Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Projekat Rastko Skadar: Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji

Milo� Macura

Porodica Popovi�a-Bulatovi�a u Skadru od 1819-1938.

Izvor: "Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa me�unarodnog nau�nog skupa odr�anog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine

Nau�ni skup posve�en stanovni�tvu slovenskog porekla u Albaniji impresionira mno�tvom podnetih radova, �irinom i raznovrsno��u tematike koju obra�uje i bogatstvom izvora na koje se naslanja. U tako �irokom kontekstu mo�i �e, nadam se, da na�e mesto i ova kratka bele�ka. Svrha je njena dvojaka. Na prvom mestu, da skrene pa�nju na va�nost istra�ivanja na�ih porodica u Skadru, i u tom okviru, da uka�e na jedan karakteristi�an oblik evolucije, kroz koji je pro�la porodica Popovi�. Na drugom mestu, da uka�e na neke metodolo�ke mogu�nosti istra�ivanja u ovom pravcu.

U odsustvu podataka polisa stanovni�tva i porodi�nih genealogija, a kada se nema pristupa ni knjigama ro�enih, umrlih i ven�anih, kao �to je ovde slu�aj, podaci o istoriji pojedina�nih porodica i, na osnovu ovih - i agregatni podaci, mogu se pre svega dobiti iz porodi�nih predanja, a zatim i iz zabele�aka, dokumenata i drugog, �to se u porodici �uva. Rekonstrukcija porodi�ne istorije morala bi se osloniti, u takvoj situaciji, na poznati Cviji�ev postupak, ali sa odre�enim izmenama koje nala�u razlike u svrsi i predmetu istra�ivanja.

Pripremaju�i ovu bele�ku, imao sam sre�u da su potomci porodice Popovi�a zadr�ale pretke u se�anju, da o pojedinima imaju i detaljnije bele�ke pa i zna�ajnije pisane materijale, i da je o nekim ranijim Popovi�ima dosta toga objavljeno u �tampi. Zahvaljuju�i predusretljivosti i strpljenju drugarice Evice Popovi� i Brane Popovi�, pok. ambasadora Draga Vu�ini�a, sudije Petra Proti�a, in�enjera Aleksandra - Zuka Miju�kovi�a i dr Du�ana i dr Nade M. Proti�a do�ao sam do zna�ajne usmene i pisane gra�e o ovoj uglednoj skadarskoj porodici. Neke podatke proverio sam u nau�nim institucijama u Beogradu, no nisam konsultovao gra�u Istorijskog instituta u Titogradu i Narodnog muzeja na Cetinju, ni crkvene knjige u Skadru.

I

Porodi�no predanje ka�e da su se skadarski Popovi�i doselili iz Rovaca i �ivo neguje se�anje na vojvodu rova�kog Vuksana Bulatovi�a. Kada su se Popovi�i - Bulatovi�i doselili u Skadar nije poznato. Me�utim, sude�i po bekstvu vojvode Vuksana iz su�anjstva pa�e skadarskog i po zadu�bini Sv. Proroka Ilije koju je sagradio na Veljoj Gori,^[1] kao i po tome da je u posve�enju ove crkve u�estvovao Vladika Petar I^[2] i, kona�no, po tome da je Aleksa ro�en u Skadru 1819. a da je porodica ve� tada bila ugledna i imu�na, datum njihovog doseljenja mogao bi se locirati u poslednje decenije XVIII stole�a. To bi zna�ilo da je u Skadru �ivelo najmanje pet ako ne i �est generacija porodice Popovi� i to u vremenskom rasponu od oko 150 godina, a mo�da �ak i vi�e. Razdoblje koje obuhvata ova bele�ka prote�e se od Aleksinog ro�enja (1819) do smrti Jelene Popovi� ro�ene Vu�ini� (1938), koja je posle smrti svoga mu�a Jeremija-�oka (1932) bila poslednji preostali �lan porodice u Skadru.

Ka�e se da su Popovi�i nazvani po sve�tenicima kojih je bilo u familiji, ali je, kako izgleda, otac Aleksin bio ugledan i imu�an skadarski terzija. Aleksa je trebalo da ima dva starija brata, koji su dobili zemlju od ruskog cara, verovatno Aleksandra I - odselili na Krim. ^[3] To bi zna�ilo da su Popovi�i ve� od ranije imali veze sa Rusijom.

Sam Aleksa bio je obrazovan �ovek, predsednik Crkveno-�kolske op�tine u Skadru, anga�ovan i ve�t narodnim i verskim poslovima. Nije stoga moglo biti nimalo slu�ajno �to je, ubrzo posle osnivanja (1857) postavljen za dragomana ruskog konzulata. �vrsto formiran i sa velikim autoritetom on je ovu odgovornu funkciju vr�io tokom 32 godine, a povremeno je vr�io i du�nost ruskog i crnogorskog konzula u Skadru, odnosno Prizrenu. Za svoj rad odlikovan je visokim crnogorskim i ruskim priznanjima.

Prema podacima sa kojima se raspola�e, Aleksa je imao troje dece: sina Jeremija-�oka i dve k�eri - Vase i Sofiju, sa kojima je u stvari po�ela burna ali kratka ekspanzija porodice Popovi�a u Skadru (vidi �emu). Obe su k�eri, sada ve� po tradiciji, �kolovane na �enskom institutu Carice Marije na Cetinju. Mla�a Sofija (1874-1936) bila je kra�e vreme u�iteljica, ali je kasnije odlu�ila da �ivot posveti pozivu milosrdne sestre, pa se nije ni udavala. Starija sestra Vase (1863-1938), posle dopunskog �kolovanja u Rusiji, udala se za Ivana Krilova, ruskog konzula u Skadru tokom petnaest godina. Sa njim je imala dve k�eri. Kitka (1883-1967) se udala za Lazara Miju�kovi�a (1864-1936), rudarskog in�enjera i potonjeg predsednika vlade Crne Gore, dok je bio crnogorski konzul u Skadru (1893-1902). San�a (1896-1974) je bila u prvom braku sa ruskim konzulom Emilijanovim, a u drugom sa in�enjerom Dimitrijevi�em iz Beograda.

Jeremija-�ono (1852-1932) stupa u �ivot u jeku uspona porodice Popovi�, �emu i sam izvanredno doprinosi. �kolovan u Somboru i Rusiji, on je u�itelj u Skadru, predsednik crkveno-�kolske op�tine, dragoman je ruskog konzulata a vr�i du�nost i crnogorskog konzula. O�enjen je Jelenom ro�enom Vu�ini�, sa kojom ima tri sina i �est k�eri. Balkanski rat provodi u Skadru na du�nosti u ruskom konzulatu. Godine 1915, on i dva sina povla�e se sa vojskom u izbegli�tvo, dok Jelena ostaje da �uva ku�u, k�eri i unu�ad. U toku izbegli�tva Jeremija je predstavnik Crvenog krsta u �enevi za pomo� narodu i internircima. Do�ivljava kraj rata ali ne i oslobo�enje Skadra no ipak se vra�a u rodni grad. Sva odlikovanja, po�ast i ljubav koju u�iva ne mogu mu ubla�iti gor�inu zbog toga �to je Skadar pripao Albaniji i �to se u njegovoj crkvi Svetog Aleksandra Nevskog slu�ba bo�ija slu�i na albanskom jeziku. Zbog toga tra�i da se ne opoji u ovoj crkvi, ve� u kapeli na pravoslavnom groblju kod Kire.^[4]

U poslednjim decenijama XIX veka, kad je smrtnost odoj�adi i male dece jo� uvek harala, Jeleni i Jeremiji Popovi�u deca su se izuzetno dr�ala. Ali, ni njih nije mimoi�la roditeljska tuga nad odrom �eda, jep su sahranili dva sina tek �to su po�eli ulaziti u �ivot. Najstariji sin Aleksa-Le�a bio je student u vreme mladoturske revolucije, kada je mu�ki ubijen u Carigradu^[5] pod nerazja�njenim okolnostima. Mla�i sin, slikar Ljubo izbegao je sa ocem i najmla�im bratom ispred austro-ugarske najezde, ali ne pre�ivi ve� preminu u Neapolju. Jedini je od bra�e ostao najmla�i Risto, koji je bio sa ocem u izgnanstvu do kraja rata. Me�utim, posle oslobo�enja se nije sa njim vratio u Skadar, ve� se uputio u Beograd gde se zaposlio u Ministarstvu inostranih poslova nove dr�ave. Risto se kasnije o�enio ali nije imao dece, tako da su skadarski Popovi�i-Bulatovi�i ostali bez mu�kog naslednika da produ�i lozu.

Iako je bio pod tu�om i neprijateljskom vla��u Skadar se nije mogao odvojiti od svog crnogorskog zale�a. Bio je povezan sa Crnom Gorom mnogim nitima, od prostora i jezera, preko razmene dobara i usluga, cirkulacije ideja i poruka, sve do migracije ljudi i me�anja stanovni�tva. Ta povezanost se nagla�eno ose�a u domu Popovi�a, ne samo zbog Jeremijinih poslova i mnogih gostiju, ve� i po tome kako mu se �irila porodica. Posle Jeremija za u�itelja srpske �kole dolazi Obrad Popovi� (1878-1947) i �eni se njegovom najstarijom �erkom An�elijom - �u�om (1882-1948). Kad se Obrad rukopolo�i za sve�tenika, za novog u�itelja je postavljen Filip Proti� (1880-1920), kasniji pisac i upravnik �kole, koji sklapa brak sa Nadom (1885-1966). Tre�a sestra Neda udaje se za Mila Vukovi�a, trgovca. Dr Pero �o�, potonji ministar u vladi Crne Gore (1884-1966) stupa u brak sa Anom Popovi�. Za vreme balkanskog rata sa crnogorskom vojskom dolazi u Skadar mladi Bla�o Vu�ini� (1922-1951), koji se �eni sa Senkom (1897-1981). Najmla�a Julka (1900-1938) udaje se za Jovana �o�a (1889-1968) u Dubrovniku 1927. godine i jedina je od sestara koja je sklopila brak van rodnog Skadra. Roditeljima je moralo biti jasno da �e im neke k�eri oti�i iz ku�e za mu�evima, ali su se mogli i nadati da �e se neki zetovi zadr�ati sa poslom i porodicom u Skadru.

Evolucija porodice Popovi�a - Bulatovi�a u Skadru bila je burna i naglo je prekinuta:

U prvoj generaciji - Aleksinoj bilo je troje dece; o dva brata nemamo podatke, jer nisu �ivela u Skadru;

U drugoj generaciji Jeremijinoj bilo je tako�e troje dece; u dalju reprodukciju u�lo je samo dvoje;

U tre�oj generaciji iz braka Vase i Ivana Krilova i Jelene i Jeremija Popovi� rodilo se ukupno 11 dece; od njih se 7 dalje reprodukovalo;

U �etvrtoj generaciji bilo je ukupno 33 dece od kojih se 11 rodilo u Skadru, a ostali u drugim mestima Crne Gore i, �ire, Jugoslavije.

II

Me�utim, od �itavog tog velikog prira�taja niko ne�e ostati u Skadru. Neki �e po�i ranije izabranim putem da potra�e sre�u na drugoj strani. Drugi �e napustiti grad ili se u njega ne�e vratiti zbog pogor�alih prilika koje je donela nova albanska vlast. Posle zavr�etka rata, Jeleni � koja nije uspela da sa�uva veliku ku�u od razaranja pridru�i�e se jedino Jeremija i samo �e njih dvoje ostati da �ive u Skadru. Kada i oni budu u tridesetim godinama ovog veka preminuli, nesta�e skadarskih Popovi�a-Bulatovi�a zajedno sa drugim crnogorskim porodicama koje se nisu mogle u Skadru odr�ati.

Porodica Popovi�a bila je po mnogo �emu posebna, pa i izuzetna: odlikovala se obrazovanjem i funkcijama svojih �lanova, ulogom u dru�tvu i ugledom koji je u�ivala, izdvajala se burnom evolucijom i slo�enim sastavom, razlikovala se od drugih na�inom obnavljanja a i po tome kako je bila izlo�ena uticaju migracija. Pra�enjem sudbine ove porodice mogu se sagledati i razumeti zna�ajni aspekti politi�kih i dru�tvenih prilika Skadra XIX i s po�etka XX veka. Dalje prou�avanje njeno doprinelo bi, po svoj prilici, boljem poznavanju ove va�ne i interesantne oblasti. Me�utim, porodica Popovi�a nije tipi�na za onda�nje skadarske prilike, pa se samo na osnovu njene evolucije ne bi smele izvoditi generalizacije.

U Skadru onoga doba �ivele su mnoge zna�ajne crnogorske porodice o kojima uspomena traje do dana�njih dana. U toku rada na ovom tekstu sreo sam se sa nekima od njih, pa ih navodim po azbu�nom redu: Andri�i, Basti�i, Berovi�i, Vrbice, Vuki�evi�i, Vu�ini�i, Vu�kovi�i, Golubovi�i, Guzovi�i, Popovi�i, �erenkovi�i i �tirki�i. Sigurno je da se uspomena �uva i o drugim porodicama, �ija imena nisu ovde navedena, a verovatno je da o njima postoje u porodi�nim predanjima i drugim izvorima zna�ajni podaci i dokumenti. Nije isklju�eno da o pojedincima postoje i kra�e ili du�e monografije, objavljene, u rukopisu ili u skici.

U uslovima kada manjkaju drugi izvori, o �emu je bila uvodna re�, rekonstrukcija istorijskih podataka o pojedina�nim porodicama na temelju predanja i zapisa koje potomci �uvaju mo�e biti od velikog zna�aja. Ali da bi bila uspe�na, rekonstrukcija bi morala biti sistematski vo�ena - kako bi obuhvatila sve bitne sekvence porodi�ne evolucije, i morala bi biti tako postavljena da se pojedina�ni podaci i rekonstrukcije pojedinih situacija mogu kontrolisati. Dok bi za sprovo�enje postupka istra�ivanja trebalo koristiti metode intervjua i kori��enje dokumenata, kako je to svojevremeno Jovan Cviji� preporu�io, sam postupak bi trebalo voditi u tri oaze na slede�i na�in:

a) na osnovu prikupljenih podataka o imenima, datumima ro�enja, ven�anja i smrti, o roditeljima, supru�niku i deci, o mestu ro�enja, doseljenja i odseljenja, o zanimanju i profesionalnoj istoriji, kao i drugim relevantnim momentima, treba rekonstruirati porodi�no stablo, sli�no prilo�enoj rekonstrukciji stabla skadarskih Popovi�a-Bulatovi�a. Tako sa�injena �ema evolucije porodice mo�e se koristiti za dalje prikupljanje podataka, kontrolu njihove potpunosti i ta�nosti, i za eventualne dopune podataka procenama, ali i za analizu glavnih demografskih, ekonomskih i socijalnih procesa kroz koje je porodica prolazila;

b) paralelno sa tim treba prikupljati podatke o relevantnim doga�ajima u Skadru i van njega, koji su u vezi sa �ivotom i delatnosti porodice;

c) sve prikupljene podatke, proverene i sistematizovane, treba pohraniti u banku podataka za odgovaraju�u porodicu radi �uvanja i radi obrade na ra�unaru. Podaci treba da budu na odre�eni na�in kodirani, treba da su identifikovani izvorom iz kojeg poti�u, i da budu otvoreni prema naknadnoj kontroli ta�nosti.

U ovom momentu mogu�e je predvideti dva glavna pravca obrade rekonstruisanih podataka za skadarske porodice. Prvi bi vodio izradi monografija za pojedina�ne porodice sa svim elementima koje porodi�ne monografije normalno sadr�e. Drugi bi pravac i�ao na zbirnoj obradi podataka za dvadesetak ili vi�e porodica, za koje su izvr�ene rekonstrukcije njihove evolucije. Iako se unapred mora ra�unati sa malim uzrokom porodica, ipak se mo�e o�ekivati da bi nam statisti�ki podaci iz njega dobijeni dali vi�e informacija o socijalnim, ekonomskim i demografskim prilikama porodica u pitanju od pojedina�nih monografija.

Napomene

1. Putopisne crte Ni�ifora Du�i�a, arh. u septembru 1865, "Orli� - Crnogorski godi�njak stari i novi, za prostu godinu 1867", uredio J. Sunde�i�, str. 52�53 Arhimandrit Du�i� �ali "�to se ne zna, koje je godine ovaj doga�aj bio, jep je va�an, a divno resi crnogorsku historiju onoga vremena" (str. 53). Pored toga navodi da je o podvigu Vojvode Vuksana pisao Aleksandar Popov u svojim "Putovanjima po Crnoj Gori izdatim na ruskom 1847, ali sa neta�nim podacima.

2. Pred jednu sve�anost, "Zeta", Podgorica, 28. VIII 1938.

3. Ovaj podatak ne treba me�ati sa �injenicom da je, mnogo kasnije, Aleksa dobio od cara Aleksandra III uz odlikovanje i imanje u Bere�inskoj, u ju�noj Rusiji (Jeremija Popovi�, "Politika", 9. februara 1932).

4. Sje�anje na Jeremija (�oka) A. Popovi�a, "Zeta", 21. februara 1932.

5. Po drugoj verziji bio je ubijen u Solunu, od strane bugarskih agenata. U obe verzije se isti�e da je po ubistvu bio ba�en u more, i da mu je telo prona�eno tek posle nekoliko dana.