 |
Мирослав
Пантић Поговор
књизи
"Из књижевне прошлости - студије и огледи"
Књига којој је Српска књижевна задруга учинила част уврстивши је међу своја издања и која је овде понуђена радозналости читалаца представља избор из досадашњег бављења њенога аутора старијим периодима наше књижевности и културе. То бављење непрекинуто траје већ више од четвртине века и текло је у више разних праваца. Разумљиво је по себи да оно, с обзиром на обим Задругиних књига, не може бити представљено ни целином својих резултата, ни свим смеровима свога кретања. Још једно ограничење битно је одредило овај избор: он се морао лишити радова који су се током протеклог времена појављивали у раније штампаним књигама истога издавача. Између осталих, то су радови о Марину Држићу, о Мавру Орбину и о Џиву Гундулићу, којима би свакако било места у оваквом избору рађеном за неку другу прилику.
Бирајући радове за ову књигу и прегледајући их изнова, потписани се нашао пред дилемом пред којом се без сумње нађу и сви други аутори сличних избора: да ли те радове преносити у облику у коме су они први пут угледали света или их накнадно мењати и саображавати данашњим ауторовим виђењима ствари и новијим сазнањима до којих се у науци дошло или до којих је стигао њихов писац сам? Добрих разлога за било које од два могућна решења поменуте дилеме има не мало, али је незгода у томе што је исто толико и подједнако чврстих разлога који су против њих. Довољно ће бити подсетити и само на следеће: научни текстови публиковани у разна времена који се за нова своја издања подвргавају изменама и допунама постају тиме несумњиво бољи, и савременији, и поузданији; али у исти мах они се лишавају свог првобитног вида, који је и изворан, и који је могао бити, а извесно је и био, од неког дејства на научну мисао одређеног тренутка. Тешко је стога отети се закључку да колико ти радови таквим поступком добијају на једној страни, толико они на другој њиме и губе.
Суочен с таквом дилемом, писац ове књиге одлучио се, истина тешка срца, за пут који је у суштини средњи. Где год му је то било могућно, радове који су јој саставни делови уносио је у њиховом првобитном облику и само уз неопходна правописна и техничка осавремењивања; када му то, међутим, није било могућно, или када је дошао до уверења да ће тако бити боље, решавао се да у њих уноси измене, обично ситне и малобројне, ређе пак у већeм обиму и крупније, а само у једном случају и да више издвојених и појединачних текстова споји у већу и, како му се сада чини, јединственију целину. Читалац ће у све то имати пунији увид из наредних библиографских напомена.
Рад Дубровачко позориште Држићевог доба, који је први пут штампан
у београдском часопису Књижевност и језик, 1961, VIII, бр. 2, стр. 150–159,
затим рад Поетика Марина Држића, који се појавио у часопису Летопис
Матице српске, 1963, год. 139, књ. 391, св. 4, стр. 349–380, рад Наљешковићева
комедија "арецитана у Мара Кларичића на пиру", објављен у Зборнику
Матице српске за књижевност и језик, 1955, књ. Ш, стр. 66–71, и најзад
рад Југословенска књижевност u усмена (народна) књижевност од XV до
XVIII века, штампан у часопису Прилози за књижевност, језик, историју
и фолклор, 1963, XXIX, бр. 1–2, стр. 17–44, пренети су у ову књигу без
измена. Исто би се могло рећи и за текст рада Кнез Лазар u косовска
битка у старој књижевности Дубровника u Боке Которске, публикованог
у зборнику О Кнезу Лазару, Научни скуп у Крушевцу 1971, у издању
Филозофског факултета у Београду и Народног музеја у Крушевцу, 1975, стр.
337–408, само што је овде изостао Додатак уз њега, где је дато критичко
издање перашке драме Бој кнеза Лазара u зла сврха Милоша Ковиљића u
издајника Вука Бранковића и девет браће Југовића на Косову пољу
на 24 џуња годишта 1348, које не би одговарало сврси ове књиге, а
уз то би заузело и сувише њенога простора. Напротив, рад Стара дубровачка
маскерата "Тржницам", који је изишао најпре у Сарајеву, у часопису
Питања књижевности и језика, 1956, књ. III, стр. 105–111, и рад "Дубравка"
Џива Гундулића, штампан као предговор уз издање истоименог дела које
је исти аутор приредио за "Нолитову" Школску библиотеку, 1960. године,
допуњени су на појединим местима извесним новим чињеницама. На нарочит
начин настао је рад Дубровачко позориште седамнаестога века. У
њему су обједињени текстови: Архивске вести о дубровачком позоришту
у доба Гундулића u Палмотића, Питања књижевности и језика, Сарајево,
1958, књ. IV, св. 1, стр. 65–75; Архивске вести о дубровачком позоришту
друге половине XVII века, Зборник радова Института за проучавање књижевности
САН, 1952, књ. 2, стр. 39–60; Позоришна представа дружине "Весели"
1681. године, Зборник историје књижевности Одељења литературе и језика
САН, 1961, књ. 2, стр. 83–86, и "Син вјереник једне матере", дубровачка
комедија из XVII века, Анали Хисторијског института Југославенске
академије знаности и умјетности у Дубровнику, 1953, год. II, стр. 209–216;
и ти су радови за ову сврху понегде мењани и допуњавани. Само с унеколико
скраћеним насловом ушао је у ову књигу рад Белешке уз стару дубровачку
комедију "Јерко Шкрипало", из Анала Хисторијског института Југославенске
академије знаности и умјетности у Дубровнику, 1956, књ. IV-V, стр. 393–400.
A без икаквих су измена пренети радови: Дубровачки песник Антун Глеђевић,
штампан 1960. године у Гласу Српске академије наука CCXL, књ. 5. Одељења
литературе и језика, стр. 69–108; Новопазарски записи Дубровчанина
Сима Будманија из 1734. године, из часописа Прилози за књижевност,
језик, историју и фолклор, 1976, књ. XLII, стр. 131–157, и Соларић,
Крељановић, Апендини, из тог истог часописа, 1957, књ. XXIII, стр.
22–42.
Стрпљиви читалац умољава се, на крају, да осим штампарских погрешака које ће и сам лако уочити исправи и следеће две крупније; на стр. 156. у реду 9. озго уместо Мато Џонов треба да стоји Мато Џивов, и на стр. 261. у 17. и 18. реду оздо уместо Љубмир ваља да стоји Љубдраг. [исправљено у електронском издању - нап. ПР]
М[ирослав] П[антић]
// Пројекат Растко / Књижевност / Наука о књижевности //
[ Промена писма
| Претраживање | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]
|
