Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Projekat Rastko Skadar: Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji

Anton Vratu�a

Prilog prou�avanju problema nacionalnih manjina

Izvor: "Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa me�unarodnog nau�nog skupa odr�anog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine

1. Nacionalne manjine imaju svoje dru�tveno-istorijske, ekonomsko-socijalne, geopoliti�ke, kulturne, psiholo�ke i op�tecivilizacijske dimenzije. Za slobodan razvoj manjine kao celine i njenih pripadnika potrebna je povoljna dru�tvena klima. Jedino u takvim uslovima nacionalna manjina mo�e postati izvor sporova, pre svega u odnosima me�u susednim dr�avama, a i sama �rtva takvih i �irih sukoba.

Pitanje nacionalnih manjina mo�e da se re�ava trajnije i u zajedni�kom interesu samo uz aktivno u�e��e manjine i u dijalogu sa njome. Nametnuta re�enja ne mogu biti trajna; ona mogu samo da prodube suprotnosti. Manjina mora biti u polo�aju da mo�e nesmetano ostvarivati i �tititi svoja prava i da se slobodno opredeljuje do dru�tvenih problema. Odgovornost je ve�ine da stvori uslove za to, posebno da izgradi mehanizam za unapre�enje i za�titu nacionalnih manjina. Nije mudro ni pravedno, ako se uzme u obzir samo stanovi�te ve�ine, niti ako se, sa druge strane, apsolutizira stanovi�te manjine. Uzajamni �ivot mogu� je samo na osnovu obostranog po�tovanja interesa, ravnopravnosti i uzajamnog poverenja. Opredeljivanje mora biti zasnovano na objektivnim �injenicama i da uzima u obzir volju svih zainteresovanih. Ve�inski narod mora biti svestan da manjina mo�e delovati kao �inilac povezivanja, me�usobnog razumevanja i stvarala�tva samo ako je u polo�aju da mo�e slobodno delovati. A manjina mora da zna da stabilnost takvog polo�aja mo�e obezbe�ivati samo, ako pri svom delovanju i zahtevima vodi ra�una o interesima celokupne zajednice u kojoj �ivi i o svim �iniocima koji u�estvuju u oblikovanju ukupnih odnosa u dru�tvu.

2. Faktori koji opredeljuju uslove za slobodan razvoj nacionalne manjine i za njeno delovanje u dru�tvu kao samostalnog dru�tvenog subjekta su unutarnje-politi�ki i me�unarodni. Me�u unutarnje-politi�kim nalaze se pre svega: stabilan pravni polo�aj manjine i njena dru�tveno-ekonomska sigurnost, nesmetana upotreba maternjeg jezika u �koli i u javnosti, za�tita negovanja kulturnih i etni�kih tradicija manjine i njenog identiteta. Me�u najzna�ajnijim �iniocima me�unarodnog zna�aja pojavljuje se, u prvom redu: mati�ni narod, regionalne zajednice za unapre�enje ekonomske i kulturne saradnje, me�unarodne organizacije za za�titu etni�kih grupa i prava �oveka, me�unarodni sporazumi.

Stabilan pravni polo�aj nacionalnih manjina zahteva da pravna za�tita njihovih prava bude integralni deo dr�avnog ustavnog i pravnog sistema, uklju�uju�i slobodan pristup manjinaca svim politi�kim, dru�tvenim, ekonomskim, kulturnim i dr�avnim delatnostima kao i izbornost za dru�tvene funkcije na svim podru�jima dru�tvenog �ivota. Kompaktnost naseljenosti nacionalne manjine trebalo bi posebno za�tititi. Zajedni�ki �ivot na etni�kim me�anim podru�jima mora biti predmet posebne pa�nje nacionalnog zakonodavstva i politi�ke prakse. Dru�tveno-ekonomska sigurnost manjinaca pretpostavlja ne samo obezbe�enje njihove imovinske sigurnosti nego tako�e pravo privre�ivanja i zapo�ljavanja i u�e��a u upravljanju privrednim i drugim delatnostima bez diskriminacije na osnovu klasne, nacionalne, verske ili politi�ke pripadnosti. Nesmetana upotreba maternjeg jezika u �koli i u javnosti pretpostavlja ne samo obavezu obezbe�ivanja materijalnih uslova za funkcionisanje manjinskih obrazovnih i kulturnih ustanova i uspostavljanje u�itelja sa znanjem jezika manjine, nego tako�e posebnu brigu za formiranje kadrova iz redova manjine za sva podru�ja dru�tvene delatnosti. Tu spada tako�e povoljnije nagra�ivanje stru�nih kadrova u�itelja, lekara, veterinara, tehni�ara itd., sa znanjem jezika manjine ako deluju na podru�ju gde �ivi manjina.

Od posebnog je zna�aja izgradnja mehanizma za za�titu prava manjine i kontrole, kako se sprovode zakoni i kako deluju sankcije protiv kr�ilaca zakona, uklju�uju�i obaveze u pogledu po�tovanja prava manjina koje proizilaze iz me�unarodnih ugovora. Demokratska kontrola i mehanizam za pra�enje sprovo�enja zakona neophodni su iz razloga �to u dru�tvenoj praksi ima zakidanja tih prava gotovo u svim sredinama. Ako se ostvaruju sve ove okolnosti mo�e se re�i da su stvoreni povoljni uslovi da se nacionalna manjina nesmetano razvija, slobodno neguju�i tako�e svoje kulturne i druge tradicije i svoj nacionalni identitet.

Ulogu mati�nog naroda kao faktora podr�ke nacionalnoj manjini u drugoj dr�avi uslovljavaju, pre svega, dve okolnosti. U prvom redu, pripadnici nacionalne manjine moraju biti u svakom pogledu lojalni gra�ani dr�ave u kojoj �ive, deluju�i kao integralni deo tog dru�tva, a briga mati�nog naroda za sopstvenu bra�u sa druge strane granice mora dosledno da po�tuje princip neme�anja u unutarnje poslove druge zemlje. Me�utim, da bi o�ekivanja mogla da se ostvaruju neophodno je da i odnosi izme�u dve zemlje budu normalni, i da se njihova politika zasniva na uzajamno prihvatljivim stavovima u pogledu nacionalnih manjina i njihovih prava. Odnos dr�ave prema nacionalnoj manjini ne mo�e biti predmet mera recipro�nosti a jo� manje odmazde.

Odre�ena ograni�enja komuniciranja i saradnje izme�u dr�ava do kojih dolazi u slu�aju poreme�enih me�usobnih odnosa ne mogu biti isprika za nametanje ograni�enja u pogledu polo�aja nacionalne manjine. Ta prava nacionalne manjine kao sastavni deo ljudskih prava moraju se ostvarivati bez obzira na me�udr�avne odnose.

Pomo� regionalnih zajednica pri ostvarivanju prava nacionalnih manjina mo�e biti uspe�na samo ako se podjednako vodi ra�una o interesima sviju. Me�unarodni sporazumi za za�titu prava nacionalnih manjina mogu da daju �eljene rezultate ako kod svih strana ugovornica postoji tako�e politi�ka volja da ih sprovode. Sa druge strane takvi sporazumi moraju sadr�avati garancije protiv naru�avanja suverenih prava naroda i dr�ava putem stvaranja "pete kolone", ili drugih oblika subverzije.

Rastu�a me�uzavisnost u svetu i procesi demokratizacije me�unarodnih odnosa zahtevaju da i pitanje me�unarodne za�tite prava nacionalnih manjina i uop�te prava �oveka bude predmet stalne pa�nje me�unarodne zajednice. Od posebnog je zna�aja br�e otklanjanje postoje�ih prepreka slobodnom kretanju roba, ljudi, ideja i iskustava bez obzira na razli�itost dru�tvenih sistema. U tom smislu mogu naro�ito da doprinesu rasprave u okviru Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS) u vezi sa ostvarivanjem ljudskih prava ("tre�a korpa"). Revolucionarne promene u Centralnoj i Isto�noj Evropi stvorile su uslove da se preduzmu kvalitetno novi koraci u oblasti prava nacionalnih manjina i ljudskih prava uop�te. Takvi koraci potrebni su naro�ito u vezi sa daljom izgradnjom mehanizma kontrole izvr�avanja preuzetih obaveza sa strane potpisnika me�unarodnih dokumenata, kao i u vezi sa pojavom da neke dr�ave, protivno istorijskim �injenicama, negiraju i samo postojanje nekih nacionalnih manjina u okviru svojih granica.

3. U procesu savremenih dru�tvenih preobra�aja i demokratizacije me�unarodnih odnosa ja�aju tako�e zahtevi za punim ostvarivanjem prava �oveka kao i slobode naroda i svih njegovih delova bez obzira na razli�itost dru�tvenih ure�enja. Ta okolnost nala�e posebne odgovornosti tako�e nauci, a posebno dru�tvenim i humanisti�kim naukama. Ne bi se moglo reci da se nauka u nas i dosada nije bavila tim pitanjima i da istra�ivanja tih problema nisu dala korisnih rezultata. Me�utim, rastu�a me�uzavisnost u svetu, svestrano povezivanje u privredi i drugim oblastima dru�tvenog �ivota kao i intenzivne migracije stanovni�tva zahtevaju ne samo nastavak dosada�njih napora nego tako�e dublje poniranje u dru�tveno-istorijsku su�tinu odnosa, pojava i procesa na nacionalnom i me�unarodnom planu.

Akademije nauka i umetnosti Jugoslavije pridavale su i ranije odgovaraju�i zna�aj izu�avanju nacionalnog pitanja, a u tom okviru tako�e istra�ivanju problema nacionalnih manjina. Me�utim pri tome nije bilo dovoljno programske usmerenosti i me�usobne povezanosti, niti �ireg uzajamnog uvida u probleme i dostignu�a. Zajedni�ko studijsko putovanje grupe jugoslovenskih akademika u cilju upoznavanja sa polo�ajem slovena�ke nacionalne manjine u Austriji i Italiji u aprilu 1986. godine predstavljalo je zna�ajan korak u pravcu uspostavljanja zajedni�ke odnosno koordinirane aktivnosti u toj oblasti. Analiti�ki prikaz polo�aja manjine pripremljen za tu svrhu i petodnevno zajedni�ko izu�avanje manjinske problematike u neposrednim kontaktima sa manjinom kao i sa predstavnicima ve�inskog naroda omogu�ili su celovitiji uvid u borbu te manjine za nesmetan razvoj i ravnopravno mesto u okviru ve�inskog naroda. Zajedni�ka ocena je bila da problemi te kao i drugih nacionalnih manjina Jugoslavije u susednim zemljama zahtevaju svestranije izu�avanje i organizovano pra�enje. Na toj osnovi u�esnici studijskog putovanja - bili su iz svih akademija nauka i umetnosti Jugoslavije - jednoglasno su preporu�ili svojim akademijama da se u tu svrhu osnuje poseban me�uakademijski odbor.

Polaze�i od toga Savet Akademije nauka i umetnosti SFRJ osnovao je oktobra 1986. godine Me�uakademijski odbor za prou�avanje nacionalnih manjina i narodnosti sa sedi�tem u Ljubljani pri SAZU. Ustanovna sednica Odbora bila je 15. maja 1987., kada je prihva�en Program rada za 1987/1988. godinu. U aktivnosti Odbora u�estvuju �lanovi svih Akademija nauka i umetnosti Jugoslavije. Program rada obuhva�a osnovna i primenjena istra�ivanja, organizovanje nau�nih skupova i studijskih putovanja, izdavanje publikacija, povezivanje napora za izgradnju nau�ne infrastrukture i razvijanje me�unarodne saradnje u oblasti nacionalnih manjina. Ostvaruju�i svoje programske zadatke Odbor se povezuje Tako�e sa univerzitetima i samostalnim nau�no-istra�iva�kim institucijama u zemlji i inostranstvu.

Me�u aktivnostima Odbora u prve dve godine njegove aktivnosti najzna�ajnije su slede�e: publikacija "Pri Slovencih v Avstriji in Italiji" (1988), nau�ni skup: "Problemi nacionalnih manjina" (1989), studijsko putovanje grupe jugoslovenskih akademika u cilju prou�avanja polo�aja jugoslovenskih manjina u Ma�arskoj (1989), publikacija zbornika "Nacionalne manjine" (1990). Pred vratima je studijsko putovanje grupe �lanova ANUJ u Austriji u cilju prou�avanja polo�aja Gradi��anskih Hrvata. U pripremi je studijsko putovanje u Rumuniju sa zadatkom bli�eg uvida u problematiku jugoslovenskih manjina u toj zemlji. Na redu su tako�e nau�ni skupovi o pitanjima narodnosti u Jugoslaviji. Izra�uju se osnove za dva istra�iva�ka projekta, i to: o manjinskom �kolstvu i o dru�tveno-ekonomskoj osnovi jugoslovenskih nacionalnih manjina. Namera je Odbora da u toku narednih godina ostvari celoviti uvid u problematiku svih jugoslovenskih manjina u susednim zemljama kao i u probleme narodnosti u Jugoslaviji i da se uklju�i u istra�ivanje manjinske problematike na evropskom prostoru.

Prilikom koncipiranja Programa rada Me�uakademijskog odbora i dinamike ostvarivanja njegovih ciljeva polazilo se od prirode problema koji predstavljaju osnovni predmet njegove aktivnosti, od dru�tvenih odnosa u Jugoslaviji i u svetu, posebno u Evropi, kao i od hitnosti i aktuelnosti pojedinih problema.

U tom pogledu od posebnog su zna�aja slede�e okolnosti:

Slojevitost i kompleksnost manjinskog pitanja zahtevaju interdisciplinarni pristup, komparativni metod i timski rad. Na toj osnovi Odbor usmerava svoju delatnost naro�ito na upoznavanje su�tine odnosa, procesa i pojava u oblasti manjina i njihovih dru�tveno-istorijskih, politi�kih, ekonomskih, kulturnih i op�te civilizacijskih dimenzija. Dalje istra�ivanje dru�tveno-istorijskih osnova nacionalne manjine je od zna�aja posebno i sa stanovi�ta potrebe da se nauka osloba�a mitova �ije postojanje ote�ava sagledavanje istorijskih �injenica i su�tine problema. Jednako va�no je poznavanje postoje�eg dru�tveno-politi�kog i pravnog sistema u kojem manjina �ivi, jer sistemska re�enja u osnovi opredeljuju uslove njenog �ivota i mogu�nosti za ravnopravno u�e��e u dru�tvenim zbivanjima. Za razvoj nacionalnog identiteta manjine i njene za�tite od �ivotnog je zna�aja pitanje maternjeg jezika, pre svega njegovog nesmetanog negovanja u vaspitno-obrazovnom sistemu od de�ijih vrti�a i osnovne �kole do visokih �kola i njegove slobodne upotrebe u slu�benom komuniciranju i u javnom �ivotu uop�te. Zato je taj sklop pitanja me�u prioritetima u Programu rada Odbora. Poseban problem predstavlja kvalitetno pra�enje, kako deluju dr�avne, politi�ke i druge institucije i organizacije za za�titu manjinskih prava. Istra�ivanje me�udr�avnih odnosa je od jednakog zna�aja obzirom na odlu�uju�i uticaj koji ovi odnosi po pravilu imaju na polo�aj nacionalne manjine i mogu�nosti njegovog svestranog razvoja i stvarala�tva. Sa tog stanovi�ta va�no je istra�ivanje i pra�enje efekata politike dobrog susedstva i otvorenih granica na polo�aj nacionalne manjine odnosno narodnosti i njihovog aktivnog, stvarala�kog uklju�ivanja u dru�tvene procese u sopstvenoj sredini i �ire.

Rezultati tako zasnovanog istra�ivanja mogu da budu potsticaj za svestranije izu�avanje problematike nacionalnih manjina, da doprinesu boljem me�usobnom poznavanju ljudi i naroda i da budu od koristi svima koji se na ovaj ili onaj na�in bave problemima nacionalnih manjina.