "Sre�ni gospodaru, naredi da se spreme la�e, pa �emo preko no�i za to glave zalo�iti da bismo se prebacili na onu stranu". Tada je car naredio da im dadu osamdeset velikih opremljenih la�a i drugih potreba: pu�ke, topove, kumbare, lumbarde. A kada je ve� bila no�, posedali smo na la�e i pustili smo se brzo^[393] niz vodu, tako da se nisu �ula ni vesla ni ljudi. I prevezli smo se na drugu stranu za stotine stopa ni�e od mesta gde se njihova vojska nalazila, pa smo se tu ukopali topove namestili, velikim �titovima^[394] smo se okru�ili, a i koljem smo se okru�ili gusto zato da nam konjanici ne bi mogli ni�ta u�initi. A posle su la�e pre�le na drugu stranu^[395] i�i sve su jani�are prebacile knama.^[396]

Urediv�i se tada, krenuli smo lagano na vojsku s koljem, velikim �titovima i topovima, a kada smo se ve� blizu do njih privukli, zaustavili smo se, topove smo namestili, a za to vreme^[397] oni su nam dvesta pedeset jani�ara pobili iz topova. Vide�i na drugoj strani ovakvu bitku, caru je bilo veoma �ao �to sa svojom vojskom ne mo�e biti na pomo�i^[398] i bio ga^[399] je obuzeo veliki strah boje�i se da mu ne pobiju sve jani�are (jer se sam car jo� nije bio prebacio). Kada potom mi videsmo da nas tako mnogo gine, brzo smo se pripremili^[400] pa kako smo imali sto dvadeset topova, odmah smo u�estano po�eli iz njih tu�i tako da smo (�itavu njihovu vojsku s boji�ta odagnali, pa smo se sami) potom pregledali i bolje opremili. Car je pustio druge pe�ake, koje nazivaju azapi, kao �to su u nas pe�adinci, da se k nama �to mogu hitnije voze, a Dragul, znaju�i^[401] da ne mo�e spre�iti prevoz, krenuo je dalje od nas a posle se sam car sa �itavom svojom silom prevezao i dao nam je odmah trideset hiljada zlatnika da ih me�u sobom razdelimo a k tome^[402] sve jani�are koji nisu bili^[403] slobodni u�inio je slobodnima, pa da svoja imanja posle smrti daju kome oni ho�e.

A odatle smo krenuli napred u vla�ku zemlju za Dragulom, a njegov brat je bio pred nama; i mada je vojvoda vla�ki imao malu vojsku, ipak nas je bilo strah i veoma smo ih se �uvali, okru�uju�i se svake no�i koljem, i nismo se sa�uvali^[404] jer^[405] udariv�i na nas no�u, tukli su, ubijali ljude konje, kamile, �atore plja�kaju�i^[406] nekoliko^[407] hiljada Turaka su pobili, a caru su veliku �tetu naneli, a^[408] drugi su Turci pred njima be�ali^[409] jani�arima, ali su ih jani�ari tukli, ubijali, gonili od sebe, da ne bi bili od njih smlavljeni. A posle su Turci doveli nekoliko hiljada Vlaha, koje je car naredio da ih seku napola. Kad vide�e Vlasi da se (s njima) zlo de�ava, odstupili su od Dragula i pristupili njegovome bratu. A on je oti�ao u Ugarsku kralju Matiji, pa ga je Matija morao baciti u tamnicu i bacio ga je zbog njegovih surovih dela koja je po�inio. Tada je car, dav�i^[410] zemlju bratu njegovu, oti�ao, a posle^[411] su Turci po�eli pri�ati caru kako su pre toga te�ke borbe bile u Vla�koj, i da je Turaka mnogo poginulo od njih pa zato treba o tome dobro razmisliti. Odgovorio je car Muhamed: "Dok Vlasi dr�e Kiliju i Beograd, a Ugri ra�ki Beograd, dotle ih ne mo�emo pobediti".

Prispev�i u Jedrene, car odmah krete ka Galipolju, uzev�i jani�are sa sobom, a tamo se ukrca u ratne la�e, koje nazivaju maune, galije, galace, bergante i druge razli�ite. Uzeo je sa sobom isto tako topove za ru�enje i prangije koje biju u visinu i bacaju kamenje na gradove, i otputovao je na ostrvo Mitilenu, tamo gde je svetoga Pavla zmija bila^[412] ujela. A zato je tako brzo (prispeo) da bi na Mitileni onoga gospodara stigao, da se ne snabde ljudima. Prispev�i tada, odmah je opkolio i tukao topovima i prangijama veoma �estoko, dok ga nije osvojio, ali pomo�u ugovora koji nije odr�ao, jer je svu slu�bu koja je tamo bila dao pose�i, pa i samoga gospodara.

Zauzev�i sva mesta i posev�i gradove, krenuo je nazad u Jedrene (a kad je prispeo), poslao je poslanstvo kralju Matiji u Ugarsku, jer^[413] Matija jo� nije bio krunisan, da s njime primirje na�ini, jer se s te strane najvi�e bojao. A kad je primirje na�inio, okrenuo se na kne�eve arbana�ke i pokoravao je jednog za drugim vrlo lako zato �to je jedan posmatrao dok je drugi pokoravan.

Samo se jedan odbranio od njega, koji se zvao Skender Ivanovi�,^[414] ovaj je bio jo� kao mladi� uzet me�u jani�are za cara Murata i na sve careve poslove je bio zatvorio o�i zato da bi se mogao u svoju zemlju nazad vratiti kad stekne^[415] carsku milost. A desilo se tada da je car jednom rekao: "Skendere, tra�i od mene koje ho�e� vojvodstvo, da�u ti ga". A ovaj je molio da mu da Ivanovu zemlju, ne govore�i da je bio Ivanov sin, i car mu je dao, i zavladao je njome, osim gradova ali je posle jani�are koji su bili u gradovima nekako prevario i udaljio, a sam je zavladao njima. Potom ih je car Murat pod njim opet osvajao, ali mu ni�ta nije mogao u�initi. A isto tako ga je i Muratov sin Muhamed morao ostaviti do smrti, jer je onome ko poznaje njihovo (ure�enje i) polo�aj vrlo lako da se brani od Turaka. I tako se Muhamed, osvojiv�i �itavu^[416] arbana�ku zemlju^[417] osim Skenderove, vrati u Jedrene, a tu su bili do�li poslanici od bosanskoga kralja Toma�a i tra�ili su primirje.

XXXIV glava:
O primirju kralja bosanskoga

Tada je kralj Toma� tra�io od cara Muhameda primirje za petnaest godina, a uto je car poslao po ljude, da svi budu gotovi i da do�u u Jedrene, i niko nije znao kuda �e se s tim ljudima okrenuti. Tada su bosanski poslanici morali �ekati odgovor, ne znaju�i �ta se de�ava sve dotle dok �itava vojska nije bila gotova.

I tako sam se desio ja^[418] u jednoj zasvo�enoj odaji u kojoj je bilo dvorsko blago, i to zato �to je mome mla�em bratu bila poverena ta odaja da odatle nikuda ne odlazi. I tako po�to mu je te�ko bilo (samome), poslao je po mene da k njemu do�em^[419], a ja sam bez odugovla�enja po�ao^[420] k njemu. A odmah posle mene (dva gospodina) savetnika carska Mahmutpa�a i Isakpa�a, po�o�e^[421] isto tako u onu odaju, i to samo njih dvojica. I sko�iv�i^[422] moj brat mi re�e to, a ja pak, ne mogu�i u�initi^[423] da me ne vide, ostao sam sam me�u sanducima a kad su do�li, moj brat im je prostro �ilime. Seo^[424] jedan pored drugoga i po�eli su se savetovati �to se ti�e bosanskoga kralja. Re�e Mahmutpa�a: "�ta da radimo? Kakav odgovor da damo bosanskome kralju?" Odgovori Isakpa�a: "Ni�ta vi�e, nego mu dajmo primirje, a sami se krenimo za njima, jer ina�e bosansku zemlju ne bismo mogli^[425] osvojiti, jer je zemlja planinska, a k tome �e imati ugarskoga kralja u pomo�i, Hrvate i druge gospodare, i tako �e se osigurati da mu se posle ni�ta ne�e mo�i u�initi. Pa zato dajmo im primirje, da bi mogli otputovati u subotu, a mi �emo za njima krenuti u sredu sve do Sitnice blizu Bosne. A niko ne�e znati kuda �e se odatle car okrenuti." I po�to su tako svoje savetovanje uglavili i izi�li da odu caru, i ja sam iza�ao za njima.

Sutradan rano ujutru utvr�eno im je bilo da se primirje potpuno i verno odr�ava za petnaest godina. I oti�ao sam sutradan, u petak, u njihov stan i rekao sam im: "Gospodo draga, imate li s carem primirje ili nemate?" Oni su odgovorili: "Zahvaljujemo gospodu bogu, jer smo dobili sve �to smo hteli". A ja sam im rekao: "Tako mi boga, velim vam da vi nemate nikakvog primirja." Stariji je hteo od mene vi�e da sazna, ali mu nije dao mla�i, misle�i da ja zbijam �alu. I pitao sam ih: "Kojega �ete dana po�i odavde!" Oni reko�e: "Ako bog da, u subotu ujutru". A ja im rekoh: "A mi �emo za vama, ako bog da u sredu sve do Bosne. Ovo vam doista^[426] govorim da biste dobro zapamtili".^[427] (A oni se na to zasmeja�e). I ja sam oti�ao od njih.^[428]

Na onom istom savetovanju me�u onim pa�ama zaklju�eno je bilo ovo: �im car izi�e iz Jedrena, odmah da bude pose�en trapezuntski car. I tako se odmah i zbilo: mi smo krenuli na put u sredu, a car je u petak pogubljen, a mi smo i�li sve do Bosne i prispeli smo do jedne zemlje bosanskoga kneza^[429] koji se zvao Kova�evi�, i iznenadno napadnut pokorio se caru, i (car je) potom naredio da se ovaj pogubi a onda je krenuo u kraljevsku zemlju i opkolio je najpre grad Bobovac; sa sobom nije imao topova, te je naredio da se odmah pod gradom liju i ovim topovima je osvojio grad. A poslanici koji su putovali po primirje (tu smo ih na�li i) govorili su sa mnom se�aju�i se^[430] onih ranijih stvari ali je ve� bilo kasno.

Po�to car posede grad, krenuli smo ka Jajcu, a zbog brzine poslao je napred Mahmutpa�u sa dvadeset hiljada konjanika ne bi li mogli kralja Toma�a negde iznenaditi u kojem gradu, jer je �uo da nikakvih pratilaca nema pri sebi. A on, znaju�i ve� o Turcima, mu�io se jadnik i no�u i danju ne bi li mogao �to je mogu�e br�e skupiti �to ljudi. I tako je do�ao u grad zvani Klju�, hote�i da tu malo u podne otpo�ine. Ali su uto najednom Turci prispeli (u ovaj grad) i oko grada su jurili, ne znaju�i^[431] da je tu kralj Toma� bio, dok ne istr�a iz grada jedan lupe� i ne ispri�a Turcima za kola� da je kralj u tome gradu. Kad to �u Mahmutpa�a, opkoli grad, a sutradan nagovori�e kralja (da izi�e) iz grada dole, zaklinju�i se na knjigama od sapuna kako njegovoj glavi ni�ta ne�e biti. Potom je car Muhamed stigao u Jajce, pred kojega su doveli kralja samdrugoga (s drugim njegovim prijateljem). Kad vide�e tada vojnici koji su bili u gradu da je njihov gospodar su�anj, pokori�e se (Turcima). I posev�i grad, car naredi da se kralj samdrugi pose�e, a onda zauzme �itavu njegovu zemlju.

Posev�i grad,^[432] krenuo je nazad u svoju prestonicu, a mene je bio tu ostavio^[433] u jednom gradu zvanom Zve�aj, nedaleko od Jajca i dao mi je pedeset jani�ara za posedanje grada i platu za pola godine za svakoga, a i drugih Turaka sam imao (oko) tridesetak za pomo�. A kad je car napustio zemlju, kralj Matija je, ne oklevaju�i,^[434] s jeseni stigao u Bosnu i opkolio je Jajce, a isto tako i Zve�aj, u kojem sam ja bio. A Bo�njaci, koji su se bili Turcima pokorili i (ipak) s Turcima bili^[435] u gradu i u varo�i, utvrdili su se u jednoj kuli na kojoj je bila istaknuta turska^[436] zastava. I utvrdiv�i se tako (pokorili su Turke i) bacili zastavu dole, a Turke su tukli. Vide�i to, Ugri pristupi�e hitro i smelo onoj kuli, i u�li su u varo� pa su se i u varo�i utvrdili. Turci su pobegli u grad i zatvorili se.

A kralj Matija je ostao tu osam nedelja napadaju�i ih, a drugu vojsku je poslao s topovima ka Zve�aju, napadaju�i ga; zidovi su na ovome gradu bili veoma slabi, a k tome su bili tako ru�eni da smo uvek no�u radili, popravljaju�i ih ponovo, i tako smo se dugo dr�ali dok najpre grad Jajce bi osvojen, i kad ga Matija zauze po ugovoru, krete ka svojima u Zve�aj i mi smo se morali pokoriti; i tako koliko god je bilo Turaka na Jajcu i Zve�aju malo ih se u Tursku vratilo, jer je Matija �eleo da ih ima pri sebi. A ja sam hvalio gospoda boga �to sam se �asno (iz tamnice) vratio me�u hri��ane.

Osvojio je tada Matija Jajce i Zve�aj, a u to vreme Bosnom je upravljao jedan vojvoda Muhamed Mumjatovi�, a umesto njega u Jajcu njegov �inovnik po imenu Jusuf Haramiba�a, a ovaj je bio ostao kod kralja Matije sa mnom i s drugim Turcima.

XXXV glava:
Kako je posle godinu dana Muhamed ponovo do�ao u Bosnu

Car Muhamed, �uv�i �ta se zbiva u Bosni, posle godinu dana krenuo je nazad, osvajaju�i gradove, a nemaju�i topova sa sobom, naredio je da �alju tamo po njih,^[437] i tuku�i iz ovih sru�io je bio sve zidove (Jajca), a posle toga je po�eo juri�ati, a carska zastava je ve� bila na zidu, sve dok se jedan pe�ak iz grada nije po�eo s jednim jani�arom tu�i o zastavu.^[438] A tako su se dr�ali,^[439] da su obojica^[440] pala s grada dole i ubila se.

Vide�i car njihovo juna�tvo, da su se varo� i grad od njega odbranili,^[441] naredio je da se odmah^[442] topovi dovuku do vode koju zovu Vrbas, blizu varo�i i da ih tamo bace gde voda sa stene pada, da ih niko ne mo�e izvu�i, pa je odatle krenuo dalje i vi�e se toga nije la�ao. I odlaze�i u svoju zemlju pokorio je jednog bosanskog kneza (i njegovu je zemlju osvojio). �uv�i o opsedanju Bosne, kralj Matija se krenuo protiv (Turaka) u pomo�, ali kad je saznao da se car ve� povukao, vratio se nazad. I tako je Jajce ostalo neosvojeno.

A posle toga je Muhamed^[443] osvojio Negropont i zapitao je za onu gvozdenu batinu (koju su mu doneli), pa kad je nije na�ao, naredio je da im se noge prebiju, da bi svoju (zlu) zakletvu ispunio (koju nikada nije odr�avao, jer je bio izdajica, a o zakletvi ili o veri malo se starao).

XXXVI glava:
O velikom turskom blagu, kako je car naredio da se prebroji.^[444]

Posle ovih borbi naredio je car Muhamed Titrek-i-Sinanu^[445] da prebroji sve blago i tovar njegov, ^[446] da bi mu mogao re�i koliko hiljada ljudi i za koliko godina bi mogao izdr�avati za gotov novac, nemaju�i nikakve pomo�i ni od zemlje, ni od prihoda. Titrek-i-Sinan je prema carskome nare�enju za �etiri nedelje sve to prebrojao i rekao caru govore�i: "Sre�ni gospodaru, mo�e� izdr�avati za deset godina 400.000^[447], i da im plati� potkovice i eksere, to jest �itavu platu i �tetu." Ali on^[448] to nije tako razumeo, da mo�e svake godine toliko mnogo izdr�avati, nego za deset godina, svake godine po �etrdeset hiljada^[449] pa bi svega bilo �etiri stotine hiljada. I tada re�e car: "Jo� nisam gospodar, jer te zemlje koje dr�im sve su tu�e a to je (mislio)^[450] o onima koje je bio od hri��ana silom osvojio s one strane mora.

A u to vreme �ulo se da sam papa sa �itavim hri��anstvom ide na Turke. I tada car, boje�i se^[451] da mu se sve hri��anske zemlje koje je bio osvojio ne usprotive, pozvao je preko glasnika najstariju gospodu po svojoj zemlji da (se kod njega skupe pa kada su k njemu) do�li savetovao se s njima govore�i: "�ujemo da kauri ho�e na nas veoma silno da napadnu; �ta na to ka�ete? Pa posavetujte me, jer ja mogu izdr�avati za deset godina �etiri stotine^[452] hiljada ljudi". Ovi mu odgovori�e: "Sre�ni gospodaru, kad ima� toliko mnogo, kreni na njih u njihovu zemlju. Bolje ti je (da ide� k njima), nego da ih kod ku�e �eka�". I naredio je^[453] car da se donese veliki tepih (daju�i im) kao primer i da se pred njima rasprostre, pa je (skoro) u sredini naredio da se stavi jabuka i zadao im je ovaj zadatak: "Mo�e li ko od vas uzeti ovu jabuku ne staju�i na tepih?" I raspravljali su me�u sobom misle�i kako jabuku da uzmu ne staju�i na tepih, kako bi to moglo biti. I nije niko od njih mogao da se doseti tome. I sam car, pristupiv�i tepihu, uhvati obema rukama ivicu tepiha i svijaju�i ga pred sobom i�ao je napred za njim, dok ne dohvati jabuku, pa onda ponovo ra�iri tepih kao �to je bio i re�e gospodi:"Bolje je kaure malo pomalo otkidati, nego u njihovu zemlju krenuti zato �to smo u opasnosti. Jer kad nam tamo malo ne bi po�lo za rukom^[454], onda bi nam se sve zemlje usprotivile". I re�e jedan gospodin po imenu Ese-beg Avranezovi�: "Sre�ni gospodaru, odavno pri�aju o tome rimskome popu kao da kre�e na nas sa �itavim hri��anskim svetom^[455]. Pa kad bi �ak^[456] i na svinji jahao i tada bi ve� davno kod nas bio. Pa zato, �ta ste zapo�eli to i radite, ne osvr�u�i se na kaurske vesti". I tako su pohvalili i njegovu re� i carev primer.

I u tome je po�alio^[457] car jednoga Grka hri��anina, prema kojem je bio milostiv, po imenu Toma�a viteza i re�e mu: "Kako vi mislite o va�em rimskom popu?"^[458] Ovaj mu odgovori, govore�i: "Sre�ni gospodaru, mi smatramo da su do onog samog jednog pape koji se zvao Damazus sve pape bile svetitelji, a posle njega nijedan".^[459] I re�e car: "Svi ste vi (zajedno s va�im papom) zabludeli i zato, Toma�u, primi Muhamedovu veru, jer je istiniti nego va�a". Na to Toma� umuknu, a to se zbivalo u Jedrenu na novom carskom dvoru. Car Muhamed, obdariv�i gospodu, otpusti ih ku�ama.^[460]

Zato znajte da je turski car veoma nesiguran, a Turci se veoma boje toga da se hri��anstvo ne bi pobunilo i navalilo na njihovu zemlju, jer kad bi to videli (robovi) hri��ani, koji su pod njima (u ropstvu), svi bi im se kao i hri��ani usprotivili,^[461] jer sam mnogo puta od njih slu�ao (da se toga veoma boje), te molimo gospoda (Joga da to da.^[462] A posle toga je car Muhamed umro p sahranjen je u Carigradu, a posle njega. su dva sina ostala, jednome je ime D�em sultan, a drugome Bajazit. ;

XXXVII glava:
Kako su se ova dva brata po o�evoj smrti borila me�u sobom^[463]

Sinovi cara Muhameda D�em sultan i Bajazit vodili su borbu me�u sobom o carstvo nekoliko godina. D�em sultan je bio izgnan iz zemlje, a Bajazit je postao, sultan, koji sada vlada.^[464] Ovaj ga ikakav rat nije preduzimao, jer nije imao s kim, zato �to je njegov otac bio �itavo hri��anstvo u onim krajevima pokorio pod svoju mo� osim ugarske i poljske kraljevine. Ali je ipak osvojio Kafu na Crnome Moru s one strane, a u vla�koj zemlji Kiliju i Beograd.^[465]

A kod Turaka postoji ovakav obi�aj: kad posle cara ostanu dva brata pa me�u sobom vode borbu^[466], ko se pre skloni u dvor me�u jani�are, ovaj (s njihovom pomo�i) carstvo dobije, ali mu zato^[467] sklonjena blaga (ne daju dok jedan od njih carstvo zauzeo, kakvo je jedno nad Carigradom^[468] pet italijanskih milja u tvr�avi Jenihisar,^[469] kao da ka�e� u Novom gradu. Pa kad bi neko od bra�e^[470] hteo ne�to od blaga da uzme, nikada ne�e dati nijednome, a tvr�ava je sigurna i dovoljno snabdevena onako kao T[red neprijateljima^[471] i odgovori�e svakome od njih koji bi hteo da do�e do blaga: "Sre�ni gospodaru, dok me�u sobom vodite borbu.� nijednome ne�e biti ni�ta izdato". Ali kada ve� neko od njih sedne na carski presto (bez smetnji drugoga), tada onaj kome je tvr�ava poverena, uzev�i klju�eve, caru �e ih doneti, od grada i od �itavog blaga. A car, obdariv�i ga, ponovo �e mu klju�eve poveriti^[472] da onako upravlja kako je ranije za davnih (vremena) bilo.

XXXVIII glava:
O poretku koji je u turskoj zemlji

Prva je stvar i red u turskoj zemlji^[473] da car sve gradove u svima zemljama svojim sigurno dr�i u svojoj ruci, posedaju�i ih jani�arima ili svojim vaspitanicima, ne daju�i nijednog grada nijednome gospodaru^[475]; ako bi neka varo� bila ogra�ena i grad u njoj, car ga dr�i posev�i ga svojim ljudima. A ove jani�are koji su u gradu sam snabdeva, da ne bi imali potreba^[476] kad bi bili opkoljeni; vina niti ikakvog drugog pi�a u gradu nemaju. A za drugo vreme osim opsade svaki �ivi ima svoju platu. Platu im iz carskoga dvora daju za svaku �etvrtinu godine potpuno bez gre�ke, a daju im isto tako i jedno odelo godi�nje. A u gradu je ovakav poredak: postoji jedan koji nad svima upravlja, kojega zovu dizdar, kao da ka�e� komandant mesta; drugi je posle njega �inovnik kojega zovu �ehaja, kao kad bi rekao upravnik, posle njega su potom buljukba�e, kao da ka�e� desetari, a ako bi bio ve�i grad, onda je vi�e na njemu dvorana i nemaju nikakvih drugih prihoda osim plate. Dizdar za svaki dan ima pola zlatnika, �ehaja - za �etiri dana zlatnik, desetari - na osam dana zlatnik, a ostali pak na deset dana zlatnik, od toga moraju �iveti i ne smeju dirati carsku zalihu, osim kad bi bili opsednuti. Isto tako sami moraju no�u pa�ljivo stra�ariti, a kra; kapije uvek da budu dva vratara, a kapija isto tako uvek da zatvorena bude, osim kapid�ika;^[477] ako ko ide nadole ili nagore, nikoga ne�e pustiti bez proveravanja. A ako bi bila kakva pre�na potreba pa bi trebalo da vojvoda u�e u grad da pregleda kakav nedostatak, tada ne mo�e do�i s mnogo ljudi, jer ga ne�e pustiti, ve� samo^[478] sa �etvoricom ili petoricom.

A ovako se gradovi carski snabdevaju, a isto tako i �itavo carstvo tursko, od najvi�ega do najmanjeg: bio bogat ili siroma�an, svaki u carsku ruku gleda, a car pak sve dalje snabdeva, svakoga prema njegovom dostojanstvu i zaslugama. I tako nijedan gospodin nema po tome obi�aju ni�ta svoje nasledno. Mada neka velika gospoda imaju svoja nasledna (imanja), ali ne mnogo; i zato kad bi im car oduzeo (imanje), a mogli bi^[479] pri sebi da zadr�e svoju poslugu, �ive tako sve do carske pomo�i, jer car uzme jednome kad ho�e, a da drugome (kome ho�e), a onaj kojem oduzme, odlazi na dvor i provodi godinu ili dve na dvoru. Car opet oduzme od drugoga i da tome. A takvih kojima oduzimaju i drugima daju ima na dvoru oko dvesta i zovu ih mazul. I zato im car uvek poma�e novcima te imaju me�u sobom takav obi�aj da se ni o �emu ne brinu, govore�i me�u sobom: "Ako bog da zdravlje caru, da�e mi drugo^[480] bolje". A razlozi su za�to im imanja oduzimaju i drugima daju jer :^[481] ko nepravdu �ini ubogima, tome najednome ne�e biti opro�teno, ve� (�im car sazna), oduzima od njega i daje drugome; drugi razlog: ko carsku slu�bu zanemaruje,^[482], jer je svakome nare�eno kako ko ima da slu�i s �ime.

Postoji isto tako obi�aj u Turskoj da kad ko ima sinove a postaju odrasli on ih uzima sa sobom u rat i predstavlja ih na carskom dvoru. Tada (car) daje svakome od njih onoliko koliko ima otac, i jo�^[483] vi�e, a nikome bez razloga ni�ta ne�e oduzeti. A ovo je li�na carska kontrola da svake godine �alje �etiri gospodina iz svoga dvora na �etiri strane svoje zemlje da posmatraju da se negde nekakvome ubogome �oveku ne �ini nepravda od njegovoga gospodara. Tada ova gospoda imaju pravo da ka�njavaju na smrt, oduzimanje imanja, kako ko zaslu�i. A ova gospoda poslanici prozvani su hajfsorud�i, kao kad bi rekao isle�iva�i nasilja. A kad ve� do�u u svoje pokrajine, tada narede da se po mestima vi�e da oni kojima se nekakva nepravda �ini do�u k njima. I urediv�i tamo sve stvari, odlaze^[484] nazad na carski dvor (i bivaju) obdareni.

Isto tako postoji obi�aj: kad bi dvoranin carski putovao ili i�ao po svojoj potrebi nekuda, pa bi se desilo da bude ubijen na bilo koji na�in, tada onaj koji ga je ubio,^[485] ako bi bio uhva�en, glavu bez milosti gubi, a �itava ona pokrajina gde se to desilo bez ikakvog oklevanja mora polo�iti dve hiljade u carsku blagajnu, a to zato �to to nisu spre�ili. A velika gospoda imaju tako veliki strah od cara^[486] da kad bi i najni�i^[487] carski dvoranin nekome ne�to narednoj ovaj to odmah mora izvr�iti, boje�i se careva. A carski dvorani gde bilo da do�u (malo ili mnogo), svuda im po�ast ukazuju po selima i gradovima, a to sve iz opreznosti.

XXXIX glava:
O ure�enju carskoga dvora

A na carskome dvoru ovakvo je ure�enje^[488] i carski savet je najvi�i i najglavniji nad �itavom njegovom silom. I �to oni u�ine (ili odlu�e), to (�e sve biti) u�injeno. Turci ih zovu vezirler ili pa�alar i takva savetnika ima samo dva. A to car zato �ini da ne bi sebi zadavao brigu^[489] sa velikim ^[490] savetom, ne znaju�i �iju najpre^[491] da poslu�a, a na �emu da se zaustavi. Postoji na dvoru isto tako taj obi�aj da nijedan pa�a niti ijedan �inovnik ni�ta novo ne ustanovljava, da se ne bi uprava dvora kolebala, ve� kako je izranije iz starodavnih vremena ure�eno toga se (i danas i svakad) dr�e i na tome ostaju. Carski savet se nikada ne savetuje kraj cara, ve� od njega daleko, i to samo ova dvojica u drugome gnezdu,^[492] ali ako je to napolju, onda imaju razapet naro�iti �ator,^[493] koji nazivaju tani�ik �adiri, kao kad bi rekao �ator za savetovanje. A drugi �ator je veliki, gde se car pokazuje na polju, a zovu ga �epira. Pozvav�i tu poznate ljude preda se, pitaju svakoga gde se �ta de�ava, pa kad �uju, sve to popi�u �to je ko pred njima rekao. A posle njih dvojica^[494] me�u sobom raspravljaju, pa �to je (i �to se u�ini) najbolje II va�nije, to iznose sa sobom pred cara. Pa tek kad car sam razmotri to i kad se posavetuju zajedno na �emu treba da se ostane, zaklju�iv�i potpuno savetovanje, odlaze^[495] od cara i nare�uju �to je potrebno, a car se sam o tome stara.

Kad god upadnu u (koju) zemlju i narod pokore, tada carski pisar odmah za njima ide i �to god je de�aka, sve u jani�are uzima, a za svakoga daje pet zlatnika i �alje preko mora (u Anatoliju, gde ih vaspitavaju). Takvih de�aka biva oko dve hiljade. A ako od neprijateljskih ljudi ne bi ni�ta^[496] dobio, onda u njegovoj zemlji koji god su hri��ani i imaju de�ake od njih uzimaju u svakome selu, odrediv�i koliko koje selo mo�e dati najvi�e, da bi ipak broj bio uvek potpun.^[497]. A ove de�ake koje iz svoje zemlje uzima zovu �ilik, i posle svoje smrti sav svoj imetak mo�e svako od njih ostavljati kome ho�e. Ali one koje uzima ^[498] od neprijatelja zovu pend�ik; ovi posle svoje smrti ne mogu ni�ta ostaviti, ve� sve prelazi caru, osim ako se tako ponese i zaslu�i da bude oslobo�en,^[499] taj mo�e dati posle svoje smrti kome �to ho�e. A na ove de�ake �to su preko mora car ni�ta ne tro�i, ve� ih oni, kojima su povereni moraju izdr�avati i potom otpravljata kuda se naredi. Onda ih uzimaju na la�e, one koji na to pristaju, i tako se voze^[500] i ve�baju da se u ratu tuku i na megdanu. Otada se ve� car o njima stara^[501] i platu im daje. Odatle bira za svoj dvor one koji su izve�bani i platu im pove�ava. Mla�i starijeg mora slu�ati, a koji poodrastu i do�u do mu�anskog uzrasta, te daje na gradove (za stra�u), kako je ve�^[502] pisano.

A na dvoru jani�ara biva oko �etiri hiljade, me� kojima je ovakav poredak: oni imaju nad sobom hetmana, kojega zovu aga; to je veliki gospodin: ima platu deset zlatnika na jedan^[503] dan, a njegov upravnik zlatnik za svaki dan; satnicima (daju) na dva dana zlatnik, desetarima na osam dana zlatnik, ni�ima^[504] na deset dana zlatnik. Isto tako imaju platu od cara svi njihovi sinovi koji prestanu da budu de�aci. A nijedan^[505] dvoranin kad ne�to sebi dopusti ili skrivi, ne biva ka�njen oduzimanjem plate, ve� smr�u. A ipak nijednog dvoranina ne smeju ka�njavati^[506] javno ve� potajno, zbog drugih dvorana da se ne bi pobunili. Isto tako nijedan jani�ar niti njihov desetar ne sme jahati na konju, osim samoga hetmana i njegovog upravnika. Sve je to isto tako me�u njima ure�eno^[507]: jedni su strelci, koji streljaju iz lukova, drugi su strelci (�to iz pu�aka ili) iz topova^[508] (biju), neki iz malih pu�aka, neki iz velikih pu�aka lu�nica, i svakoga dana moraju se pokazivati s oru�jem pred svojim hetmanima. I daje svakome svake godine zlatnik na luk, a uz to dolamu, ko�ulju, velike ga�e na�injene po njihovom obi�aju od tri lakta platna i ko�ulju od osam.

Ima car isto tako na svome dvoru �est stotina Tatara konjanika koji imaju nad sobom dva hetmana, zovu ih gariblar suba�lari, i svaki pod sobom ima trista (ljudi). A ovima je ime garib jigitler, kao kad bi rekao sirotinja u slu�bi. Njihovim hetmanima (daju) po dva zlatnika na dan, nekim drugima po zlatnik i po, nekima po zlatnik, nekima po polovinu pa sve do orta, a osim ovih sirotana nikoga drugog na carski dvor ne primaju, jer su svi ovi vaspitanici. A od tih vaspitanika bira �ezdeset odli�nih de�aka^[509] u jednu �etu i zovu je solak, a njihovog hetmana solakba�a; njegova plata je svakoga dana jedan zlatnik, a ovi pred carem idu s lukovima. Druga dvorska �eta je �est stotina^[510] kapid�ija, dva su hetmana nad njima, zovu ih kapid�i ba�lari, svaki pod sobom ima po stotinu ljudi. Ovi ja�u na konjima. Plata njihovog hetmana je za svaki dan dva zlatnika, a drugima na �est dana zlatnik. Tre�a dvorska �eta vi�ega reda izabrana je isto tako od onih vaspitanika, oni isto tako ja�u na konjima. Ima ih �est stotina, dva hetmana imaju nad sobom, zovu ih ulufed�i be�lari, svaki ima po tri stotine ljudi pod svojom upravom njihova plata je dva i po zlatnika za svaki dan, a ostalih za �etiri dana zlatnik; ovu �etu zovu ustlafad�ir. �etvrta �eta (od ovih vaspitanika) jo� je vi�a i zovu je sulah-dari�a ima ih trista, njihov hetman je sulahdarba�a, za svaki dan ima tri zlatnika plate, a drugi pak zlatnik, zlatnik i po, dva. Njihov posao je da vode konje pod carem, kada je potrebno, nekome padne tek za godinu dana ili za godinu i po jedanput da vodi (ili za dve godine). Peta �eta je i najvi�a, zovu je spahi oglani, kao kad bi rekao gospodarski sinovi, i ovi na konjima ja�u kao gospoda; ima ih trista, njihovog hetmana zovu spahilar suba�a pet zlatnika ima za svaki dan, a drugi po dva, po dva i po, (i po tri i po), kako ko zaslu�i, a ovi imaju tu du�nost da idu za carem gde naredi sa sabljom, a isto tako s lukovima, opasav�i se, i sa strelama.^[512] Nekome ispadne da jedanput na godinu dana nosi (ili za dve godine), svi su oni konjanici i siroti i svi (trpe�i ki�u ili sneg) zajedno moraju no�u le�ati oko cara i �uvati no�nu stra�u^[513] �utke, pa bila ki�a, bio sneg ili zima, svaki mora na svome mestu ostati; svake no�i ih je pedeset a ponekad sto, kada je potrebno. I niko se ne mora starati ni o kakvo oru�je, sve to car snabdeva �ta kome pripada prema njegovome dostojanstvu,^[514] bio on pe�ak ili konjanik. A isto tako je i slu�ba na konju prema njihovu obi�aju.

A one �to jelo^[515] nose zovu �e�negirler; ima ih osamdeset, njihova hetmana zovu �e�nigir ba�i, njegova plata je dva zlatnika na dan, a drugih po zlatnik, po pola. Komornika ima pedeset, zovu ih ih oglanlari, njihova hetmana kihter ba�i, on ima na svaki (dan) dva zlatnika plate a komornici po pola zlatnika, imaju tako�e dovoljno hrane, kao i za konje. Car isto tako sam ima hiljadu slobodnih konja iz godine u godinu pod svojim sedlima, i ove razdaju, kad je potrebno, sa sedlima i s opremom, a osobito kad je velika bitka. A konju�ara ima dvesta, koji konje nadgledaju, a imaju tako�e svoje konje (naro�ite) od cara; svaki ima na osam dana zlatnik, a najvi�i njihovi gospodari se zovu mehterba�e i imaju na dan dva zlatnika.

Ima tako�e �ezdeset izabranih kamila koje nose carsko blago; svaka kamila ima �ezdeset hiljada u sanducima. A ima �etrdeset drugih koje nose kuhinju i provijant. Drugih ima isto toliko koje nose �atore (ili carske �adore); ove^[516] isto tako nose truba�ke �atore^[517] i njihove sve potrebe, i nose �etiri velika bubnja^[518]: jedna kamila nosi dva druga druga dva; zovu ih ko�, u koje bubnjaju samo kad je velika bitka. A onih^[519] drugih (bubnjeva) velikih i malih ima mnogo. A onih kamila koje nose oru�je ima trista. Zato �to nemaju nikakvih kola, da ne bi s njima zaka�njavali kada u rat idu.

Oru�ara koji oru�je �iste i prave ima �ezdeset i svi su konjanici; njihovog majstora zovu d�ebed�iba�i; on ima na dan zlatnik, a drugi na osam dana zlatnik a to tako uvek iz godine u godinu. A onih pak koji razapinju carske �atore ima �ezdeset, zovu ih mehterler, svi su konjanici, njihovog stare�inu zovu mehterba�a, on ima na svaki dan pola zlatnika, a drugi na osam dana zlatnik. Ima isto tako dvanaest izabranih zasamarenih �ivotinja^[520] koje njegovu posteljinu i krevet nose, kao i novac koji treba da mu je pri ruci, kao njegovo li�no blago; a ovih kamila �to to nose ima �etiri stotine^[521] dvanaest^[522], jo� ne�to praznih, kad bi se nekoj ne�to dogodilo, da bi na njeno mesto bila druga. (I tako) oru�ara (i) onih koji razapinju �atore, onda onih koji neguju kamile, kuvara, truba�a ima na broju trista dvadeset konjanika; a svih je dve hiljade i �etiri stotine pedeset. Dvorskih jani�ara pe�aka ima tri hiljade i pet stotina i ne�to vi�e. (I tako je broj pe�aka i konjanika carskih dvorana oko �est hiljada).

HL glava:
O boju i o turskoj pripremi

(Ovakav je borbeni red kod Turaka najvi�e za odlu�nu bitku): Zastava carskih ima �etiri, koje pripadaju dvoru. Jedna^[523] je bela zlatnim slovima pisana, i ona je iznad svih, jer ozna�ava da je tu �itava carska sila, i zovu je alem-isand�ak, to jest zastava �itave sile. Druga je zastava crvena - dvorske konjice. Tre�a je zelena i crvena, �etvrta �uta i crvena, i ove su jani�ara dvorskih pe�aka. I kad god se razviju te �etiri zastave tu je i car me�u svojim dvoranima. (A vojska carskoga dvora) na ovaj na�in (se ure�uje): dvorski konjanici (stoje) pored njega^[524], pred njim jani�ari, za njim kamile, a oko njih svuda jarak (se na�ini i bedem); ispod jaraka veliki �titovi su u zemlju pobijeni (sablje su isto tako vrlo o�tre i pripremljene i drugo ratno oru�je je bogato opremljeno, pa bi se zato i na�i morali isto tako dobro pripremati), oko jaraka^[525] svuda je nasut bedem nagore, i na ovom (bedemu) svuda su gusto pobijeni ko�evi, i pu�karnice su za topove (na�injene), da bi se moglo ga�ati iz pu�aka, i postavljaju^[526] nad velikim �titovima koplja i druge odbranbene stvari^[527] koje su potrebne, gusto stoje, ga�anje iz lukova vrlo je gusto.

Car pak osim svoga dvora ima dve vojske: jedna je anatoliska (s one strane mora), druga rumeliska.

A pored ovog carskog ukopavanja s desne strane su se drugi pe�aci nazvani azapi, to jest pe�adinci, isto tako ukopali i koljem okru�ili, kao i prvi, samo �to (uvek) takvih priprema nemaju. A ovih je dvadeset hiljada i zjeni kehajmi. Za njima isto tako kamile i konji (idu), �to na njima nose potrebne stvar i ovi azapi su skupljeni iz Anatolije, s one strane mora. Postoji tako�e i gospodar anatolski kojega zovu Anatoliji beglerbeg, kao kad bi rekao anatolski gospodar nad gospodarima i uz njega svi su konjanici anatolski. (Pod njim je) dvadeset vojvoda i svaki ima svoju zastavu od cara datu; kraj njih ima pedeset suba�a i svaki stoji pored svoga vojvode, koliko kojem vojvodi pripada. A ovih konjanika biva na �ezdeset hiljada. (Svaki vojvoda a naro�ito pa�a, ima svoj odred, i to blizu jedan do drugoga).

A opet s leve strane s ove strane mora je jedan gospodar nad svima gospodarima, koji ima svoju zastavu i svoj odred. Zovu ga Urumili beglerbeg, gospodar nad gospodarima najvi�i posle cara a uz njega je osamnaest vojvoda svaki sa svojim odredom i sa svojom zastavom^[528], i tako u redu stoje kao �to je i ranije re�eno^[529]. Uz njih je pak suba�a oko �etrdeset, i svaki stoji uz svojega vojvodu, koliko kojem vojvodstvu pripada. A njihovih konjanika biva na sedamdeset hiljada), (koji su s ove strane mora) i sarahori, o kojima �e se dalje govoriti.

A pored cara s leve strane tako�e su drugi pe�aci azapi, biva ih oko dvadeset hiljada, i oni su s ove strane mora skupljeni, to jest iz Rumelije i isto tako su se ukopali i koljem opkolili, kao i oni na desnoj strani. I kad car naredi nekim konjanicima da pristupe u bitku, tada bez oklevanja odlaze i tuku se uz veliku viku i bubnjanje. Carski bubnjari isto tako bubnjaju^[530] da je me�u njima tako velika vika i buka kao kad bi se zemlja tresla (ili da neki grom bije. A tada) k njima �alje car dvorane na oklopljenim konjima da bi posmatrali ko �e kakvo juna�tvo po�initi^[531] i ko se kako dr�i u borbi. A svaki ovaj dr�i u ruci buzdovan ili palicu^[532] (sokole�i bez prisiljavanja^[533] na borbu, a zovu ih �au�i), a gde god su oni, kao kad bi bio i sam car, pa ih se (zato) svi boje, jer koga oni pohvale, svakome �e biti dobro, a koga pokude pred carem, toga nevolja sna�e. Njihovog hetmana zovu �au�ba�a. Takvo je ure�enje tursko pri odlu�nim bojevima. Sam car nikuda ne ide, nego je uvek me�u jani�arima dok se borba ne zavr�i.

I onda kada protiv ovakve pogani�ke sile hri��anska sila krene, kao �to je krenuo kralj Vladislav na Varnu, pa se bio tako protiv njih^[534] postavio s kolima da se okolo okru�io, a me�u kolima su sve bili pe�aci, a na desnoj kao i na levoj strani sve su bili konjanici; i zato su uvek hri��anski konjanici pobe�ivali turske konjanike, dok se posle sami ne upropaste, hitaju�i bez opreznosti na carske dvorane. Tako se i vojvoda Janko na Kosovom Polju sam bio sukobio (i upropastio): poraziv�i konjanike, pohitao je na carske dvorane (naglo i bio je pora�en). Zato znajte doista: ko god bi hteo s turskim carem^[535] odlu�ni boj da bije, morao bi druk�iji poredak da ima nego �to su imali drugi, i tako bi ga mogao s bo�jom pomo�i potu�i do nogu, jer oni imaju jednu slabost, o kojoj ni sami ne znaju^[536], ali ja to dobro znam, jer sam to dobro video; jer^[537] njihovi pe�aci na boji�tu ne mogu dugo izdr�ati, zato �to se za to nimalo ne pripremaju, ve� smatraju da uvek podjednaku sre�u moraju imati.

Jo�^[538] jedna stvar nije njima sigurna, jer kad bi samo jednom carski jani�ari bili potu�eni do nogu i ostali na boji�tu, turski car se nikada ne bi mogao povratiti da bi se negde hri��anima suprotstavio^[539], jer kad bi ovu vojsku izgubio, onda bi mu se sve hri��anske zemlje koje je on osvojio usprotivile i morao bi biti izagnat preko mora. Jo� jedan je nedostatak me�u njima: kad bi hri��ani njihove konjanike porazili, da ne hitaju na �elo jani�ara, nego odostrag, ga�aju�i ognjenim strelama kamile, koje bi ovako prestra�ene ognjem poletele na �itavu vojsku i sve bi jani�are smlavile, a s druge strane tuku�i iz topova iz tabora (pustiti na njih gustu paljbu). Oni se toga nikad nisu dosetili^[540], ali ja sam to probao na jednoj kamili, i raspitivali su se o tome, ali nisu znali" ko je to u�inio, a to se bilo desilo u vla�koj zemlji. A tako je veliki strah me�u njima kad �uju da hri��ani na njih ho�e silno da krenu jer sami (dobro) znaju kad bi jednom^[542] izgubili bitku i bili pora�eni, kao �to je ranije re�eno^[543], da se nikako^[544] ne bi mogli povratiti, kako je to i sam car ranije govorio^[545].

XLI glava:
Kakav bi morao biti pohod na Turke i kakvo ure�enje^[546]

Ali kako razum ure�enje^[547] �ine silu^[548], to^[549] kad se budete spremali na Turke, treba da se �uvate da se optere�ujete^[550] oklopom, da nemate debela konjani�ka koplja, velike pu�ke, te�ke dizalice (i da ih ne uzimate), ve� da sve stvari za rat i za odlu�an boj pravite sebi (lake), �ime biste mogli bez optere�enja vladati. Jer su Turci takvim ure�enjem u velikom preimu�stvu. Ako ga goni�, onda �e ti ute�i^[551], a ako on tebe goni, onda mu ne�e� uma�i; Turci i njihovi konji^[552] su zbog lako�e uvek brzi, a mi smo uvek zbog te�kih^[553] konja i optere�enja oklopom lenji, jer dok ima� mnogo na glavi, te�ak ti je duh, a k tome ne �uje� i svuda dobro ne vidi�, pa rukama i samim sobom zbog te�ine oklopa ne vlada�. Jer se neki tako pripremaju, u potpuni te�ak oklop, kao da bi ga neko imao osvajati sede�i na njemu s kamom; me�utim dobar �ovek �ista i juna�na srca treba da se bori. Bolje je njemu da boju pristupi tako da mo�e �asno, kad je potrebno, da odstupi i da bude zdrav i da ponova zapo�ne �to misli nego na jednome mestu da pogine stav�i kao olovan.

Isto tako dobro znamo da se i Tatari tako pripremaju kao i Turci za bitku, i ne daju Turcima da ih okolo zaobi�u, niti da km s boka pristupe, ve� se moraju tu�i �elom u �elo, a lice u lice upravljaju�i, da bi (ipak) svako do�ao u bitku; i Tatari su isto tako na svojim konjima brzi kao i Turci, a k tome su juna�ni i izdr�ljivi, i imaju veliko preimu�stvo �to se tako^[554] pripremaju kao i Turci. Jer Turcima ne poma�e takvo ure�enje; a zato su Tatari �esto odnosili pobedu nad Turcima, a hri��ani nikada a osobito ne u odlu�noj bici, i to zato �to dopu�taju da naokolo budu opkoljeni i da se s boka k njima pristupi.

Kad vide opkoljene ljude i njihovo pripremanje, Turcima je nare�eno^[555] od cara da (vi�e) gledaju konje a ne^[556] ljude. Pristupiv�i s obeju strana s kopljima i sabljama i drugim razli�itim oru�jem da konje tuku i ranjavaju^[557], (a posle toga im s ljudima laka^[558] bitka biva), i zato se svako mora �uvati optere�enja od oklopa, �to �e� lako i" sam razumeti, jer kad tako optere�en iz bilo kojeg^[559] razloga sja�e�, bez pomo�i sam ne mo�e� ponovo da uzja�e�. A u takvoj bici se ne na�e uvek (takav �ovek ili) sluga (pa makar i) gospodinu, da bi mu mogao pomo�i. I tako ko god bi hteo da zapo�ne^[560] s Turcima borbu, morao bi da napusti sav dana�nji obi�aj i da se pridr�ava ovoga �to smo vi�e spomenuli i narod tako�e da za to ima i u�i. (Isto tako je zna�ajna i potrebna stvar da svi pe�aci budu s kopljima^[561], jer je korisnije^[562] nego ma�^[563]. Za to je isto tako potreban dobro pripremljen^[564] narod). I na taj na�in bi mogli s bo�jom pomo�i odneti pobedu nad turskim carem.

Me�utim to sve od kralja zavisi^[565], jer on mora da bude obazriv ratnik, i najpre samoga sebe, a posle �itavu vojsku mora valjano^[566] pripremiti i to osobito^[567] protiv poganika. Dobro je da tada kralj bude me�u pe�acima, imaju�i pri sebi nekoliko desetina^[568] izabranih junaka na konjima, i odatle sam nikuda da ne istupa, sem kad bi bila (velika)^[569] potreba. Jer kralj se mora razumno dr�ati i u silnoj^[570] bezbednosti se �uvati, po�to njegova rana ili kakva bolest veliku zabunu izaziva u vojsci, kao �to kad je glava bolesna, �itavo je telo klonulo. Zato se sva gospoda i obi�ni vitezovi moraju o tome brinuti, da ne tako sna�noga, ve� vi�e mudroga i ve�toga kralja biraju, a kad takvoga budu imali, da ga �uvaju kao zenicu u oku, ne daju�i mu da rukama ratuje bez potrebe.

Is-go tako je potrebno kralju da ima pri sebi nekoliko desetina izabranih ljudi na oklopljenim konjima, koji bi se, odlaze�i od njega me�u odrede, pokazivali vitezovima i opominjali ih u kraljevo ime da se juna�ki bore, kao kad bi sam (kralj) bio pri tome. I tako bi jedni odlazili a drugi dolazili da bi kralj uvek znao �ta se gde^[571] zbiva kao �to turski car ima pri sebi svoje �au�e. I da ovi tako�e budu tako valjano opremljeni^[572] da bi neprijatelji, kad bi videli, mislili kao i drugi da je tu sam kralj i da zapoveda, (da bi im se sr�anost i odva�nost smanjivala). A ako bi se nekome od njih^[573] u tome nekakva nezgoda desila, da (odmah) drugi na tome mestu bude.

Vide�e� tada^[574] da turski car ne mo�e tako veliku vojsku skupiti za odlu�ni boj, kao �to govore o njegovoj velikoj sili kao da nema broja njegovim ljudima, �to ne mo�e biti; jer svaki gospodar ho�e da zna (broj onih) koje ima da bi njima mogao (i umeo) dobro upravljati. A kolika je opet celokupna turska vojska ve� je (vi�e) re�eno.

XLII glava:
O turskim brzim koljanicima^[575], koje zovu akind�ije

Turci svoje brze konjanike zovu akind�ije, to jest teku�i, i oni su kao ki�ni pljuskovi koji padaju iz oblaka^[576]. A od ovih pljuskova velike poplave nastaju i brzi potoci �to se prelivaju preko obala, i �to god dograbe, sve nose sa sobom, ali ne traju dugo. Isto tako i turski brzi konjanici kao i ki�ni pljuskovi (niti traju) niti se zadr�avaju dugo, ali dokle zahvate, sve pokupe^[577], oplja�kaju, pobiju i uni�te tako da za mnogo godina tu petao zapevati ne�e.

Turski brzi konjanici su dobrovoljni i od dobre volje idu na pohod, svoje koristi radi. A drugi Turci ih zovu kogmari, to jest ov�ari, jer se od (ovaca i) druge stoke hrane, a konje gaje za to da bi ih nekud na pohod^[578] pozvali; (tada) su gotovi i nije im potrebno nare�ivati, niti ikakvu platu im davati, niti im �tetu nakna�ivati. A ako neko ne�e sam da ide na pohod, on tada nekome drugome pozajmi svoje konje napolice; pa ako �to nagrabe i donesu (smatraju da je dobro, a ako ni�ta ne donesu onda) ovako govore me�u sobom: "Nismo imali^[579] dobiti, ali imamo veliko zadu�je (to jest otpu�tenje) kao i oni koji sami rade i vojuju protiv kaura, i to zato �to ih opremamo". I �to god uhvate ili dobiju, kako ljude tako i �ene, osim de�aka, sve za novac prodaju, a car sam za de�ake pla�a. Ovi brzi jaha�i imaju tako�e me�u sobom komandire koje zovu dajdirir.

Postoje isto tako i vojvode od cara ustanovljene po svima pokrajinama. Najpre protiv hri��ana: vojvoda smederevski i njegov pomo�nik vojvoda kru�eva�ki protiv Ugra, a protiv Vlaha vojvoda nikopoljski i njegov pomo�nik vojvoda vidinski; protiv Hrvata i Karantanaca vrhovni vojvoda bosanski i njegov pomo�nik vojvoda sitni�ki. I tako je dalje po pokrajinama sve posednuto. Na moru je pak protiv Katalana i Italijana vojvoda galipoljski i njegov pomo�nik vojvoda korejski. (Ove vojvode) ili sand�akbegovi posmatraju sve pokrajine i znaju �ta se u svakome kraljevstvu de�ava. A kad koji od njih ulu�i vreme da mo�e nazarobljavati ljude, tada �alje poslanika caru, mole�i za pohod na kaurske zemlje. Po�to saslu�a izaslanstvo, car im dopu�ta, a poslanici, imaju�i dopu�tenje, ne oklevaju�i, odmah nare�uju da se vi�e po gradovima, imenuju�i vojvode i pokrajine, hvale�i im taj pohod, govore�i: "Bi�ete odvedeni u bogate pokrajine i dosta �ete nakupiti^[580] mu�ke i �enske �eljadi i svakojake druge hrane". I onda brzi konjanici (ili kozaci) �uv�i o tako hvaljenome pohodu i pozivanju, raduju se podvriskuju�i^[581] i odmah se opremaju i kre�u na ure�eno mesto, tamo gde je sam vojvoda. I tako ih vojvoda, do�ekav�i ih, snabdeva �amcima^[582] i drugim potrebama, koje su za to nu�ne i urediv�i tako sve stvari, zapoveda svakome za �ta �e ko biti upotrebljen. I prevezav�i se tako, kre�e u hri��ansku zemlju vode�i ih (vojvoda) sve do onoga mesta kuda je namislio.

Kad prispeju, nare�uje im da se prebace na druge br�e konje, jer svaki od njih dva konja ima, jednog vodi, a na drugom ja�e^[583]. A oni konji na kojima su prvo jahali^[584] ostaju na tome mestu, jer ima drugih Turaka za to da ove konje gledaju, dok se oni natrag ne vrate; a daju im za osam konja zlatnik. I vodi ih vojvoda malo dalje i tu im nare�uje da ni�ta ne oklevaju i odredi im dan dokle �e ih �ekati, pa udariv�i u bubanj koji zovu talambas, pu�ta ih, i nastaje takva gungula od njih, jer se me�u sobom guraju, jer svako ho�e da bude napred a neki padaju i s konjima i tu ostaju. I razlete se svi kud ko zna^[585], pale�i ubijaju�i, plja�kaju�i i �ine�i svako zlo.

Vojvoda nare�uje da se na tome mestu mali �ator^[586] razapne, imaju�i sa sobom nekoliko^[587] izabranih ljudi, i to na dobrim konjima i �ekaju ih tu. A brzi konjanici k njemu vode, nose sa svih strana. Ali vojvoda, do�ekav�i ih prema prvom nare�enju, plja�ku (ili plen) sav �alje napred. A ko zakasni, taj onde ostaje, (a sam vojvoda nazad ostaje), pa urediv�i odrede, idu lagano, o�ekuju�i (za sobom) neprijatelje. A ako bi ih neprijatelji, gone�i ih silno, sustigli, okrenuv�i se gada, sukobili bi se s njima; ako bitku ne mogu dobiti, onda nare�uju da se najpre^[588] pobije sve roblje (ili plen) (kako) stari ljudi, (tako) i mlade�, a onda se sami rasprsnu kao vetar.

I tako im niko ni�ta ne mo�e u�initi, ali kad bi ih neko negde u te�kim gorama ili pri velikim vodama, ili na nekakvom mo�varnom mestu sustigao, tu bi ih mogao poraziti, kli kad bi ljudi bili gotovi i krenuli (brzo) ka onome mestu gde pale i plja�kaju, s malo ljudi veliku bi im �tetu pri�inili, jer se oni tada (raspucaju i rasture, a tada se tako�e) najvi�e boje, i veliki ih strah obuzme, jer su rasuti. I tako bi ih s malo ljudi mogao neko tu�i^[589] sve do samoga mesta gde vojvoda taboruje, pa se ni sam vojvoda ne bi smeo zaustaviti, (misle�i) da je velika sila, (jer ne bi umicao samdrugi). Eto tako se brzi konjanici spremaju na nas.

XLIII glava:
O sarahorima, kao �to su kod nas najamnici^[590]

Sarahori su kao kod nas najamnici (ili pla�enici), a oni su tako�e iz (broja) dobrovoljnih brzih konjanika jer car kad �uje da se velika hri��anska sila kre�e na njega ili bilo kakva velika vojska^[591], tada nare�uje da se vi�e po gradovima^[592]: "Ko ho�e da prima platu, bi�e mu davana". I tada brzi konjanici odlaze caru i daju im na konja zlatnik za �etiri dana, pa ih od toga vremena ne zovu brzi konjanici, jer vi�e nisu dobrovoljni, ve�. sarahori, a pla�aju im za svaki mesec, jer njihova slu�ba ne traje dugo. Njihovo oru�je je: sablja, �titovi^[593], koplje, poneki od njih imaju pancire. A car ih dr�i pri sebi dok su mu potrebni, a onda - isplativ�i ih - otpu�ta ih. A biva ih oko dvadeset hiljada (u odlu�nom boju. Stoje kraj (cara) s leve strane od jani�ara, (kako je to vi�e) opisano).

XLV glava:
O martolosima ili o vojnicima^[594]

Martolosi su hri��ani, a osobito na krajinama^[595] bivaju, i oni dobijaju platu na konja zlatnik za osam dana. A plata im se tako�e daje za svaki mesec (svakome) (bez zaka�njenja), kao i sarahorima, ali njima slu�ba traje dokle ko ho�e. Oru�je imaju isto kao i sarahori. Ako ko ho�e vi�e da ima, to je u njegovoj volji. Ima isto tako i nekih hri��ana slobodnih, koji ne daju nikome ni�ta, a nikakvu platu ne dobijaju. Zovu ih vojnici. Ovi caru slu�e i prazne carske konje vode, gde je potrebno. Martolosa i vojnika ima na nekoliko stotina.

XLVI glava:
O ure�enju turskoga juri�a

Turski car zauzima varo�i i gradove ne �ale�i tro�kove zato da ne bi tu ostajao s vojskom dugo (jer se pe�aci ne snabdevaju namirnicama, a konjanicima konji odlaze, kamile i mazge, a u to vreme bi je mogao poraziti sa sve�om i ujedna�enom vojskom s bo�jom pomo�i. I pre no �to bi imao da opkoljava ili zauzima on pripremi veliko izobilje svih stvari. Topove isto tako ne voze uvek sa sobom osobito ne velike za ru�enje, i to zato �to su te�ki i te�ko se voze, ili nakupe me�u kamile puno i izobilno svega; a kad prispeju pod koji grad koji ho�e da osvajaju, tu izliju velike topove, a i praha imaju izobilno), najpre iz topova razbiv�i i razru�iv�i^[596] zidine varo�ke ili gradske, dok mu se �ini dovoljno. A kad vidi da je vreme da se pusti na juri�, tada najpre naredi da se vi�e po �itavoj vojsci da se konji, kamile i sva stoka s pa�e dogna do vojske, (a to zato da im ne bi, dok se oni oko juri�a zamajavaju, kakvi neprijatelji konje pohvatali), a kad se to izvr�i, onda nare�uje da se po drugi put po �itavoj vojsci oglasi, odre�uju�i dan juri�a (da bi se svi pripremali), a najradije biraju sebi petak. I ogla�uju�i tako imenuju pri tome darove na ovaj na�in: ko zastavu iznese na zidine, tome vojvodstvo obe�avaju, a ko za njim u�e - suba�tvo (to jest starostvo ili pod vojvodstvo), tre�em �eribastvo^[597], a drugima pak novac, ne nazna�uju�i sumu, razdaju�i k tome razli�ite haljine^[598]. A �to god tada spomenu, sve se bez gre�ke izvr�i (i ispuni), pa bilo da varo� zauzmu, bilo da je ne zauzmu. Onda pak ogla�uju za same ve�ernje ili s ve�eri svuda po �itavoj vojsci^[599] da se gusto nati�u zapaljene lojane sve�e svuda po vojsci, tako da (izdaleka) izgleda kao da zvezde gusto na oblacima^[600] sijaju; (a to je znak sigurnog juri�a). I zato se te no�i i sutradan^[601] spremaju za juri�anje preko dana^[602] sve do ve�eri.

A preko no�i pak idu ka onome gradu sa svih strana �utke, istiha prilaze�i opkopima, nose�i pred sobom zaklone od pletenog pru�a i lestvice sna�no opremljene da bi mogli i�i s obeju strana lestvica i odozdo i odozgo^[603]. A jani�ari pak idu ka onome mestu gde je zid probijen (ili zidine) i pristupiv�i poru�enome mestu, �ekaju (�utke) sve dok se ne po�ne dan pokazivati. A tada najpre tobd�ije po�nu ga�ati^[604] iz svih topova. Po�to se topovi ispucaju, onda jani�ari vrlo brzo jure na zid (po lestvicama), jer za to vreme gra�ani pred topovima (�estom paljbom) odstupaju, a kad vide jani�are na zidu, okre�u ' se k njima i tuku se zajedno s obeju strana. I tu jani�ari mile sokole�i jedni druge, a uz to ide (s bokova) vrlo gusto streljanje iz lukova (iz pu�aka), jer im (drugi) dodaju jo� pucnjavu i veliku lupu od bubnjeva i od ljudske vike. I ova bitka traje tako�e jedan �asi� a najvi�e dva. A nadvladaju li za to vreme hri��ani poganike, onda ve� lagano slabe i malaksavaju Turci, a hri��ani se oja�avaju. I tako taj juri� traje do podne i dalje ne mo�e trajati, jer municiju ispale, a poneki ljudi (bivaju) pobijeni, neki ranjeni, a svi se zamore.

Kad vidi car da (juri�em) ne mo�e pobediti, nare�uje im da odstupe od grada, a topove s ostalim priborom da odvuku od mora^[605] i da natovare na kola. Skupiv�i^[606] ranjenike nare�uje da se po�alju napred^[607], a sam na tome mestu ostaje do no�i, a u no�i pak sa �itavom vojskom odlazi, da na njih ne bi iz varo�i ili iz grada vikali. I zato uvek na�ini zasedu, ako bi ko iz grada i�ao^[608] da (ih goni i da plen uzima i da) se mo�e nekako nad njima osvetiti. I zato se narod koji se nalazi u gradovima mora (veoma oprezno i)

pa�ljivo dr�ati, da ne izjahuje i ne izle�e iz grada bilo kako^[609]. Jer ako se od njega grad ili varo� jedanput odbrani, za duga vremena ne�e Tur�in na njega napadati. Koji pak (od Turaka u juri�u ili u bici) osaka�eni budu bilo kako u ruku.) U nogu, svakoga toga �e car snabdeti dobrim namirnicama sve do njegove smrti. (A ranjenike isto tako sve daje da se izle�e i oporave, svima koji god su isto tako ma �ta juna�ki izvr�ili, svakome daju �ta je ko zaslu�io). I takav je oblik (ili ure�enje) turskoga juri�a.

XLVI glava:
O hri��anima koji su pod Turcima

Hri��ane (Turci) zovu kauri, a svima koji su pod Turcima car zna broj, koliko ih ima u svakoj zemlji. Caru daju danak na svaku godinu po �etrdeset aspri (koje Turci zovu ak�an: �etrdeset) njih �ini jedan zlatnik; svake godine primi car toga mnogo stotina hiljada. A koji god mo�e da zara�uje novac, taj daje zlatnik na godinu, osim dece i �enskih glava^[610] i osim drugih prihoda, koji mu dolaze u njegovu riznicu na moru i na suvu i od srebrnih gora (i drugih stvari). Ovi isti hri��ani daju i svojim gospodarima pod kojima su i koje zovu timarerler polovinu carskoga danka, a k tome desetak �itave svoje letine ili hrane. Rad nikakav ne daju^[611] ni caru niti ikakvome gospodaru, niti (na njega) idu.

A kada carska vojska ide (kroz njegovu zemlju), niko ne sme preko useva prelaziti (ili kvariti kakvu stvar), niti kakvu �tetu na�initi, niti kao zahvalnost uzeti �to od koga, pa makar tako malo bilo da ne bi stajalo ni nov�i�a. Turska gospoda se toga (�uvaju) i ne�e progledati kroz prste jedan drugome, jer ne�e da se siroma�nima �teta �ini (kako poganicima, tako ni hri��anima). A kad bi neko koko� jednu iz zahvalnosti uzeo, glavom plati,^[612] jer car �eli da siroma�ni budu na miru. Hri��ani isto tako moraju opremati za carem mnogo hiljada tovarnih grla ili konja, hranu da to tamo prodaju za svoj ra�un, po kojoj ceni im se odredi pravedno, ne �ine�i im �tete. I tako sve dr�e po tome ure�enju (kako je bilo od prastarih vremena tako i do dana�njega dana).

Tako se bilo desilo za cara Murata da je jedna �ena bila tu�ila jednoga azapa da joj je na dvoru (u dvori�tu)^[613] uzeo mleko i popio. Car je naredio da ga uhvate i da mu razre�u trbuh (i da gledaju) ima li mleka u �elucu, jer to nije priznao onaj tamo;^[614] [(i na�eno je ono mleko u njemu), ali da nije bilo na�eno, to isto se imalo desiti �eni. I tako je jadni vojnik izgubio glavu, a �ena mleko. A to se desilo kad se i�lo od Plovdiva ka �rnomeru.

XLVII glava:
O turskom razmno�avanju

Tursko razmno�avanje je nalik na more, koje nikad ne nadolazi, niti se smanjuje (i nikad u miru) ne biva, (ve� se na razli�itim mestima uzburkava, nji�u�i se ovamo i onamo). A isto tako ni poganici nikada mira nemaju, uvek se (bune i) kolebaju. Jer mada se u jednoj pokrajini uti�a, ipak u drugoj o obale zapljuskuje. Gde je morska voda gusta i slana u nekim pokrajinama so od nje prave, a ipak ako �istu vodu ne za�ini� delom slatke, so ne mo�e biti; isto tako sve vode, lutaju�i po svetu ovamo i onamo slatke bivaju i dobre, i za sve stvari potrebne i korisne, a kada u more u�u^[615] i pome�aju se s morskom vodom, sva dobrota i slast njihova se gubi i postaju kao i druga morska voda gusta i slana. I Turci su nalik na to: nikada nisu u miru, uvek vode borbu iz godine u godinu iz jednih zemalja do drugih, a ako negde na�ine primirje, to je zbog njihove koristi, a u drugim pokrajinama sve zlo (izvode ili ) �ine, ljude uzimaju, zarobljavaju, a �to ne mo�e hodati - ubijaju. I to se de�ava mnogo puta godi�nje :^[616] deset do dvadeset hiljada hri��ana dovode me�u poganike, pa pome�av�i se, svi se pokvare kao i re�ne vode u moru, jer napustiv�i veru svoju, pogansku primaju. I kad tako pre�u^[617] gori bivaju takvi hri��ani^[618] nego pravi poganici. I tako sve to slu�i njihovom razmno�avanju: dok jedni islu�uju drugi su islu�ili i druge dovode, a neki se o tome staraju (i druge dovode) da vode, kako ih nikada ne bi bivalo manje, kao �to im je Muhamed naredio.

A povrh toga onih koji se svake godine dobrovoljno potur�e nije mali broj, kao �to se bilo desilo u Galati da je jedan �uveni kalu�er svetoga Bernardina svojim nevaljalstvom doveo bio jednoga dobrog �oveka da izgubi �ivot, jer su ga Turci bez krivice dali da se spali a njegova �ena je ostala udovica. Onda je ovaj kalu�er primio Muhamedovu veru a Hristovu pogazio, a onu udovicu je od poganika isprosio. I tako su mu je dali protiv njezine volje, a potom je pak vi�e nego �etrdeset mornara^[619] Katalanaca primilo pogansku veru. A ipak poganici nisu hvalili postupak ovog kalu�era.

I tako se Turci mno�e, �to se po tome mo�e videti, jer oni^[620] uzimaju ljude, a ne stoku. A ko im to mo�e zabraniti, jer oni kad pokupe sve, brzo nazad odlaze; i pre nego �to su hri��ani spremni, oni onde bivaju gde treba da budu. A ako bi za odbranu od toga hteli �uvati ljude, bila bi ve�a �teta i gubitak;^[621] (jer) dok zmiji glavu ne razbije� dotle ne�e� od nje biti siguran. I mada �e ponekad njihova konjica biti pora�ena, ipak to nije nikako kraj, svakako �e se ponovo vratiti.^[622] Ostalog se mo�ete dosetiti.^[623]

XLVIII glava:
Kako se car pokazuje svojim dvoranima na dvoru

Turski car ima ovakav obi�aj: na svojem dvoru pokazuje se dvoranima u dva dana^[624] u nedelji, i tu svi dvorani moraju biti, stoje�i daleko uokolo. A tu se isto tako prikazuju i poslanici otkuda god bili, nose�i darove, pa po�to se prika�u vi�e na dvor ne dolaze, sem kad bi (opet) hitna potreba bila. I tako �ekaju odgovor.

A car se zato mora pokazivati, jer kad toga pokazivanja ne bi bilo, onda bi dvorani mogli imati nekakvu sumnju i bojazan da mu se nekakva nezgoda desila i da se neko drugi na presto popeo pre nego njegov sin. Pa kad bi i bolestan bio, ipak zato dvorani ho�e da znaju o njegovoj bolesti.

Carska imena na turskom jeziku: jedno je bujukbek, kao kad bi rekao veliki gospodar drugo - hunkjar to jest turski knez, tre�e - mirza, to jest sila, �etvrto - sultan, to jest car, a po pretku svome zove se Osmanoglu, to jest hetmanov^[625] sin. Neki ga zovu padi�ah, to je kao ime nad svima imenima, a to ime njemu ne pripada ve� samo bogu, Jer oni boga zovu jergok jaradan padi�ah (kao kad bi rekao zemlje i neba) svemogu�i stvoritelj.

XLIX glava:
O jedinstvu kraljeva poljskih s ugarskim

Ugarski kralj Vladislav i poljski kralj Olbraht jesu dva brata koja le�e pod jednim srcem, od jedne krvi potekli. Imaju�i tako veliku silu (bilo bi zaista bo�ja kazna i veliko i ne�uveno �udo) kad se ne bi osmelili da napadnu turskoga cara i da se ne osvete za takvo prolivanje hri��anske krvi i za uni�tenje naroda, a osobito njihovih predaka.

A svakako je dobro poznato bilo da dokle god je Stepan vla�ki vojvoda dr�ao Kiliju i Beograd u svojim rukama poljska kraljevina je sedela u miru kao iza �tita. I dok isto tako ugarski kralj dr�i u svojim rukama ra�ki Beograd, ugarska zemlja je sigurna. Jer Dunav, Sava i Tisa, Drava, ove �etiri reke su kao zatvori.

Ali bi zato trebalo Beograd, kao klju� ugarske kraljevine, dr�ati, u velikoj pa�nji. Jer poganici ne spavaju, jer je kraljeva du�nost da se o svima podanicima stara i da ih uvek opominje i brani. A za to nema drugog pravilnijeg puta nego bratska sloga i jedinstvo i ljubav svih hri��ana da bi od pogani�ke ruke bili oslobo�eni.

Ne kao kralj Matija, koji je ostavio poganike, a rat vodio protiv hri��ana. A o�evidno^[626] su uzrok tome bili sveti otac papa Pavle Drugi i car rimski (Fridrih, obojica slavni spomena), jer su doveli do toga da Matija vodi borbu protiv �eha (progla�uju�i ih za jeretike kralj Matija slavnog spomena), pa kad ove nije mogao pobediti (i sebi pokoriti), okrenuo se na austrijsku zemlju protiv rimskoga cara. I tako je me�u hri��anima bila borba a poganici su svoju silu umno�avali, jer pod zastorom vere hri��ane lakomstvo i prazna hvala vode mnogim r�avim stvarima.^[627]

Telos^[628]

Ova hronika pisana je najpre ruskim pismom godine 1400. od ro�enja Gospodnjeg.

Napomene

[1] svetoj veri.

[2] osudi.

[3] PAL imaju posle predgovora glavu: Prvi po�etak Turaka...

[4] zaslu�ne.

[5] �ine.

[6] no�ivaju; no�nu stra�u �uvaju, klanjanja obavljaju.

[7] mrtvih.

[8] kao u prvoj nedelji petak svetkuju, milostinju daju kao.

[9] odba�eni.

[10] goveda ili ne�isti psi.

[11] korisnije bi bilo.

[12] nego takvim ljudima.

[13] PAL imaju ovde dodatak na po�etku.

[14] tada.

[15] PA 45 godina, a prema nekima 34, a prema drugima 40 i sedam stotina (A �est) godina je svoju nauku ra�irio (A �irio).

[16] va� grob neka bude pored puteva.

[17] zato da biste pored mene.

[18] budite novi izabrani bo�ji Izrailj; bi�ete bo�ji voljeni novi Izrailj.

[19] ja�ati.

[20] Muhamedove vere.

[21] gde.

[22] tada.

[23] nare�uju da se zakune.

[24] hramovima.

[25] ulazi.

[26] smeta.

[27] tada.

[28] za koju bi se uverili (da je to �inila) ubrojena je me�u slobodne �ene i morala je strahovati za glavu.

[29] isto tako neki idu u hram a neki ne idu.

[30] za�ti�uju.

[31] �avolski blagoslov.

[32] iz rata.

[33] mu�imo.

[34] pogledaju.

[35] �agora.

[36] rasprave, posla, �rtve.

[37] u svakom.

[38] ko.

[39] hram.

[40] U RA dolazi ovde op�irniji dodatak.

[41] veruju�i.

[42] ovim re�ima

[43] rastvorile i prenosile ga.

[44] prosvetliti.

[45] velikih.

[46] ba�make, kao da su bile nekakve sandale ili cipele (?).

[47] sandale.

[48] izbavi nas iz ruku neprijatelja tvoga svetoga krsta.

[49] volju ispunjavati.

[50] Muhamed je isto tako tri puta Buraka binip (pojahav�i Buraka � konja) bio na nebesima, kao kad bi rekao na�im jezikom: sev�i na nekakav vihor.

[52] (jer to njima) slu�i.

[53] jedan drugom ne idu na ruku.

[54] hvale se.

[55] uspeva.

[56] pazite.

[57] ima �etiri kraja; na �etiri kraja �e se zaustaviti.

[58] kraj.

[59] �ivahno.

[60] to jest.

[61] tamo �e dostojanstveno.

[62] ljudima.

[63] o njihovim zborovima u�enjaka ili doktora i monaha i o njihovom raspravljanju o svojoj veri.

[64] za ono vreme.

[65] ovako o Muhamedu.

[66] pristalicama.

[67] nad prorocima, za natproroka.

[68] u svima poljskim rukopisima ovo mesto je pokvareno, a u K ispu�teno; u M �itamo: �biraju r�ave Busromane iz na�ih grobova i nose ih u kaurske grobove, pa opet biraju dobre kaure i nose u na�e grobove".

[69] ustati.

[70] nisu hteli biti.

[71] Taj isti Salih.

[72] �to odnosi.

[73] U PAL ovde je op�irniji dodatak.

[74] pod njihovim zapovedanjem; pot�injeni.

[75] s tu�bom.

[76] ne uzev�i ni�ta, sa �alo��u.

[77] njima do�e; opet �e biti upropa��en.

[78] od nevinih.

[79] krive.

[80] ne sme.

[81] turskome caru ni�ta se vi�e ne svi�a nego damu se od velike gospode �ast i po�tovanje zajedno s darovima pru�aju.

[82] takvi darovi me�u hri��anima i poganicima ne pokazuju ljubav, ve� jedino po�tovanje.

[83] car ... lukavo ide kao u krug.

[84] mu�eni.

[85] nagraditi, platiti i vratiti.

[86] bila i jeste.

[87] gr�koga.

[88] vrste ili roda.

[89] radnika za sejanje i kr�enje �uma.

[90] imao razapet.

[91] kad je ovaj bio iznesen.

[92] ne samo da su njegovi i�li, nego i tu�i; tu�i.

[93] ubogom.

[94] slobodno.

[95] ide.

[96] na livadu.

[97] re�eno.

[98] donese.

[99] im naredi.

[100] vladanje za pape Benedikta godine 1500 a ne�to kasnije za pape Jovana 220 je umro; L daje druge datume: za pape Benedikta leta gospodnjeg 630, a 18. godine cara Iraklija; i bi�e do volje bo�je.

[101] Potom je Otoman umro, a posle njegove smrti njegov sin po imenu Mustafa.

[102] poroda.

[103] nad svojim susedima, svojim bliskima, i ovaj je bio drugi turski car.

[104] naredio je.

[105] vremena (u ovo vreme).

[106] starijima.

[107] ljude.

[108] do toga do�i (nije mogao).

[109] najpre jednu.

[110] pobe�i ili oti�i.

[111] razdeliv�i se na stremen i do�ekali ih.

[112] osvojio.

[113] voljom.

[114] Majci bo�joj u hram uvedenoj.

[115] o miru (su me�u sobom raspravljali).

[116] buzdovan ili �tap.

[117] me�u se.

[118] s po�a��u odnesu do groba.

[119] odmah se nazad.

[120] tu ga; oca svoga je zadavio. Njegov otac je progovorio rekav�i: ��uje nebo, nebo �uje zemlju: otac me je oslepio a sin me je zadavio".

[121] mitropolitu.

[122] da ti nare�ujemo.

[123] tra�e; iskrenim srcem tra�e.

[124] oca svoga.

[125] s velikim milostinjama.

[126] podignut i za sveca dr�an.

[127nazivali.

[128] po�ast.

[129] privr�enost; tada podanici.

[130] skinuti.

[131] ovoga pustinjaka.

[132] i ubio ga je i mnogo drugih oko njega; i tu je bio ubijen i mnogo drugih pored njega.

[133] car ih je obdario.

[134] dao ih je pose�i.

[135] skupljaju�i.

[136] do�la na.

[137] prisiliti.

[138] ne mo�e biti sloga.

[139] juna�ki, verno i po�teno; sna�no, verno i po�teno.

[140] ... zna�i ovo: nebeska munja...

[141] veliki mermerni stub.

[142] u mojoj nevolji.

[143] ve�a je to stvar.

[144] glavu knezu Lazara.

[145] Sre�ni gospodaru.

[146] kao spomen na pogibiju oca i brata svoga.

[147] stub.

[148] i��ezo�e.

[149] sazidan.

[150] budem (pozivao).

[151] PAL imaju ovde ve�i odeljak kojega nema u drugim rukopisima.

[152] vest.

[153] nije mislio.

[154] (nikakvo) zlo u�initi.

[155] drugoga.

[156] iz velike �alosti.

[157] umorio.

[158] istoku.

[159] najpre.

[160] ostavio.

[161] krenuo je.

[162] u gr�ku zemlju, jer je i sam bio Grk.

[163] zovu se na gr�kom jeziku staroslovci.

[164] do�li su.

[165] Izraza "po stu ludu" (od stotine naroda) u drugim rukopisima nema.

[166] cara. "

[167] prenositi.

[168] sultan, na�im jezikom nazvan �oldan (�ibenik).

[169] za njegove vladavine.

[170] idolopokloni�tvo; idole,

[171] ali �e ipak.

[172] onda �e Grci ostati nevini.

[173] u ljudima i hrani; pretrpeo je u ljudima od Turaka u vla�koj zemlji; pretrpeo je u ljudima u Vla�koj; pretrpeo u ljudima i hrani svojoj.

[174] koja. je bila Carigrad.

[175] silnije.

[176] divnih.

[177] PAL imaju ovde ve�i odeljak kojega nema u drugim rukopisima.

[178] dozidao; opremio.

[179] veoma su dobro me�u sobom bili.

[180] (u onom) prijateljstvu.

[181] opremio niti snabdeo.

[182] odnese.

[183] glasnik nije mogao tako brzo da stigne �ak onome kome je bilo nalo�eno, te im je o�i izvadio pohitav�i iz �iste r�av�tine; glasnik bez odlaganja, brzo ja�u�i i menjaju�i konje, nije mogao ovome da stigne. Ve� su im bile o�i izva�ene. Iz neke pakosti ovaj poganik je pohitao.

[184] pohitao., da im je o�i izvadio.

[185] toga poganina.

[186] zajedno.

[187] pohitao.

[188] do grada Plovdiva.

[189] povla�e; Vra�aju.

[190] jer se dalje bez �tete ne bi mogla vratiti.

[191] to �inio.

[192] pose�eni, pohvatani.

[193] pet stotina; �est stotina.

[194] L ovde daje ve�i dodatak, kojeg nema u drugim rukopisima.

[195] donesena su.

[196] (carski) su�nji.

[197] veselo.

[198] do sedam.

[199] boj; rat. L ovde daje ve�i odeljak, kojega nema u drugim rukopisima.

[200] stupi.

[201] M jo� dodaje: Zato je bio car oti�ao u kalu�ere govore�i da nije dostojan da bude car kad nije bio u tome boju.

[202] idu.

[203] M potom pak, povrativ�i se iz ovog luda�kog zamora, ide svaki u svoj brlog.

[204] u boju.

[205] M dodaje: budu�i mlad, ostaviv�i jani�are u Jedrenu.

[206] zaka�njenje.

[207] odli�nije.

[208] savetnicima (njegovim) koji su s njim bili.

[209] uze.

[210] zbog �ega ste se tako pobunili.

[211] va�ih; za tvojih

[212] (preko) stare.

[213] zelenilo; hladnjak.

[214] zelenilo i liplje.

[215] zeleni hladnjak.

[216] o kralju Vladislavu kako je po nagovoru pape Evgenija i Janka svoga vojvode i druge duhovne i svetske gospode, prekr�iv�i primirje, krenuo na Murata, pa je tamo pora�en i ubijen.

[217] laskavci.

[218] ne pamti�.

[219] �uri�.

[220] kako sam uni�tenu zemlju uzeo pod svoju vlast.

[221] do vremena dok traje primirje; do vremena kada �e se zavr�iti primirje.

[222] na njegovom savetu da se zaustavi.

[223] u malom broju.

[224] skupocen, sa slikama unutra, zlatom i biserjem izvezen (tj. �ator); najskupoceniji biserjem, zlatom, slikama, unutra izvezen.

[225] na vetru.

[226] pet stotina

[227] ne�emo kod ku�e le�ati, ve� ho�emo da se krenemo na poganike.

[228] PA imaju ovde op�irniji dodatak

[229] dolinama

[230] Kad vide to Janko da su se jani�ari pored klanca namestili, potpuno je upropastio kralja svojim savetom da bi potom sam u kraljevini zapovedao.

[231] u skoku je k njima jahao

[232] i hitaju�i tako; gurali su se jedni za drugima da bi �to pre na njih udarili, i tako su do�li na one jarkove i tamo su jedini za drugima u njih upadali.

[233] 30 hiljada.

[234] gospode

[235] birati.

[236] Kukrihader, kao kad bi rekao grbavi odrpanac, Kukri, kao kad bi rekao grbavi �ovek.

[237] skupocenom.

[238] Kad su je neki videli.

[239] imao je na svome dvoru jednu boju crnu a drugu crvenu.

[240] doneo.

[241] zemljoposednicima.

[242] Zbog ovog je i danas svima veoma �ao.

[243] s mojima; sa svojima.

[244] kad vam moj savet u to vreme ne�e izgledati koristan.

[245] da mu da (swoidrang � ?) i slobodno kretanje.

[246] da bude pomagan.

[247] nego nekoliko.

[248] i trajao je.

[249] do subotnjeg ve�ernja.

[250] oti�ao.

[251] i tu je Janko bio uhva�en i izveden preda nj.

[252] veliku nezgodu.

[253] PA imaju ovde ve�i dodatak.

[254] brinuo, ali je ratnik bio znamenit i sre�an; zadatu veru nikome nije odr�avao.

[255] nikad im nije smetao.

[256] ne verujem.

[257] staroslavni.

[258] govore.

[259] zidare.

[260] ljude.

[261] po�eo nositi.

[262] velika.

[263] (da bi trgovci) mogli (svoju) robu (voziti).

[264] nisu hteli pokretati; ostavili na miru.

[265] dozida (do kraja).

[266] a kad ga osvoje, do temelja da ga sru�e ili da ga posednu.

[267] za odbranu (se nisu spremali).

[268] imanje (imaju�i);

[269] dozidao (do kraja).

[270] la�a.

[271] hiljadu i po konjanika.

[272] posla.

[273] svakako na�om pomo�i malo se Turcima pomoglo.

[274] lepak; igle; valjci; podmeta�i;

[275] na dvoje se deli.

[276] za (jednu) du�.

[277] P i ne�to ranije A � imaju opis Carigrada.

[278] kad vide�e tada drugi njegovi komandanti., upla�iv�i

[280] nao�triv�i se.

[281] Tur�in.

[282] na�a misao.

[283] Ladislava, koji je bio posle kralja Vladislava.

[284] pobili su ih mnoge, pa su i turska gospoda dobila svoje.

[285] osobito s velikom silom.

[286] zajedno sastavi.

[287] Potom.

[288] koje mu se pot�inilo.

[289] mu�karce odvojeno u-prokope s jedne strane, a njihove �ene iza njih zasebno.

[290] mu�evima.

[291] (na imanju) �tete.

[292] 1700.

[293] gospodaru.

[294] ali to nismo smeli, jer smo bili mladi.

[295] ostale.

[296] drugi mladi�i.

[297] i ovi mladi�i, dogovoriv�i se me�u sobom, imali su

[298] ili �emo postati.

[299] Niko drugi ve� velika okrutnost tvoja i neiskazana �alost na�a koju imamo; niko drugi nego velika �alost na�a.

[300] izvadiv�i.

[301] udovi.

[302] oduzmu.

[303] �ator.

[304] obri�u�i laskavo i neverno, sve�ano ga uveravaju da �e tu biti bezbedan i danju i no�u dokle god se njemu bude svidelo i jo� vi�e su ga uveravali: �Za �to god nas budete molili, rado �emo za vas u�initi".

[305] (su) ga zadr�ali.

[306] preko njegove volje i nare�enja.

[307] od Jankovog starijeg sina Vladislava, Matijinog brata, kojega je za to dao kralj Vladislav pose�i, a i sam je ubrzo otrovan umro. A kralj Vladislav uhvativ�i Matiju uzeo ga je sa sobom u �e�ku; budu�i tamo u tamnici, ubrzo je posle toga postao kralj.

[308] ne bi dobili Turci.

[309] pakosnom.

[310] onaj tro�ak okrenuo.

[311] za ime (njegovo).

[312] Zato su sada.

[313] ukopav�i se.

[314] postaviv�i.

[315] odmah.

[316] najve�i

[317] starijeg

[318] pre nego �to su.

[319] Potom su po�eli jani�ari da be�e.

[320] na jednu gomilu bili su slo�eni pod nastre�nicom

[321] sami.

[322] Kad su videla gr�ka gospoda da se turska mo� umno�ava, na�inili su bili zidove od jedne morske obale pa sve do druge, ali ne osobito sigurne i snabdevene. Tu zemlju pak zovu Peleponez. Sve od vode do vode na�injen je zid, ali ne siguran.

[323] A u toj zemlji vladao je Dimitrije despot, ili da se ka�e (druk�ije) gospodar one zemlje. I ovaj.

[324] (se) izgubio.

[325] Ovaj despot.

[326] sa

[327] dade odgovor.

[328] kako najbolje mo�e.

[329] opkoljen.

[330] podigne; doveze.

[331] tu�.

[332] ne nadaju�i se.

[333] naredio da se poseku.

[334] kao �to je u drugim gradovima �inio.

[335] nedaleko od Negroponta ili Evbeje, gde je bilo najslavnije mesto Halkidija (Halkida); ljudi ove zemlje bili su veoma borbeni, pa hote�i tada kao da popla�e Turke, poslali su svoje izaslanike k njemu s darovima.

[336] naredi�u da (im) se prebiju.

[337] osvajaju�i gradove.

[338] do Moreje smo stigli, zbog �ega smo dosta muke imali; pre nego �to smo despota Dimitrija stigli i opkolili u jednome mestu; � do Moreje prispeti, a ipak smo tu dosta muke imali dok smo despota Dimitrija opkolili u jednom mestu koje zovu Misitra.

[339] obe�avaju�i.

[340] Cham (stalno tako u ova dva rukopisa).

[341] mada s Turcima iste vere.

[342] preduzeli.

[343] upotrebiti zbog sloge i dobrog ure�enja.

[344] zbog velikih i neprolaznih planina.

[345] pod gorom zaglibila.

[346] sve stvari sa blagom sa kola.

[347] s planine na planinu.

[348] valjanih; na kojoj je bio deo carskoga blaga.

[349] drugog osim tog.

[350] velika.

[351] zaustavio se i pitao �ta je razlog zadr�avanju.

[352] (je) �uo.

[353] da samo vojsci ne bude smetnje.

[354] U M je k tome jo� dodato: �kao �to pri tome biva".

[355] bila veoma lepljiva; �itka.

[356] radi otpo�inka.

[357] darovao je.

[358] tri.

[359] dvadeset hiljada.

[360] tako da je.

[361] k Trapezuntu i tu smo.

[362] posmatrali.

[363] Potom je onda car.

[364] sto pedeset hiljada.

[365] i poslao ga je.

[366] nekako.

[367] zbrku u pohodu.

[368] do�ao je i javio za slu�benika.

[369] i nekoliko strela.

[370] iz slu�aja, te je nesmelo.

[371] pa ipak.

[372] pod pazuho, zahvataju�i malo tela.

[373] do�av�i k njemu od velike �alosti je.

[374] zapaliv�i ih.

[375] najpre; na njegove grudi.

[376] topio mu je vreo vosak na o�i.

[377] izmi�ljaju�i mu uvek nove i nove muke; u surovim mukama.

[378] potom su ga.

[379] (su) nosili.

[380] stigli smo �ak (do Eufrata).

[381] sastati.

[382] car nazad odlazi.

[383] na obalu.

[384] sa �itavom vojskom.

[385] jedinog, jednookoga.

[386] vrlo �iroka.

[387] Hamzabeg, koji je vladao nad carskim lovcima.

[388] Utom je oti�ao.

[389] 45, trideset.

[390] izi�li.

[391] mestu ili prestolu.

[392] s druge strane.

[393] zato.

[394] skoro smo se,

[395] dok se nisu.

[396] jani�ari svi prevezli i k nama prebacili.

[397] a ipak dok do toga nije do�lo.

[398] nije mogao pomo�i.

[399] nas.

[400] k njemu prispeli; prebacili (smo se); opremili (smo se).

[401] vide�i.

[402] potom je.

[403] pre toga nisu bili.

[404] ih se bojali.

[405] potom.

[406] seku�i; seku�i da su.

[407] do nekoliko; sto hiljada.

[408] tako da su.

[409] pobegli.

[410] poveriv�i.

[411] a u to vreme.

[412] sv. Pavle iz potopa isplovio i zmija ga.

[413] a.

[414] �ur�e Skenderberg druk�ije Kastriot, Skender sin Ivanov.

[415] i imao je.

[416] pokoriv�i sve kne�eve.

[417] arapske zemlje.

[418] A u to vreme desilo mi se da sam u�ao.

[419] da s njim sedim.

[420] do�ao.

[421] do�o�e.

[422] ugledav�i ih.

[423] izi�i.

[424] i tu su seli.

[425] ne�emo.

[426] kao sigurnu stvar.

[427] a pamtite ove moje re�i i se�ajte ih se, jer sam ja isto tako hri��anin kao i vi.

[428] Zatim sam od njih oti�ao.

[429] gospodina.

[430] setili su se sa mnom.

[431] ali nisu znali.

[432] je (tj. zemlju)..

[433] a ja sam bio od njega ostavljen.

[434] odmah; najbr�e.

[435] stanovali.

[436] kraljevska.

[437] naredio je da se tu izliju; naredio je da se tu liju.

[438] pe�ak iz grada pojurio je po zastavu; pe�ak se borio s jednim jani�arom, tuku�i se o zastavu.

[439] tako su se dr�ali; tako su se obojica dobro dr�ala.

[440] zajedno.

[441] da su grad i varo� tako branili da im nije mogao ni�ta u�initi.

[442] potom.

[443] Ima na moru ostrvo Evbeja, na koju je car krenuo i

[444] kada je brojano.

[445] jednome gospodinu po imenu tetreik sinan.

[446] sva blaga, tovar njegov.

[447] �etiri puta sto hiljada; �etrdeset hiljada.

[448] car.

[449] �etrnaest hiljada.

[450] a to je govorio o onima.

[451] I bojao se.

[452] �etrdeset.

[453] Tada je naredio.

[454] imalo ne po�i za rukom.

[455] sa svim hri��anima.

[456] Ali kad bi ve�.

[457] pozvao.

[458] papi.

[459] koliko je lapa bilo, svi su bili svetitelji.

[460] u njihov stan.

[461] svi bi od njih otstupili i hri��anima se okrenuli.

[462] izvoli dati. Osvojio je isto tako dvanaest kraljevina u Maloj Aziji, to jest Pont, Bitiniju, Kapadokiju, Paflagoniju, Ciliciju, Pamfiliju, Lljkiju, Kariju, Frigiju i Helespont ili Moreju. � A ima ovde du�i odeljak.

[463] imali raspru me�u sobom.

[464] vlada i vladao je; ve� je za moje vreme onda vladao.

[465] a u Ugarskoj Beograd.

[466] pa bi vodili borbu; onaj.

[467] svakojako nijednome od aih.

[468] A to je �itavo blago carigradsko.

[469] to jest novi dvor ili grad; ima veoma siguran i tvrdi grad, koji je Muhamed bio sazidao kad je Carigrad osvajao.

[470] A kada bi koji carski sin.

[471] Ne�e ga dati nijednome, jer �e grad tako �uvati kao pred neprijateljem.

[472] vratiti; poveriti.

[473] Na svaki na�in je dobar poredak i veliki red u turskoj zemlji, a prva je stvar.

[475] za svoje ne daje.

[476] da bi imali sve potrep�tine.

[477] kapid�ika za izlazak.

[478] osim.

[479] mogu li.

[480] drugo imanje.

[481] prvi razlog.

[482] zanemaruje; a ko tada r�avo slu�i ili (slu�bu) zanemaruje, tome �e car slu�bu uskratiti i imanje oduzeti.

[483] ili drugi put.

[484] Pregledav�i to, vra�aju se.

[485] od koga je ubijen.

[486] i carska pretnja.

[487] najvi�i.

[488] takav red i poredak; upravljanje.

[489] pretrpavao (brigama).

[490] jakim.

[491] (�ije) pitanje.

[492] u jednoj zgradi.

[493] u naro�itom �atoru.

[494] sama dvojica.

[495] razilaze se

[496] toliko.

[497] potpune dve hiljade.

[498] uzimaju.

[499] da se tako ponese da bude oslobo�en.

[500] u�e.

[501] ih snabdeva.

[502] vi�e.

[503] svaki.

[504] drugima.

[505] nijedan; svaki; valjan.

[506] pogubiti; pogubljivati.

[507] Ima me�u njima jo� ovakav red.

[508] velikih pu�aka.

[509] odli�nih konja, de�aka; odli�nih de�aka.

[510] dvesta.

[511] pod sobom.

[512] s lukovima i strelama da nose, opasav�i se;sablju, luk i strele da nose; opasav�i se.

[513] biti u redu.

[514] (prema njegovoj) slu�bi.

[515] hranu ili jelo.

[516] ovih ima sto i one.

[517] stvari.

[518] A imaju isto tako i �etiri velika bubnja.

[519] Ali.

[520] kamila.

[521] �etiri hiljade.

[522] dvadeset.

[523] Prva.

[524] cara.

[525] jarka.

[526] ostavljaju.

[527] (drugo), oru�je.

[528] svaki sa svojim odredom; a imaju isto tako du�a koplja nego na�a, skoro za lakat, a to zato da bi na�e mogli dohvatiti, a da svaki sam stoji i svoju zastavu dr�i.

[529] prvi.

[530] me�u njima su isto tako i carski veliki bubnjevi.

[531] pokazati.

[532] topuz.

[533] juna�ki i xrabre�i; sokole�i konjanike ga borbu.

[534] Turaka.

[535] s Turcima.

[536] nedovoljno dobro znaju.

[537] a to je da.

[538] Odavde pa do kraja glave u PA je druk�ije: I zato dok je njihovo ljudstvo na bojnome polju sve�e, ne treba se na njih bilo kako �uriti, jer kad je u njima velika strahota i pravi�nost (pripravnost), moraju veoma juna�ni biti i nazad ne mogu stupiti. � (Dalje ide kao u gornjem tekstu).

[539] smeo suprotstaviti.

[540] ne dose�aju.

[541] ali nisu mogli saznati.

[542] jedanput; ipak; samo jedanput.

[543] kao �to sam ranije rekao; kao �to je ranije re�eno.

[544] nekako; nikako.

[545] Ovde se u C nalazi dodatak o pohodu na Bogdana Jednookog.

[546] Na po�etku ove glave u PA nalazi se dodatak.

[547] razum i red.

[548] i zato kad razum i savetovanje sve (ure�uju).

[549] znajte.

[550] opteretite.

[551] lako ute�i.

[552] turski konji.

[553] velikih.

[554] isto tako.

[555] Turci imaju to nare�enje.

[556] nego,

[557] seku; a ne ranjavaju.

[558] lak�a.

[559] ni iz kakvog.

[560] vodi.

[561] s vilama.

[562] vrlo potrebne i korisne.

[563] nego i�ta.

[564] (potrebno je) imati razuman i naviknut i izve�ban (narod), kao �to Turci imaju.

[565] zavisi, i da se ne oslanja na hetmane.

[566] dobro.

[567] najpre prema gospodu (bogu), zatim.

[568] nekoliko stotina, ako hiljada ne bi bilo.

[569] znatna.

[570] velikom.

[571] u vojsci.

[572] Kao �to i turski car �ini i pri sebi ima takve ljude koje �alje do odreda, opominju�i ih da ovi budu tako valjano pripremljeni.

[573] onih izaslanika.

[574] Znajte isto tako.

[575] brzim konjanicima ili kozacima.

[576] s oblakom.

[577] popale.

[578] put.

[579] Ako nemamo.

[580] dosta �emo nakupiti svakojakog blaga, dove��emo.

[581] potskakuju�i ljudima.

[582] �e do�i; sedi sam..

[583] stigli.

[585] xo�e.

[586] tatori.

[587] nekoliko stotina.

[588] redom.

[589] mogli bi ih napadati tuku�i ih, mogao bi ih tu�i napadaju�i ih.

[590] U A nema cele glave.

[591] isto tako kada xo�e da skupi svoju vojsku da bude ve�a nego �to je bila.

[592] po �itavoj njegovoj zemlji.

[593] �iste sablje.

[594] K i A nemaju ove glave.

[595] u pograni�ju.

[596] nare�uje da se razru�e.

[597] a drugima opet druga dostojanstva.

[598] i drugu ode�u i razli�ite darove.

[599] da sutradan poste, pa po�to proposte �itav dan, kada pak ve�e do�e.

[600] nad oblacima; na oblacima.

[601] ili i celi drugi dan.

[602] prire�uju sebi svuda gozbe, u�ivanje. A kad se dovoljno najedu i napiju, tada se�grle�i se i ljube�i�opra�taju jedan od drugoga, kao da vi�e nikad jedan drugoga ne�e ugledati, i tako ostaju.

[603] s obeju strana, a drugi i odozgo i odozdo.

[604] pucati i gusto tu�i na zidine.

[605] od zidina.

[606] Popisav�i.

[607] da se ide s njima napred radi nege.

[608] izleteo.

[609] ili da izle�e; jer su skoro na taj na�in Turci zauzeli Nikopolj: gone�i gra�ane, u�li su za njima u grad.

[610] dva zlatnika godi�nje osim depe i �enskih glava.

[611] nisu du�ni.

[612] (glavu) izgubi.

[613] na putu

[614] vojnik.

[615] se uliju, upadnu.

[616] svake godine.

[617] primaju�i pogansku veru veli�a je: a mnogi.

[618] za hri��ane; hri��ani koji su postali poganici.

[619] Ugra.

[620] tako se poganstvo ja�a, kao �to je o gore spomenutom moru re�eno, a to mo�ete i sami znati da Turci.

[621] ako vi�e ljudi na to �uva�, xote�i da ih odbrani�, pretrpe�e� ve�u �tetu i gubitak.

[622] Dok zmiji glavu ne razbije�, dotle je sve gora. Tako i vi ako ih kadgod pregazite i potu�ete, ovi �e istu onakvu �tetu pri�injavatn kao i ranije.

[623] Ostalo mo�ete razumeti.

[624] dva puta.

[625] Otomanov.

[626] Na�alost.

[627] I tako su hri��ani bili mu�eni, a poganstvo se svuda oja�avalo, a uspomena na pokojnog kralja Matiju pro�la je kao zvuk zvona.

[628] Na margini: Finis, mo�da [gr�.] Selos.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | O Poljskoj | Prevodi | Bibliografija
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt