Projekat Rastko Skadar: Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji

Margarita Pe�evska

Polo�aj makedonske manjine u Albaniji

Izvor: "Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa me�unarodnog nau�nog skupa odr�anog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine

Do prodora Turaka na Balkanu u Albaniji su se nalazile slovenske kolonije. Tako su mnoge teritorije bile naseljene Slovenima. Srednje i ju�ne oblasti bile su pod duhovnom vla��u Ohridske arhiepiskopije. U�enici �irila i Metodija, Kliment i Naum na ovoj teritoriji su �irili slovensko pismo. Klimentov u�enik, Marko, bio je episkop u Devolu. U Glavnici blizu Valone, Kliment je imao svoje dvorce. Tamo su prona�ene kamene kolone sa natpisima o pokr�tavanju stanovni�tva.

Kada su do�li Turci na Balkan, Albanci su se sa njima udru�ili. Oni su plja�kali sela u kojima su �iveli Sloveni. Na udaru su bile oblasti oko gornjeg toka reke �kumbe i reke Devol. Tako je stradala oblast Opora u blizini Kor�e gde je �ivelo mnogobrojno slovensko stanovni�tvo. Ali Pa�a Janinski kad se odelio od turske vlasti pot�inio je i Zapadnu Makedoniju. Tada su Albanci prodrli do obale Ohridskog jezera i manastira Sveti Naum.

Kasnije slovensko stanovni�tvo se iseljavalo i znatno se smanjilo zbog pritiska D�eladina i Aslana bega. I pored toga ono je bilo ve�inski narod u mestima: Bulgarec, Senica, Bradvica, Rmbec, Sovjani i Kor�a. U Kor�i je u 1888. godine bila jedna �kola sa 40 �aka koji su u�ili na makedonskom jeziku. No, ova je �kola kasnije bila zabranjena od Kor�anskog patrijar�ijskog vladike.^[1]

Mustafa pa�a �kodrinski je u XIX veku prodro do reke Vardara. No, kasnije su Turci uspeli da odbiju napade Albanaca i da ih proteraju sa ove teritorije. I pored toga Albanci su vr�ili stalne napade u Zapadnoj Makedoniji. To je prinudilo makedonsko stanovni�tvo da se iseljava iz ovih krajeva.^[2]

Podatke o broju makedonskog stanovni�tva u Albaniji izneo je u svom izve�taju iz 1897. godine engleski vice konzul u Bitolju Blunt. On je ovo stanovni�tvo podelio u tri kategorije i to: Makedonci-pravoslavni; Me�ani Makedonci i Makedonci-muslimani. Ovo je stanovni�tvo �ivelo u oblastima: Storava, Golo Brdo, Kor�ansko, Bili�ta i Barbotsko.^[3]

U nahiji Bili�ta Blunt spominje slede�a mesta:

U Kor�anskoj kazi spominju se slede�a sela:

Golo Brdo:

U 1900. godini Basil K'n�ov daje podatke stanovni�tva u oblasti Golo Brdo i Gornji Debar. U ovim oblastima bilo je makedonaca u mestima:

U Prespanskom regionu makedonsko stanovni�tvo je �ivelo prema V. K'n�ovu u mestima:

Region Kore�ta po K'n�ovu bio je naseljen makedonskim stanovni�tvom i to u selu Vrbnik 600 Makedonaca i u selu Kape�nica 150 Makedonaca. Makedonaca je bilo i u Stavravskoj kazi i to u selima: Cerevnik, Pla�e, Tu�enica, Aljarut i u gradu Podgradec.^[5] Ra�una se da je u ju�noj albanskoj koloniji i izme�u mesta Vodice i Leskovik bilo 218 ku�a nastanjenih Makedoncima.

Severno od Gornjeg Debra i dolinom Gornjeg Drima a Ne�kopeji desnom obalom Drima do mesta gde se spajaju Crni i Beli Drim ima naselja naseljenih Makedoncima. U oblasti Malesiji �ive Makedonci u selima Trapka, Arbeli, Mo�ica, Topoljani, Kova�i�ta, Ko�ari, Blaca, Kr�i�te, Blato, Sopotvi�i�ta, Vini�ta i u gradu Pe�kopeja koji se sada zove Dibar. Na obali reke Evzem ima Makedonaca u selima �ijak i Jagodino. Grad Berad nekad se zvao Belgrad i spominje se u makedonskoj pesmi "Biljana platno bele�e" kao vinari belo gragani koji su bili makedonskog porekla.^[6] Makedonaca ima i u ve�im gradovoma, pre svega u Tirani gde se nalazi i jedan makedonski kvart.

Italijanski novinar Demetri Delifer smatra da u gradu �irokastra �ivi nekoliko hiljada Makedonaca.^[7] Znanstvenik Trnjegorski daje podatke o broju makedonskog stanovni�tva u Albaniji on u svom delu "Jugoslovenske manjine u susednim zemljama" smatra da u rejonu Golo Brdo ima 20.000 Makedonaca, Gorija 20.000, i Mala Prespa 4.000 do 5.000. Tu nije pomenuto makedonsko stanovni�tvo u Ohridsko-stru�kom regionu i u Pogradcu.^[8]

Granice izme�u Jugoslavije i Albanije postavljene su na Londonskoj konferenciji odr�anoj avgusta 1913. godine. Prvo je podvu�ena na geografskoj karti a zatim je trebalo na licu mesta da se utvrdi grani�na linija. Velike sile: Francuska, Nema�ka, Velika Britanija, Austrougarska, Carska Rusija i Italija su se slo�ile da se oformi me�unarodna komisija koja �e na licu mesta utvrditi ju�nu granicu Albanije. Komisija nije mogla da se odlu�i gde da u�u teritorije biv�e Kor�anske kaze do Ohridskog jezera. Me�utim, Londonskim protokolom koji je usvojen kasnije odlu�eno je da ova teritorija zajedno sa manastirom Sveti Naum pripadne Albaniji.

Kasnije austrijski ministar za spoljne poslove Leopold Bertlod je pripremio plan u kome manastir Sveti Naum se na�ao malo izvan albanske teritorije.^[9]

Po zavr�etku prvog svetskog rata, Albanija je tra�ila da se re�e granice sa Kraljevinom SHS, tj. manastir Sveti Naum da se da Albaniji kao �to je bilo re�eno Londonskim protokolom 1913. godine.

Velike sile su formirale komisiju koja je trebala da utvrdi gde da prolazi grani�na linija. Ona je tra�ila od obe strane dokumente uz pomo� kojih bi se dokazalo vlasni�tvo nad ovom teritorijom. Jugoslovenska vlada se pozavla na Londonsku konferenciju kada je ruski car Nikola II zatra�io da manastir Sveti Naum bude vlasni�tvo kraljevine Srbije. Jugoslovenska vlada nije imala mogu�nosti da se snabde ovim dokumentom jer nije imala uspostavljene diplomatske odnose sa novom socijalisti�kom vladom u Sovjetskoj Rusiji. Isto tako, ni albanska vlada nije mogla nabaviti dokumente kojim bi dokazala vlasni�tvo nad ovom teritorijom.

Na konferenciji ambasadora u Londonu bilo je re�eno da manastir Sveti Naum u�e u sastav Albanije. Jugoslovenska vlada se suprotstavila i ulo�ila protest do vlada velikih sila. Bilo je re�eno da ovaj spor bude postavljen pred Me�unarodni sud u Hagu. Sud u Hagu je doneo odluku da se ovaj spor re�i pred Dru�tvom naroda.

Aprila 1925. godine francuski ministar spoljnih poslova je predlo�io da manastir Sveti Naum u�e u sastav kraljevstva SHS. Na ra�un toga mesta Konjsko, Piskupea i jo� 20 sela u Debarskom okrugu u�u u sastav Albanije. Tako je manastir Sveti Naum u�ao u sastav kraljevine SHS.^[10]

Pitanje granica izme�u Gr�ke i Albanije re�eno je Protokolom iz 1913. godine usvojenim na konferenciji u Firenci. Bilo je re�eno da ju�ni deo gde �ivi ve�ina gr�kog i makedonskog stanovni�tva u�u u sastav Albanije. Me�utim, stanovni�tvo tog dela se pobunilo, pa je do�lo do novog sastanka izme�u velikih sila na ostrvu Krf. Tamo je done�en Krfski protokol potpisan maja 1914. godine. Prema njemu Grci iz ovog dela Albanije su dobili pravo na slobodnu veroispovest i otvaranje �kola na maternjem jeziku. 1923. godine do�lo je do nove korekcije na granici izme�u Gr�ke i Albanije. Prema ovom dogovoru oblasti Gorica i Prespa bile su date Albaniji. Mesta Vernih, Zagradec, Vidova, Kape�nica, Dolna Gorica, Gorna Gorica, Tumanec, Cerje, �ulen, Pustec, Leska i Zrnovsko u�li u sastav albanske dr�ave. U njima ve�ina stanovni�tva je bila makedonskog porekla.^[11] Na Balkanu nemogu�e je izolovati bilo koje podru�je i tretirati ga kao etni�ki �isto u smislu da je oduvek bilo naselje no samo jednom skupinom. Javnost malo zna o polo�aju makedonske nacionalne manjine u Albaniji. Ova manjina �ivi izolirano pa nema uop�te informacija o njenom polo�aju. Albanija ne objavljuje podatke o broju i polo�aju Makedonaca koji �ive na njenoj teritoriji. Ona zabranjuje kontakte sa njihovim ro�acima i saradnicima u Makedoniji.

Polo�aj makedonskog naroda koji kao manjina �ivi u Albaniji mo�e se podeliti u nekoliko faza.

U prvoj fazi koja obuhvata period od stvaranja albanske dr�ave do kraja drugog svetskog rata, uop�te nije priznato pravo Makedonaca. U ovom periodu vr�ena je asimilacija i bilo je zabranjeno da se govori na makedonskom jeziku. U �kolama se u�ilo na albanskom jeziku.^[12]

Po zavr�etku Drugog svetskog rata u periodu od 1944-1948. godine kada je Albanija imala dobre odnose sa FNRJ, bila je priznata makedonska manjina. Tada su bile otvarane �kole gde se u�ilo na makedonskom jeziku. Bilo je dozvoljeno da na�a zemlja po�alje u Albaniju svoje u�itelje. Jedan od njih je u�itelj Tode Jovanovski koji je bio rukovodilac u makedonskim �kolama u rejonu Prespa od 1945-1948. godine. On tvrdi da je bilo makedonskih �kola u selima: Gorna i Dolna Gorica, Tumanec, �ulin, Pustec, Leska i Zrnovsko. Tako �etvrtog razreda predavalo se na makedonskom jezinu, a samo u �etvrtom razredu predavalo se po dva �asa iz albanskog jezika.^[13]

Po Rezoluciji Informbiroa, Makedonci u Albaniji su izgubili kulturnu autonomiju. U�itelji su bili prognati. U nekim selima i po 1948. godine �kole na makedonskom jeziku su produ�ile sa radom. Me�utim manjinama su bila oduzeta sva prava. Deo Makedonaca je bio maltretiran i progla�avan za �pijune i saradnike Jugoslavije. Posebno su bili zapostavljeni Makedonci muslimani koji su podlo�eni intenzivnom procesu albanizacije. Bila su im promenjena imena i prezimena i bili su prinu�eni da poha�aju albanske �kole.

Albanija priznaje da postoji makedonska manjina no njen broj je znatno smanjen. Enver Hod�a u jednoj izjavi ka�e da Makedonaca u Albaniji ima koliko jedna ve�a zadruga. U nekim �kolama u I i II razredu se u�i na makedonskom jeziku. No tih mesta je veoma malo. Zna se da u selu Pustec ima �kola na makedonskom jeziku i albanska vlada je dozvolila Makedonskoj delegaciji na �elu sa Blagojem Popovim da poseti ovo selo. Posle ugu�enja gra�anskog rata u Gr�koj veliki broj Makedonaca se na�ao u logorima �irom Albanije. Veliki broj se nalazio u logoru u selu Vilen. Oni su koristili svoje pravo i podnosili svoje molbe o pomilovanju. Kad bi pro�ao vremenski rok od 30 dana, oni �ije su bile molbe odbijene streljani su, a oni koji su bili pomilovani prebacivani su u druge logore u Albaniji.

Celokupno rukovodstvo makedonske organizacije Narodno oslobodila�ka fronta na�lo se u logoru Bureli u Albaniji. Oni su bili podlo�ni istrazi. Me�u njima su se nalazili Paskal Mitrevski, Pavle Rakovski, Min�o Fotev, Lambro �olakov, Hristo Kolencov, Trifun Hadijanev, Lazar Poplazarov, Uranija Pirovska, Evdokija Nikolova, Vera i Temistoklo Ziovski.^[14]

U noti koju je poslalo Ministarstvo spoljnih poslova FNRJ vladi HP Albanije povodom prisilnog zadr�avanja jugoslovenskih gra�ana i samovoljnih postupaka od 14. oktobra 1948. godine tra�i se od albanske vlade da izvr�i repatrijaciju ovih gra�ana.

Od 133 lica koji su podneli molbe za viziranje putnih isprava samo 50 je dobilo vize, a od.njih samo 11-orica primilo je pe�at policije bez kojeg prema propisima HP Albanije ne mo�e da se napusti albanska teritorija.

Po�to ova praksa nije imala �eljenih uspeha, vlada HP Albanije prona�la je novi metod za spre�avanje repatrijacije. Ova promena se odnosi na sva lica koja su glasala na izborima od 2. decembra 1945. godine za ustavotvornu skup�tinu. Oni se smatraju za albanske dr�avljane i ne mogu se repatrirati u Jugoslaviju.^[15]

U pripremi VII kongresa SKJ iz 1964. godine, Edvard Kardelj je istakao da u principu moramo da se borimo za normalne komunikacije sa sopstvenim narodom sa druge strane granice. Neke granice su zatvorene zbog politi�kih razloga. Me�utim, na�a zemlja se zala�e za otvaranje svih granica, pre svega sa susednim zemljama. U Albaniji manjine su bile podlo�ene politi�kim progonima a bilo je i poku�aja za njihovo fizi�ko uni�tenje. Tako se u Albaniji vr�i raseljavanje makedonske manjine. To se mo�e lako ostvariti jer su ve�ina Makedonaca gra�evinski radnici. Albanija zabranjuje bilo kakve kontakte makedonskoj manjini. Zabranjen je uvoz knjiga i �asopisa. U poslednje vreme imamo i prezimena i imena Makedonaca se prepravljaju i daju im se albanska imena. Tako je i sa mestima koja su imala slovenske nazive, sada dobijaju albanske. Na primer, selo Pustec danas se zove Li�enas. Makedonci su li�eni osnovnih ljudskih prava. Oni ne smeju da napuste mesta gde �ive bez odobrenja lokalne policije. Vr�i se stalna kontrola od strane policije. Oni nemaju pravo na veru, niti pak mogu da biraju mesta gde mogu �iveti. Albanija ima za osnovni cilj, asimilaciju koja se vr�i na razne na�ine.

Dr�avna bezbednost prati sve one koji ka�u makar i jednu dobru re� o Jugoslaviji. Hapsi ih i vr�i istragu nad njima. Zatim ih progoni na rad u daleke i zabite krajeve. Oni koji se prijateljski odnose ka na�oj zemlji progla�avaju se za jugoslovenske agente. U Albaniju ne dolazi ni jedan strani �asopis. Progone se od strane dr�avne bezbednosti oni koji slu�aju bilo koju radio stanicu i televiziju osim Tirane.

U nedostatku realnih informacija mi ne raspola�emo podacima o polo�aju makedonske manjine u Albaniji. Upravnik �kole u Li�enasu (Pustec) u jednoj izjavi preko radija Tirana govori da u ovom selu �ivi makedonska manjina. On tvrdi da u ovom selu ima �kola gde se u�i na makedonskom jeziku, tako tu se nalazi i jedna knji�nica u kojoj mogu da se na�u i knjige na makedonskom jeziku. Isto tu se nalazi i jedan Dom kulture i teatar.

Iako Albanija ne negira makedonsku manjinu ona vr�i promene imena pojedinih mesta. Ona ne spominje makedonsku manjinu u drugim mestima, kao �to su mesta Gorica, Ohridsko-stru�ki predeo, u du�ini jugoslovensko-albanske granice, Pe�kopeja i u Tirani gde se nalazi takozvana Debarska mala. Makedonska sela opu��avaju jer su Makedonci prinu�eni da napuste svoje etni�ke predele i ognji�ta i da �ive u gradovima. Zapadnonema�ki novinar Volfgang Libik tra�i od Albanije da primenjuje me�unarodne konvencije i Povelju Ujedinjenih nacija u odnosu makedonske manjine �iji je broj mnogo ve�i nego �to to tvrdi Albanija^[16]

Tako�e je potrebno da se primenjuje Ustav HP Albanije koji se zala�e za fizi�ki opstanak i slobodan razvoj kao i jednaka prava manjina sa albanskim narodom. Pravo na okupljanje i organizovanje da bi se sa�uvali obi�aji i tradicije manjina, kao i slobodna komunikacija sa ro�acima iz susednih zemalja.

Albanija ne primenjuje u praksi ove odredbe. Pripadnici manjina su podlo�ni maltretiranju. O polo�aju Makedonaca pi�e i agencija Tanjug iz 1950. godine kada je uhap�eno 30 Makedonaca. Oni su ostali u samicama jednu godinu, a zatim su bili izvedeni pred sud u Elbasan. U sudnici je bilo samo slu�benih lica iako je na ulazu pisalo da je to narodni sud. Sud ih je osudio za �pijuna�u u korist Jugoslavije. Kada je jedan od zatvorenika tra�io da su�enje bude javno nad njim je bila primenjena mera batinanja.

�ivot logoro�a u logoru je mnogo te�ak. Oni su bili prinu�eni da ceo dan seku drva, a za to su dobijali veoma malo hrane. Pored Elbasana ima i drugih logora i to u Pe�kin, Lju�ka, Buljik, Varibob, Terbuf, Mirtulj.

Jugoslavija je postavljala zahteve u pogledu statusa i prava Makedonaca, Srba i Albanaca u Albaniji. No Albanija se ne osvr�e na ove zahteve i u skladu sa svojom politikom o ostvarivanju "Veline Albanije" ona vr�i asimilaciju nad manjinama. Tako�e ona ima i teritorijalne aspiracije. O tome govori i jedna geografska karta koja je objavljena u gr�kom vesniku "Katemerini" a �tampana u Tirani. Tu se vide velike albanske pretenzije na gr�ke i jugoslovenske krajeve. Po to karti u Velikoj Albaniji treba da budu Bitolj, Titov Veles, Skoplje i Kumanovo u Makedoniji, a zatim Vranje i Podujevo i dr. gradovi u Srbiji. Od crnogorskih gradova u tu teritoriju spada i Titograd, kao i potpuna aneksija Kosova.

Albanija izlaze�i iz Var�avskog pakta 1961. godine zadr�ala je bilateralni dogovor sa HP Bugarskom o uzajamnoj pomo�i i saradnji.

Sa tim su precizirane sfere uticaja, a granice izme�uAlbanije i Bugarske bile bi dodirne. Sa tim Albanija se me�a u unutra�nje poslove Jugoslavije.

Napomene

1. Iordan� Ivanov, B�lgarite v� Makedoni�. Za t�noto poreklo, ezin� i narodnost�. Sofi� 1917, 57-58.

2. Ibidem. 56

3. Hristo Andonovski, Makedonskoto nacionalno malcinstvo vo Grcija, Bugarija i Albanija. - Glasnik na INI (Skopje), XVIII/1, 1974, 54.

4. Ibidem. 57

5. Ibid. 58

6. D. K. Budimovski, Makedoncite vo Albanija. Skopje 1983, 74.

7. Ibidem, 110

8. Ibid 86

9. Desanka Todorovi�, Problem na razgrani�uvanjeto megu Kralstvoto na Srbite, Hrvatite i Slovencite i Republika Albanija kaj manastirot Sv. Naum. - Glasnik na INI XX 41 (1976).

10. Ibid 82

11. D. K. Budimovski, Op cit., 61

12. To�o Popovski, Makedonskoto nacionalno malcinstvo vo Bugarija, Grcija i Albanija. Skopje 1981, 247.

13. Ibid 248

14.Dr. Risto Kirijazovski, Izmislici za pogubuvanja. - 21 (Skopje), XLXVII od 8 juni 1990, 47-48.

15 Dokumenti o spoljnoj politici Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije 1948.; Beograd 1989, 417.

16. D. K. Budimovski, or cit.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | Prevodi | O Albaniji | Bibliografija | Linkovi
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt