Projekat Rastko Skadar: Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji

Nikola L. Ga�e�a

Privredni odnosi Jugoslavije i Albanije 1945-1948.

Izvor: "Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa me�unarodnog nau�nog skupa odr�anog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine

Jugoslovensko-albanske odnose tokom drugog svetskog rata pro�imala je veoma razvijena saradnja narodnooslobodila�kog pokreta jugoslovenskih naroda i oslobodila�ke borbe albanskog naroda, a osobito u zavr�noj fazi rata. To je i razumljivo ako imamo u vidu presudnu ulogu Komunisti�ke partije Jugoslavije u osnivanju i razvitku Komunisti�ke partije Albanije, u politi�kom usmeravanju albanskog pokreta otpora i njegovom prerastanju u narodnooslobodila�ki pokret.^[1]

Tom okolno��u stvoreni su realni politi�ki uslovi za svestranu saradnju Jugoslavije i Albanije posle njihovog oslobo�enja. Sem toga, njihova hipoteti�na pripadnost ranije projektovanoj, iako nikad realizovanoj balkanskoj komunisti�koj federativnoj dr�avnoj zajednici jo� je vi�e uslovljavala i omogu�avala takvu saradnju.^[2]

Privrede obe zemlje tokom drugog svetskog rata do�ivele su veoma obimna razaranja. Zato je neposredno po njihovom oslobo�enju prioritetan dru�tveni zadatak predstavljalo obnavljanje nekih ratom prekinutih proizvodnih tokova i intenziviranje usporene ili poreme�ene delatnosti u odre�enim proizvodnim oblastima. Istovremeno je privredna obnova u Jugoslaviji i Albaniji koincidirala sa obostranim opredeljenjem za planski razvitak sovjetskog tipa, a to je tako�e stvaralo povoljne mogu�nosti za uspostavljanje privredne saradnje, koliko obimne toliko i raznovrsne. Tome u prilog i�li su jo� neki �inioci, me�u kojima se posebno isti�u: bliskost i �ak delimi�na istovetnost geopoliti�kih pozicija Jugoslavije i Albanije i �to je izuzetno zna�ajno, njihova privredna komplementarnost.

Prema tome, 1945. godine postojali su solidni uslovi, po�ev od politi�kih do ekonomskih, za razvitak bogatih i sadr�ajnih jugoslovensko-albanskih privrednih odnosa.

***

Me�unarodni politi�ki polo�aj Jugoslavije 1945. bio je kudikamo povoljniji od polo�aja Albanije. Imaju�i u vidu svoje dugoro�nije politi�ke, ekonomske i druge interese, Jugoslavija je nastojala da politi�kom delatno��u u sferi me�unarodnih odnosa doprinese afirmaciji i priznanju albanske dr�ave kao me�unarodnog pravnog subjekta. U tom smislu trebalo bi ukazati na �injenicu da je Jugoslavija ve� 28. aprila 1945. odlu�ila da prizna narodnu vladu Albanije i da s njom uspostavi diplomatske odnose.^[3] To je bio, nesumnjivo, prvi zna�ajniji spoljnopoliti�ki uspeh Albanije, jer je ozna�avao njeno izvo�enje na me�unarodnu scenu i prema tome, odlu�an korak u razbijanju spoljnopoliti�ke izolacije. Diplomatsko priznanje od strane Jugoslavije nije bilo ni�im uslovljavano, �to ima poseban zna�aj, a utoliko pre �to su SAD i Velika Britanija istovremeno uslovljavale diplomatsko priznanje albanskim i ekonomskim i politi�kim ustupcima.^[4]

Politi�ka saradnja izme�u Jugoslavije i Albanije nastavljena je i nakon zavr�etka rata. Isto bi se moglo re�i i za privrednu saradnju, iako je skoro zaboravljeno da je Nacionalni komitet oslobo�enja Jugoslavije (NKOJ) jo� pre zavr�etka rata na osnovu trgovinskog ugovora isporu�io Albaniji pomo� za ishranu vojske i stanovni�tva.^[5] Trebalo bi ipak imati u vidu relativno ograni�ene jugoslovenske mogu�nosti da do kraja 1945. pru�i Albaniji zama�niju privrednu pomo�.

Albanija je neposredno po zavr�etku rata bila privredno najzaostalija evropska zemlja. Ta pojava se obja�njava �injenicom da je njen kapitalisti�ki razvitak koliko-toliko obimnijih razmera otpo�eo tek u godinama uo�i drugog svetskog rata. Istina, prodiranje kapitalizma u Albaniji vezuje se za 1925. godinu kada je uglavnom italijanskim kapitalom osnovana Albanska narodna banka. Zatim su usledile znatne investicije italijanskog kapitala u javnim radovima, naro�ito u izgradnji cesta i mostova i na kraju u industriji i eksploataciji rudnog blaga. Tako je italijanski kapital obezbedio monopolisti�ke pozicije u finansijama, saobra�aju, rudarstvu i proizvodnji elektri�ne energije jo� pre vojne okupacije Albanije 1939.

Pobedom narodne revolucije 1945. dokraj�ena je prevlast italijanskog kapitala u albanskoj privredi. Njegovom konfiskacijom stvoren je, skoro istovetnim metodama kao i u Jugoslaviji, dr�avni privredni sektor, kao okosnica op�te transformacije albanske privrede. Agrarnom reformom 1945. i 1946, kojom su eksproprisani zemlji�ni posedi iznad 20-40 ha, likvidirani su kapitalisti�ki zemlji�ni posedi i ostaci feudalnih odnosa u zemlji�nim svojinskim odnosima.^[6]

U jugoslovensko-albanskim odnosima do kraja 1945. izrazitiji su napori politi�kog zbli�avanja nego privrednog povezivanja. O�igledno da je ovom prilikom politika i�la ispred privrede �to je predstavljalo svojevrsnu anticipaciju njenog primata nad realnim potrebama dveju balkanskih zemalja u posleratnom razvitku, socijalisti�ki ve� opredeljenih, da uzajamnom privrednom saradnjom bar donekle olak�avaju svoje nepovoljne privredne prilike. U tom smislu Jugoslavija je ispoljavala vi�e inicijative nego Albanija. Tako je "Borba", organ Centralnog komiteta Komunisti�ke partije Jugoslavije u vi�e napisa tokom avgusta i septembra 1945. isticala da Albanija ima neosporno pravo na reparacije.^[7] Na osnovu toga, na Pariskoj konferenciji za reparacije (novembra-decembra 1945), Jugoslavija je svojski branila interese Albanije pa je �ak uspela, uz podr�ku �ehoslova�ke, da na Konferenciju bude pozvana albanska vlada, kojoj je to bila prva me�unarodna konferencija na kojoj je u�estvovala posle oslobo�enja. Me�utim, kad je Albaniji dodeljena minimalna reparaciona kvota, Jugoslavija je izrazila spremnost da se u njenu korist odrekne �ak dela svoje ina�e ne ba� impozantne reparacione kvote. Suo�ena sa odlu�nim stavom Jugoslavije u odbrani albanskih interesa, Konferencija je na kraju priznala Albaniji status udru�ene dr�ave u ratu protiv hitlerovske Nema�ke i na osnovu toga pravo na reparacije. U takvim uslovima Albanija je finalnim aktom Konferencije dobila pravo na reparacije iz kategorije A (nema�ka imovina izvan teritorije Rajha) 0,05%, a iz kategorije B (nema�ka industrija i drugo) 0,35%. Istovremeno potpisom finalnog akta. Albanija je postala �lan organizacije za isporuku reparacija sa sedi�tem u Brislu. Sve poslove i tehni�ke mere u vezi sa preuzimanjem i otpremom reparacija iz Nema�ke u Albaniju primila je na sebe jugoslovenska vlada.

U stvari, Reparaciona komisija FNRJ obavljala je slede�e poslove za ra�un Albanije:

1. Slala je kopije izve�taja o pregledu preduze�a u Nema�koj albanskom poslanstvu u Beogradu, kako bi albanska Planska komisija na osnovu njih mogla da dostavlja svoje reparacione zahteve;

2. Demontirala nema�ku ma�insku opremu dodeljenu Albaniji;

3. Transportovala ma�ine do Rijeke, odnosno do Splita kopnenim putem, a odatle morskim putem za Albaniju. Transportne tro�kove kroz Austriju pla�ala je �vajcarskim francima;

4. Do 1. XI 1945. pregledala je 129 fabrika u 129 mesta, demontirala ma�ine iz 81 fabrike i od 4.777 tona reparacionog materijala dodeljenog Albaniji uspela da otpremi iz Nema�ke u Albaniju 313 vagona robe.^[8]

Ba� u vreme pristizanja u Albaniju reparacione opreme iz Nema�ke, Albanija je preduzimala odre�ene mere u cilju stabilizovanja relativno nesre�enih problema svoga tr�i�ta, na kome se ose�ao nedostatak mnogih roba, uklju�iv �ak i prehrambene proizvode. O tome je V. Stojni�, jugoslovenski predstavnik u Tirani 12. novembra 1945. obavestio Ministarstvo spoljnih poslova, isti�u�i da su Albanci osnovali "po ugledu na nas Importeks, koji bi pod dr�avnom kontrolom trebalo da preuzme monopol izvoza i uvoza prvenstveno u odnosu na Jugoslaviju", ali to ometaju, navodno, njegovi rukovodioci, crnoberzijanci i biv�i vlasnici privatnog kapitala "koji sabotiraju rad Importeksa i vi�e su orijentisani prema Italiji i tendiraju ka obnavljanju trgovinskih veza sa tom zemljom".^[9]

Po�etkom 1946. uo�ljiva su obostrana nastojanja, iako daleko vi�e albanska nego jugoslovenska za produbljenjem i pro�irenjem saradnje i odnosa. Jugoslavija je u to vreme ponovo intenzivirala zalaganja za prijem Albanije u Organizaciju ujedinjenih nacija,^[10] ali bez uspeha, jer su se SAD i Velika Britanija tome odlu�no suprotstavljale, kao i vi�e evropskih zemalja, me�u kojima i susedna Gr�ka.

Privredne prilike u Albaniji po�etkom 1946. bile su veoma nepovoljne, a to se odra�avalo i na op�te politi�ke prilike u zemlji.

Kao veran indikator nepovoljnih privrednih prilika mogu da poslu�e nov�ane prilike i javne finansije, �to je albansko dr�avno rukovodstvo htelo - ne htelo moralo da uva�i i da na osnovu toga preduzima odre�ene mere u me�unarodnim odnosima, �to je u datoj spoljno-politi�koj konstelaciji podrazumevalo pre svega mere u sferi privrednih i politi�kih odnosa sa Jugoslavijom. U stvari, kra�i osvrt na realizaciju albanskog bud�eta za 1945/46. i projektovani bud�et za 1946/47. veoma su ilustrativni.

Bud�et za 1945/46. predvi�ao je dr�avne rashode i prihode u iznosu od 1.016.220.000 albanskih franaka, a u lokalnim bud�etima 137.495.000 albanskih franaka, s tim �to je njihov glavni prihod predstavljala dotacija Ministarstva finansije (125.495.000 albanskih franaka).

Od predvi�enih rashoda u op�tedr�avnom bud�etu anga�ovano je 899.541.178,15 albanskih franaka, od �ega je do po�etka 1946. bilo ispla�eno 546.217.631 alb. franaka. Istovremeno je bilo razrezano prihoda 783.542.102 alb. franaka, a ostvareno 526.133.982 franaka pa je pokazani deficit iznosio 20.083.649 franaka "dok �e verovatni deficit iznositi, prema mi�ljenju odgovornih stru�njaka u jugoslovenskom poslanstvu u Tirani, 105.999.076,15 franaka, pod pretpostavkom da se isplate svi anga�ovani rashodi i naplate svi razrezani prihodi".

Uo�ljiv je podatak da je me�u bud�etskim rashodima za 1945/46. (899.541.178,15 franaka) za narodnu odbranu (tj. za vojsku) otpadalo 317.196.785 franaka i da je od li�nih i materijalnih izdataka dr�avne uprave (263,546.239 franaka) za narodnu odbranu jo� bilo anga�ovano 202.000.000 pa je stvarni izdatak za vojsku iznosio cca 520.000.000 franaka, tj. 57,77% svih anga�ovanih rashoda, dok je na finansiranje obnove i investicije otpadalo samo cca 13,88% svih rashoda.

Za bud�etsku godinu 1946/47. koja je trajala od 1. aprila 1946. do 31. marta 1947. bili su predvi�eni

Od predvi�enih rashoda trebalo je utro�iti

O�igledno je da je i u ovom bud�etu najzama�niji deo bio namenjen Ministarstvu Narodne odbrane, ali je procentualno u�e��e njegovog bud�etskog udela smanjeno u odnosu na prethodnu bud�etsku godinu sa 57,77% na 47,10% iako se pokazuje pove�anje u apsolutnim ciframa.

Razume se da je takav iznos izdataka za vojsku, na jednoj strani, i za obnovu i investicije, na drugoj strani, te�ko optere�ivao i ina�e nerazvijenu albansku privredu. Bilo je samo pitanje vremena dokle �e takvo stanje mo�i da se odr�i bez strane privredne i finansijske podr�ke i pomo�i.

Rashodi za investicije pove�ani su sa 13,88% na 20,59%.

Od rashoda predvi�enih za investicije i finansiranje obnove zemlje u iznosu od 233.792.500 franaka, najve�i iznosi otpadali su na Ministarstvo javnih radova, Ministarstvo narodne ekonomije i Ministarstvo poljoprivrede i �uma. Ovo zna�i da je na investicije u bud�etskoj 1946/47. godini trebalo da se utro�i 1/5 bud�eta.

Od prihoda predvi�enih u iznosu od 1.083,525.000 franaka otpada na

Prihodi po lokalnim bud�etima 206,084.500

Prema mi�ljenju stru�njaka jugoslovenskog poslanstva u Tirani "prihodi u ovogodi�njem bud�etu (re� je o bud�etu za 1946/47. N. G.) nisu realno procenjeni. I pored toga �to se ne mo�e �initi pore�enje sa pro�lom godinom, jer je ona bila specifi�na kao prva poratna godina, ipak se mo�e smatrati sigurnim da dr�avna dobra i dr�avna privredna preduze�a koja su pro�le godine dala svega 5,767.427 franaka sada ne�e mo�i dati predvi�enih 511,187.000 franaka (ovde je samo prihod od spoljne i unutarnje trgovine procenjen na 271,000.000 franaka, bez izgleda ikakvih realnih osnova za to)"

Bud�etski deficit od 258,625.800 franaka prema mi�ljenju tvoraca bud�eta za 1946/47. trebalo je smanjiti op�tom �tednjom u predvi�enim bud�etskim rashodima, a pokriti vanrednim prihodima (prihodima od prodaje Unrinih proizvoda i prihodima od novih poreza koji bi se uveli). Vrednost Unrine robe isporu�ene Albaniji do 31. marta 1946. iznosila je 316.574.825 franaka. Ako se, me�utim, od prihoda u bud�etu odbiju vanredni prihodi od 120.000.000 franaka, dobija se bud�etski deficit od oko 380,000.000 franaka i da �e "ukoliko ne bude postignuta velika u�teda u rashodima, u stvari izneti znatno vi�e. Ovde ni�ta ne mo�e izmeniti �injenica da �e on ipak biti pokriven vanrednim prihodom od Unrinih proizvoda, jer ovaj na�in pokri�a je potpuno privremen, nezavisno od toga �to ova upotreba vanrednog prihoda za pokri�e teku�ih bud�etskih rashoda samo po sebi predstavlja potpuno nezdravu pojavu. O�evidno je da �e ti izvori u budu�nosti biti dr�avna dobra i dr�avna privredna preduze�a, samo se postavlja pitanje da li �e razvijanje proizvodnih snaga Albanije biti takvo da omogu�i dr�avnim preduze�ima da svojim prihodima pokrivaju dr�avne rashode kojim �e biti odr�avani u visini predvi�enoj sada�njim bud�etom", istakli su stru�njaci iz jugoslovenskog poslanstva u Tirani.

U vezi s tim, postavilo se i pitanje stvaranja sredstava za osnivanje i funkcionisanje velikih preduze�a sa me�ovitim albansko-jugoslovenskim kapitalom, za �ta su se ve� po�etkom 1946. zalagali neki albanski privredni stru�njaci. Ta sredstva albanska vlada je mogla da stvori jedino inflacijom ili ih dobiti bez davanja protivvrednosti, odnosno na kredit koji bi se kasnije mogao pretvoriti u poklon, jer po�etkom 1946. nije bilo realnih mogu�nosti da Albanija u dogledno vreme vrati dobijena sredstva.

Izuzetno nepovoljan privredni polo�aj Albanije, a posebno njen finansijski polo�aj, mo�e lako da se uo�i ako se razmotri pitanje njenog platnog bilansa, naro�ito s osvrtom na predratno stanje. Re� je o tome da je albanski trgovinski bilans od 1926. do 1938. redovno pokazivao pasivni saldo od 10 do 20 miliona zlatnih albanskih franaka (prosek za sve godine od 1926. do 1938. iznosio je 14,588.786 zlatnih albanskih franaka, tj. oko 255.303.755 predratnih jugoslovenskih dinara). Ovoj svoti trebalo bi dodati sigurni pasivni saldo i iz vanrednih pozicija platnog bilansa, tako da je pasiva redovno bila ve�a od pokazane. Me�utim, pasivu albanskog platnog fonda od 1926. do 1938. redovno je pokrivala Italija.^[11]

Iako u izmenjenim dru�tveno-istorijskim okolnostima, albanske privredne prilike, uklju�iv i njene javne finansije, i dalje su bile u nepovoljnom stanju. Suma predvi�enog bud�etskog deficita za 1946/47. bila je jednaka sumi nov�anog opticaja. Taj nesklad Albanija nije mogla sama da re�i. Pou�ena predratnim iskustvom, iako njeno dr�avno rukovodstvo posle drugog svetskog rata to nikad nije javno isticalo, ona je re�enje svojih privrednih neda�a tra�ila na strani, osloncem na neku ja�u privredu, a sticajem niza �inilaca, prevashodno politi�ke i spoljno-politi�ke prirode, 1946. izbor je pao na Jugoslaviju i njenu privredu. Tom okolno��u, prema na�em mi�ljenju, trebalo bi razumeti albanska uporna nastojanja po�etkom 1946. da se uspostave �to bli�i privredni odnosi i saradnja sa jugoslovenskom privredom. Naravno, ostaje kao otvoreno pitanje da li je takav izazov, koliko privredni toliko i politi�ki, do�ao Jugoslaviji u pogodan �as. Pitanje bi se moglo postaviti i ovako: da li ga je trebalo prihvatiti ili otkloniti. U svakom slu�aju trebalo ga je pa�ljivo i svestrano razmotriti. Ali, u za sada dostupnoj arhivskoj dokumentaciji nema �ak ni indicija da je postupljeno na takav na�in. Me�utim, mo�e se s puno razloga pretpostaviti kao sasvim mogu�no da je J. Broz uz saglasnost Politbiroa CK KPJ (nije bitno voljnu ili nevoljnu) ocenio da je nastala realna istorijska �ansa da se prakti�nim privrednim merama Albanija inkorporira u jugoslovenski privredni sistem, �to je trebalo da predstavlja prvi korak u realizaciji njemu ina�e bliske balkanske komunisti�ke federativne dr�avne zajednice. Ipak, detaljnije razmatranje ovog problema zahtevalo bi �ire elaboriranje a to bi prevazi�lo okvire ovog priloga. Umesto toga, istaknu�emo da je J. �er�a, novi jugoslovenski poslanik u Tirani po�etkom 1946. pomno pratio i registrovao najzna�ajnije albanske akcije i mere u cilju zbli�avanja i povezivanja sa Jugoslavijom. Tako je �er�a 25. februara 1946. obavestio li�no J. Broza, predsednika Savezne vlade da su E. Hod�a i K. D�od�e "... bez pitanja istakli odlu�nu volju da sa nama prodube saradnju na svim poljima do najve�e mogu�nosti."^[12] Ovom prilikom, �er�a se nije upu�tao u bilo kakva razmatranja o uzrocima i povodu navedene izjave albanskih partijskih i dr�avnih rukovodilaca, ali je ipak po�urio da 4. marta 1946. obavesti Ministarstvo spoljnih poslova o bugarskom reagovanju na eventualno zbli�avanje Jugoslavije i Albanije i to na osnovu navodno ovakve izjave bugarskog otpravnika poslova u Tirani generalnom sekretaru albanskog Ministarstva spoljnih poslova: "... Potrebno je da se Bugarska i Albanija zbli�e, jer im sa dve strane preti opasnost od strane Gr�ke u obliku njenih revandikacija i od strane Jugoslavije koja pod svojom komandom dr�i znatan broj Bugara i Albanaca."^[13]

Te�ko je proveriti verodostojnost navedene izjave bugarskog otpravnika poslova u Tirani, ali je sasvim izvesno da je Bugarska pomno pratila sva zbivanja iz jugoslovensko-albanskih odnosa. �to se pak ti�e najavljene spremnosti E. Hod�e i K. D�od�ea za razvijanje svestrane saradnje sa Jugoslavijom, ona je, najverovatnije, bila motivisana sa vi�e �inilaca, me�u kojima bi prema na�em mi�ljenju, trebalo uva�iti, pa makar i na hipoteti�an na�in slede�e: 1. Tra�enje izlaza iz tada�njeg veoma te�kog ekonomskog i politi�kog stanja u Albaniji; 2. Poku�aj licitiranja vlastitih interesa i potreba uz prisustvo neiskazanog gesla ko da vi�e; 3. Utvr�ivanje jugoslovenskog stava, spremnosti i raspolo�enja za saradnju uo�i pripremanja posete Beogradu, a osobito sa prividno potisnutim revandikacijama na Kosovo i Metohiju i 4. Albansko kolebanje u odabiranju oslonca za realizaciju odre�enih interesa, po�ev od orijentacije na Jugoslaviju, Sovjetski Savez i Bugarsku do povremeno manifestovanih, iako slabih i ne tako lako prepoznatljivih proitalijanskih i drugih prozapadnih spoljnopoliti�kih izjava i orijentacija.

Kolebljivost albanske spoljnopoliti�ke orijentacije, uo�io je na razlo�an na�in M. �ukovi� (verovatno predstavnik CK KPJ u Tirani) i o tome 15. aprila 1946. ovako obavestio M. �ilasa: "... oni (tj. albanski rukovodioci - N. G.) poku�avaju da se oslone na nekog tre�eg. To je slu�aj sa Bugarskom, pa i Sovjetskim Savezom. Ali otkad je Dimitrov pre mesec i po dana rekao predstavnicima albanske omladine da se treba �vrsto dr�ati Jugoslavije, prestalo se s tim ra�unati, no ipak s vremena na vreme pojave se neki hvalospevi o bugarskoj demokratiji, njenom u�e��u u borbi protiv fa�izma".^[14]

Velik zna�aj, a najverovatnije i presudan, u razvitku ukupnih jugoslovensko-albanskih odnosa u periodu od 1945. do 1948. imala je poseta E. Hod�e Jugoslaviji od 23. juna do 2. jula 1046. U vi�e susreta E. Hod�e i J. Broza, kao i grupe njihovih saradnika me�u kojima su bili albanski ministar privrede Nako Spiru i odgovaraju�i jugoslovenski privredni rukovodioci - Boris Kidri�, predsednik Privrednog saveta i Nikola Petrovi�, ministar spoljne trgovine, svestrano su razmotreni jugoslovensko-albanski odnosi.

Pored saglasnosti da se sklopi ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomo�i izme�u Jugoslavije i Albanije, Zajedni�kim saop�tenjem se isti�e da je do�lo "... do pune saglasnosti u pogledu ekonomske saradnje izme�u obe zemlje, koja je neophodna u prvom redu radi obnove onoga �to je opusto�eno ratom i radi o�ivljavanja privrede". Na kraju, vredi navesti zavr�nu re�enicu Zajedni�kog saop�tenja: "Me�usobno razumevanje i saglasnost o svim pitanjima (podvukao N. G.), koja su bila predmet razgovora, pokazali su ne samo puno me�usobno poverenje ve� i shvatanje istovetnosti interesa obeju zemalja".^[15]

Samo sedam dana nakon Hod�ine posete Jugoslaviji, tj. 9. jula 1946. u Tirani je potpisan Ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomo�i izme�u Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Albanije u �ijoj je preambuli, izme�u ostalog, re�eno da dve strane sve�ano potvr�uju "svoje nerazru�ivo prijateljstvo i �elju za kulturnom i ekonomskom saradnjom", �to je jo� izri�itije ovako istaknuto �l. 5. Ugovora: "Visoke strane ugovornice re�ava�e same, na bazi najiskrenijeg prijateljstva, sva me�usobna pitanja. Ekonomske (podvukao N. G.), kulturne i druge veze izme�u obeju zemalja ostvariva�e se posebnim sporazumima".^[16]

Prilikom potpisivanja Ugovora, E. Hod�a je izjavio da Ugovor "... Predstavlja za albanski narod garanciju bezbednosti i obnove na�e zemlje, i mnogo �e doprineti pravilnom i brzom razvoju prijateljske saradnje izme�u Albanije i nove Jugoslavije"^[17]

Ugovor je nesumnjivo zna�ajan dokumenat u jugoslovensko-albanskim odnosima 1945-1948, iako je on predstavljao realizaciju dogovora postignutih u vreme Hod�ine posete Jugoslaviji. O navedenoj poseti u Ugovoru u na�oj nauci jo� nema celovitijeg rada i ocene.

Uo�ljivo je da se u Zajedni�kom saop�tenju i Ugovoru samo na�elno govori o potrebi i celishodnosti svestrane saradnje Jugoslavije i Albanije i da se nigde �ak ni u vidu aluzije ne spominju Kosovo i Metohija. Me�utim, nama se �ini da je u razgovorima Broz - Hod�a ipak bilo re�i o Kosovu i Metohiji, iako je neizvesno da li je Hod�a, mo�da, takav razgovor shvatio, uz pre�utan pristanak J. Broza, kao conditio sine qua non za razmatranje problematike ukupne jugoslovensko-albanske saradnje. Ima razloga za pretpostavku da je jugoslovenska strana bila iznena�ena pokretanjem pitanja Kosova i Metohije, �to zaklju�ujemo na osnovu ovakvog obave�tenja koje je J. �er�a, poslanik FNRJ u Tirani 6. jula 1946, (dakle �etiri dana posle Hod�ine posete Jugoslaviji) uputio li�no J. Brozu: "Interesovao sam se neprimetno koji je bio neposredan povod koji je doveo E. Hod�u do toga da pokrene pitanje Kosmeta. Saznao sam slede�e: Albanski poslanik u Moskvi javio je nakon Mar�alove posete Moskvi (re� je o poseti J. Broza Moskvi od 27. maja do 10. juna 1946. - N. �.) da je Staljin savetovao Mar�alu da raspravlja to pitanje sa Albancima. Staljin, navodno, ranije nije znao ni�ta o tom pitanju. Toliko radi informacije".^[18]

Prema tome, �er�ino obave�tenje je utoliko interesantnije �to ukazuje na sovjetski faktor u jugoslovensko-albanskim odnosima, �iji �e zna�aj postajati sve ve�i u narednim zbivanjima do kraja 1946. i tokom 1947. i 1948.

Problem Kosova i Metohije u jugoslovensko-albanskim odnosima 1945-1948. dotakao je od jugoslovenskih istori�ara samo B. Petranovi�, iznose�i da u Hod�inoj pa�kvili "Titoisti" (Tirana, 1982.) ima "... niz neistina o razgovorima koje je vodio u Beogradu..." i zatim dodaje: "U pomenutom falsifikovanju istorije jugoslovensko-albanskih odnosa Enver Hod�a pokre�e pitanje Kosova i Metohije kao primer gde KPJ nije dosledno primenila pravo na samoopredeljenje albanske manjine, nasuprot hrvatskom i slovena�kom stanovni�tvu u Istri i Slovena�kom primorju, isti�u�i tendenciozno da mu je Tito 1946. rekao da bi se to moglo sprovesti samo u jednoj novoj konstelaciji unutarnjih i me�unarodnih prilika".^[19]

Nesumnjivo je da se u navedenom Petranovi�evom osvrtu ne mo�e ni�ta prigovoriti. Ipak, mo�e se konstatovati da je �teta �to u do sada dostupnim izvorima jugoslovenske provenijencije nema ne samo zapisnika ili zabele�ke o razgovorima Broz - Hod�a (23. VI - 2. VII 1946.) nego ni bilo kakvih drugih odre�enijih podataka o njima. Tako je audiatur et altera pars, bez �ega je te�ko utvrditi pravu i potpunu istinu, za sada neostvarljivo.

No, bez obzira na sve to, od navedenih jugoslovensko-albanskih razgovora i potpisivanja Ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomo�i izme�u Jugoslavije i Albanije do kraja 1946., usledila je prava serija jugoslovensko-albanskih ugovora o regulisanju najraznovrsnijih oblika privredne saradnje i to:

1. Ugovor o ekonomskoj saradnji izme�u NR Albanije i FNRJ (1. jula 1946, Beograd);

2. Sporazum o trgovinskim razmenama i pla�anjima izme�u FNRJ i NR Albanije (1. jula 1946, Beograd);

3. Sporazum o kreditu koji Vlada FNRJ odobrava Vladi NR Albanije (1. jula 1946, Beograd);

4. Protokol o davanju kredita u dolarima (3. oktobra 1946, Beograd);

5. Protokol o stupanju na snagu ugovora albansko-jugoslovenskog dru�tva za uvoz i izvoz (3. oktobra 1946, Beograd);

6. Protokol o ustupanju dolarskih potra�ivanja Dr�avne banke Albanije Narodnoj banci FNRJ (3. oktobra 1946);

7. Ugovor o uskla�ivanju ekonomskih planova o carinskoj uniji i izjedna�enju valute izme�u Vlade NR Albanije i Vlade FNRJ (27. novembra 1946, Beograd);

8. Protokol koji sa�injava sastavni deo Ugovora o koordinaciji privrednih planova o carinskoj uniji i paritetu izme�u Vlade NR Albanije i Vlade FNRJ (27. novembra 1946, Beograd);

9. Ugovor o obrazovanju Albansko-jugoslovenskog dru�tva za izgradnju i eksploataciju �eleznica, sklopljen izme�u Vlade FNRJ i Vlade NR Albanije (28. novembra 1946, Beograd);

10. Protokol o izgradnji �elezni�kih pruga (28. novembra 1946, Beograd);

11. Ugovor o obrazovanju Albansko-jugoslovenskog dru�tva za istra�ivanje i eksploataciju nafte sklopljen izme�u Vlade NR Albanije i Vlade FNRJ (28. novembra 1946);

12. Protokol o izgradnji rafinerije nafte u Kucevi (28. novembra 1946. Beograd)

13. Protokol o izgradnji hidrocentrale u Kucovi (28. novembra 1946. Beograd);

14. Ugovor o osnivanju jednog Albansko-jugoslovenskog dru�tva za istra�ivanje i eksploataciju ruda, sklopljen izme�u Vlade FNRJ i Vlade Albanije (28. novembra 1946, Beograd);

15. Ugovor o osnivanju Albansko-jugoslovenskog dru�tva za elektrifikaciju, sklopljen izme�u Vlade NR Albanije i Vlade FNRJ (28. novembra 1946, Beograd);

16. Protokol o izgradnji elektri�ne centrale u Tirani (28. novembra 1946, Beograd);

17. Ugovor o osnivanju Albansko-jugoslovenskog dru�tva za uvoz i izvoz, sklopljen izme�u Vlade NR Albanije i Vlade FNRJ (28. novembra 1946, Beograd);

18. Ugovor o osnivanju Albansko-jugoslovenske banke (28. novembra 1946, Beograd);

19. Protokol o upla�ivanju osnovnih kapitala (28. novembra 1946, Beograd) i

20. Protokol o personalu (28. novembra 1946, Beograd).^[20]

Me�u navedenim ugovorima kojima su regulisani privredni odnosi i saradnja izme�u Jugoslavije i Albanije isti�u se po svom zna�aju, privrednim i politi�kim posledicama Ugovor o ekonomskoj saradnji izme�u NR Albanije i FNRJ (1. jula 1946) i Ugovor o uskla�ivanju ekonomskih planova o carinskoj uniji i izjedna�enju valute izme�u Vlade NR Albanije i FNRJ (28. novembra 1946).

Sporazumom o ekonomskoj saradnji te�ilo se, prema �l. 1, obnavljanju i pove�anju proizvodnih mogu�nosti NR Albanije i produbljavanju ekonomske saradnje izme�u FNRJ i NR Albanije, �to je trebalo da se ostvari osnivanjem me�ovitih jugoslovensko-albanskih akcionarskih dru�tava; Dru�tva za izgradnju i eksploataciju �eleznica, Dru�tva za va�enje i preradu nafte; Dru�tva za istra�ivanje rudnika i za eksploataciju i preradu ruda; Dru�tva za elektrifikaciju; Dru�tva za pomorsku plovidbu; Trgovinskog dru�tva za uvoz i izvoz i Jugoslovensko-albanske banke).

Vlada FNRJ obavezala se da NR Albaniji pru�i tehni�ku pomo� u prehrambenoj i tekstilnoj industriji, u industriji za preradu metala i gra�evinskog materijala, kao i u poljoprivredi, tako �to �e upu�ivati jugoslovenske stru�njake u Albaniju, pru�ati tehni�ke informacije, razra�ivati projekte i drugu dokumentaciju i uputstva, kao i obu�avati u Jugoslaviji albanske stru�njake i upoznavati te stru�njake s radom i funkcionisanjem nau�no-tehni�kih preduze�a i ustanova u Jugoslaviji".

�l. 4 Sporazuma odre�eno je da me�ovita jugoslovensko-albanska dru�tva budu organizovana na paritetnom principu, a "udeo zainteresovanih strana u kapitalu akcionara bi�e podjednak".

Albanska strana trebalo je, prema �l. 5 Sporazuma, da unese kao svoj udeo u navedena dru�tva "odre�ena postoje�a preduze�a i preduze�a u izgradnji, pravo eksploatacije rudnih nalazi�ta", zatim da izda u zakup u potrebnoj meri delove zemlji�ta, �ume, razne gra�evine i neophodne instalacije "kako bi se postigli ciljevi jugoslovensko-albanskih dru�tava". Jugoslovenska strana trebalo je da unese u navedena dru�tva kao svoj udeo sredstva u instalacijama, materijalu i neophodan iznos.

Sporazum o ekonomskoj saradnji trebalo je da ostane na snazi 30 godina od dana potpisa, a zatim jo� slede�ih pet godina "i to �e se ponavljati sve dok jedna strana, godinu dana pre isteka tog teku�eg petogodi�njeg roka, ne saop�ti pismeno svoju nameru da prekine njegovo dejstvo".

Istog dana kad je potpisan Sporazum, potpisani su i Sporazum o robnoj razmeni i pla�anju i Sporazum o kreditu koji Vlada FNRJ odobrava Vladi NR Albanije (iznos 1,200.000 dolara, kamata 3%, carenza 18 meseci, otplatni rok 5 godina). Ovi Sporazumi bili su prakti�na primena �l. 3 Sporazuma o ekonomskoj saradnji, prema kome se Jugoslavija obavezala da Albaniji odobri kredit "za nabavku ma�ina i alata u cilju dovr�enja i izgradnje njene industrije za proizvodnju robe �iroke potro�nje".^[21]

Sporazum o ekonomskoj saradnji Jugoslavije i Albanije pretpostavljao je niz obostranih mera u cilju njegove realizacije. Sa jugoslovenske strane u tom pravcu bilo je veoma anga�ovano Trgovinsko izaslanstvo u Tirani, koje je krajem oktobra 1946. posebnim izve�tajem �iji je autor bio H. Havli�ek, trgovinski izaslanik, obavestilo A. Hebranga, predsednika Planske komisije FNRJ o aktuelnim problemima ekonomske saradnje sa Albanijom.

Prema Havli�ekovom mi�ljenju, poja�anje ekonomske saradnje izme�u Albanije i Jugoslavije sa ciljem razvijanja albanske privrede i njenog �to u�eg povezivanja sa privredom Jugoslavije u jednu ekonomsku celinu iziskuje re�enje slede�ih, momentalno najva�nijih pitanja:

1. Plansko razvijanje albanske poljoprivrede;

2. O�ivotvorenje Sporazuma o osnivanju zajedni�kih preduze�a, velike rudarske, saobra�ajne, regulacione i finansijske radove;

3. Davanje kredita za nabavku postrojenja lake industrije i

4. Pomo� u savetnicima-organizatorima za pojedine sektore albanske privrede.

1. Poljoprivreda. - Razvoju albanske poljoprivrede, prema Havli�ekovom mi�ljenju, trebalo bi posvetiti najve�u pa�nju. Poljoprivredom se bavi 80% albanskog stanovni�tva, a radom na njenom unapre�enju mobilisale bi se naj�ire mase stanovni�tva.

Albanija ima tri va�na prirodna faktora za razvoj poljoprivrede:

a) obilje obradivog zemlji�ta dobrog kvaliteta, koje velikim delom su le�i jo� neiskori��eno ili se primitivno iskori��uje (kukuruzi�ta, pa�njaci, �ikare itd.). Neplodnog tla ima relativno malo,

b) Subtropsku (mediteransku) klinu u ve�em delu zemlje, a u ostalom delu umereno-kontinentalnu.

c) izobilje �ive, teku�e vode, �to omogu�ava natapanje zemlji�ta.

Na osnovu toga u Albaniji se mogu razvijati na velikim povr�inama kulture raznog industrijskog i subtropskog bilja od velike ekonomske vrednosti, kao na primer pamuk, ri�a, duvan, uljarice (sesam, ricinus) masline, ju�no vo�e, vinova loza itd.

Razvitak i unapre�enje albanske poljoprivrede trebalo bi podsta�i u prvom redu pove�anjem kultivisanja bilja potrebnog jugoslovenskoj privredi kao va�ne industrijske sirovine (pamuk, uljarice, itd.) ili onog bilja �iji se plodovi tro�e, a u Jugoslaviji se ne proizvode u Ve�im koli�inama. "Na taj na�in bi se pove�ala na�a trgovinska razmena s Albanijom, smatrao je Havli�ek, i ona bi se jo� u�e povezala s Jugoslavijom, u jednu stabilnu ekonomsku celinu trajnijeg karaktera".

Pove�anjem setve industrijskog i drugog bilja, koje je rentabilnije od tradicionalnih setvenih kultura, postiglo bi se ekonomsko blagostanje stanovni�tva i osetno pove�ao albanski nacionalni dohodak i to mnogo br�e nego forsiranjem razvitka rudarstva, za �to su potrebne prethodne velike i vi�egodi�nje investicije.

Radi unapre�enja albanske poljoprivrede potrebno je:

a) sporazumno utvrditi za poljoprivredu 1946/47 pove�anje setvenih povr�ina izvesnih industrijskih biljki, u prvom redu pamuka, na bazi kontrahiranja setvene povr�ina, utvr�enja otkupnih cena i uslova preuzimanja priroda s tim da albansko Ministarstvo poljoprivrede intezivira propagandu za setvu i kontrahiranje sa zemljoradnicima;

b) pomo� u semenu, sredstvima obrade i stru�njacima za organizaciju kontrahiranja, obrade, stru�nog savetovanja poljoprivrednika i organa vlasti.

2. Osnivanje me�ovitih preduze�a. - Od ostvarivanja Sporazuma o osnivanju vi�e me�ovitih albansko-jugoslovenskih dru�tava, u Albaniji se o�ekivalo znatno o�ivljavanje privredne delatnosti.

Me�utim prema Havli�ekovom mi�ljenju, postoje izvesna pitanja u vezi sa osnivanjem tih dru�tava koja treba prethodno re�iti, a u prvom redu pitanja finansijske prirode, i to:

a) kursa izme�u dinara i franka za investicije u me�ovita preduze�a,

b) na�ina finansiranja radova u uplate kapitala od strane Albanije.

Pitanje kursa dinar-franak ranije je razmotreno i tom prilikom konstatovano "da se sada�nji kurs za nerobna pla�anja ne mo�e primeniti za investicije kapitala i finansijske delatnosti me�ovitih preduze�a. O tome sam obavestio, isti�e Havli�ek, Naka Spira (predsednik Privrednog saveta NR Albanije - N. G.) s tim da �e to pitanje, kao i op�te pitanja finansijskih prilika u Albaniji, biti predmet predstoje�ih razgovora s njim u Beogradu" (Havli�ek ima u vidu razgovore ve� predvi�ene krajem novembra 1946. u Beogradu).

S obzirom na nepovoljne finansijske prilike u Albaniji, Havli�ek je smatrao da bi trebalo �to pre razmotriti kako �e Albanija uspeti da uplati deo kapitala u me�ovita preduze�a, jer za svako od pet sporazumom predvi�enih me�ovitih dru�tava, ali jo� neosnovanih, predvi�en je kapital po 4 miliona franaka, ukupno 20 miliona franaka. "Ako bi se jugoslovenski deo kapitala uplatio transferom robe, s tim da bi Albanija imala da uplati 20 miliona franaka u gotovom novcu, onda bi to, pri sada�njem opticaju (manje od 60 miliona franaka) zna�ilo da bi Albanija trebala gotovo 2/5 svog opticaja samo za tu uplatu kapitala. Ali, i uplata mnogo manje svote od ove predstavlja�e znatne pote�ko�e, s obzirom na to da dr�avna blagajna raspola�e svega sa 5 do 10 miliona franaka gotovine, jedva dovoljno za redovne bud�etske rashode. Pri takvom finansijskom stanju je te�ko re�i kako bi Albanija mogla u�estvovati u samom finansiranju radova tih dru�tava"... "Pri sada�njem stanju raspolo�ive gotovine u dr�avnoj banci izgleda mi nemogu�e da se obave neke ve�e isplate, makar i na ra�un transfera jugoslovenskog kapitala bez pove�anja nov�anog opticaja, a to bi moralo da se strogo kontroli�e da ne bi izazvalo druge �tetne posledice."

Havli�ek je nesumnjivo bio dobro upu�en u albanske privredne prilike. Zalagao se da me�ovita dru�tva �to pre otpo�nu da rade i to, za po�etak, sa ovakvim programom:

a) �eleznice: izgradnja severne pruge i dovr�enje pruge Dra� - Elbasan,

b) elektrifikacija: podizanje manjih hidrocentrala na reci Mali, Valboni, kod Tirane i na Bogovi (Berat - Selenica),

c) rudarstvo: istra�iva�ki radovi po celoj Albaniji,

d) nafta: pove�anje i bolje kori��enje otvorenih izvora i dalji istra�iva�ki radovi: "Napominjem da mi je ministar Nako Spiro izjavio da ne smatra neo

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | Prevodi | O Albaniji | Bibliografija | Linkovi
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt